СЕМИНАР: Маргерита Мацер

У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале и Лабораторије за графен, у петак, 14. децембра у 14. часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду Маргерита Мацер (студент докторских студија, Quantum Materials Group, Johannes Kepler University, Linz) одржаће предавање:

„Synthesis and characterization of magnetic materials at the Quantum Materials Group at the JKU Linz“

ПРЕДАВАЊА: Квантна гравитација

Др Марко Војиновић из Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду одржаće низ предавања у којима ће кроз изабране теме из модерне теоријске физике разматрати проблематику квантне гравитације. Предавања ће имати педагошки карактер и биће пре свега намењена студентима докторских и мастер студија али и заинтересованим студентима основних студија, као и старијим колегама.

Прво у низу предавања:

Кинематика теорије поља

одржава се у среду, 12. децембра у 15 часова у сали 360 на Институту за физику у Београду.

САЖЕТАК ПРВОГ ПРЕДАВАЊА:

Kомплетна модерна фундаментална физика се може изразити кроз математички формализам опште теорије поља. Даћемо кратку (описну) дефиницију општег облика овог формализма у контексту диференцијалне геометрије. Затим ћемо дати неколико примера како класичних тако и квантних теорија у разноразним димензијама просторвремена, како бисмо илустровали да се малтене све модерне теорије могу формулисати у овом облику. На крају ћемо продискутовати и неке примере формулација квантне теорије гравитације, и колико се они уклапају у овај формализам.

ТРИБИНА: „Ко је убио Шредингерову мачку?“

Следи једна квантномеханичка истрага на претпразничкој трибини у Великој сали СКЦ. Након изузетно велике посете претходних месеци, у четвртак, 13. децембра у 19 часова, на трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” идемо још дубље у фундаментална питања.

Један од очева квантне физике, аустријски физичар Ервин Шредингер смислио је 1935. провокативан мисаони експеримент који ће постати не само контроверзна илустрација такозване копенхашке интерпретације квантне механике, него и симбол модерне физике која са успехом описује свет, али може бити супротна људској интуицији.

Славни парадокс са мачком која је затворена у сандуку и чији живот зависи од тога да ли феномен меримо или не меримо данас добија сасвим нове обрте. Истрагу о томе да ли је Шредингерова мачка жива или мртва водимо кроз разговор у коме учествују:

Др Марко Војиновић, Институт за физику у Београду
Др Слободан Перовић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
Др Мирко Ђорђевић, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”
Др Мирјана Ђурђевић, књижевница

Модератор трибине је Слободан Бубњевић. Улаз у Велику салу СКЦ је слободан.

Добро дошли!

ДОКТОРАТИ: Тијана Милићевић

Наша колегиница Тијана Милићевић, истраживач сарадник Лабораторије за физику животне средине у понедељак, 3. децембра 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију под насловом: „An integrated approach to the investigation of potentially toxic elements and magnetic particles in the soil−plant−air system: bioavailability and biomonitoring“ (Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и
биомониторинг).

Комисија је била у саставу: др Александар Поповић, редовни професор Хемијског факултета
Универзитета у Београду, ментор, др Мира Аничић Урошевић, виши научни сарадник Института за физику
Универзитета у Београду, ментор, др Дубравка Релић, доцент Хемијског факултета Универзтета у Београду, др Владимир Бешкоски, ванредни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду, др Гордана Вуковић, научни сарадник Института за физику Универзитета у Београду, и проф. др Роланд Самсон, професор Универзитета у Антверпену,
Белгија (Department of Bioscience Engineering, University of Antwerp).

Честитамо!

ПОСЕТЕ: Деда Мраз на Институту за физику

[:sr]Као и претходних година, Деда Мраз је поново дошао на Институт за физику у Београду и обрадовао наше малишане новогодишњим пакетићима. У посети су нам били и Деда Мразови помоћници, а сви заједно су учествовали у представи „Новогодишња Јелка“ у извођењу студената IV године глуме Универзитета „Синергија“ у класи професора Ивана Јевтовића.

Како је изгледала посета Деда Мраза, погледајте у галерији:

(Фотографије: Денис Даничић)

[:]

СЕМИНАР: Теодор Врећица

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 13. децембра 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, Теодор Врећица (Marine Engineering and Physics Laboratory, School of Mechanical Engineering, Tel Aviv University, Israel) ће одржати предавање:

Nonlinear and Linear Surface Water Waves

САЖЕТАК:

We will give a quick overview of water waves, with a particular focus on nonlinear interactions and infragravity waves. Some common problems and solutions of wave evolution will be presented, and we will also give a summary of operational modelling and measurement in this context. Next, following the mild slope approach, we will derive deterministic and stochastic models of wave evolution, fitting for implementation into operational forecasting models. We will show that interaction of waves with varying bathymetry can have interesting effects, and demonstrate a new generation method of infragravity waves, related to interaction of wave field with subgrid oscillations of wind speed. Initial comparison of model data with measurements shows good agreement. Finally, we will briefly present advances in field measurements and analysis of wave data.

