У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у четвртак, 15. децембра 2022. године у 11 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Ив Каудано (професор квантне механике на Универзитету у Намуру, одржаће предавање:
Weak measurements, geometric phases, and quantum paradoxes: from quantum foundations to quantum optical experiments
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 16. децембра 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Introduction to category theory and n-groups
САЖЕТАК:
This is the first of a sequence of lectures about higher category theory and n-groups. We will discuss the motivation for introducing n-groups, and demonstrate some of their basic properties. After introducing the idea of higher groups and discussing why they should be relevant for physics, we will demonstrate the equivalence between a strict 2-group and a crossed module, which is a technically more convenient tool. We will also discuss everything on the example of the Poincaré 2-group, which should help us to build some intuition.
The lecture is motivated mainly by papers arXiv:q-alg/9705009, arXiv:1003.4485.
„Сваког пролећа и јесени неколико пута годишње, у раним јутарњим сатима, црвена киша пада на Београд у Србији. Киша добија своју необичну боју од прашине која настаје хиљаду километара јужно у Сахари, где је стотине тона микрочестица аеросола периодично ношено преко афричких сушних подручја, најчешће током драматичних догађаја познатих као хабубс”, стоји у уводу чланка објављеном у Physics Today, најутицајнијем научнопопуларном магазину о физици у свету, основаном од стране Америчког друштва физичара.
Опширни чланак „Global observations and improved models track atmospheric dust”, који потписује научни новинар Слободан Бубњевић посвећен је истраживањима у физици песка. Истовремено, ово је и један од ретких научнопопуларних чланака у америчким медијима који потписује аутор из Србије.
Како се у чланку наводи, недавни пораст општег интересовања за песак, изван заједница физичара и климатских научника, подстакао је отварање нових истраживачких поља, као и већу институционалну подршку оваквим истраживањима.
Наиме, прашина путује од Сахаре преко Медитерана на великој надморској висини и пада и на многе градове јужне Европе, од Београда до Мадрида, па све до Амазоније. Док су у атмосфери, честице песка апсорбују и расипају сунчево зрачење, а око њих се могу формирати и језгра леда, што има велики утицај на настанак падавина. Када песак падне на поларне глечере, они потамне, упијају више сунчевог зрачења и брже се топе. Истовремено, звог других различитих карактеристика песка, он утиче и на здравље људи, ваздушни саобраћај, живот мора и бројне друге области и појаве.
Уз разговоре са неким од водећих светских физичара из ове области, међу којима су и Слободан Ничковић и Зоран Мијић са Института за физику у Београду, овај чланак даје историјски преглед истраживања песка, као и начине прикупљања и моделовање података о транспорту, посебно се осврћући на могућност предикције кретања песка.
У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 15. децембра 2022. године, у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Антон Градишек (Департман за физику чврстог стања, Институт „Јожеф Стефан“, Љубљана) одржаће предавање:
Studies of molecular dynamics in hydrogen storage materials and solid-state electrolytes by nuclear magnetic resonance
САЖЕТАК:
In view of global energy supply crisis and climate emergency, hydrogen is yet again becoming an attractive energy carrier. It can be produced using renewables and leaves only water when using it in a fuel cell. However, before a wider adoption of hydrogen technologies, there are still several technical challenges that need to be addressed. In the first part of the seminar, I will present an overview of some topics related to hydrogen economy. In the second part, I will focus on some of our studies of molecular dynamics by means of nuclear magnetic resonance (NMR). Initially, we started investigating metal hydrides as possible hydrogen storage materials. Our research then shifted to solid-state electrolytes that could be used in fuel cells. I will demonstrate how NMR can be used to study dynamic processes either on a long or on a short scale.
Некадашњи ректор Београдског универзитета и редовни професор Физичког факултета, проф. др Јагош Пурић преминуо је у Београду 11. децембра 2022. године.
Проф. др Јагош Пурић у два мандата је био председник Управног одбора Института за физику.
Рођен је у селу Коврен у Црној Гори, а у Београду је на тадашњем Природно-математичком факултету завршио основне студије, магистрирао и докторирао.
Предавао је предмете Примењена спектроскопија и Физика атома, а написао је и неколико збирки задатака и уџбеника.
Од 1998. до 2000. године био је ректор Београдског универзитета.
