СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (други део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 03. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization (part 2)

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању
Meeting ID: 832 1825 2482
Passcode: 282961

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The generator governing symmetry transformations can be described simply as the inner product of generalized vectors and its algebra produces the Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket, while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to different twists of the Courant bracket that feature string theory relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. фебруара 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању

Meeting ID: 869 2228 8686
Passcode: 245902

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (први део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. фебруара 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању

Meeting ID: 869 2228 8686
Passcode: 245902

ИНСТИТУТ: Десет година од Сретењског ордена

Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.

„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.

Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.

Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.

Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.

Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.

„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.

Фото: ИПБ – Бојан Џодан

АКТУЕЛНО: Статус Института као института од националног значаја продужен за још 10 година

Статус Института за физику у Београду као института од националног значаја за Републику Србију изнова је потврђен недавном ре-акредитацијом. Наиме, одлуком Владе Републике Србије број 022-1074/2022 од 10. фебруара 2022. године (објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 18/22 од 11.02.2022.) Институт за физику у Београду је поново акредитован као институт од националног значаја.

Институт за физику је 2018. године постао први институт у земљи од националног значаја, а тај статус је касније добило још шест институција у Србији. Институти од националног значаја су, како се наводи у Закону о науци и истраживањима, врхунске научноистраживачке установе од посебног значаја за једну или више научних области, а у њима се обављају истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој државе.

Према Правилнику о вредновању научно-истраживачког рада, институт може добити статус института од националног значаја уколико испуњава 14 услова, међу којима су успостављена међународна сарадња, резултати научно-истраживачког рада који доприносе развоју науке, општем фонду знања и развоју технологије.

Поновна акредитација и потврда овог статуса Института је била нужна будући да га је, у складу са претходним Законом о НИД стекао на период од 4 године. У складу са новим Законом о науци и истраживањима, Институт за физику је сада акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију на 10 година.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their
relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The
generator governing symmetry transformations can be described simply as
the inner product of generalized vectors and its algebra produces the
Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket,
while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant
algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to
different twists of the Courant bracket that feature string theory
relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2021. годину у четвртак, 17. марта 2022. у 12 часова.

Том приликом публици ће се путем Zoom-а обратити представници Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Института за физику у Београду, који финансијски подржава награду. По традицији, овогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ ће одржати и кратку беседу о својим резултатима.

Догађај можете пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/92516881812?pwd=WVdFSzhVU0JqOHlNbDJWVFZwSktCdz09

Meeting ID: 925 1688 1812
Passcode: 994166

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Са традицијом дугом две деценије, награда „Марко Јарић“ додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са Машинским факултетом

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

У Ректорату Универзитета у Београду у четвртак, 3. фебруара 2022. године Институт за физику у Београду и Машински факултет Универзитета у Београду потписали су, у Ректорату Споразум о стратешкој сарадњи. Споразум су у присуству ректора Универзитета, проф. др Владана Ђокића, потписали директор Института др Александар Богојевић и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Свечано потписивање је, из епидемиолошких разлога, организовано без публике уз пренос на Youtube каналу Института за физику.

Обраћујући се присутнима и публици која је онлајн пратила догађај, ректор др Ђокић је истакао да је сарадња између чланица Универзитета значајна и отвара бројне могућности међу којима је унапређење појединих делова наставе као што су постдокторске студије.  „Институт за физику, као једна од наших истакнутих институција из области природних наука и Машински факултет, као истакнута институција из области техничко-технолошких наука, свакако су нашли одређене везе и могућности како би могли своју сарадњу да унапреде“, рекао је др Ђокић.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Директор Института за физику др Богојевић је нагласио да је данас склопљена прва стратешка сарадња у оквиру процеса повезивања ове установе, као првог института од националног значаја за Републику Србију, са низом других институција. „Верујемо да стратешко повезивање две чланице Универзитета представља важан корак у јачању Универзитета као целине. Модерни универзитети су сложени екосистеми, сачињени од различитиих и комплементарних институција“, каже др Богојевић наглашавајући да постоји традиција сарадње две институције у области науке, образовања и иновација, а да ће ово стратешко повезивање додатно утицати на њихову друштвену релевантност.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио се ректору на подршци у потписивању споразума истичући колико је важно да универзитет као кровна институција, стоји иза сарадње. „Факултети не користе довољно институте. Без повезивања института и факултета сам универзитет не може ићи много напред јер постоје огромни капацитети у институтима“, рекао је др Поповић препознавши као додатан простор за сарадњу Верокио центар који је предвиђен за образовно-иновациону сарадњу.  

Потписивању су присуствовали и др Антун Балаж, заменик директора Института за физику, др Александар Белић, члан Управног одбора Института за физику, др Саша Дујко, члан Савета Универзитета у Београду са Института за физику, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за НИД Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета.

ВИДЕО СНИМАК СВЕЧАНОГ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О СТРАТЕШКОЈ САРАДЊИ:

Видео: Бојан Живојиновић / Two Tech Solutions

НЕДОСТАЈУЋА ИНФРАСТРУКТУРА: Потписан уговор о изградњи

Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.

Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).

Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.

Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.