СЕМИНАР: Јан Новак

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 29. новембра 2019. у 11 часова, у сали 360, Јан Новак (Технички универзитет у Либерецу, Чешка) одржаће предавање:

Ring paradigm as a new approach to quantum gravity

САЖЕТАК:

One of the quickly developing mathematical disciplines is algebraic
geometry. We will study plabic (planar bicolored) graphs. We define
LE-diagrams and decorated permutations and we mention that these three
notions are interconnected. We further introduce winding index and
formal boundary measurements. The Amplituhedron $A_{n,k,m}$ is the image
in the Grassmannian $Gr_{k(k+m)}$ of the totally nonnegative part of
$Gr_{k,n}$ under a linear map. It was introduced in 2013 in order to
give a geometric basis for the computation in physics.

We show a completely different possible usage of plabic graphs in
quantum gravity, which is a work in progress. We will start with
philosophical background. We explain the basic idea in physics and then
we state the basic directions in future research.

ТРИБИНА: „Колико не знамо?“

(НАЈАВА) Наша научнопопуларна трибина догађа се поново на старом месту, у Великој сали СКЦ, у четвртак, 28. новембра, у 19 часова, али сада открива нешто – неочекивано. Након што је радознала београдска публика претходних сезона пунила дворану до последњег места како би слушала о ономе што из разних наука знамо, окупљамо се сада да погледамо у другом смеру – колико не знамо?

На трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” разговарамо о нерешеним проблемима савремене науке, са циљем да из ове узбудљиве перспективе научимо нешто више и нешто дубље. Улаз је слободан.

Као вишевековни човеков подухват да разуме свет и његове мистерије, наука се одувек суочавала са изазовима. И то једнако чини и данас, остајући без одговора пред питањима каква су тамна материја, стрела времена, порекло живота или истинска вештачка интелигенција. Непознанице као што су порекло вируса, дељење ћелија, бездимензионалност физичких константи или такозвана оса зла у дубоком свемиру можда у себи крију будуће нове теорије које ће, разумевањем и применама, променити свакодневни живот људи.

Путујући кроз неодговорена питања, на другачији, непретенциозан начин, учесници трибине, наши угледни научници из више области, заправо ће указати на стање и разноликост савремених истраживања, осветлити сложени пут научног сазнања и – подстаћи на размишљање.

На трибини „Колико не знамо“ говоре:

• Др Антун Балаж, Институт за физику у Београду
• Др Алексеј Тарасјев, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
• Др Милан Стојановић, Астрономска опсерваторија у Београду
• Др Миљана Милојевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.

Добро дошли!

СЕМИНАР: Патрик Бегел

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. новембра 2019. године у 14 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Патрик Бегел (Институт за квантну физику, Универзитет у Улму, Немачка) одржаће предавање:

Self-focusing of interacting matter waves

САЖЕТАК:

A common way to control the position and the strength of maximal focusing of a matter-wave is to use a lens which imprints a position-dependent phase on the initial wave. However, quantum mechanics allows focusing even without a lens [1,2], based on diffractive focusing, where the initial wave function is real-valued with a non-Gaussian shape. Hence, the optimal focusing relies on a smart choice of this initial wave function [3]. In this talk, we will discuss the phenomenon of diffractive focusing of an atomic Bose-Einstein condensate in the regime where the resonant atom-atom interaction plays a key role, and describe this effect in phase space within the Wigner function approach.

[1] W. B. Case, et al., Optics Express 20, 27253 (2012).
[2] D. Weisman et al., Phys. Rev. Lett. 118, 154301 (2017).
[3] K. Vogel, et al., Chem. Phys. 375, 133 (2010).

СЕМИНАР: Јадранка Васиљевић

У оквиру семинара Лабораторије за нелинеарну фотонику Центра за фотонику Института за физику, у понедељак, 25. новембра 2019. у 12:30 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Јадранка Васиљевић одржаће предавање:

Матијеови зраци у фоторефрактивним кристалима

На почетку предавања Драгана Јовић Савић ће изложити преглед научних активности и резултата Лабораторије за нелинеарну фотонику.

САЖЕТАК:

Међу разним недифрагујућим зрацима издвајају се Матијеови зраци као решења Хелмхолцове једначине у елиптично цилиндричним координатама. Поједине врсте Матијеових зрака у нелинеарном режиму могу произвести самоиндуковану дискретну дифракцију и то уз постепени прелаз из једнодимензионалног ка дводимензионалном систему.Елиптични Матјеови зраци у разним нелинеарним режимима могу формирати веома интересантне хиралне структуре које имају облик хеликоидних таласовода, односно хеликоидних фотонских решетки. Помоћу величине полазних зрака као и јачине нелинеарности контролише се број филаментана на које се иницијални зрак распада, односно број таласовода, затим брзина ротације, као и нагиб хеликоидалних структура.

СЕМИНАР: др Соња Предин

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у понедељак, 25. новембра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Соња Предин (Institute for Information Systems at Hof University, Hof, Germany) одржаће предавање:

Simulation and optimization of public transport supply

САЖЕТАК:

Peripheral regions in Germany are particularly affected by demographic changes (aging population, migration to attractive centers, falling population density). The big-data project Mobilität Digital Hochfranken (MobiDig) ), which is funded by the Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure (BMVI) of Germany, aims to make transport mobility, especially public transport in peripheral regions, more economical, attractive and environmentally friendly. In actuality, public transportation in these regions typically exhibits limited operation hours, low frequencies of services, inconsistent connections between modes and generally indirect routes. As a result, mobility heavily relies on individual motorized vehicle ownership and usage. Cases of social hardship occur where people without a car or driving license such as children, elderly or disabled people are isolated.

