Да ли вас више чини равнодушним фраза “климатске промене” или онда друга, “глобално загревање”? Након што су теме претходних трибина у Великој сали Студентског културног центра привукле на стотине и стотине посетилаца, сада разговарамо о променама климе и изумирању живота на Земљи, што ретко покреће публику у Београду, али није ништа мање драматична и занимљива тема. И заправо, тиче се сваког живог бића на планети. Придружите нам се на трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” у четвртак, 18. априла у 19 часова, у Великој сали СKЦ. Улаз је слободан

Уочи предстојећег Дана планете Земље о изазовима који очекују живи свет говоре:

• Др Владимир Ђурђевић, климатолог, Физички факултет у Београду
• Др Андреја Стојић, физичар, Институт за физику у Београду
• Др Урош Савковић, биолог, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”
• Душка Димовић, активисткиња, World Wide Fund (WWF)

Модератор трибине је Слободан Бубњевић.

Да ли вас вести о променама климе и драматичном изумирању живог света ипак остављају хладним зато што вам се чини да је реч о глобалном феномену који се ваш лично не тиче? Нажалост, целокупна савремена научна продукција показује да се убрзане промене у атмосфери које су последица повећане емисије ЦО2 тичу не само на нас, него и сваки други организам на планети. И док се доносиоци одлука исцрпљују новим протоколима, резолуцијама, квотама, планета се већ убрзано мења. Тренутна стопа изумирања врста је 100 до 1000 пута већа него у претходним геолошким епохама. Да ли је прекасно? Kако модерна наука види будућност? Шта можемо да учинимо?

Добро дошли!

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 11. априла 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Срђан Стевић (Лабораторија за теоријску физику и физику кондензоване материје, Институт за нуклеарне науке Винча) ће одржати предавање:

Structural and electronic properties of metals at 2D materials from first-principles calculations

САЖЕТАК:

Since the discovery of graphene in 2004, the physics of two-dimensional (2D) materials has become a fast-growing field. Their structural variety is followed by peculiar electronic properties, which foster the concept of utilizing them as major components in future nanodevices. For technological applications, of utmost importance is the understanding of their interaction with metals. After a brief introduction into a manifold of 2D materials, we will give a detailed description of the computational approach to metallic structures adsorbed at 2D materials based on the density functional theory (DFT). Then the tendency towards planar or three-dimensional (3D) growth of three selected metals will be rationalized from the atomic-scale description of the interaction between metal atoms, as well as adsorption geometries of their small clusters [1]. Special attention will be paid to the interaction of lithium with the representatives of different classes of 2D materials, where the general binding trend can be estimated from the position of conduction band minima of pristine 2D crystals [2].

[1] S. Stavrić, M. Belić, Ž. Šljivančanin, Carbon 96, 216-222 (2016)
[2] S. Stavrić, Z.S. Popović, Ž. Šljivančanin, Phys. Rev. Mater. 2 (11), 114007 (2018)

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 25. марта у 12 часовау сали „Звонко Марић“ проф. др Зоран Хаџибабић (University of Cambridge, UK), добитник награде „Марко Јарић“ за 2018. годину одржаће предавање:

Quantum gas in a box

САЖЕТАК:

For over two decades ultracold atomic gases have been used with great success to study fundamental many-body physics. While traditionally they were produced in harmonic electromagnetic traps, it recently also became possible to create them in the uniform potential of an optical box trap [1]. This has opened even more possibilities for fundamental studies, allowing closer connections with other many-body systems and the theories that rely on the translational symmetry of the system. This colloquium talk will give an overview of some of the recent experiments with these novel systems, which range from illustrations of simple quantum-statistical phenomena [2] to explorations of still not understood strongly interacting and far from equilibrium states of matter [3].

[1] A. L. Gaunt, T. F. Schmidutz, I. Gotlibovych, R. P. Smith, and Z. Hadzibabic, Phys. Rev. Lett. 110, 200406 (2013).
[2] T. F. Schmidutz, I. Gotlibovych, A. L. Gaunt, R. P. Smith, N. Navon and Z. Hadzibabic, Phys. Rev. Lett. 112, 040403 (2014).
[3] C. Eigen, J. A. P. Glidden, R. Lopes, E. A. Cornell, R. P. Smith, and Z. Hadzibabic, Nature 563, 221 (2018).

Свечана академија посвећена додели престижне награде из физике “Марко Јарић” за 2018. годину биће одржана у петак, 22. марта 2018. године у 12 сати, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, Kнез Михаилова 35 (2. спрат).

Награда „Марко Јарић“ важи за најугледнију у заједници физичара у Србији и дијаспори, па се понекад назива и „српским Нобелом“. Марко Јарић, српско-амерички физичар, својом натпросечном и урођеном обдареношћу, уздигао се у сам врх светских физичара у области физике кондензованог стања материје. За своје високе домете у краткој животној каријери, завредио је, поред осталог, три најпрестижније међународне стипендије – Фулбрајтову, Хумболтову и Милерову.

