Пре шест година светом је одјекнула вест да је након вишедецеијског трагња пронађен Хигсов бозон. Кључну улогу су одиграли ЦЕРН експерименти ATLAS и CMS који су честицу детектовали. Међутим, пред физиком честица још увек стоје отворена бројна питања, могућности којим путем може да крене али и дилеме који од њих ће донети највреднија сазнања. О будућности истраживања и досадашњим искуствима разговарали су овог септембра истраживачи из више од 80 земаља окупљени у Београду на радионици ATLAS Standard Model.
Организатор догађаја је Институт за физику у Београду, односно ATLAS група, и ово је био први међунардони скуп откако је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.
Један од учесника недавно одржане радионице био је Френк Краус са Института за феноменологију физике честица на британском Универзитету у Дараму. Професор Краус се као феноменолог бави питањем како премостити јаз између физичара који елементарне честице упознају теоријски конструишући моделе и оних који учествују у великим експериментима. Док услови за вршење експеримената расту, физика честица и даље много дугује теорији.
Френк Краус већ више од 15 година ради на пројекту SHERPA (Simulation of High-Energy Reactions of Particles) у оквиру кога сарађује и са истраживачима који раде на експериментима ATLAS колаборације. Своју улогу види у конструисању симулације која ће детаљно описати експерименталну реалност. Први пут је у Србији, још увек није имао прилику да сарађује са истраживачима из Србије, али сматра да је придружење наше земље ЦЕРН породици велики корак који може донети само добро научној слици државе.
„Сада смо на раскрсници и заједници није јасно који је следећи корак који треба направити“, каже Краус. Према његовим речима и пре него што је Велики сударач хадрона (LHC) почео са радом физичари су претпостављали да ће се сусрести са новом физиком и било је доста идеја како ће она изгледати, али нико није мислио да ће нова физика ићи изван Стандардног модела. „То је процес који траје а ми не знамо шта ћемо видети“, објашњава Краус. Он тврди да је од открића Хигсовог бозона физика доста напредовала и у мерењима и у разумевању теорије, али у исто време и признаје да још увек није јасно каква ће у будућности бити физика честица. „С обзиром да је питање нове физике отворено, не постоји сагласност да ли треба тежити већој прецизности или тражити више енергије“, каже професор Краус који би лично тражио више енергије.
Има физичара који кажу да смо открићем Хигсовог бозона пронашли нов континент и да га сада тек треба истраживати. Френк Краус се слаже да је то добар опис додајући да смо почели доста да учимо о његовим обалама. „Теорија која је предвидела Стандардни модел имала је веома јасну идеју где је тај континент и како изгледа, али и о неким суптилнијим детаљима“, објашњава Краус.
Професор Френк Краус је недавно постао један од два директора Центра за докторанде за науку о подацима (Durham Centre for Doctoral Training in Data-Intensive Science) који су основале његове колеге са Института за феноменологију честице и истраживачи са Департмана за астрономију. Науку о подацима види као нов научни метод који се може користити за читав спектар истраживачких питања. Избегава да ова питања назове научним и даје им шире значење управо зато што не жели да прва асоцијација буду природне и егзактне науке. Добар део питања на која се метод може применити, по његовом мишљењу односи се на истраживања у уметности и хуманистичким наукама. „Желим да видим како се оно што смо развили и много пута користили примењује и у другачијим контекстима“, каже Краус.