ПРИЗНАЊА: Лауреати Годишње награде 2019.

На свечаности поводом годишњице Института која је одржана 10. маја у сали „Звонко Марић“ традиционално су додељене и три годишње награде Института. Том приликом је жири који су чинили др Магдалена Ђорђевић, научни саветник, др Марија Митровић Данкулов, виши научни сарадник и др Ненад Врањеш, виши научни сарадник, прогласио добитнике награда. Након проглашења, добитник награде одржао је семинар о својим истраживањима.

Наиме, жири је донео једногласну одлуку да се Годишња награда за научни рад Института за физику у Београду додели ДР БРАНИСЛАВУ ЦВЕТКОВИЋУ (на фотографији) за његов рад на разумевању Хамилтонове структуре и честичног спектра опште локалне Поенкареове теорије као и алтернативних теорија гравитације уопште. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту (225.000 динара).

За Студентску награду Института за физику у Београду предложено је четири кандидата, а жири је одлучио да награду додели ДР ВЕЉКУ ЈАНКОВИЋУ за докторску дисертацију под називом Exciton Dynamics at Photoexcited Organic Heterojunctions (Динамика екситона на органским хетероспојевима побуђеним светлошћу). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту (75.000 динара).

Поред награда за научна достигнућа, Институт додељује и награду за финансијски допринос појединцима чије су организационе јединице, кроз пројекте оствариле највећи доходак за Институт, уз услов да остварена вредност мора бити већа од 15 просечних плата. Према подацима Одељења за рачуноводство, ове године је највећа средства приходовао Иновациони центар Института за физику, па је награђен руководилац центра, ДР МАРИЈА МИТРОВИЋ ДАНКУЛОВ.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Погледајте извештај жирија за 2019. годину.

Фотографије: Бојан Џодан

ПОГЛЕДАЈТЕ И СВЕ ОСТАЛЕ ДОБИТНИКЕ НАГРАДА ИНСТИТУТА ОД 1976. ГОДИНЕ ДО ДАНАС.

ДОГАЂАЈИ: Годишњица Института за физику

Поводом 58. годишњице оснивања, Институт за физику организовао је традицоналну свечаност и овог маја. Тим поводом, Научно веће Института за физику у сали „Звонко Марић“ у петак, 10. маја, у 12 часова, одржало је свечану седницу на којој су додељене и овогодишње награде Института.

За све колеге и госте Института, по традицији, истог дана, 10. маја, у 13 часова, организован је и свечани коктел у обновљеној сали библиотеке Института.

Институт за физику у Београду основан је 1961. године. Овом догађају претходио је изузетно убрзани развој физике у послератној Југославији, посебно у области нуклеарне физике. Како се указала потреба да се под једном установом у оквиру Универзитета у Београду обједине све оне друге, не-нуклеарне области, тадашња републичка влада је основала нову институцију.

Оснивачки акт је постао пуноважан 6. маја исте године, што је датум који Институт обележава као свој дан. Након 57 година развоја и неговања научне изврсности, Институт је прошао кроз бројне фазе и на крају, постао први институт од националног значаја за Републику Србију.

ВИДЕО ПРЕНОС: Институт за физику у Београду – Сала „Звонко Марић“

АKТУЕЛНО: Застава Србије подигнута испред ЦЕРН-а

Након што је прошлог месеца Република Србија примљена у пуноправно чланство и постала 23. чланица ЦЕРН-а, у уторак, 23. априла, организована је свечана церемонија у оквиру које је пред седиштем Европске организације за нуклеарна истраживања свечано подигнута застава Србије.

Церемонији која је означила улаз наше земље у једну од нјавећих научних породица данашњице присуствовали су званичници ЦЕРН-а, као и председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. „Ово је историјски дан за научну заједницу Србије са којом сарађујемо годинама” рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.

Подизању заставе у ЦЕРН-у су присуствовали и др Петар Аџић и остали чланови Републичке комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, као и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, домаће институције који годинама уназад тесно сарађује са ЦЕРН-ом.

“Научници и политичари, наши и странци, сви су у једном кратком тренутку помислили да би овај сунчани дан у подножју Монблана заиста могао заслужити епитет историјски”, рекао је др Александар Богојевић додајући да је “на нама да тај тренутак поноса потраје”.

