Наш колега Владимир Вељић одбранио је у петак, 04. октобра 2019. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Квантна кинетичка теорија за ултрахладне диполне Ферми Гасове“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, др Ивана Васић, проф. др Милан Дамњановић и проф. др Милан Кнежевић.
Честитамо!
Фотографије: SCL
Институт за физику у Београду позива заинтересоване наставнике физике и сродних предмета да организују посету ученика нашој установи.
Школски дан је намењен ученицима основних и средњих школа и има за циљ да их упозна са послом истраживача и да им приближи многобројна питања којима се физичари баве. Ученици имају прилику да заједно са истраживачима обиђу лабораторије и слушају занимљива предавања која ће допунити знања стечена у школи.
Школски дан на Институту за физику организује се сваке последње среде у месецу, а наставници могу да договоре посету путем мејла komunikacije@ipb.ac.rs
Институт за физику у Београду је први институт од националног значаја за Републику Србију и обавља истраживања фундаменталних механизама природе која су од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.
Организовање редовних посета ученика једна је од активности којима Институт за физику у Београду пружа подршку јачању квалитета образовања ученика и подстиче младе да се определе за пут науке.
Добро дошли!
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у четвртак, 10. октобра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф. др Босиљка Тадић (Департман за теоријску физику института „Јожеф Стефан“ у Љубљани, и Complexity Science Hub у Бечу) одржаће предавање:
Computational Modeling of the Brain & Hidden Structure of Human
Connectomes
САЖЕТАК:
The modern science of the brain explores how the brain’s anatomical
parts and complex pathways between them govern human activity,
psychology and behaviour. A network that maps the organization of
neuronal connections between brain regions is known as the human
connectome. Currently, a large amount of experimental data has been
collected within the Human Connectome Project (HCP) to enable different
aspects of brain research. However, the procedure to extract the
network from the fMRI or another brain imaging methods, as well as the
analysis of whole-brain networks, requires specific computational
modelling approaches. In this seminar, we briefly review the necessary
procedures preceding the construction of a brain network and describe
some parameters that affect the outcome. Further, we discuss in detail
[1] the consensus connectomes, that we generate for a specified set of
parameters on the Budapest Conenctome Server [2] based on HCP data. By
analyzing higher-order connections, we show how the consensus
connectomes of female subjects systematically differ from the one for
male subjects. Meanwhile, their standard graph-theoretic properties
remain self-similar. These robust gender differences within the
higher-order connectivity in human brain networks imply their different
functional properties; whereas, the understanding of the origin and
interpretation of these differences remain beyond the mathematical
modelling framework.
[1] B. Tadić, M. Andjelković, R. Melnik, Functional geometry of human
connectomes, Scientific Reports 9:12060 (2019).
[2] B. Szalkai, C. Kerepesi, B. Varga, V. Grolmusz, Parameterizable
Consensus Connectomes from the Human Connectome Project: The Budapest
Reference Connectome Server v3.0, Cognitive Neurodynamics, (2016).
Најзначајнији домаћи истраживачи и истакнути предавачи из иностранства окупили су се овог октобра у Београду како би пружили преглед најважнијих резултата и праваца развоја модерне физике кондензоване материје.
Симпозијум физике кондензоване материје, најзначајнији скуп из ове области који се одржава у Србији, свечано је отворен у понедељак, 7. октобра 2019, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности и трајао је до 11. октобра.
Један од организатора конференције која се одржава двадесети пут је Институт за физику у Београду, а као и претходних година, на њој су се окупили најеминентнији представници српске научне дијаспоре. Овог пута они су и активно учествовали у њеном раду и организацији.
Фотографије: SCL IPB
Пре шест година светом је одјекнула вест да је након вишедецеијског трагња пронађен Хигсов бозон. Кључну улогу су одиграли ЦЕРН експерименти ATLAS и CMS који су честицу детектовали. Међутим, пред физиком честица још увек стоје отворена бројна питања, могућности којим путем може да крене али и дилеме који од њих ће донети највреднија сазнања. О будућности истраживања и досадашњим искуствима разговарали су овог септембра истраживачи из више од 80 земаља окупљени у Београду на радионици ATLAS Standard Model.
Организатор догађаја је Институт за физику у Београду, односно ATLAS група, и ово је био први међунардони скуп откако је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.
