Најаве

СЕМИНАР: др Зоран Грујић

12/13/2019

У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у понедељак, 16. децембра 2019. године у 12:30 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Зоран Грујић одржаће предавње

Search for- or measurement of- the neutron electrical dipole moment

САЖЕТАК:

Very narrow constraints are set by values of Electrical Dipole Moments
(EDMs), as they brake parity and time-reversal symmetries, on the models
beyond standard model (SM) of particle physics. They must include low
level of CP (charge, parity) violation in K (decays of the neutral K
mesons) and B (beauty mesons) systems and to explain the large baryon
asymmetry of the Universe in the same time. The current limit of the
neutron Electrical Dipole Moment (nEDM) has already set requirements for
considerable fine-tuning of MSSM parameters – the so-called „SUSY CP
problem.

The most sensitive nEDM experiment was operated by nEDM international
collaboration (2015-2017, results to be submitted shortly) at the Paul
Scherrer Institute (PSI) in Switzerland. Currently the nEDM
collaboration is constructing improved version of the experiment (n2EDM)
using the same PSI infrastructure.

In my talk I will present the old nEDM experiment at PSI and its
improvements towards n2EDM. From December 2018 the Institute of Physics
Belgrade is full member of the nEDM collaboration with Dr. Zoran D.
Grujić as its representative.

Вести

ОТВОРЕНА ВРАТА: У гостима на Институту

12/09/2019

Од када је пре скоро две године Институт за физику у Београду стекао статус института од националног значаја за Републику Србију, у складу са новом улогом и обавезама широм је отворио врата грађанима – пре свега ученицима и студентима, али и свима који су заинтересовани за науку и за рад наших истраживача.

Институт су тако између осталих посетили средњошколци из Математичке гимназије, Савремене гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Рачунарске гимназије, Средње школе у Кладову, затим ученици Основне школе „Вук Караџић“ у Кладову, предшколци из вртића „Бубамарица“ и старији суграђани који су нас посетили у организацији Удружења „Излетник“, као и Туристичког друштва Земун.

Редовни гости Института су деца и васпитачи из оближњег вртића „Повратак природи“ који део својих свакодневних активности често спроводе у дворишту Института.

Велики број наших истраживача укључио се у организовање ових посета тако да су гости Института имали прилику не само да обиђу наше лабораторије, већ и да посматрају извођење експеримената, разговарају са нашим истраживачима о темама које их занимају и да присуствују посебно организованим популарним предавањима.

Посете ученика и њихових наставника физике и сродних предмета организовани су у оквиру Школског дана Института за физику.

Школски дан је намењен ученицима основних и средњих школа и има за циљ да их упозна са послом истраживача и да им приближи многобројна питања којима се физичари баве. Ученици имају прилику да заједно са истраживачима обиђу лабораторије и слушају занимљива предавања која ће допунити знања стечена у школи.

Институт за физику у Београду је први институт од националног значаја за Републику Србију и обавља истраживања фундаменталних механизама природе која су од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије. Организовање оваквих редовних посета ученика једна је од активности којима Институт за физику у Београду пружа подршку јачању квалитета образовања ученика и подстиче младе да се определе за пут науке.

Најаве

СЕМИНАР: др Милош Радоњић

12/09/2019

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 16. децембра 2019. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Милош Радоњић одржаће предавање

Transport properties of strongly correlated systems: From models to materials

САЖЕТАК:

The key to understanding the role of strong correlations in the transport properties of materials is in identifying fundamental dominant processes at the model level. This allows us to recognize universal features and starting from the simplest model to create hypotheses, which can be tested and have predictive power. With the development of the field, we are now able to quantitatively model strongly correlated materials and to explore the subtle effects that strong correlations have on their electronic and transport properties. In this talk we give a review of our recent results [1-6] on this topic.

[1] M. M. Radonjić, D. Tanasković, V. Dobrosavljević, and K. Haule, Phys. Rev. B 81, 075118 (2010).
[2] M. M. Radonjić, D. Tanasković, V. Dobrosavljević, G. Kotliar, and K. Haule, Phys. Rev. B 85, 085133 (2012).
[3] L. Chioncel, C. Morari, A. Ostlin, W. H. Appelt, A. Droghetti, M. M. Radonjić, et al., Phys. Rev. B 92, 054431 (2015).
[4] A. Östlin, W. H. Appelt, I. Di Marco, W. Sun, M. Radonjić, et al., Phys. Rev. B 93, 155152 (2016).
[5] W. H. Appelt, A. Droghetti, L. Chioncel, M. M. Radonjić, et al., Nanoscale 10, 17738 (2018).
[6] B. H. Moon, G. H. Han, M. M. Radonjić, H. Ji, and V. Dobrosavljević, arXiv:1911.02772 (2019).