У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у четвртак, 8. децембра 2022. године, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Себастијан Фрише (Департман за биомедицину, Универзитет у Архусу, Данска) одржаће предавање:
ASP+ Shows Amplified Fluorescence by Binding to Albumin and Is Accumulated In Vivo
САЖЕТАК:
Organic cations (OC) is excreted by the kidney by transcellular transport in the proximal tubule. Since manu OC’s are classified as uremic toxins, which are difficult to remove by dialysis in kidney patients, clinical evaluation of proximal tubular secretion of organic cations is desired, but difficult. The biomedical knowledge on OC secretion and cellular transport partly relies on studies using the fluorescent tracer
4-dimethylaminostyryl)-N-methylpyridinium (ASP+), which has been used in many studies of renal excretion mechanisms of organic ions and which could be a candidate as a PET tracer. This study is aimed at expanding the knowledge of the tracer characteristics of ASP+ by recording the distribution and intensity of ASP+ signals in vivo both by fluorescence and by positron emission tomography (PET) imaging and at investigating if the fluorescence signal of ASP+ is influenced by the presence of albumin.
Two-photon in vivo microscopy of male Münich Wistar Frömter rats showed that a bolus injection of ASP+ conferred a fluorescence signal to the blood plasma lasting for about 30 minutes. In the renal proximal tubule, the bolus resulted in a complex pattern of fluorescence including a rapid and strong transient signal at the brush border, a very low signal in the luminal fluid, and a slow transient intracellular signal. PET imaging using 11C-labelled ASP+ showed accumulation in the liver, heart, and kidney. Fluorescence emission spectra recorded in vitro of ASP+ alone and in the presence of albumin using both 1-photon excitation and two-photon excitation showed that albumin strongly enhance the emission from ASP+ and induce a shift of the emission maximum from 600 to 570 nm.
Conclusion. The renal pattern of fluorescence observed from ASP+in vivo is likely affected by the local concentration of albumin, and quantification of ASP+ fluorescent signals in vivo cannot be directly translated to ASP+ concentrations.
У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у среду, 7. децембра 2022. године, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Еугенио Гутиерез (Центар за функционално интегативну неуронауку, Институт за клиничку медицину, Универзитет у Архусу, Данска) одржаће предавање:
Capillary flow disturbances in an animal model of Alzheimer’s disease
САЖЕТАК:
Alzheimer’s disease (AD) shares many risk factors with cardiovascular diseases, and much evidence shows that AD involves a cerebrovascular component. AD patients display disturbances in brain hemodynamics
characterized by decreased cerebral blood flow (CBF) during steady-state conditions. It has been suggested that disturbances in capillary hemodynamics heavily impact the development of AD. In this presentation, we will discuss recent results of experiments applying optical imaging and molecular techniques to examine the vascular changes in a murine model of AD. We will also discuss the effect of a potential drug for treating AD that improves vascular impairment in the AD model. The talk will have both optical and medical approach on imaging by Bessel beam, mainly from the application on moving animals.
Око 100 ученика Ваљевске гимназије са наставницима Саром Ристић, Маријом Сиришки, Предрагом Стефановићем и Љубомиром Чигурским посетило је у петак, 02. децембра 2022. године Институт за физику у Београду.
Младим и радозналим гостима Института обратили су се директор др Александар Богојевић, др Марко Војиновић, истраживач из Групе за гравитацију, честице и поља, као и Слободан Бубњевић који води Одељење комуникација Института.
Ученике су затим истраживачи повели у обилазак лабораторија Института – посетили су сва четири центра изврности Института: Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе и Центар за фотонику, као и Иновациони центар.
У сваком од центара имали су прилику да се ближе упознају са професијом физичара и других научника, виде како изгледају лабораторије и да чују од истраживача којим темама и питањима се њихови тимови баве.
Аутор фотографија је Бојан Џодан.
Управни одбор Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић расписао је конкурс за доделу четири студентске стипендије за студенте акредитованих академских студија физике за школску 2022/2023. годину.
Ове стипендије – чији је Институт за физику један од донатора – додељују се талентованим студентима физике лошег материјалног стања.
Право учешћа на конкурсу имају студенти акредитованих оснoвних студија физике, мастер академских студија физике и студенти акредитованих интегрисаних мастер академских студија физике у Републици Србији.
Више о самом конкурсу можете пронаћи у ОВОМ ДОКУМЕНТУ.
Пратећа документација:
ОБРАЗАЦ 1 – Пријава за доделу стипендије
ОБРАЗАЦ 2 – Подношење доказа и овера података о приходу породице
ОБРАЗАЦ 3 – Уверење о просечном месечном приходу по члану породице
ОБРАЗАЦ 4 – Уговор о студентској стипендији
Статут задужбине Коњевић
У Републику Србију је стигао престижни грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ), трећи по реду у историји домаће науке. Млади истраживач из Института за физику у Београду, др Јакша Вучичевић, освојио је ЕРЦ грант у износу од 1,5 милиона евра за истраживања која би могла да унесу тектонске промене у испитивања такозваних високотемпературних суперпроводника и других отворених питања модерне физике.
