Ђура Крмпотић, професор Физичког факултета у Београду у пензији, преминуо је у марту 2020. године у деведесетој години живота. Остао је упамћен као један од пионира послератне физике у Србији и изузетан предавач који је остављао утисак на студенте својом појавом, непосредношћу и ентузијазмом.

Рођен је у Београду 1930. године, где је дипломирао на Физичкој групи Природно-математичког факултета 1955. године. Магистрирао је 1963, а докторску тезу одбранио 1967. године.

На Институту за нуклеарне науке „Винче“ био је ангажован од 1953. до 1958. године, а од тада па до одласка у пензији, непрекидно био запослен на Природно-математичком, односно Физичком факултету. Школску 1963/64 провео је као сарадник Универзитета у Упсали, а 1968. и 1969. годину провео је на Универзитету Вандербилт у Нешвилу.

Његова истраживања везана су за нуклеарну спектрометрију. Објавио је више десетина радова у домаћим часописима, а у међународним часописима има 11 публикованих радова. Наследивши Милана Млађеновића, Ђура Крмпотић је од 1970. до 1996. године држао курс Нуклеарне физике. На Природно-математичком, односно Физичком факултету у Београду, био је дугогодишњи шеф Катедре за нуклеарну физику и елементарне честице. Држао је и Атомску и нуклеарну физику студентима физике у Крагујевцу и Општу физику на Електронском факултету у Нишу.

Како се наводи у тексту на страници Физичког факултета, „студенти којима је предавао раних осамдесетих година, када на Катедри није било асистента, живо се сећају дугих дискусија са професором Крмпотићем у току експерименталних вежби, о грешкама мерења, анализи података, детаљима детектора и апаратуре. Професор Крмпотић је био у стању да са толико заноса прича, да и он и студенти изгубе појам о времену. Отад потиче и једна студентска шала: – Шта ради студент физике у 11 увече у градском превозу? – Враћа се са вежби из Нуклеарне“.

Прочитајте текст на сајту Физичког факултета у Београду

Репрезентативни синдикат и Институт за физику у Београду потписали су, у среду, 4. марта 2020. године, Колективни уговор којим се уређују права, обавезе и одговорности из области рада и радних односа и друга питањаод значаја за запослене и послодавца.

У преговорима ради закључивања уговора учествовали су представници репрезентативног синдиката: председник др Дарко Васиљевић, секретар др Радмила Панајотовић и представник Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије Милена Миловановић; и представници Института: заменик директора др Антун Балаж, секретар Миомир Ердељановић и руководилац Одељења за правне послове Ана Радовић.

Колективним уговором су у великој мери утврђена већа права запослених од оних које је законодавац прописао. Између осталог, овим документом је дефинисана могућност рада од куће у случају болести или другог оправданог разлога, повећан је максималан број дана годишњег одмора, увећан је износ накнаде зараде за време одсуствовања и утврђене су нове годишње награде за запослене.

Колективни уговор Института за физику у Београду
Закључак о преговорима ради закључења Колективног уговора Института за физику у Београду

Свечана академија и додела награде из физике „Марко Јарић“ коју домаћи медији називају и „српским нобелом“, одлаже се због тренутне епидемиолошке ситуације, као и забрана путовања и окупљања.

Подсећамо, сваке године, 17. марта на рођендан нашег угледног физичара, проф. Марка Јарића (1952-1997), Фондација која носи његово име додељује научнику, или групи научника, годишњу награду за изузетна научна достигнућа у физици. За награду конкуришу научници из Србије, као и научници српског порекла из света.

Име добитника награде традиционално се објављује на свечаној академији. О датуму одржавања академије Фондација „Проф. др Марко Јарић“ ће благовремено обавестити јавност.

У Српској академији наука и уметности 5. марта 2020. године отворен је дводневни скуп „Дани Обједињеног института за нуклеарна истраживања“.

Скуп у САНУ посвећен је садашњим и будућим програмима ове међународне научне организације и учешћу Србије у њиховој реализацији. Организатори скупа у Београду су Обједињени институт, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Привередна комора Србије.

На самом почетку учеснике скупа је поздравио потпредседник Српске академије наука и уметности Зоран Поповић, а у свом обраћању присутне је подсетио на историју Обједињеног института и развој сарадње са Србијом.

Добродошлицу је гостима из Русије пожелео и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић који је напоменуо да истраживачи учествују у међународним програмима и истакао да је Институт у Дубни један од примера добре сарадње.

У уводном делу програма заменик директора Обједињеног института Михаил Иткис објаснио је детаљније како је ова установа организована осврнувши се на актуелне и планиране програме међу којима су NICA (Nuclotron Based Ion Coliider Facility) и Neutrino. Говорећи о историји института основаног 1956. године, Иткис је посебно истакао значај ове установе у откривању нових хемијских елемената претходних деценија.

Обједињени институт за нуклеарна истраживања један је од највећих истраживаких центара и налази се у Дубни, у Московској области, у Русији. Институт  чини 18 земаља са статусом чланице и шест земаља са статусом придружене чланице. Република Србија је придружена чланица од априла 2007. године, иако је сарадња успостављена још 1994. године.

У октобру прошле године потписана је Мапа пута сарадње између ове установе и Министарства просвете, науке и  технолошког развоја Републике Србије, као  и трилатерални Меморандум о разумевању чија је трећа страна Привредна комора Србије.

Програм скупа