“Дан када се застава Србија поносно завијорила на јарболу у Женеви пред улазом у ЦЕРН бременит је могућностима и емоцијама – дан у коме смо се окупили око националног симбола који је истовремено носио поруку о прошлости која нас је учинила оним што јесмо и о будућности онога што можемо да постанемо ако имамо довољно вере, визије, способности и упорности”, сматра директор Инститита.

Свечани пријем Србије, по традицији, организован је у Женеви, уз саму швајцарско-француску границу, на пространом платоу између главног улаза у седиште ЦЕРН-а и Глобуса науке и иновација, где се иначе налази низ јарбола са заставама, док се доле, 100 метара под земљом, протеже тунел Великог сударача хадрона (LHC).

Фотографија: CERN

СЕМИНАР: Проф. др Ливиу Кионћел

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 24. априла у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф др Ливиу Кионћел (Augsburg Center for Innovative Technologies, and Center for Electronic Correlations and Magnetism, Theoretical Physics III, Institute of Physics, University of Augsburg) ће одржати предавање:

Ab-initio typical-medium single-site theory for disordered systems

САЖЕТАК:

We introduce a self-consistent method to perform electronic structure calculations of disordered systems. The approach employs the single-site typical medium theory and is formulated in the language of multiple scattering. We present the formalism, implementation details and applications for realistic materials in which we find characteristics of Anderson localization, i.e., extended states and localized levels in different regions of the impurity bands.

ТРИБИНА: Клима у Великој сали СКЦ (Видео)

Мада се говорило о климатским променама, Велика сала СKЦ била је поново крцата током трибине Института за физику у Београду у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ у четвртак, 18. априла.

На трибини су говорили др Владимир Ђурђевић, климатолог, Физички факултет у Београду; др Андреја Стојић, физичар, Институт за физику у Београду; Душка Димовић, активисткиња, World Wildlife Fund (WWF) и др Урош Савковић, биолог, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић.

Осим публике у сали, трибину су могли да прате и гледаоци путем директног видео преноса на друштвеним мрежама. Публика је награђана књигама издавача McMilan и Академска мисао.

Велика сала СКЦ била је испуњена посетиоцима. Посета трибинама Института је иначе велика, али климатске теме, за разлику од других, све до овог догађаја нису изазивале значајнију пажњу домаће публике.

Видео: Two Tech Solutions

Фотографије: Бојан Џодан

СЕМИНАР: Др Чедомир Петровић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“ у петак, 19. априла 2019. године, у 13:00 часова др Чедомир Петровић, Брукхејвен национала лабораторија, САД, одржаће предавање под насловом:

„Superconductivity and Magnetism in 2D Materials“

Сажетак:

Superconductivity and charge-density-wave (CDW) are traditionally
viewed as Fermi surface instabilities due to electron-phonon
coupling whereas arguments have been made both for their
cooperation and competition [1-4]. In this talk I will discuss
emergence of superconductivity in the absence of magnetism from the
standpoint of disorder in doped two-dimensional (2D) CDW conductors
ZrTe3 and 2H-TaSe2-xSx [5- 10]. In the second part of my
talk I will briefly discuss magnetic critical phenomena and effects
of size reduction in CrI3 and other 2D materials of current interest
[11-12].

References: [1] G. Grüner, Rev. Mod. Phys. 60, 1129 (1988), [2] T. Kiss
et al., Nature Physics 3, 720 (2007), [3] S. V. Borisenkoet al., Phys.
Rev. Lett. 102, 166402 (2009). [4] E. Fradkin et al., Rev. Mod. Phys.
87, 457 (2015), [5] Xiangde Zhu et al., Phys. Rev. Lett. 106, 246404
(2011), [6] Hechang Lei et al., Europhys. Lett. 95, 17001 (2011), [7]
Xiangde Zhu et al., Sci. Rep. 6, 26974 (2016), [8] Lijun Li et al.,
NPJ Quantum Materials 2, 11 (2017). [9] M. Hoesch et al.,
arXiv:1712.03379, [10] A. M. Ganose et al., arXiv:1712.06551, [11] Yu
Liu et al., Phys. Rev. B 97, 014420 (2018), [12] Yu Liu et al.,
submitted (2019).

