ДОГАЂАЈИ: Посета гостију из INFN

Институт за физику у Београду посетили су 12. марта угледни гости из једне од највећих научних организација у Европи – италијанског ИНФН-а (Istituto Nazionale di Fisica Nucleare).

ИНФН окупља мрежу већег броја престижних лабораторија и центара у Италији, а већ дуго је и стратешки партнер Института за физику у Београду. Заједно са ЦЕРН-ом, и немачком DESY, ИНФН је подржао покретање иницијативе изградње Верокио центра на Институту.

У посети су боравили велики пријатељ физичара у Србији и један од првих људи италијанске науке, Фернандо Ферони, председник ИНФН, као и Антонио Зоколи, заменик председника Извршног одбора ИНФН.

Током боравка на Институту, разговарали су са директором Института за физику, др Александром Богојевићем, о даљем јачању сарадње, као и о конкретним акцијама око новог пројекта Верокио на Институту. У разговору су учествовали и заменик директора, др Антун Балаж, као и научни саветник, др Александар Белић.

Током боравка на Институту, професор Ферони дао је нарочито занимљив интервју, који ће бити објављен ускоро.

ФОТО: IPB/Бојан Џодан

СЕМИНАР: Борислав Васић

Центар за физику чврстог стања и нове материјале у петак 30. марта 2018. године са почетком у 14:00 часова организује семинар под насловом:

„Скенирајућа микроскопија на бази атомских сила и њена примена у проучавању дводимензионалних материјала“

Семинар ће у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“ одржати Борислав Васић.

Сажетак:

Бројне методе скенирајуће микроскопије на бази атомских сила (енгл. atomic force microscopy) су веома погодне за проучавање нискодимензионалних материјала пошто омогућавају не само базично топографско осликавање површине узорка, већ и карактеризацију и модификацију физичких особина на микро- и нано-скали. У овом предавању биће дат увод у основне методе за карактеризацију механичких и електричних особина, а затим ће бити приказани резултати добијени применом ових метода у проучавању графена.
Хемијска депозиција из паре (енгл. chemical vapour deposition (CVD)) је једноставан и јефтин метод за производњу графена велике површине, што је предуслов потенцијалних примена. Ипак, CVD графен је поликристални материјал тако да су његове особине нарушене услед дефеката – граница графенских зрна (енгл. grain boundaries) и набора (енгл. wrinkles). Овде ће бити објашњен негативан утицај набора у графену на његове електричне (проводност, расподела електричног површинског потенцијала) и механичке особине [1].
У наставку ће бити дискутовани резултати мерења еластичности, фрикционих особина и хабања механички ексфолираног графена, а посебна пажња је на ефикасности графена као заштитног омотача у циљу смањења трења и хабања подлоге и дисипације механичке енергије [2, 3, 4]. На крају, биће приказани резултати нано-манипулације органских иглица парахексафенила на графену и хексагоналном борон-нитриду. Биће показано како комплексне епитаксијалне релације међу њима одређују преференцијалне правце током померања иглице, као и фрикциону анизотропију током ротације иглице.

[1] B. Vasić, A. Zurutuza, R. Gajić, Carbon 102, 204-310 (2016).
[2] B. Vasić, A. Matković, R. Gajić, I. Stanković, Carbon 107, 723-732 (2016).
[3] B. Vasić, A. Matković, U. Ralević, M. Belić, R. Gajić, Carbon 120, 137-144 (2017).
[4] B. Vasić, A. Matković, R. Gajić, Nanotechnology, 28 465708 (2017).

СЕМИНАР: Др Етиен Вамба

Нови SCL семинар Центра за студије комплексних система биће одржан на Институту за физику у Београду у четвртак, 29. марта у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“. Предавање под насловом:

N-point functions mapping for dissipative quantum systems

ће одржати др Етиен Вамба (Хумболтов стипендиста, Департман за физику, Технички универзитет Кајзерслаутерн, Немачка)

АПСТРАКТ:

Motivated by recent experimental efforts for achieving and controlling dissipative quantum systems, in this talk we will consider a D-dimensional quantum gas that interacts with a bath and evolves according to a Lindblad master equation. Invoking the picture independence of expectation values and using the quantum fields that describe the gas dynamics, we will derive the Heisenberg evolution of any arbitrary N-point function of the system in the regime when the Lindblad generators feature a loss or gain. Our quantum field mapping [1] for closed quantum systems will be extended to open quantum systems by relating onto each other two different evolutions of the N-point functions of the dissipative quantum system.

[1] E. Wamba, A. Pelster, and J. R. Anglin, Phys. Rev. A 94, 043628 (2016).

ПОСЕТА: Нови помоћници министра на Институту

[:sr]

У својој првој званичној посети од именовања, данас је на Институту за физику боравио нови помоћник министра за науку проф. др Тибор Сабо.

Заједно са помоћником министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем, др Сашом Лазовићем, такође из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, професор Сабо је обишао први институт од националног значаја за Републику Србију.