Један од учесника недавно одржане радионице био је Френк Краус са Института за феноменологију физике честица на британском Универзитету у Дараму. Професор Краус се као феноменолог бави питањем како премостити јаз између физичара који елементарне честице упознају теоријски конструишући моделе и оних који учествују у великим експериментима. Док услови за вршење експеримената расту, физика честица и даље много дугује теорији.
Френк Краус већ више од 15 година ради на пројекту SHERPA (Simulation of High-Energy Reactions of Particles) у оквиру кога сарађује и са истраживачима који раде на експериментима ATLAS колаборације. Своју улогу види у конструисању симулације која ће детаљно описати експерименталну реалност. Први пут је у Србији, још увек није имао прилику да сарађује са истраживачима из Србије, али сматра да је придружење наше земље ЦЕРН породици велики корак који може донети само добро научној слици државе.
„Сада смо на раскрсници и заједници није јасно који је следећи корак који треба направити“, каже Краус. Према његовим речима и пре него што је Велики сударач хадрона (LHC) почео са радом физичари су претпостављали да ће се сусрести са новом физиком и било је доста идеја како ће она изгледати, али нико није мислио да ће нова физика ићи изван Стандардног модела. „То је процес који траје а ми не знамо шта ћемо видети“, објашњава Краус. Он тврди да је од открића Хигсовог бозона физика доста напредовала и у мерењима и у разумевању теорије, али у исто време и признаје да још увек није јасно каква ће у будућности бити физика честица. „С обзиром да је питање нове физике отворено, не постоји сагласност да ли треба тежити већој прецизности или тражити више енергије“, каже професор Краус који би лично тражио више енергије.
Има физичара који кажу да смо открићем Хигсовог бозона пронашли нов континент и да га сада тек треба истраживати. Френк Краус се слаже да је то добар опис додајући да смо почели доста да учимо о његовим обалама. „Теорија која је предвидела Стандардни модел имала је веома јасну идеју где је тај континент и како изгледа, али и о неким суптилнијим детаљима“, објашњава Краус.
Професор Френк Краус је недавно постао један од два директора Центра за докторанде за науку о подацима (Durham Centre for Doctoral Training in Data-Intensive Science) који су основале његове колеге са Института за феноменологију честице и истраживачи са Департмана за астрономију. Науку о подацима види као нов научни метод који се може користити за читав спектар истраживачких питања. Избегава да ова питања назове научним и даје им шире значење управо зато што не жели да прва асоцијација буду природне и егзактне науке. Добар део питања на која се метод може применити, по његовом мишљењу односи се на истраживања у уметности и хуманистичким наукама. „Желим да видим како се оно што смо развили и много пута користили примењује и у другачијим контекстима“, каже Краус.
На предстојећој, десетој Ноћи истраживача, која се одржава од 27. до 28. септембра у 29 градова широм Србије, учествоваће и тим „LaserCon“ из Центра за фотонику Института за физику у Београду.
Они ће представити своју поставку „Демистификација светлости“ у суботу, 28. септембра 2019. године од 16 до 20 часова у Институту економских наука (Змај Јовина 12, Београд).
Посетиоци ће имати прилику да науче да контролишу и користе светлост. Тим „LaserCon“ ће им показати како да направе свој фотоапарат, како настају холограми и 3D пројекције.
Сазнајте како и зашто видимо предмете различитих боја, да ли се светлост креће само по правој путањи и како се светлостни зраци преламају.
„Ноћ истраживача“ је део програма Хоризонт 2020, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, као и потпрограма „Марија Склодовска Кири“.
Циљ пројекта је да посетиоцима приближи ток научног истраживања, како изгледа пут од идеје, преко основних научних знања до примене те идеје у свакодневном животу.
Носилац пројекта Ноћи истраживача је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду, а партнер је Факултет за физичку хемију, Универзитета у Београду.
Наш колега Миљан Дашић одбранио је у понедељак, 23. септембра 2019. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Modeling the behaviour of confined dipolar and ionic systems„.
Честитамо!
Један од утемељивача теорије инфлације, космолог и руски академик, Алексеј Старобински боравио је овог септембра у Београду. Заједно са бројним колегама из света, учествовао је на десетој Међународној конференцији математичке физике MPHYS коју организује Институт за физику у Београду. Старобински, који од седамдесетих година прошлог века непрекидно ради на Ландау институту за теоријску физику у Москви, у Београд је дошао само месец дана након што је постао лауреат престижне Диракове награде.