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“

[:sr]Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2018. годину. Ова престижна награда се додељује појединцу, или једној групи научника, за изузетне научне резултате у физици. Kонкурс је отворен до 15.01.2019. године.

За награду могу да конкуришу физичари из Србије, физичари из света пореклом из наше земље, као и научници из других природних наука и математике који се баве истраживањима у физици. Одлуку о награди доноси Управни одбор  Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија, а награда се додељује на свечаној академији средином марта месеца. Награда „Марко Јарић“ за 2018. годину доделиће се 22. марта 2019. године.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења писменим путем. Пример формулара Пријаве на конкурс за награду “Марко Јарић” може се преузети на ОВОЈ СТРАНИЦИ. Награда „Марко Јарић“ састоји се од дипломе и новчаног дела.

Текст конкурса, као и више информација о Фондацији, награди, као и самом Марку Јарићу можете наћи на страници Фондације.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ је основана 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Проф. Јарић је један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици.[:]

МЕДИЈИ: Које је боје боја?

[:sr]

(ВИДЕО) Истраживачи Института за физику у Београду сарађивали су у изради једне занимљиве документарне телевизијске серије Радио телевизије Србије. Серијал „Од пигмента до концепта“ у потрази за пореклом боја повезује свет науке са уметношћу, дајући притом разумљив преглед историје истраживања и разумевања светлости.

Серијал се састоји од већег броја визуално богатих дванаестоминутних епизода и емутује се на другом програму РТС-а, а део материјала је снимљен на Институту за физику. Ауторка серијала је Владана Рашић Драгојевић, редитељ је Милан Кундаковић.

У првој епизоди „Које је боје боја“ говоре др Дејан Пантелић и др Александар Богојевић са Института за физику.

 [:]

СЕМИНАР: Пројекти Зеленог фонда

[:sr]
У петак, 30. новембра 2018. године, у 12 сати, у сали „Звонко Марић“ у Институту за физику у Београду, истраживачи Лабораторије за физику животне средине одржали су семинар поводом представљања пројеката Зеленог фонда за 2018. годину. Пројекте суфинансира Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, у оквиру јавног конкурса за подстицање образовних, истраживачких и развојних студија и пројеката у области животне средине у 2018. години.

Представљене су активности и резултати пројеката:

1) „Мапирање извора токсичних, мутагених и канцерогених испарљивих органских једињења на територији Града Београда” (https://bpm.ipb.ac.rs/), др Андреја Стојић, руководилац пројекта;

2) „Временске варијације и просторне карактеристике присуства испарљивих органских једињења и атмосферских честица у широј зони Београда – Реализација кампање фиксног и мобилног прикупљања података током грејне сезоне са аналитичким инструментима минутне резолуције” (https://vin.bg.ac.rs/beoairdata/), др Мирјана Перишић, координатор пројекта из Института за физику; и

3) „Студија изводљивости имплементације националне мреже за континуално и аутоматизовано праћење значајних параметара из домена заштите животне средине”, др Гордана Вуковић, координатор пројекта из Института за физику.

Семинару су присуствовали истраживачи Института за физику, сарадници из партнернских установа на пројектима (Универзитет Сингидунум, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Електротехнички факултет) и представници Министарства за заштиту животне средине Републике Србије.

ФОТО-ГАЛЕРИЈА

[:]

СЕМИНАР: др Маринко Лолић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 4. децембра 2018. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ Института за физику у Београду (Прегревица 118, Земун) др Маринко Лолић са Института друштвених наука, Центар за филозофију, Београд, одржаће предавање:

Kантова метафизиkа природе и природне науkе

САЖЕТАК:

Основни циљ овог излагање јесте да размотри неке кључне аспекте Kантове радикалне критике традиционалне метафизике и његовог настојања да метафизику утемељи на чврстим научним основама у духу модерне науке свога времена и укаже на који начин су промене, после тзв, „коперниканског обрта“ у његовој филозофској мисли, утицале на његово разумевање модерне природне науке, као и његово схватање органске природе.

Већина савремених тумача Kантове филозофске мисли истиче, да је Kант у утемељењу и развијању свог пројекта критичке филозофије, придавао највећу важност Њутновом идеалу модерне науке, који је механичку узрочност сматрао јединим поузданим средством научног објашњења. Међутим, Kант, већ у свом спису Метафизички принципи природне науке, и, нарочито, у трећој Kритици, сасвим јасно показује, да није био слепо привржен само том идеалу модерне науке. Kао противтежу механичкој узрочности, коју разум сазнаје у нужности природног збивања, он је најпре поставио умну нужност, која је карактеристична за морално-практичко одређење човека, као аутономног субјекта, у његовом филозофском спису, Заснивање метафизике морала, да би затим у Kритици моћи суђења, открио у феномену самопроизводње и самоорганизовања живих бића циљну узрочност органске природе, у којој узрок и последица слободно могу да замењују места. Аутор у овом излагању, покушава да размотри Kантово схватање две врсте каузалитета и да покаже на који начин Kант у Kритици моћи суђења образлаже своју тезу, према којој принцип механичког извођења сврховитих творевина природе може постојати поред телеолошког принципа, и да тај механички принцип ни у ком случају не чини излишним телеолошки принцип.