Вести

ГОСТ ИНСТИТУТА: Новоизабрани председник македонске академије наука Љупчо Коцарев

12/06/2019

У четвртак, 5. децембра 2019. године Институт за физику у Београду посетио је новоизабрани председник Македонске академије наука и уметности Љупчо Коцарев. Том приликом, академик је у оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система одржао предавање под називом Exchangeability and symmetry.

Главне теме којима се академик Коцарев у свом раду бави су нелинеарна физика, комплексни системи и мреже, електрична кола и системи, теорија информација, криптографија и машинско учење. Основне студије електротехнике завршио је у родном Скопљу, магистрирао на Електротехничком факултету у Београду и докторирао на Институту за физику Природно-математичког факултета у Скопљу.

Од 1999. до 2006. године академик Коцарев је живео у Сједињеним Америчким Државама и био запослен на Инсититуту за нелинеарне науке при Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу. Тренутно је запослен на Факултету за електротехнику и информационе технологије на Универзитету „Ћирило и Методије“ у Скопљу. Од 2007. године редовни је члан Македонске академије наука и уметности, а ове јесени изабран је за новог председника ове установе. Коцареву мандат почиње у јануару 2020. године.

Најаве

СЕМИНАР: др Зорица Лазаревић

12/06/2019

Поводом предстојећег избора у звање научни саветник, у петак, 13. децембра 2019. године у  12 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Зорица Лазаревић одржаће предавање:

Софт механохемијска синтеза и карактеризација наноструктурних материјала

САЖЕТАК:

Последњих година физику чврстог стања обележила је, између осталог,
револуција у области метода синтезе и примене наноматеријала. Различити
феритни наноматеријали су добијени софт механохемијском синтезом.
Анализом резултата истраживања добијених применом одабраних метода
карактеризације показан је утицај различитих фактора на електрична и
магнетна својства добијеног феритног материјала. Разматрањем наших
добијених резултата и увидом у доступну научну литературу из ове
области, може се оценити да се остварени резултати надовезују и
унапређују постојећа знања. Ово истраживање представља још један
корак ка практичној примени феритних материјала као добрих
магнето-електричних материјала.

Најаве

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

12/04/2019

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 6. децембра 2019. године у 11 часова, др Марко Војиновић одржаће предавање:

Формирање црних рупа у сударним процесима

САЖЕТАК:

Често се може чути аргумент да се физика на веома високим енергијама
(нпр. близу Планкове скале) не може директно изучавати сударањем
елементарних честица, јер би се у судару формирале црне рупе, које би
својим хоризонтом догађаја онемогућавале детекцију излазних честица из
судара. Штавише, што више енергије уложимо у сударни процес, то ће се
већа црна рупа направити, и на тај начин се природа „опире“ нашој
инспекцији све мањих растојања тј. виших енергија. Међутим, када се
погледају детаљи, испоставља се да оваква аргументација није скроз
оправдана. Презентоваћемо елементарну анализу под којим условима се црне
рупе могу формирати у сударним процесима, а под којим не, и
продискутоваћемо колико је (не)оправдан исказ да црне рупе ометају
изучавање физике у околини Планкове скале.

Вести

ПРИЗНАЊА: Награда ПКС за докторат Бојана Стојадиновића

12/02/2019

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Научни сарадник са Института за физику у Београду, др Бојан Стојадиновић, један је од добитника годишње награде Привредне коморе Србије за најбоље докторске дисертације. Награду је добио за рад који се бави не само фундаменталним научним питањима, већ проналази и примену материјала које испитује.

Наиме, Привредна комора је наградила једанаест дисертација из различитих области одбрањених у школској 2017/2018. години за које је стручни жири проценио да имају „оригинални научни допринос“ и „велике могућности примене у привреди“.

Награде су додељене у петак, 29. новембра 2019. године, у Клубу посланика у Београду, на свечаности којој је присуствовао министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, као и бројне званице из привреде и науке.

Како се наводи на сајту Привредне коморе, ова награда је један од начина да се повежу наука и привреда и да се афирмишу она научна истраживања и резултати који се могу применити у привреди.

Управо је као таква препозната дисертација др Стојадиновића „Утицај 4f допаната на мултифероичне особине BiFeO3 наноструктура“, коју је одбранио на Физичком факултету Универзитета у Београду у септембру 2018. године. Наиме, бизмут ферит може да се примени на нов и оригиналан начин за развој технологија пречишћавање воде.

Ментор на изради докторске дисертације др Стојадиновића била је др Зорана Дохчевић-Митровић, руководилац Лабораторије за наноструктуре Института за физику у Београду. Овај рад Стојадиновић је урадио управо у овој Лабораторији.

Фокус Стојадиновићеве дисертације је на синтези и испитивању бизмут ферита у нано фази. Резултати овог рада показују да испитивани материјал може имати индустријску примену у прочишћавању загађених вода и воде за пиће, изради сензора, соларних ћелија и меморијскијх модула рачунара.

Како се у опису рада наводи, Стојадиновић посебну пажњу поклања особинама бизмут ферита које се могу искористити за израду јефтиних и широкодоступних уређеја за прчишћавање воде, као и оним особинама због којих се овај материјал може користити за израду паметних и минијатурних сензора.

