(НАЈАВА) За неколико милиона година, геолози будућности – који можда неће бити са овога света – могли би у слојевима тла препознати доба када је планетом Земљом владао човек. Но, да ли ће трагови данашњих људи трајати довољно дуго и представљати посебну геолошку епоху? Да ли ће овај слој откривати како је планету једном настањивало узвишено створење или чудовишно биће које је уништило екосистеме, изазвало масовно измирање и потпуно изменило животну средину? Да ли ће уопште, заправо, бити слојева тла? Да ли ће постојати планета након човека? И шта ће са њим бити?

На предновогодишњој трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” разговарамо са научницима из више области о ефектима доба које се све чешће назива антропоцен, доба човека. Трибина под називом “Има ли живота после антропоцена?” одржава се на старом месту, у Великој сали СКЦ, у понедељак, 23. децембра, у 19 часова. Улаз је слободан.

Током претходне године, Радна група за антропоцен предложила је увођење новог доба у геолошку историју Земље. Мада је човек у геолошким скалама изузетно кратко на планети, његово деловање на окружење у последњих 12.000 година (од пољопривредне револуције до данас) толико је драматично да многи геолози говоре о новом добу. Међународна геолошка унија прихватила је антрпоцен као део геолошке скале, но, поједини научници се не слажу, али, ова тема, свакако, отвара бројне дилеме о улози и месту човека како на планети тако и у свемиру.

На трибини о случају антропоцена говоре:

• др Милан Ћирковић, астрофизичар и футуриста, Астрономска опсерваторија
• др Александар Белић, физичар, Институт за физику у Београду
• др Ева Камерер, филозоф биологије, Филозофски факултет у Београду
• др Милица Кашанин Грубин, геолог, ИХТМ

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 20. децембра 2019. године у 11 часова у сали 360, др Марко Војиновић одржаће предавање:

Појам модификоване гравитације и космологија

САЖЕТАК:

Проанализираћемо појам модификоване гравитације, односно начине на које се OTR може променити, пре свега у IR режиму релевантном за космологију. Увешћемо неколико различитих дефиниција појма „модификација гравитације“, и продискутоваћемо у чему се оне разликују. Испоставиће се да кључну улогу у различитим дефиницијама игра број степени слободе у теорији. На крају, даћемо кратак преглед Стандардног Модела космологије (тзв. Lambda–CDM model, за који је ове године додељена половина Нобелове награде) у контексту идеје модификоване гравитације.

Последње недеље децембра и ове године на Физичком факултету у Београду окупиће се истраживачи који су основне студије завршили на Београдском универзитету, а тренутно похађају доткорске и постдокторске студије у иностранству. Млади истраживачи ће од понедељка 23. до петка 27. децембра 2019. године у оквиру Новогодишњег семинара говорити о темама из области физике и сродних дисциплина којима се баве у свом раду на иностраним факултетима и институтима.

Предавања се одржавају у Физичком амфитеатру (сала 661) у два термина, од 18 и 19 часова.

Један од учесника Новогодишњег семинара је и др Вељко Јанковић, истраживач Центра за проучавање комплексних система Института за физику у Београду, који је тренутно на постдокторским студијама на Карловом универзитету у Прагу. Др Јанковић ће у среду, 25. децембра, од 19 часова одржати предавање под називом „Фотосинтеза на ветрометини: судар физике, хемије и биологије“.

Програм Новогодишњег семинара 2019

У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у понедељак, 16. децембра 2019. године у 12:30 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Зоран Грујић одржаће предавње

Search for- or measurement of- the neutron electrical dipole moment

САЖЕТАК:

Very narrow constraints are set by values of Electrical Dipole Moments
(EDMs), as they brake parity and time-reversal symmetries, on the models
beyond standard model (SM) of particle physics. They must include low
level of CP (charge, parity) violation in K (decays of the neutral K
mesons) and B (beauty mesons) systems and to explain the large baryon
asymmetry of the Universe in the same time. The current limit of the
neutron Electrical Dipole Moment (nEDM) has already set requirements for
considerable fine-tuning of MSSM parameters – the so-called „SUSY CP
problem.

