АКТУЕЛНО: Сарадња Института и научних институција у Фиренци

Институт за физику у Београду ојачао је сарадњу са неколико научних институција у Фиренци, у Италији. Делегација Института за физику, др Саша Лазовић, заменик директора, Љубица Илић Војновић, шеф кабинета, и Душан Николић, правни саветник, била је у радној посети Фиренци од 30. октобра до 3. новембра 2023. године.

У оквиру ове посете, одржани су састанци са директорима институција чланица Универзитета у Фиренци, Националне мреже института за нуклеарну физику (INFN) и Националног истраживачког савета (CNR).

Током разговора са др Дућом Фанелијем, директором Департмана за физику и астрономију Универзитета у Фиренци, размењена су искуства у припреми и реализацији ERC пројеката и успостављању дугорочне сарадње у науци и иновацијама.

Разговор са директором Националног института за нуклеарну физику у Фиренци, др Ђованијем Пасалевом, тицао се примена физичких метода за анализу и заштиту културних добара.

Представници Института за физику у Београду су са директором Националног института за оптику (INO), др Франческом Каталиотијем, разговарали о напретку у реализацији постојећих пројеката и могућностима за проширење сарадње.

Све три институције су исказале заинтересованост за формализацију сарадње са Институтом за физику у Београду.

Посета Фиренци представља наставак сарадње остварене у оквиру гостовања Емилијана Киезија Институту за физику у Београду.

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2023

Управни одбор Фондације „Проф. др Марко Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2023. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду објављен је и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Милорад Милошевић, редовни професор Универзитета у Антверпену у Белгији коме је признање додељено за „изузетне доприносе проучавању квантних функционалних материјала и хибридних хетероструктура и пројектовању њихових суперпроводних и магнетских својстава помоћу рачунарских симулација на микро, нано и атомској скали“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2023. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2024. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2023. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ГОСТИ: Амбасадор Француске у Институту

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар са својим тимом посетио је Институт за физику у Београду у четвртак, 2. новембра 2023. године. У делегацији са амбасадором су били аташе за сарадњу Франсоа-Гзавије Кованди и Весна Адамовић из Француског института. Уз њих је у посети учествовао и проф. др Лоран Ларже, директор института FEMTO-ST, који је одржао колоквијум. FEMTO-ST је истраживачки институт повезан са Француским националним центром за научна истраживања, који је један од највећих француских института у области науке о инжењерству.

„Велика је сличност између Института за физику и института FEMTO-ST, као и других истраживачких установа у Француској. Та сличност се огледа у стварању мостова између различитих дисциплина и успешној валоризацији открића у физици“, рекао је амбасадор Пјер Кошар приликом посете. Он се осврнуо на позитивну енергију и ентузијазам истраживача које је упознао позитивно оцењујући спремност Института за физику да ради на релевантности за друштво.

„Захвални смо Француској на интересовању за оно што радимо на Институту за физику“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. Др Богојевић је гостима говорио о Институту и раду четири центра изврсности: Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе и Центар за фотонику.

Током посете амбасадор је имао прилику да упозна истраживаче, посебно млађе генерације, који су део каријере провели у Француској или сарађују са француским установама. Са амбасадором су разговарали др Игор Прлина, др Игор Франовић, др Тања Берић, др Јакша Вучичевић и др Марија Јанковић.

Чланови делегације су приликом посете обишли и центре изврсности где су се додатно упознали са неким од истраживања која се врше на Институту. У Центру за неравнотежне процесе су их дочекали др Невена Пуач и др Саша Дујко, у Центру за изучавање комплексних система др Антун Балаж и др Ивана Васић, у Центру за фотонику др Душан Арсеновић и др Михаило Рабасовић, а у Центру за чврсто стање и нове материјале др Ненад Лазаревић и др Дејан Ђокић.

Након посете, др Лоран Ларже. Директор француског института FEMTO-ST је у сали „Звонко Марић“ одржао колоквијум на ком је говорио о емулацији рекурентних неуронских мрежних процесора путем нелинеарне динамике кашњења. Ова тема је изазвала велико интересовање публике и покренула дугу и динамичну расправу.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

ДОГАЂАЈИ: Колоквијум проф. др Дејана Милошевића на Институту

Проф. др Дејан Милошевић, академик Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине и професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву, одржао је у понедељак, 30. октобра 2023. године на Институту за физику у Београду колоквијум под насловом „Attoscience – The Nobel Prize in Physics 2023“.

Проф. др Милошевић је говорио о достигнућу за које је ове године додељена Нобелова награда за физику и нобеловцима са којима је имао прилике да сарађује и са којима је имао заједничке публикације. Осим тога, говорио је о атонауци и њеним применама.

АКТУЕЛНО: Међународна геолошка конференција у Институту

Од 23. до 27. октобра 2023. године у Институту за физику у Београду одржана је Међународна конференција о најновијим истраживањима и применама у области геонауке (International Conference on Recent Trends in Geoscience Research and Applications 2023).

На конференцији је било око 50 учесника, стручњака из различитих научних области а неке од тема о којима је било речи на конференцији су: истраживања атмосфере, литосферска истраживања, временски услови у свемиру, хидролошка истраживања, истраживања животне средине, природне опасности, геоинформационе технологије.

Како се на званичном сајту конференције наводи, конференција има за циљ да истакне значај заједничког истраживања стручњака у овим областима и пружи платформу за размену знања.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Сајт Међународне конференције о најновијим истраживањима и применама у области геонауке

КОЛОКВИЈУМ: проф. др Лоран Ларже

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у четвртак, 2. новембра 2023. године, у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Emulating Recurrent Neural Network Processors via Nonlinear Delay Dynamics

одржаће проф. др Лоран Ларже (FEMTO-ST, истраживачки институт Француског националног центра за научна истраживања, регион Бургундија-Франш-Конте, Француска).

