ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 10
„Где се свемир шири?“
Гошћа: Тијана Раденковић

„Често људи питају: ‘Ако се свемир шири, где се то шири’“, каже у десетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ Тијана Раденковић са Института за физику у Београду, и објашњава да ово питање има ослонац у нашем интуитивном начину размишљања.

„Ако се нешто шири, то је увек науштрб нечег другог, шири се у неком простору. Проблем са космосом је то што простор и време не постоје ван њега тако да је то што се шири управо универзум и он се шири ни у шта“, каже Раденковићева.

Ширење космоса, према речима саговорнице, једно је од највећих открића космологије, а уочио га је 1929. године Едвин Хабл посматрајући ноћно небо и галаксије. Хабл је анализирао сјај и боју звезда и приметио да удаљеније звезде изгледају црвеније од ближих. „Закључио да се универзум шири тако што је упоређивао растојање галаксија и брзину којом се удаљавају од нас“, објашњава Тијана Раденковић.

Ширењу свемира је посвећена десета епизода серијала „Врт физике“ у којој се говори о томе како је до овог открића дошло, где се космос у ствари шири и до чега овај феномен може довести у будућности.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Сценарио: “Наука кроз приче”

Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)

Сарадник у продукцији: Јована Николић

Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода  09
„Где расту таленти?“
Гости: Учесници Европске олимпијаде из физике и др Марко Опачић

Четврта Европска олимпијада из физике, најпрестижније такмичење за ученике средњих школа уз Међународну олимпијаду из физике, ове године одржано је од 20. до 26. јула на даљину уместо у Румунији, како је планирано.  Учесници су решавали задатке у својим земаљама, а екипа из Србије је задатке радила на Институту за физику у Београду, где су претходно организоване и припреме за такмичење.

Учесници олимпијаде који су освојили пет медаља гости су девете епизоде видео-серијала „Врт физике“.

„Припреме су биле прилично интензивне, радило се пуно и било је занимљиво“, каже Добрица Јовановић, ученик трећег разреда Математичке гимназије који је освојио златну медаљу.  Исто признање припало је и Богдану Рајкову који каже: „Уписао сам Универзитет Кембриџ, али ако будем имао прилику да се вратим и да се бавим струком у Србији, дефинитивно бих се вратио“.

Говорећи о дилеми где наставити школовање, добитник сребрне медаље Петар Самарџић каже да још увек није сигуран да ли ће се бавити физиком или математиком али да ће покушати да упише факултет у иностранству.

„Такмичење је било мање стресно него у нормалним околностима, само смо дошли на Институт и радили два дана задатке“, каже Страхиња Николић, који је освојио бронзану медаљу и ове године уписао Електротехнички факултет у Београду. Душан Бегуш, такође добитник бронзане медаље, говорећи о својим интересовањима каже: „Тренутно ме занима све у физици, мислим да сам још млад да бих се профилисао“.

Припреме за такмичење су водили истраживачи Института за физику у Београду др Марко Опачић, др Дејан Ђокић и др Ненад Вукмировић. „Осећам велико задовољство када се ради са талетнованом, вредном и посвећеном децом“, каже др Опачић. Говорећи о њиховој даљој каријери, др Опачић каже да ће сигурно на даље школовање у иностранство отићи свако ко добије стипендију, али да је важно задржати контакт са њима. „Постоји велика шанса да се они једног дана врате у Србију, па можда и на Институт. Нека се из сваке генерације врати један, то је за мене успех“, каже др Опачић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Сценарио: “Наука кроз приче”

Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)

Сарадник у продукцији: Јована Николић

Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 08
„Може ли физика да промени Србију?“
Гост: др Александар Богојевић

„Ми живимо у универзуму који је препун богатства, али смо коначни и не можемо да појмимо то бесконачно богатство лепог. Али ако схватимо једно или два или три места тог лепог, ми смо богатија бића“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у осмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

„Где је оно природно место где можемо да самеримо шта смо, шта треба да будемо, шта можемо да будемо с обзиром да нас нема милијарду и по и да нисмо најбогатији“, пита се др Богојевић у разговору који је посвећен питању „Може ли наука да промени Србију?“.

Физика је иначе касно стигла у Србију. Мада на прелазу из 19. у 20. век још увек није била развијена, Михајло Пупин, Никола Тесла и потом Милутин Миланковић дају кључне доприносе светској науци. Њен убрзани институционални развој у нашој земљи почиње тек након Другог светског рата, а са улагањима у нуклеарна истраживања која покреће Павле Савић, физика врло брзо постаје једна од водећих дисциплина.

Један од „очева“ Института за физику у Београду и пионир квантне механике у Србији Звонко Марић и други истраживачи отварају хоризонт читавог низа истраживања.

„Уверен сам да се у наукама и инжењерским дисциплинама које су близу фундаменталних наука чучи неколико прилика да нађемо једну или две ствари где ми можемо бити глобално компетитивни“, сматра др Богојевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 07
„Скривена џунгла градова“
Гошћа: др Мира Аничић Урошевић

„Вегетација у урбаним срединама је измењена у односу на ону у приодном амбијенту, а врсте осетљиве на загађење су потпуно потиснуте“, каже др Мира Аничић Урошевић из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду у седмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена урбаним екосистемима.

