Почетна

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

02/11/2022

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2021. годину у четвртак, 17. марта 2022. у 12 часова.

Том приликом публици ће се путем Zoom-а обратити представници Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Института за физику у Београду, који финансијски подржава награду. По традицији, овогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ ће одржати и кратку беседу о својим резултатима.

Догађај можете пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/92516881812?pwd=WVdFSzhVU0JqOHlNbDJWVFZwSktCdz09

Meeting ID: 925 1688 1812
Passcode: 994166

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Са традицијом дугом две деценије, награда „Марко Јарић“ додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

Вести

АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са Машинским факултетом

02/03/2022

У Ректорату Универзитета у Београду у четвртак, 3. фебруара 2022. године Институт за физику у Београду и Машински факултет Универзитета у Београду потписали су, у Ректорату Споразум о стратешкој сарадњи. Споразум су у присуству ректора Универзитета, проф. др Владана Ђокића, потписали директор Института др Александар Богојевић и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Свечано потписивање је, из епидемиолошких разлога, организовано без публике уз пренос на Youtube каналу Института за физику.

Обраћујући се присутнима и публици која је онлајн пратила догађај, ректор др Ђокић је истакао да је сарадња између чланица Универзитета значајна и отвара бројне могућности међу којима је унапређење појединих делова наставе као што су постдокторске студије. „Институт за физику, као једна од наших истакнутих институција из области природних наука и Машински факултет, као истакнута институција из области техничко-технолошких наука, свакако су нашли одређене везе и могућности како би могли своју сарадњу да унапреде“, рекао је др Ђокић.

Директор Института за физику др Богојевић је нагласио да је данас склопљена прва стратешка сарадња у оквиру процеса повезивања ове установе, као првог института од националног значаја за Републику Србију, са низом других институција. „Верујемо да стратешко повезивање две чланице Универзитета представља важан корак у јачању Универзитета као целине. Модерни универзитети су сложени екосистеми, сачињени од различитиих и комплементарних институција“, каже др Богојевић наглашавајући да постоји традиција сарадње две институције у области науке, образовања и иновација, а да ће ово стратешко повезивање додатно утицати на њихову друштвену релевантност.

Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио се ректору на подршци у потписивању споразума истичући колико је важно да универзитет као кровна институција, стоји иза сарадње. „Факултети не користе довољно институте. Без повезивања института и факултета сам универзитет не може ићи много напред јер постоје огромни капацитети у институтима“, рекао је др Поповић препознавши као додатан простор за сарадњу Верокио центар који је предвиђен за образовно-иновациону сарадњу.

Потписивању су присуствовали и др Антун Балаж, заменик директора Института за физику, др Александар Белић, члан Управног одбора Института за физику, др Саша Дујко, члан Савета Универзитета у Београду са Института за физику, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за НИД Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета.

ВИДЕО СНИМАК СВЕЧАНОГ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О СТРАТЕШКОЈ САРАДЊИ:

Видео: Бојан Живојиновић / Two Tech Solutions

Вести, Новости

НЕДОСТАЈУЋА ИНФРАСТРУКТУРА: Потписан уговор о изградњи

02/02/2022

Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.

Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).

Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.

Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Драган Прекрат

02/01/2022

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драган Прекрат (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Phase transitions in matrix models on the truncated Heisenberg space

САЖЕТАК:

The important generic problem with QFTs on noncommutative spaces is the UV/IR mixing of divergences which interferes with their renormalization. The Grosse-Wulkenhaar model solved this problem by introducing a harmonic oscillator term that can be interpreted as a coupling between the curvature and the field. In this talk, we will examine the success of this model from the phase transition point of view. We will show that renormalizable and nonrenormalizable versions of the 2D noncommutative phi4 model have different phase diagrams.
We will also consider the implications of the striped-phase shifting on the renormalization properties of other models.

arXiv:2104.00657 [hep-th]
arXiv:2002.05704 [hep-th]