САЖЕТАК:

Delay dynamical systems are poorly popular in science, however being present in many situations of the real world and real life. They are intrinsically infinite dimensional system, and they are even capable of generating high complexity chaotic solutions when non-linearities are involved. After a general introduction of nonlinear delay dynamics, examples of real life, characteristic theoretical features, and some practical applications in photonics they were already used for (optical chaos cryptography, high spectral purity microwave source for radar), the talk will introduce the way nonlinear delay dynamics can actually also emulate a network of neurons, which can further be used for designing neuromorphic processors according to the Reservoir Computing concept. Motivations and experimental demonstrations will be presented in the framework of ultra-fast and energy efficient hardware dedicated to Artificial Intelligence processors.

ГОСТИ: Посета представника Института „Јожеф Стефан“

Делегација Института „Јожеф Стефан“ у Љубљани посетила је у уторак, 24. октобра 2023. године Институт за физику у Београду.

Институт су посетили Лука Вираг, правни саветник, Полона Стрнад, саветница за односе са јавношћу, Андреј Сушник, оператер на реактору и Марко Росман, оператер реактора и руководилац смене.

Циљ посете је ширење сарадње две научне установе пре свега у области иновација. Представници Института „Јожеф Стефан“ су имали састанак са директором Института за физику у Београду, др Александром Богојевић, где су разменили искуства и упознали се са радом ове установе. Гости су били посебно заинтересовани за активности Института у области комуникација.

Након састанка гости су разговарали са запосленима у Иновационом центру Института.

Посета делегације Института „Јожеф Стефан“ представља наставак сарадње започете у јуну 2023. године када је институт у Љубљани посетила делегација Института за физику у Београду и када је потписан Споразум о сарадњи.

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Дејан Милошевић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 30. октобра 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Attoscience – The Nobel Prize in Physics 2023

одржаће проф. др Дејан Милошевић (Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине; Природно-математички факултет, Универзитет у Сарајеву).

САЖЕТАК:

Electrons and photons have played a central role in the scientific and technological revolution of the 20th century (discovery of transistor and laser; electronics and photonics). In the 21st century, the advance of science and technology has enabled observation of atomic-scale dynamics of electron motion, both in space and time. As a „child“ of the strong-field physics, a new area of science – attoscience – has been born. The science is now able to describe electronic motion in atoms, molecules and nanoscale structures, and thus the borders between physics, chemistry and biology tend to disappear. On the other hand, the electronic motion is responsible for emission of lights. Emission of coherent light in the form of ultrashort soft X-ray pulses on the attosecond time scale is possible via high-order harmonic generation process.

The Nobel Prize in Physics 2023 was awarded to Pierre Agostini, Ferenc Krausz and Anne L’Huillier „for experimental methods that generate attosecond pulses of light for the study of electron dynamics in matter“. In this lecture, I will first give a short introduction to attoscience, and then will present the Nobel Prize laureates, with whom I collaborated in the past, having common publications. In particular, I will present two crucial experiments for which the Nobel prize was awarded: the RABBITT (Reconstruction of Attosecond Beating By Interference of Two-photon Transitions) technique and the streaking experiment. I will also show some new results, such as attosecond double-slit experiment, and various applications of attoscience.

СЕМИНАР: др Дејан Симић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 27. октобра 2023. године, у 11 часова у сали 360, др Дејан Симић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Note on asymptotic symmetry of massless scalar field at null infinity

САЖЕТАК:

Since ten years ago, we have known that the memory effect, soft theorem and asymptotic symmetry at null infinity are mutually equivalent. Any massless field has its soft theorem, including a massless scalar field, so we expect the asymptotic symmetry associated with the massless scalar case to be present also. We will try to understand the asymptotic symmetry of a massless scalar field at null infinity. In order to make sense ofasymptotic symmetry for theory without gauge symmetry, we slightly generalize the notion of asymptotic symmetry. Derivations of the results are done in two different ways, using Hamiltonian analysis and using covariant phase space. Along the way, we will explain the necessary concepts, such as asymptotic symmetry, Hamiltonian analysis and covariant phase space.

СЕМИНАР: др Метју Дулануа

У оквиру семинара Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, у четвртак, 26. октобра 20203. године, у 12 часова у сали „Звонко Марић“, др Метју Дулануа (Универзитет у Лорени) одржаће предавање:

Assessment and reduction of pollutant transfer from environment to animals and human

САЖЕТАК:

The dynamics of pollutants within agro-ecosystems, as well as their transfer to living beings, including humans, is the subject of considerable social demand. This lecture will summarize the research carried out by the Micropollutants and Residues in the Food Chain team in this field. This work has enabled to gain a better understanding of the processes involved in transferring pollutants from the environment to animals, food products and humans, and to better characterize the risks involved. Advances in the assessment of pollutant transfer, focusing on bioavailability, environmental availability and bioaccessibility, will be developed. Techniques for reducing pollutant transfer, including the use of biochar and activated carbons to amend contaminated soils, will be discussed. Finally, current research perspectives aimed at improving assessment of pollutant transfer using novel bioaccessibility methodologies will be discussed. The development of operational tools to assess and reduce the transfer of environmental pollutants to animals and humans will be proposed, by simplifying these methods and making them more accessible. The ultimate goal will be to improve the management of polluted sites and soils, taking into account their multisystem and multi-contaminant nature.