Пре шест година светом је одјекнула вест да је након вишедецеијског трагња пронађен Хигсов бозон. Кључну улогу су одиграли ЦЕРН експерименти ATLAS и CMS који су честицу детектовали. Међутим, пред физиком честица још увек стоје отворена бројна питања, могућности којим путем може да крене али и дилеме који од њих ће донети највреднија сазнања. О будућности истраживања и досадашњим искуствима разговарали су овог септембра истраживачи из више од 80 земаља окупљени у Београду на радионици ATLAS Standard Model.
Организатор догађаја је Институт за физику у Београду, односно ATLAS група, и ово је био први међунардони скуп откако је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.

Један од учесника недавно одржане радионице био је Френк Краус са Института за феноменологију физике честица на британском Универзитету у Дараму. Професор Краус се као феноменолог бави питањем како премостити јаз између физичара који елементарне честице упознају теоријски конструишући моделе и оних који учествују у великим експериментима. Док услови за вршење експеримената расту, физика честица и даље много дугује теорији.

Френк Краус већ више од 15 година ради на пројекту SHERPA (Simulation of High-Energy Reactions of Particles) у оквиру кога сарађује и са истраживачима који раде на експериментима ATLAS колаборације. Своју улогу види у конструисању симулације која ће детаљно описати експерименталну реалност. Први пут је у Србији, још увек није имао прилику да сарађује са истраживачима из Србије, али сматра да је придружење наше земље ЦЕРН породици велики корак који може донети само добро научној слици државе.

„Сада смо на раскрсници и заједници није јасно који је следећи корак који треба направити“, каже Краус. Према његовим речима и пре него што је Велики сударач хадрона (LHC) почео са радом физичари су претпостављали да ће се сусрести са новом физиком и било је доста идеја како ће она изгледати, али нико није мислио да ће нова физика ићи изван Стандардног модела. „То је процес који траје а ми не знамо шта ћемо видети“, објашњава Краус. Он тврди да је од открића Хигсовог бозона физика доста напредовала и у мерењима и у разумевању теорије, али у исто време и признаје да још увек није јасно каква ће у будућности бити физика честица. „С обзиром да је питање нове физике отворено, не постоји сагласност да ли треба тежити већој прецизности или тражити више енергије“, каже професор Краус који би лично тражио више енергије.

Има физичара који кажу да смо открићем Хигсовог бозона пронашли нов континент и да га сада тек треба истраживати. Френк Краус се слаже да је то добар опис додајући да смо почели доста да учимо о његовим обалама. „Теорија која је предвидела Стандардни модел имала је веома јасну идеју где је тај континент и како изгледа, али и о неким суптилнијим детаљима“, објашњава Краус.

Професор Френк Краус је недавно постао један од два директора Центра за докторанде за науку о подацима (Durham Centre for Doctoral Training in Data-Intensive Science) који су основале његове колеге са Института за феноменологију честице и истраживачи са Департмана за астрономију. Науку о подацима види као нов научни метод који се може користити за читав спектар истраживачких питања. Избегава да ова питања назове научним и даје им шире значење управо зато што не жели да прва асоцијација буду природне и егзактне науке. Добар део питања на која се метод може применити, по његовом мишљењу односи се на истраживања у уметности и хуманистичким наукама. „Желим да видим како се оно што смо развили и много пута користили примењује и у другачијим контекстима“, каже Краус.

Наш колега Миљан Дашић одбранио је у понедељак, 23. септембра 2019. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Modeling the behaviour of confined dipolar and ionic systems„.

Честитамо!

Један од утемељивача теорије инфлације, космолог и руски академик, Алексеј Старобински боравио је овог септембра у Београду. Заједно са бројним колегама из света, учествовао је на десетој Међународној конференцији математичке физике MPHYS коју организује Институт за физику у Београду. Старобински, који од седамдесетих година прошлог века непрекидно ради на Ландау институту за теоријску физику у Москви, у Београд је дошао само месец дана након што је постао лауреат престижне Диракове награде.

Заједно са колегама Вјачеславом Мухановим и Рашидом Сјуњаевим, награду је добио за доприносе физици космичког позадинског зрачења. Посебно су истакнуте експериментално проверене импликације које су помогле да космологија постане егзактна научна дисциплина. „Једно од главних достигнућа космологије је то што су наши модели престали да буду само модели из наших глава и постали су реални, а предвиђања се могу проверити“, каже Старобински.

Професор Старобински је крајем седамдесетих година прошлог века развио први радни модел инфлације и израчунао простирање гравитационих таласа током инфлације. Независно од Алана Гута и Андреја Линдеа 1979. године је предложио теорију инфлације и данас се она приписује свој тројици научника. „Када сам направио модел нисам знао шта ће се догодити, али испоставило се да разматрања раде“, каже Старобински који физику види као подједнако експерименталну и теоријску науку. „Осмишљавамо све више нових модела, али међу њима треба изабрати онај који има резултате у природи, а природа је само једна“, каже Старобински и додаје да једино помоћу експеримената можемо одредити који је то модел.

Алексеј Старобински сматра да су четрдесет година након настанка теорије инфлације, основне идеје остале исте, а да сада само значајно расте број експеримената, а сразмерно томе и број доказа. „Космологија је пуна драматичних открића“, каже Старобински наводећи као пример потврду постојања гравитационих таласа који настају сударањем две црне рупе. Када би били откривени и периодични гравитациони таласи које предвиђа модел Старобинског, према његовим речима то би било још драматичније јер би се тицало квантне гравитације.