The most sensitive nEDM experiment was operated by nEDM international
collaboration (2015-2017, results to be submitted shortly) at the Paul
Scherrer Institute (PSI) in Switzerland. Currently the nEDM
collaboration is constructing improved version of the experiment (n2EDM)
using the same PSI infrastructure.

In my talk I will present the old nEDM experiment at PSI and its
improvements towards n2EDM. From December 2018 the Institute of Physics
Belgrade is full member of the nEDM collaboration with Dr. Zoran D.
Grujić as its representative.

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 16. децембра 2019. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Милош Радоњић одржаће предавање

Transport properties of strongly correlated systems: From models to materials

САЖЕТАК:

The key to understanding the role of strong correlations in the transport properties of materials is in identifying fundamental dominant processes at the model level. This allows us to recognize universal features and starting from the simplest model to create hypotheses, which can be tested and have predictive power. With the development of the field, we are now able to quantitatively model strongly correlated materials and to explore the subtle effects that strong correlations have on their electronic and transport properties. In this talk we give a review of our recent results [1-6] on this topic.

[1] M. M. Radonjić, D. Tanasković, V. Dobrosavljević, and K. Haule, Phys. Rev. B 81, 075118 (2010).
[2] M. M. Radonjić, D. Tanasković, V. Dobrosavljević, G. Kotliar, and K. Haule, Phys. Rev. B 85, 085133 (2012).
[3] L. Chioncel, C. Morari, A. Ostlin, W. H. Appelt, A. Droghetti, M. M. Radonjić, et al., Phys. Rev. B 92, 054431 (2015).
[4] A. Östlin, W. H. Appelt, I. Di Marco, W. Sun, M. Radonjić, et al., Phys. Rev. B 93, 155152 (2016).
[5] W. H. Appelt, A. Droghetti, L. Chioncel, M. M. Radonjić, et al., Nanoscale 10, 17738 (2018).
[6] B. H. Moon, G. H. Han, M. M. Radonjić, H. Ji, and V. Dobrosavljević, arXiv:1911.02772 (2019).

Поводом предстојећег избора у звање научни саветник, у петак, 13. децембра 2019. године у  12 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Зорица Лазаревић одржаће предавање:

Софт механохемијска синтеза и карактеризација наноструктурних материјала

САЖЕТАК:

Последњих година физику чврстог стања обележила је, између осталог,
револуција у области метода синтезе и примене наноматеријала. Различити
феритни наноматеријали су добијени софт механохемијском синтезом.
Анализом резултата истраживања добијених применом одабраних метода
карактеризације показан је утицај различитих фактора на електрична и
магнетна својства добијеног феритног материјала. Разматрањем наших
добијених резултата и увидом у доступну научну литературу из ове
области, може се оценити да се остварени резултати надовезују и
унапређују постојећа знања. Ово истраживање представља још један
корак ка практичној примени феритних материјала као добрих
магнето-електричних материјала.

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 6. децембра 2019. године у 11 часова, др Марко Војиновић одржаће предавање:

Формирање црних рупа у сударним процесима

САЖЕТАК:

Често се може чути аргумент да се физика на веома високим енергијама
(нпр. близу Планкове скале) не може директно изучавати сударањем
елементарних честица, јер би се у судару формирале црне рупе, које би
својим хоризонтом догађаја онемогућавале детекцију излазних честица из
судара. Штавише, што више енергије уложимо у сударни процес, то ће се
већа црна рупа направити, и на тај начин се природа „опире“ нашој
инспекцији све мањих растојања тј. виших енергија. Међутим, када се
погледају детаљи, испоставља се да оваква аргументација није скроз
оправдана. Презентоваћемо елементарну анализу под којим условима се црне
рупе могу формирати у сударним процесима, а под којим не, и
продискутоваћемо колико је (не)оправдан исказ да црне рупе ометају
изучавање физике у околини Планкове скале.