Заједно са колегама Вјачеславом Мухановим и Рашидом Сјуњаевим, награду је добио за доприносе физици космичког позадинског зрачења. Посебно су истакнуте експериментално проверене импликације које су помогле да космологија постане егзактна научна дисциплина. „Једно од главних достигнућа космологије је то што су наши модели престали да буду само модели из наших глава и постали су реални, а предвиђања се могу проверити“, каже Старобински.
Професор Старобински је крајем седамдесетих година прошлог века развио први радни модел инфлације и израчунао простирање гравитационих таласа током инфлације. Независно од Алана Гута и Андреја Линдеа 1979. године је предложио теорију инфлације и данас се она приписује свој тројици научника. „Када сам направио модел нисам знао шта ће се догодити, али испоставило се да разматрања раде“, каже Старобински који физику види као подједнако експерименталну и теоријску науку. „Осмишљавамо све више нових модела, али међу њима треба изабрати онај који има резултате у природи, а природа је само једна“, каже Старобински и додаје да једино помоћу експеримената можемо одредити који је то модел.
Алексеј Старобински сматра да су четрдесет година након настанка теорије инфлације, основне идеје остале исте, а да сада само значајно расте број експеримената, а сразмерно томе и број доказа. „Космологија је пуна драматичних открића“, каже Старобински наводећи као пример потврду постојања гравитационих таласа који настају сударањем две црне рупе. Када би били откривени и периодични гравитациони таласи које предвиђа модел Старобинског, према његовим речима то би било још драматичније јер би се тицало квантне гравитације.
Мада космологију види као веома узбудљиво поље са прегршт загонетки и питања, једно од њих за Старобинског је најважније питање нашег времена – од чега се састоји тамна материја.
У оквиру семинара Лабораторије за физику атомских сударних процеса Института за физику, у среду, 25. септембра, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Рашид Г. Назмитдинов ( Bogoliubov Laboratory of Theoretical Physics, Joint Institute for Nuclear Research, Dubna, Russia) ће одржати предавање:
Symmetry phenomena in finite quantum systems: periodic orbits and
quantum degeneracy
САЖЕТАК:
We discuss symmetry effects produced by interplay of regular and chaotic
dynamics of particles confined by effective potentials of various shapes
in finite quantum systems. It is demonstrated that dynamical symmetries
emerging from this interplay in classical and quantum systems are
related to existence of conserved quantities of the dynamics and
integrability. Important role of these symmetries are illustrated on a
broad class of mesoscopic systems that include octupole deformed many
body systems such as nuclei and clusters, and quantum dots in a magnetic
field (see for a review [1]).
[1] J.L. Birman, R.G. Nazmitdinov, and V.I. Yukalov, Physics Reports
526, 1 (2013)
На Институту за физику у Београду, у сали „Звонко Марић“ у понедељак, 23. септембра, представљен је недавно започет пилот програм Фонда за иновациону делатност „Доказ концепта“. О позиву који је отворен 17. септембра и траје до 18. новембра, као и о самом програму кроз који ће проћи изабрани пројекти, са истраживачима је разговарао Млађен Стојановић из Фонда за иновациону делатност.
Програм који обухвата финансијску и менторску подршку у анализи тржишта и тестирању идеја Фонд је покренуо са циљем да подржи истраживаче у претварању својих идеја у комерцијалне или друштвено корисне производе. Истраживачи чији пројекти буду изабрани након јавног позива, имаће прилику да са менторима из света бизниса унапреде једну фазу представљања свог рада потенцијалним инвеститорима. Кроз доказ концепта истраживачи треба да увере онога коме представљају свој производ да он има комерцијални потенцијал и да из њиховог истраживања може да се развије управо оно што је потребно тржишту.
Фонд за иновациону делатност први пут покреће програм подршке у овој фази истраживања, а представљен је на Институту за физику зато што је ова установа препозната као успешна у иновацијама. Упознавање истраживача са детаљима програма организовао је Иновациони центар Института који има велико искуство у развоју идеја које могу бити потребне тржишту и стални је партнер у развоју иновација.