Мада космологију види као веома узбудљиво поље са прегршт загонетки и питања, једно од њих за Старобинског је најважније питање нашег времена – од чега се састоји тамна материја.

На Институту за физику у Београду, у сали „Звонко Марић“ у понедељак, 23. септембра, представљен је недавно започет пилот програм Фонда за иновациону делатност „Доказ концепта“. О позиву који је отворен 17. септембра и траје до 18. новембра, као и о самом програму кроз који ће проћи изабрани пројекти, са истраживачима је разговарао Млађен Стојановић из Фонда за иновациону делатност.

Програм који обухвата финансијску и менторску подршку у анализи тржишта и тестирању идеја Фонд је покренуо са циљем да подржи истраживаче у претварању својих идеја у комерцијалне или друштвено корисне производе. Истраживачи чији пројекти буду изабрани након јавног позива, имаће прилику да са менторима из света бизниса унапреде једну фазу представљања свог рада потенцијалним инвеститорима. Кроз доказ концепта истраживачи треба да увере онога коме представљају свој производ да он има комерцијални потенцијал и да из њиховог истраживања може да се развије управо оно што је потребно тржишту.

Фонд за иновациону делатност први пут покреће програм подршке у овој фази истраживања, а представљен је на Институту за физику зато што је ова установа препозната као успешна у иновацијама. Упознавање истраживача са детаљима програма организовао је Иновациони центар Института који има велико искуство у развоју идеја које могу бити потребне тржишту и стални је партнер у развоју иновација.

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у уторак, 17. септембра, свечано је отворена међународна радионица ATLAS Standard Model Workshop. Овај догађај окупља више од 80 истраживача ангажованих у оквиру ЦЕРН-ове колаборације ATLAS, који ће до 20. септембра у Београду дискутовати о досадашњим истраживањима и унапређивању будућих мерења.

Организатор радионице је Институт за физику у Београду, а догађај је привукао значајну пажњу домаћих медија. Скуп је отворио др Ненад Врањеш, носилац организације, иначе виши научни сарадник на Институту за физику и члан домаће АТЛАС групе коју предводи академик Ђорђе Шијачки.

Госте на радионици поздравио је и директор Института др Александар Богојевић речима да је ЦЕРН производ сарадње и да из успеха ове установе други могу много тога да науче и примене. Др Богојевић је говорио и о статусу физике, називајући је „лепком који спаја различите науке“.

Присутне је у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја поздравила помоћница министра др Марина Соковић и том приликом је госте подсетила да је Србија, након неколико деценија, ове године поново постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.

Радионица се, након првог дана у просторијама САНУ, одржава на Институту економских наука у Београду. Поред предавања и дискусија, за учеснике је организиван и обилазак Београда.

Фотографије: Бојан Џодан – ИПБ

Током претходног лета из Велса је у Београд стигла једна лепа вест. Др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду изабрана је за члана Европске академије наука младих (Young Academy of Europe) и тако постала део мреже најизврснијих активних истраживача на континенту.

Као научни саветник на Институту за физику, др Магдалена Ђорђевић, заједно са истраживачима који чине њен тим проучава кварк-глуонску плазму. Ово стање материје, описано у квантној хромодинамици, постоји само на изузетно високим температурама и пристисцима. Сматра се да је једно од најстаријих стања у Универзуму, а њено постојање експериментално је доказано пре десетак година, од када је у жижи научног интересовања.

Након изузетно успешне каријере на америчким универзитетима, др Ђорђевић се вратила на Институт за физику, али притом није променила своју област истраживања, нити своја интересовања. Зато је крајем 2016. године добила престижни ERC грант за истраживање кварк- глуонске плазме. Тиме је постала друга добитница ERC гранта у Србији што је привукло велику пажњу медија.

Европска академија наука младих основана је 2012. године са циљем да допринесе научној размени међу земљама Европске уније и придруженим чланицама. Њени чланови су стручњаци и лидери у областима којима се баве, а с обзиром да су академици углавном људи старији од 50 година, ова организација окупља млађе научнике како би нагласила поглед нових генерација на будућност науке. Званични пријем нових чланова, међу којима је и др Магдалена Ђорђевић, одржава се у октобру на годишњем заседању у Барселони.

Иначе, др Ђорђевић, као и истраживања њеног тима, и даље привлаче пажњу медија у Србији. Поред већ поменутог ERC гранта, др Магдалена Ђорђевић је недавно доспела у медијску жижу и због велике цитираности радова. Наиме, медији су објавили листу домаћих истраживача који се појављују у истраживању Стенфорд универзитета о 100.000 најутицајнијих научника на свету. Уз друге београдске истраживаче, међу којима има и физичара, др Ђорђевић се појављује у обе листе које прате овај рад.

Институт за физику у Београду позива заинтересоване студенте да се пријаве за праксу у овој научној установи.

Праксу ове јесени води десет ментора, а предлози тема покривају више области.

Уколико желите да се пријавите за праксу, јавите се на електронску адресу prakse@ipb.ac.rs.

Приликом пријаве потребно је послати одабрану тему, свој CV и списак положених испита са оценама (није неопходно доставити званичан документ).

Прочитајте више о студентској пракси и темама