Рођен 1984. године, др Јакша Вучичевић је студирао физику на Универзитету у Београду, где је и докторирао. Своја истраживања наставио је у Француској, али се пре пет година вратио у Србију, где се у Институту за физику бави изучавањем комплексних система. За постигнуте резултате добио је више признања, освојио је и ПРОМИС грант Фонда за науку, а радове са резултатима који су врло запажени објављује у водећим научним часописима.
Како је у новембру 2022. објавио Европски истраживачки савет (European Research Council, ЕРЦ), са 11 независних рецензија, др Вучичевић је из првог покушаја освојио ЕРЦ стартинг грант за пројекат са акронимом SCLoTHiFi и под називом Numerically exact theory of transport in strongly correlated systems at low temperature and under magnetic fields.
„ЕРЦ грант представља указано поверење да линија рада коју смо недавно започели може да води ка важним научним резултатима“, каже др Јакша Вучичевић, објашњавајући да његови радови покушавају да осветле структурне особине материјала које одређују такозвану критичну температуру за суперпроводност. Овакви прорачуни одзива материјала су јако тешки, не могу се решити аналитичком методом, а до скоро се сматрало да их практично није могуће решити ни нумерички (помоћу компјутерске симулације). Међутим, др Вучичевић је развио нови метод који комбинује и аналитички и нумерички приступ и помоћу кога је могуће одговорити на питања која дуго муче физичаре широм света.
Суперпроводност је особина појединих материјала да проводе електричну струју без отпора, дакле, без губитака енергије. Суперпроводност је дуго, читав век позната у физици, има и многе техничке примене, али се овај феномен појављује само код материјала на изузетно ниским температурама (од -273 до -140 степени Целзијуса испод нуле).
„Дугорочни циљ једне читаве научне области је да се синтетишу материјали који су суперпроводни на собној температури. Такво откриће би представљало нову индустријску револуцију“, каже Вучичевић додајући да ће новом методом и коришћењем супер-рачунарских ресурса у Институту за физику, који ће се од средстава ЕРЦ пројекта још значајно унапредити, моћи да рачуна „проводност и динамичке особине, без уношења непотребних и неконтролисаних апроксимација, што до сада није било могуће“.
„Мислим да се на примеру досадашње каријере колеге Вучичевића може јасно разумети како изгледа процес вајања једног врсног истраживача у Србији“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, објашњавајући да постоје различите улоге у том процесу за институције које желе да га подстакну. „Паметних и вредних младих људи има, али сада по први долазимо и у ситуацију да смо довољно институционо ојачани да можемо да им помогнемо у реализацији њихових потенцијала у нашој земљи“, сматра Богојевић.
ЕРЦ пројекти су језгро изврсности у европском систему финансирања науке – додељују се истраживачима, а не тимовима или институцијама, који успеју да докажу да имају идеју, метод или резултате који заиста могу да промене ток савремене науке. ЕРЦ је најелитнији и најскупљи научни програм у Европи, а добили су га водећи светски научници у разним областима, међу којима и бројни лауреати Нобелове награде.
Европска комисија кроз овај програм годишње награди више стотина истраживача, али су у Србији до сада у томе успела само две научнице – др Софија Стефановић, биоархеолошкиња са Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Магдалена Ђорђевић, физичарка из Института за физику. Др Јакша Вучичевић је трећи истраживач у Србији и други истраживач Института за физику који је освојио ЕРЦ грант.
„Европска унија ће одвојити 640 милиона евра како би подржала најбоље међу најбољима. Међу њима је и један научник из Србије који је добио ово престижно признање“, каже др Јелена Беговић, министарка науке, иновација и технолошког развоја, објашњавајући да ЕРЦ подразумева и значајна финансијска средства „како би своју идеју применио и како би човечанство било богатије за неке нове спознаје“.
„Мислим да Србија има добру науку и да мора да проба много више, много интензивније да аплицира на овакве позиве“, сматра министарка Беговић. Она каже да се „нада да ће се и овај успех Института за физику наставити и да ћемо у једном моменту кренути са изградњом њиховог центра Верокио“, додајући да би то могло да привуче најбоље научнике из читавог света у Србију.
Истраживања којима се бави Јакша Вучичевић ослањају се на суперкомпјутерске ресурсе у Центру за изучавање комплексних система Института за физику, без којих не би било могуће извести сложене нумерчке прорачуне. Основан 1961. године, Институт за физику у Београду је институт од националног значаја за Републику Србију. Са више од 200 истраживача и стотинама пројеката, као водећа научноистраживачка установа за физику и сродне научне области. Институт обавља истраживања фундаменталних механизама природе која су од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.
ФОТО ГАЛЕРИЈА: Трећи ЕРЦ грант у Србији
Фото: Бојан Џодан/ИПБ