Приступите предавању

Вести

ПРИЗНАЊА: др Даници Павловић Светосавска награда

01/27/2022

Једна од тридесетчетири добитника Светосавске награде за 2021. годину је др Даница Павловић, научни сарадник из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Др Павловић је, како се у образложењу за доделу награде наводи, ову престижну награду добила за „изузетне резултате у области биофотонике на пољу биматеријала и иновација у биомедицини“. У образложењу такође стоји да је др Даница Павловић најмлађи доктор наука у области биофотонике и учествује у реализацији више националних и међународних пројеката, а добитница је више награда и стипендија. Објавила је три међународна патента, а посебан допринос је дала у коришћењу нелинеарне ласерске микроскопије.

Поводом обележавања школске славе Свети Сава, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је у четвртак, 27. јануара 2022. године уручио Светосавску награду истакнутим појединцима и институцијама. Ова повеља се додељује тачно две деценије, а ове године је према министровим речима стигао рекордан број пријава, тачније више од 150 њих.

Фото: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Вести

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић у „Политици“

01/25/2022

Уочи 118-те годишњице постојања, дневни лист „Политика“ у недељном броју доноси тематски интервју са др Александром Богојевићем, директором Института за физику у Београду. У опсежном, сликовитом тексту под насловом „Ренесансни преображај знања, умећа и креативности“, аутора Дарка Пејовића, који је у рубрици „Друштво“ објављен 23. јануара, представљени су планови развоја Института за 2022. годину, као и разноврсна размишљања, идеје и анализе др Богојевића.

„За Институт за физику, први наш институт од националног значаја, од ове године почиње ново рачунање времена“, пише „Политика“ наводећи како би ову годину на Институту требало да обележе два пројекта после којих, како се каже у чланку, „више ништа неће бити исто не само у овој научној тврђави на земунској обали Дунава, већ и у најширем окружењу“.

Крајем децембра Институт је приступио програму „Убрзање иновација и подстицање раста предузетништва“ који се остварује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, а у њему учествује шест института. Циљ је, пише Политика, да креативна енергија из ових институција послужи за „напајање“ привреде и да стварање научних радова не буде себи сврха, већ да истраживања нађу и конкретну примену.

„Инострани експерти ће нас обучити како да брже и у већем обиму повлачимо новац из међународних фондова, како да формулишемо патентне захтеве“, каже у разговору са новинарем „Политике“ др Богојевић, додајући да овакав пројекат омогућује и оснивање високотехнолошких предузећа која „кад стасају могу да изађу из окриља Института и осамостале се“.

Уз исходе овог пројекта, „Политика“ детаљно анализира и укупни план развоја Института, са посебним освртом на раст људских ресурса, да би се потом чланак посветио питању утицаја науке на укупни развој Републике Србије. „Будућност не почива само на многољудним државама попут САД, Кине, Русије, Индије“, сматра др Богојевић, додајући како постоје историјски примери да су и мале земље давале допринос човечанству који је био у позитивној несразмери са њиховом величином.

Финални део чланка посвећен је изградњи и опремању Центра Верокио на Институту за физику. „У Институту за физику ће на пролеће бити ударени темељи једном дугорочном процесу преображаја“, најављује Политика, објашњавајући концепт новог постиндустријског образовања у овом иновационом и едукативном центру, који је приоритетни пројекат Владе Србије, као и порекло његовог назива и његове бројне партнере из света.

Вести

АКТУЕЛНО: Два истраживача Института председници матичних одбора

01/24/2022

Новоизабрани председници у чак два матична научна одбора су истраживачи из Института за физику у Београду. Наиме, за председника Матичног одбора за физику, његови чланови недавно су изабрали др Антуна Балажа (на слици лево), научног саветника из Лабораторије за примену рачунара у науци, док је за председника Матичног одбора за геонауке и астрономију изабран др Владимир Срећковић (на слици десно), научни саветник из Лабораторије за астрофизику и физику јоносфере.