Фондација “Проф. др Марко В. Јарић”, у циљу обележавања научног дела и стваралаштва једног од наших највећих научника и физичара, ове године осамнаести пут додељује награду.

ПРОГРАМ:

• Отварање Академије:
Управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић
Директор Института за физику, др Александар Богојевић

• Извештај жирија:
Председник жирија, др Браниислав Јеленковић

• Додела дипломе:
Уручење дипломе и новчаног дела награде

• Беседа добитника:
Предавање добитника награде са темом из области физике за коју је додељена награда

Након серије изузетно посећених научнопопуларних трибина, поново се окупљамо у Великој сали СKЦ у четвртак, 21. марта у 19 часова. На трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” сада разговарамо о квазинауци образовању у ери друштвених мрежа и нових медија.

У средиште равне земље путујемо кроз разговор у коме учествују:

• Марија Митровић Данкулов, физичарка, Институт за физику у Београду
• Александар Бауцал, психолог, Одељење за психологију, Филозофски факултет у Београду
• Станислав Милошевић, астрофизичар, Kатедра за астрономију Математичког факултета
• Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, “Наука кроз приче”.

На трибини ће се разматрати и улога образовног система и криза критичког мишљења, као и различити квазинаучни покрети чије деловање понекад има погубне и забрињавајуће последице. Уз дебату, гости трибине ће на јасан и занимљив начин представити и низ доказа који демистификују ове заблуде, па тако и оне да Земља није округла.

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 19. марта 2019. године у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, на Институту за физику у Београду, Др Горан С. Миловановић (Wikimedia Deutschland, Berlin, Data Kolektiv, Beograd) одржаће предавање:

“ТЕОРИЈА ОДЛУЧИВАЊА: ОБЈАШЊЕЊЕ ИЗБОРА У УСЛОВИМА РИЗИKА”

САЖЕТАК:

Током друге половине XX века развој теорије одлучивања у условима ризика и неизвесности је затворио пун круг. Његове почетне и завршне тачке повезују алтернативне формулације аксиоматских оквира за одлучивање. У првом кораку налазимо аксиоматизацију рационалног доносиоца одлука у теорији очекиване корисности (ЕУ) фон Нојмана и Моргенстерна (1947). Следи други корак у коме се инкорпорирају експериментални резултати о бихејвиоралним одступањима од те теорије у низ алтернативних модела одлучивања. Kоначно, долазимо до аксиоматских модела Вакера у којима се теорија очекиване корисности, теорија корисности зависне од ранга (РДУ), и коначно теорија изгледа Kанемана и Тверског (ПТ, 1979, ЦПТ, 1992) показују као низ модификација јединствене аксиоматизације. Главни резултат ове еволуције у разумевању проблема одлучивања је карактеризација доносиоца одлука као ограничено рационалног – у смислу да он систематски одступа од нормативне теорије фон Нојмана и Моргенстерна.

Изнећемо тврдњу према којој савремени модели теорије одлучивања – иако не без математичке елеганције и кључног увида у могућност апстракције у опису феномена – не задовољавају интуитивност аксиоматског оквира која је одликовала формулацију фон Нојмана и Моргенстерна. Даље, показаћемо да ова особина савремених модела следи из инсистирања на аксиоматизацији функција одлучивања у изолацији од других когнитивних функција (попут учења и памћења) које извесно утичу на бихејвиоралне одлуке. Представићемо теорију поверења (Миловановић, 2013, 2014), алтернативни модел одлучивања у условима ризика, базиран на раду Вискузија (1989) и интеграцији познатих психолошких принципа у функцију очекиване корисности. Овај модел у емпиријским тестовима стриктно доминира над моделом теорије изгледа. Показаћемо да сва значајна бихејвиорална одступања од нормативе теорије фон Нојмана и Моргенштерна могу да се објасне (а) варирањем информисаности доносиоца одлука, и (б) једноставним описом стања оптимизма или песимизма у односу на ниво ризика са којим се он суочава. На основу структуре новог модела и емпиријских увида у његове особине, тврдимо да доносиоце одлука карактеришу рационалне компетенције за одлучивање.

Предавање-радионица за студенте „Kако се пријавити за докторат или постдок у САД“ одржаће проф. Марина Радулашки (UC Davis, USA) у Институту за физику у Београду у среду, 20. марта 2019. године од 12 до 14 часова у Читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

У овом интерактивном предавању-радионици студенти ће моћи да се упознају са елементима пријаве за докторат или постдок у САД и кроз практичне вежбе развију план за унапређење личног академског профила. Предавање је намењено студентима основних, мастер и докторских студија. Учесници би требало да понесу лаптоп или мобилни телефон који може да се повеже на интернет, као и оловку за рад на задацима.

ПОСТЕР