„Сваког пролећа и јесени неколико пута годишње, у раним јутарњим сатима, црвена киша пада на Београд у Србији. Киша добија своју необичну боју од прашине која настаје хиљаду километара јужно у Сахари, где је стотине тона микрочестица аеросола периодично ношено преко афричких сушних подручја, најчешће током драматичних догађаја познатих као хабубс”, стоји у уводу чланка објављеном у Physics Today, најутицајнијем научнопопуларном магазину о физици у свету, основаном од стране Америчког друштва физичара.
Опширни чланак „Global observations and improved models track atmospheric dust”, који потписује научни новинар Слободан Бубњевић посвећен је истраживањима у физици песка. Истовремено, ово је и један од ретких научнопопуларних чланака у америчким медијима који потписује аутор из Србије.
Како се у чланку наводи, недавни пораст општег интересовања за песак, изван заједница физичара и климатских научника, подстакао је отварање нових истраживачких поља, као и већу институционалну подршку оваквим истраживањима.
Наиме, прашина путује од Сахаре преко Медитерана на великој надморској висини и пада и на многе градове јужне Европе, од Београда до Мадрида, па све до Амазоније. Док су у атмосфери, честице песка апсорбују и расипају сунчево зрачење, а око њих се могу формирати и језгра леда, што има велики утицај на настанак падавина. Када песак падне на поларне глечере, они потамне, упијају више сунчевог зрачења и брже се топе. Истовремено, звог других различитих карактеристика песка, он утиче и на здравље људи, ваздушни саобраћај, живот мора и бројне друге области и појаве.
Уз разговоре са неким од водећих светских физичара из ове области, међу којима су и Слободан Ничковић и Зоран Мијић са Института за физику у Београду, овај чланак даје историјски преглед истраживања песка, као и начине прикупљања и моделовање података о транспорту, посебно се осврћући на могућност предикције кретања песка.