Фотографија: Привредна комора Србије/Танјуг

Најаве

СЕМИНАР: Љупчо Коцарев

12/02/2019

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 5. децембра 2019. године у 14 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Љупчо Коцарев (члан Македонске академије наука и уметности, професор на Факултету компјутерских наука и инжењерства на Универзитету Ћирило и Методије у Скопљу, и Калифорнијски универзитет у Сан Дијегу) одржаће предавање:

Exchangeability and symmetry

САЖЕТАК:

The close relationships between exchangeable sequences of random
variables, ergodic theory, and symmetry will be reviewed. Exponential
random graph models and exchangeable random graphs will be discussed. By
combining models from statistics and sociology, stochastic block models,
with tools from computer science and machine learning, consensus and
Bayesian consensus clustering, the Bayesian consensus stochastic block
model for multiplex networks will be suggested.

Вести

ТРИБИНА: Колико не знамо?

11/29/2019

(ФОТО/ВИДЕО) Мада нисмо покушавали да објаснимо нова научна достигнућа или феномене, већ сасвим супротно – да покажемо једно другачије лице науке која није свемогућа и свезнајућа и коју муче и копкају бројна отворена питања – више стотина посетилаца готово три сата пажљиво је слушало излагање учесника. Под насловом „Kолико не знамо“ трибина Института за физику у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ одржана је у Великој сали Студентског културног центра у Београду, у четвртак, 28. новембра. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, уредник „Науке кроз приче“.

Један од четворо учесника, др Антун Балаж, руководилац Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду на почетку трибине је говорио о стварима за које „знамо да не можемо да их знамо“ посебно се осврнувши на такозвани Хајзенбергов принцип. У наставку је говорио о бројним питањима на која физика није још увек одговорила, и објаснио како истраживачи бирају којим од њих ће се бавити.

Др Милана Стојановића из Астрономске опсерваторије у Београду највише интересује да ли ће истраживачи успети да пронађу некакав облик живота ван Земље. Осим тога, говорио је и о сазнањима до којих су истраживачи у области астрофизике дошли у скорије време и међу њима издвојио детекцију гравитационих таласа која је награђена Нобеловом наградом 2017. године.

Еволуциони биолог. др Алексеј Тарасјев са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ говорио је да је једно од најважнијих питања на које још увек није одговорено – питање настанка живота. Објаснио је да постоји читав низ могућих сценарија, али да се ни за један не може до краја са сигурношћу потврдити да је тачан. Мада се др Тарасјев осврнуо на мноштво проблема на које биологија није пронашла одговор, нагласио је да постоји и оно што биологија не доводи у сумњу.

Др Миљана Милојевић са Филозофског факултета у Београду осврнула се на поједине епизоде из историје трагања за вештачким животом и интелигенцијом и подсетила на не тако ново филозофско питање „Kада за машину можемо да кажемо да мисли?“. Она је на крају истакла да релативност знања, као и чињеница да много тога не знамо не треба да нас обесхрабри и да сазнање треба прагматички одредити, додајући да људи, као биолошка бића, сазнају оно што им користи као врсти.

Ако желите да будете на време обавештени о наредним трибинама и другим догађајима у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, пријавите се за <а хреф=“хттп://наукакрозприце.рс/пријава/“ рел=“ноопенер“ таргет=“_бланк“>НKП пошту</а>. Више о претходним трибинама можете сазнати на страници <а хреф=“хттп://наукакрозприце.рс/таг/трибине/“ рел=“ноопенер“ таргет=“_бланк“>програма трибина „Науке кроз приче“</а>.

ГАЛЕРИЈА

Фотографије: Бојан Џодан/ИПБ

ВИДЕО СНИМАK

Видео: Two Tech Solutions

Најаве

СЕМИНАР: др Александра Нина

11/29/2019

Поводом предстојећег избора у звање виши научни сарадник, у петак, 29. новембра 2019. у 12 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Александра Нина одржаће предавање:

Ниска јоносфера: мониторинг, детекције утицаја из свемира и Земље, и моделовање

САЖЕТАК:

На институту за физику у Београду се од 2003. године врши посматрање јоносфере помоћу пријема радио сигнала емитованих широм света. На тај начин формирана је база података која нам омогућава изучавање утицаја бројних појава како у свемиру тако и на Земљи којима је константно
изложен овај атмосферски слој (између око 50 км и 90 км). У овом излагању биће представљена истраживања детекција јоносферских поремећаја у периодима упада гама зрака (gamma ray bursts), почетака тропских циклона, земљотреса у Краљеву а биће представљене и методе за моделовање параметара јоносферског Д-слоја током утицаја сунчевих X флерова. Поред тога, биће речи и о практичним применама ових истраживања које се односе на утицаје поремећене ниске јоносфере на
простирање телекомуникационих и сателитских сигнала.