СЕМИНАР: Др Владимир Ђоковић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања позивамо вас на предавање:

„Подељено ЈА: психолошки, математичко-постмодерни и квантно-механички
аспект“

које ће у уторак, 23. априла 2019. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ одржати др Владимир Ђоковић (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Београд).

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Никола Рењо

У оквиру традиционог колоквијума Института за физику, у среду, 17. априла 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом

Machine Learning and Condensed Matter: What can we learn?

ће одржати проф. др Никола Рењо (Laboratoire de Physique, Ecole Normale Superieure – CNRS, Paris, France).

САЖЕТАК:

Relying on the advance of computing power, algorithms and large databases, machine learning (ML) has become a paradigmatic change in many areas. The versatility of the techniques and the success of ML have triggered a large interest in this approach applied to condensed matter. Obviously, it can be used as an advanced data analysis method for experimental results. In this talk, we will focus on ML in more theoretical contexts. Through a few examples, we will unveil its potential applications. We will discuss how it can discriminate between different phases in numerical simulations and how it can be used to encode many-body quantum states in an efficient manner.

СЕМИНАР: Миљан Дашић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак 18. априла 2019. у 14:00 у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“, Миљан Дашић (СЦЛ, Институт за физику у Београду) у оквиру предавања

Modeling the behavior of confined dipolar configurations and ionic liquids

претставиће изабране резултате из своје докторске дисертације.

САЖЕТАК:

Self-assembly of hard spheres with permanent dipole moment under cylindrical confinement, (dipolar helices composed of dipolar hard spheres) has been investigated [1]. An approach for studying mesoscopic phenomena related to the lubrication with ionic liquids based on coarse-grained molecular dynamics simulations has been developed [2, 3, 4]. Two generic models of ionic liquid, i.e., salt model (SM) [2, 3] and tailed model (TM) [4] have been implemented. The behavior of both bulk and confined ionic liquids has been carefully studied under static and dynamic conditions. The similarity of dipolar configurations and ionic liquids comes from the fact that their structure and behavior are governed by long-range interactions: dipole-dipole interaction (which is in addition anisotropic) and Coulombic interaction. Lekner method for summing the dipole-dipole interactions of 1D periodic structures has been applied for studying dipolar configurations, while MSM (multi-level summation) method for handling Coulombic interactions has been applied in the study of ionic liquids. A clear emergence of ordered structures (geometrically regular dipolar configurations and alternating ionic liquid layers) is a clear consequence of long-range interactions.

References:
[1] I. Stanković, M. Dašić and R. Messina, “Structure and cohesive energy of dipolar helices”, Soft Matter 12, 3056 (2016)
[2] K. Gkagkas, V. Ponnuchamy, M. Dašić and I. Stanković, “Molecular dynamics investigation of a model ionic liquid lubricant for automotive applications”, Tribology International 113, 83 (2017)
[3] M. Dašić, I. Stanković and K. Gkagkas, “Influence of confinement on flow and lubrication properties of a salt model ionic liquid investigated with molecular dynamics”, The European Physical Journal E 41, 130 (2018)
[4] M. Dašić, I. Stanković and K. Gkagkas, “Molecular dynamics investigation of the influence of the shape of the cation on the structure and lubrication properties of ionic liquids”, Physical Chemistry Chemical Physics 21, 4375 (2019)

СЕМИНАР: Волфганг Фрицше

У оквиру семинара Центра за фотонику, у среду, 17. априла у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање под насловом

Bioanalytics using plasmonic nanostructures

одржаће Волфганг Фрицше (Leibniz Institute of Photonic Technology (IPHT))

САЖЕТАК:

Novel requirements for bioanalytical methods emerge due to trends such as personalized medicine or pathogen monitoring in environment and food. Here, innovative tools for diagnostics are needed, to be used outside of dedicated laboratories and with less qualified personnel, at minimal costs. Plasmonic nanostructures promise to provide sensing capabilities with the potential for ultrasensitive and robust assays in a high parallelization, and without the need for marker. Upon binding of molecules, the localized surface plasmon resonance (LSPR) of these structure is changed, and can be used as sensoric readout [1]. This is possible even on a single nanostructure level, using optical darkfield detection introduced more than 100 years ago [2], as demonstrated for DNA detection [3]. In contrast to SPR, LSPR senses only in a very thin layer (on the scale of the particle diameter), resulting in an efficient background suppression [4].
In order to multiplex this approach, an imaging spectrometer based on a Michelson interferometer has been developed, able to readout a whole array of sensors in one step [5]. On the sensor side, microarrays of gold nanoparticle spots were fabricated using spotting of pre-synthesized gold nanoparticles [6].  Such chemically synthesized particles allow for a cost-efficient generation of highly crystalline particles as nanosensors; by using microfluidic approaches, a high quality and reproducibility can be achieved [7]. The functionalization of the various particle spots is realized by spotting thiolized DNA onto each spot separately. Using this approach, a multiplex DNA-based detection of fungal pathogens involved in sepsis was possible [8].
Besides sensing, individual plasmonic nanostructures can be also used to optically manipulate biomolecular structures such as DNA. Attached particles can be used for local destruction [9] or cutting as well as coupling of energy into (and guiding along) the molecular structure upon laser irradiation [10]. The resonance wavelength of these particles can not only manipulated by their inherent properties (material, geometry) or their surrounding, but also by coupling with adjacent metal films due to interferometric effects [11] or gap modes. This effects is also usable for a novel sensing approach by inserting a flow-through channel between particle and the metal film mirror, analyte particle moving through the channel will change the refractive index in the space between particle and mirror and thereby change the LSP resonance observed.

[1]    A. Csaki, T. Schneider, J. Wirth, N. Jahr, A. Steinbrück, O. Stranik, F. Garwe, R. Müller and W. Fritzsche, Philosophical Transactions A 369, 3483-3496 (2011).
[2]    T. Mappes, N. Jahr, A. Csaki, N. Vogler, J. Popp, W. Fritzsche. Angew Chem Int Ed 51, 11208-11212 (2012)
[3]    T. Schneider, N. Jahr, A. Csaki, O. Stranik and W. Fritzsche, J Nanopart Res 15, 1531 (2013)
[4]    J. Jatschka, A. Dathe, A. Csaki, W. Fritzsche, O. Stranik. Sensing and BioSensing Research 7, 62-70 (2016)
[5]    D. Zopf, J. Jatschka, A. Dathe, N. Jahr, W. Fritzsche, O. Stranik. Biosensors and Bioelectronics 81, 287-293 (2016)
[6]    A. Pittner, S. Wendt, D. Zopf, A. Dathe, N. Grosse, A. Csaki, W. Fritzsche, O. Stranik. Analytical and Bioanalytical Chemistry (2019) accepted
[7]     Thiele M, Soh J Z E, Knauer A, Malsch D, Stranik O, Müller R, Csáki A, Henkel T, Köhler J M and Fritzsche W 2016 Chemical Engineering Journal 288 432–40
[8]    D. Zopf, A. Pittner, A. Dathe, N. Grosse, K. Arstila, J. Toppari, W. Schott, D. Dontsov, G. Uhlrich, W. Fritzsche, O. Stranik. ACS Sensors (2019) in revision
[9]    A. Csaki, F. Garwe, A. Steinbrück, G. Maubach, G. Festag, A. Weise, I. Riemann, K. König and W. Fritzsche, Nano Letters 7 (2), 247-253 (2007).
[10]    J. Wirth, F. Garwe, G. Haehnel, A. Csaki, N. Jahr, O. Stranik, W. Paa and W. Fritzsche, Nano Letters 11 (4), 1505-1511 (2011).;  J. Toppari, J. Wirth, F. Garwe, O. Stranik, A. Csaki, J. Bergmann, W. Paa, W. Fritzsche, ACS Nano 7, 1291-1298  (2013); J. Wirth, F. Garwe, J. Bergmann, W. Paa, A. Csaki, O. Stranik, W. Fritzsche. Nano Letters 14, 570-577 (2014)
[11]    J. Wirth, F. Garwe, R. Mayer, A. Csaki, O. Stranik, W. Fritzsche: Nano Letters 14, 3809-3816 (2014)