Током посете, Тибор Сабо и Саша Лазовић разговарали су са директором Института, др Александром Богојевићем, о финансирању науке и унапређењу рада Института.

[:]

ПРЕДАВЊЕ: Владан Вулетић

У уторак, 27. марта у 13.30 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Др Владан Вулетић са Департмана за физику МИТ-а одржаће предавање

„Laser cooling of Rb to Bose-Einstein condensation“

АПСТРАКТ:

The procedure for attaining quantum degeneracy in atomic gases almost exclusively rely on a final evaporative cooling, a time-consuming step associated with substantial atom loss. We demonstrate direct laser cooling of a gas of 87Rb atoms to quantum degeneracy. The method is fast and induces little atom loss. The atoms are trapped in a two-dimensional optical lattice that enables cycles of compression to increase the density followed by Raman sideband cooling to decrease the temperature. From a starting number of 2000 atoms, 1400 atoms reach quantum degeneracy in 300 milliseconds, as confirmed by a bimodal velocity distribution. The method should be broadly applicable to many bosonic and fermionic species and to systems where evaporative cooling is not possible.

СЕМИНАР: Др Александру Николин

У оквиру SCL семинара Центра за студије комплексних система, у понедељак, 26. марта у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање ће одржати др Александру Николин („Хорија Хулубеј“ национални институт за физику и нуклеарни инжињеринг, Букурешт, Румунија).

Др Николин ће одржати предавање: „How to test a voice biometrics solution: statistics of the Romanian and Greek languages“

АПСТРАКТ:

Motivated by the development of a novel voice-biometrics solution within the H2020 SpeechXRays project, we will present a series of statistical results on the Romanian and Greek languages that can be used to check the accuracy of voice biometrics solutions across the phonetic spectrum of the aforementioned languages. We will revisit the concept of phonetic balance and argue that in addition to the correct distribution of phonemes, a good set of test utterances should also have the correct distribution of clusters of phonemes and should account for familiarity and comfort of the users with the individual words within the test utterances. 

СЕМИНАР: Марко Цетина

у понедељак, 19. марта 2018. у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у 13:30 часова Марко Цетина ће одржати предавање:

   An Error-corrected, Universal, Re-configurable, Ion-trap Quantum Archetype

Read more

КОНКУРСИ: Избор и именовање директора

[:sr]

У складу са члановима 56. и 56а. Закона о научноистраживачкој делатности (“Сл. Гласник РС”, бр. 110/2005, 50/2006 – испр., 18/2010 и 112/2015) и чл. 23. Статута Института за физику

 УПРАВНИ ОДБОР

ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

РАСПИСУЈЕ КОНКУРС

За избор и именовање

ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Института од националног значаја за Републику Србију

Поред општих услова предвиђених Законом о научноистраживачкој делатности, директор Института треба да испуњава и следеће посебне услове:

  • да је истраживач у звању научног саветника или редовног професора универзитета, компетентан за научну област којом се Институт бави;
  • да има способност и искуство у планирању и организовању научноистраживачког рада из укупне делатности Института;
  • да поседује стручне и административне компетенције потребне за руковођење институцијом која обавља истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.

Кандидат за директора треба да приложи следећа документа:

  • пријаву на конкурс;
  • уверење о држављанству;
  • уверење да није осуђиван;
  • уверење о избору у звање научног саветника или редовног професора;
  • стручну биографију са посебним освртом на организационо искуство кандидата;
  • програм и план рада Института за мандатни период.

Директор се именује на период од четири године.

Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у средству јавног информисања. Непотпуне или неблаговремене пријаве се неће узимати у разматрање.

Пријаве доставити на адресу: ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ; Институт од националног значаја за Републику Србију; Прегревица 118, 11080 Београд (Земун)

Оглас по овом конкурсу Управног одбора Института објављен је у дневном листу „Политика“, у издању од четвртка, 15. марта 2018. године.

Погледајте ОГЛАС.

[:]

ПОСЕТЕ: Удружење „Излетник“

[:sr]

Група грађана окупљених око Удружења „Излетник“ посетила је у недељу, 18. марта Институт за физику у Београду.

Привучени информацијама о лепом кампусу Института, као и акцијом којом грађани овде могу донирати и посадити дрво, „Излетници“ су заједно са директором Института др Александром Богојевићем обишли двориште и разговарали о раду Института, о науци и научницима, о плановима и историји.

 

 

 [:]

ОТКРИЋА: Уљез у нашем систему

Појављује се као једва видљив траг у октобарској ноћи. Пре двадесет недеља на снимцима Pan-STARRS телескопа сањиви постдокторанд Роб Верик са Хаваја запажа објекат који ће бити назван ‘Оумуамуа и за кога ће се испоставити да је први дошљак изван Сунчевог система. Након тога, објекат је посматран свим за то расположивим телескопима.