In this talk we present an innovative, comprehensive mobility model for the region of Hochfranken, as an example, which we have conceptually developed, experimentally tested and evaluated from digital data sources, such as demographic census data and GPRS data. To analyze these data, we have used existing components for statistical analysis and methods of machine learning (Neural network, Bayes net, Random forest). The predictive models of transport are designed as simulation models in the programming language Java through the object-oriented MATSim package, such that the utilization of new or modified offers in local public transport can be simulated.

СЕМИНАР: Салваторе Капоциело

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 15. новембра 2019. у 11 часова, на Институту за физику у сали 360, Салваторе Капоциело (Universita di Napoli „Federico II“) одржаће предавање:

Cosmographic reconstruction to discriminate between modified gravity and dark energy

САЖЕТАК:

Cosmography is a model independent approach, useful to
discriminate among concurring cosmological scenarios. After reviewing
the main features and shortcomings of LCDM model, we propose a
cosmographic approach, based on some polynomial series like Pade’,
Chebyschev, etc. to investigate dark energy and modified gravity. The
main result is that series convergence seems a powerful tool to extend
the matching with the Hubble flow up to high redshift and then improve
the role of observers in Cosmology.

СЕМИНАР: др Милан Ћирковић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорије сазнања Института за физику у Београду, у уторак, 19. новембра 2019. у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Милан Ћирковић (Астрономска опсерваторија, Београд) одржаће предавање:

Историја Земље, Квајн и модална настањивост

ЦЕРН: Фабиола Ђаноти освојила други мандат генералне директорке


Женева, 6. Новембар 2019. године 

Савет ЦЕРН-а, Европске организације за нуклеарна истраживања доделио је Фабиоли Ђаниоти други мандат на функцији генералне директорке ове највеће европске научне организације. Ђаноти је генерална директорка ЦЕРН-а од 2016. године, када је постала прва жена на челу организације, а сада и прва особа која је два пута бирана на највишу функцију.

“Одушевљена сам што је Фабиола Ђаноти освојила други мандат. ЦЕРН ће наставити да користи њено снажно вођство и искуство, нарочито за важне долазеће пројекте као што су високолуминозни Велики сударач хадрона (Large Hadron Collider, LHC), имплементација Европске стратегије за физику честица и изградња центра Science Gateway”, рекла је председница ЦЕРН-овог савета Урсула Баслер. “Током њеног првог мандата, показала је велику вештину вођења наше разнолике и међународне научне организације, постајући узор, нарочито за жене у науци”.

“Веома сам захвална Савету ЦЕРН-а што је потврдио поверење у мене. Ово је велика привилегија и огромна одговорност”, рекла је генерална директорка ЦЕРН-а, Фабиола Ђаноти. “Наредне године биће круцијалне за постављање темеља ЦЕРН-ових будућих пројеката и ја сам почаствована што ћу имати прилику да радим са свим државама чланицама, као и другим међународним партнерима и светском заједницом физичара честица.

Фабиола Ђаноти је докторирала на Универзитету у Милану 1989. године, а од 1994. године ради као истраживач у ЦЕРН-у. Водила је ATLAS колаборацију од 2009. до 2013. Године, укључујући и период када су експерименти ATLAS и CMS објавили откриће Хигсовог бозона. За ово откриће 2013. године Нобелова награда из физике додељена је Франсоа Енглерту и Питеру Хигсу.

Фабиола Ђаноти је једна је од “100 најинспиративнијих жена” у избору Гардијана (2011), била је међу првих пет личности 2012. године према Тајм магазину, као и на листи “100 најутицајнијих жена” у избору Форбса 2013. и 2017. године. 

Други петогодишњи мандат Фабиоле Ђаноти почиње 1. јануара 2021. године. 

Током њеног првог мандата Република Србија је у марту 2019. године примљена у пуноправно чланство ЦЕРН-а. 

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2019.

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2019. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.

Ова престижна награда, која је у домаћим медијима позната и као „српски Нобел за физику“, са традицијом дугом две деценије, додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Истоимена награда се од прошле године додељује уз подршку Института за физику у Београду.

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2019. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2020. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2019. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ВИДЕО: „Теслаграм“ у кампањи „Србија ствара“

Tрећи по реду промотивни видео оквиру кампање „Србија ствара“, објављен 3. новембра, посвећен је новој технологији која се развија на Институту за физику у Београду – Теслаграму. Видео од шездесет секунди приказује основну замисао овог патента, откривајући задивљујуће особине лептирових крила на којима је изум заснован. Уз анимацију, креатори овог промотивног спота користили су и глас др Марије Митровић Данкулов, руководиоца Иновационог центра Института за физику.

Теслаграм је, на тај начин, афирмисан у једној кампањи националних размера. Наиме, Савет за креативне индустрије који је основала председница Владе Републике Србије недавно је покренуо кампању за ширење позитивних вредности по називом Serbia Creates, односно „Србија ствара“. „То је нова национална платформа која афирмише вредности савремене Србије – креативност, иновативност и оригиналност“, наводи се у опису ове кампање која је окупила како научнике, визуалне уметнике и музичаре, тако и разне организације и иновативна предузећа.

Ова иницијатива почива на веровању да се у Србији развијају таленти и иновативност „који мењају свет“, а у оквиру кампање изабрани су „креативни амбасадори“ – то су појединци, компаније, догађаји и технологије који имају глобални утицај у областима којима се баве. Тако се међу креативним амбасадорима нашао и тим из Иновационог центра Института за физику у Београду који ради на развоју нове технологије Теслаграма.

Посетите видео на Јутјуб каналу кампање „Србија ствара

Погледајте прилог о Теслаграму на интернет страници „Србија ствара

Посетите Фејсбук страницу кампање „Србија ствара