У савременим друштвима је све већа урбанизација и велики проценат становништва живи у градовима тако да су на мали простор сконцентрисане све људске активности од којих многе производе загађење. У оваквим околностима неке врсте не могу да опстану, па тако, према речима др Аничић Урошевић, градови представљају праве пустиње које не садрже лишајеве.

Са друге стране, има и врста које су се оваквим условима прилагодиле, као што су маховине. „Оне успевају да расту и развијају се без већих штетних последица па се могу користити као биомониторске. Можемо да меримо ниво загађења и шта је све садржано у њима“, објашњава др Аничић Урошевић.

Загађење има велики утицај и на дрвеће у градовима. „Посматрајући једну лисну површину можемо да кажемо да ли дрвеће на том месту трпи оптерећење од аерозагађења што је важно је хронична изложеност загађењу доводи до смањене отпорности биљке“, каже др Аничић Урошевић и напомиње да веће оптерећење трпе четинари него листопадне биљке које сваке године мењају лишће.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 06
„Тамна материја, највећа тајна нашег доба“
Гост: др Марко Војиновић

„Чињеница да око нас постоји један свет о коме не знамо апсолутно ништа, јесте нешто вредно изучавања, а може и да изазове велику револуцију у нашем разумевању природе“, каже др Марко Војиновић из Института за физику у Београду у шестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена истраживањима тамне материје.

Још 1884. године британски физичар лорд Келвин у једном свом говору наводи да су у Млечном путу многе од звезда тамна тела, а говорећи о овом његовом раду, француски математичар Анри Поенкаре 1906. године први пут употребљава термин „тамна материја“. Међутим, њено изучавање почиње тек седамдесетих година прошлог века и према речима др Војиновића, представља једну од највећих тајни модерне физике. „Теорија која треба да је опише још увек је потпуно неразвијена“, објашњава др Војиновић.

Можда ћете се изненадити, али прорачуни показују да тамна материја чини око 85 одсто целокупне материје. „Сва физика коју знамо, све што смо до сад радили, целокупно наше познавање природе је познавање само 15 одсто материје“, истиче др Војиновић.

Наиме, бројна астрофизичка посматрања потврђуу да у универзуму постоји више материје него што можемо да видимо и за то постоји ексеприментални сигнал. „Знамо да она постоји на основу њених гравитационих ефеката, из кретања звезда у галаксији и кретања галаксија у јатима, али је не видимо и зато кажемо да је тамна“, каже др Војиновић и додаје да би можда исправније било рећи да је провидна с обзиром да  не интерагује са светлошћу.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 05
„Механизам Божје честице“
Гост: др Антун Балаж

„Лепота представља водећи принцип истраживања, нарочито у физици високих енергија“, каже др Антун Балаж из Инситута за физику у Београду у петој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ објашњавајући како је симетрија од средине 20. века водила истраживања и довела до открића Хигсовог бозона.

Постојање такозване Божје честице потврђено је 2013. године у експериментима АТЛАС и ЦМС на акцелатору у ЦЕРН-у и овај тренутак представља један од највећих научних продора у 21. веку. „На овај начин је потврђено да Стандардни модел, онако како је замишљен базирано на симетрији и лепоти, одговара ономе што имамо у природи“, објашњава др Балаж.

У петој епизоди серијала др Балаж објашњава шта је такозвани Хигсов механизам и како је он повезан са нарушењем симетрије. „У природи су обично ствари онолико једноставне колико је могуће. Хигсово поље је најједноставнији пример теорије која може да објасни постојање масе бозона“, закључује др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 04
„Титан, свет громова“
Гост: др Саша Дујко

„Атмосфера Титана је идеална средина где можемо да видим како интереагују физика плазме и астробиологија“, каже др Саша Дујко из Института за физику у Београду у четвртој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“. Епизода је посвећена највећем Сатурновом сателиту, Титану, његовом значају за астробиолошка истраживања и електричним пражњењима у атмосфери, као истраживањима која се на ову тему обављају на Институту.

Титан је свет који можда крије одговоре о настанку живота. Педесетих година двадесетог века славни Милер-Јуријев експеримент направио је прву „симулацију“ хипотетичких услова за настанак живота. Др Дујко објашњава како су у смеши гасова пропуштана електрична пражњења да би била проучавана синтеза органских молекула, пре свега аминокиселина, што се на Титану догађа природним путем. У атмосфери овог сателита настају органски молекули које је Карл Сеган назвао тулинима.

У Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду последњих година значајна пажња посвећена је проучавању атмосферских пражњења, а према речима др Дујка, посебан нагласак је управо на Титану. „Кључни циљ наших истраживања био је да покушамо да одгонетнемо мистерију на коју нисмо добили одговор од Касини-Хајгенс мисије – да ли електричне муње постоје у атмосфериТитана? Израчунали смо критична поља за настанак стримерских пражњења и услове који су неопходни да би дошло до појаве електричних муња у атмосфери“, објашњава др Дујко.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.