Међутим, ново светло на необичног уљеза сада је бацио научни рад у коме је учествовао и наш колега, Игор Смолић из Института за физику у Београду, а који је управо објављен у астрономском издању угледног магазина Nature. Рад указује да је чудновато небеско тело (које и даље привлачи огромну пажњу како астронома, тако и медија) још занимљивије него што смо замишљали.

‘Оумуамуа стиже у наш планетарни систему брзином од 26 километара у секунди, привидно долазећи из сазвежђа Лире, а поменути Pan-STARRS телескоп, на врху планине Мауи на Хавајима, снима га кад се већ био примакао Земљи.

Оно што одмах, са првим снимцима, узбуђује истраживаче попут Верика и његовог колеге Марка Микелија, као и славне Карен Мич, која између осталог има на располагању посматрачко време на Хабл телескопу, јесте путања овог објекта. Подаци показују да се нови објекат не креће, као све што кружи око Сунца, по елипси, него му је путања отворена, хипербола, што указује само на једно – да није дошао из Сунчевог система.

Први дошљак из међузвезданог простора, уочен у нашем систему, неколико пута мења име. Прво је класификован као комета, али како он то није, по први пут у историји врши се промена ознаке комете у астероид, да би потом био класификован, што је само по себи такође било први пут, ознаком 1I/2017 U1 где I потиче од речи интерстеллар (објекти се обично означавају са A од астероид, C од комета или P код комета са периодом краћим од два века). Уз то ће добити име ‘Оумуамуа, потекло из хавајског језика, а значи пионир, односно „онај који долази први“.

Објекат је посматран у октобру и новембру помоћу више телескопа, све док се није превише удаљио од наше планете, али се снимљени подаци тек сада пажљиво анализирају. Астрономи су, како су пристизали осматрачки подаци, покушали да открију разноврсне детаље, од његове боје до осе око које објекат ротира.

Управо објављени рад по називом The tumbling rotational state of 1I/‘Oumuamua у Nature Astronomy показује – сасвим неочекивано – да уопште не постоји доминантна оса, него да се објекат у свом кретању тумба. И да то значи да је вероватно имао дивљу прошлост, због које је доспео у такозвано – побуђено стање ротације.

“Временска скала за престанак тумбања је дужа од старости Универзума, и за различите материјале у раду износимо да је то време од 40 – 4000 милијарди година”, каже потписник овог рада, Игор Смолић, објашњавајући да то време зависи од периода ротације, димензија, облика и својстава материјала објекта.

“Ово значи да када је једном почео да се тумба, он то није престао. А како су судари у међузвезданој средини изузетно мало вероватни, а самим и могућност побуде, ‘Оумуамуа је почела да се тумба у планетарном систему одакле потиче, и наставиће тако и након кратке посете Сунчевом систему”, сматра Смолић.

Тим којим иначе руководи доктор Весли Фрејзер са Универзитета Квинс у Белфасту анализирао је све доступне фотометријске податке, како би на основу њих била установљена боја, затим облик астероида, као и поменути чудноват начин на који ротира.

“Директно је посматрана само варијација сјаја овог објекта, где је максимални сјај десет пута већи од минималног. За објекте Сунчевог система, а мислим пре свега на астероиде, ово је веома неуобичајено, то јест само један у 10.000 има овакве варијације сјаја. На ове варијације утиче облик, али и карактеристике површине објекта“, објашњава Смолић, додајући да не знамо много о површини ‘Оумуамуа, али за астероиде у нашем планетарном систему важи да су варијације у сјају појачане када се они посматрају бочно у односу на осветљење које долази са Сунца.

Највеће узбуђење, барем у медијима, још од самог открића изазива облик необичног дошљака. Првобитно је, наиме, управо на основу фотометрије, установљено да је изузетно издужен, са односом дужине и ширине 10:1. Касније је тај однос смањен на 6:1, док ово истраживање своди тај однос на 5:1. Изразита издуженост овог камена приказана је на илустрацији која је, иначе, нацртана у ESO.

“Када се она варијација од 10:1 коригује за овај ефекат, долазимо до вредности да је однос највеће осе према најкраћој оси приближно једнак или већи од 5:1”, објашњава Смолић.

У сваком случају, астероид је описиван као каква свемирска цигара, са асоцијацијама на СФ роман Алтура Кларка “Сусрет са Рамом” у коме се појављује свемирски брод сличног облика. Неки истраживачи из иницијативе Breakthrough заиста су, мада без успеха, покушали да сниме радио таласе како би проверили да није случајно ипак реч о свемирском броду.

Међутим, док се први уљез у нашем систему, односно први кога смо успели да спазимо, удаљава (назад) у међузвездани простор, највеће питање које оставља за собом је – зашто је он уопште био први? Заиста, зашто их нисмо видели до сада?

(Према тексту „Науке кроз приче„)

—–
Илустрација: European Southern Observatory/M. Kornmesser