Матични научни одбори су тела која се старају о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији. Како се наводи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ови одбори између осталог одлучују о стицању звања научни сарадник и дају мишљење Комисији о квалитету научноистраживачког рада и доприносу кандидата за избор у виша звања, дају Министарству мишљење о годишњем извештају научноистраживачких организација и предлажу члана у Комисију за утврђивање предлога годишње листе категорисаних часописа.

Матични научни одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Новоизабрани председник, др Антун Балаж је научни саветник и заменик директора Института за физику у Београду. Руководилац је Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система, води већи број европских пројеката, а препознатљиви су његови научни доприноси у области ултрахладних квантних гасова.

Матични научни одбор за геонауке и астрономију броји седам чланова чији мандат траје пет година. Његов нови председник, др Владимир Срећковић је научни саветник Института за физику у Београду где је запослен од 2003. године. У својој досадашњој каријери објавио је значајан број радова из области астрофизике и гравитације у међународним часописима, а такође је и едитор и рецензент у реномираним часописима.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Бојана Бркић

01/18/2022

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. јануара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Бојана Бркић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Laplacian on fuzzy de Sitter space

САЖЕТАК:

In this seminar, we shall consider the geometric property of fuzzy de Sitter space by studying the Laplacian. The latter is defined within the noncommutative frame formalism and it is not hermitian, thus, inducing the nonunitary evolution. We shall solve the eigenproblem of the symmetrically ordered quantum-mechanical Laplacian and discuss its spectrum.

Приступите предавању

Вести

ПРОЈЕКТИ: Институт за физику приступио SAIGE пројекту за подизање капацитета

12/28/2021

Институт за физику у Београду заједно са других пет института потписао је са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Меморандум о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научноистраживачку делатност. Свечано потписивање организовано је у Влади Републике Србије у уторак, 28. децембра 2021. године. „Министарство науке, просвете и технолошког развоја снажно подржава изврсност у науци и посвећено је дугорочном обезбеђивању квалитета научноистраживачког рада“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја, приликом свечаног потписивања.

За трансформацију института опредељено је око 13 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), који се финансира и реализује кроз чврсто партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

„Кроз сарадњу на сличним пројектима јачања капацитета, посебно са Светском банком, Институт се претходних година трансформисао и постао институт од националног значаја. Овај пројекат ће нам помоћи да се сада суочимо са кључним питањем: како искористити велику креативну енергију у науци да би се ојачали привреда и друштво у целини у Републици Србији“, сматра Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Говорећи на самом потписивању о значају пројекта, чија је реализација почела у мају 2020. године, проф. др Виктор Недовић, директор пројекта SAIGE, истакао је да се реализација одвија кроз три компоненте које обухватају: даљу реформу научноистраживачког сектора, подршку програма Фонда за науку и јачање сарадње са српском дијаспором, као и Подршку новом Програму Фонда за иновациону делатност – Програму Акцелерације.

Циљ пројекта SAIGE је да се побољша релевантност и изврсност научних истраживања и подигне капацитет научноистраживачких организација, као и да се унапреди иновативно предузетништво и приступ изворима финансирања за раст компанија и доприносе расту у конкурентности српске економије.

„SAIGE пројекат је од великог значаја не само за Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, већ и за све учеснике па и саму научну заједницу Србије јер кроз ову подршку у смислу трансформација научних института имамо већу шансу да се укључимо у глобалне токове како науке тако и економије“, истакла је др Јелена Беговић, директор ИМГГИ. Овај институт и Институт за физику у Београду су једини већ прошли кроз сличан пројекат што је утицало на обе ове институције.

Министарство је у 2020. години спровело процес вредновања института који обављају научноистраживачку делатност на основу упитника у коме су институти сами проценили тренутно стање и кључне прилике за унапређење. Институти су се такође изјаснили о томе да ли желе да на добровољној основи наставе даље учешће у процесу који подразумева спољну међународну експертску процену и припрему плана трансформације. Након изјашњавања уследила је селекција и одабрана је прва група од шест института која је наставила учешће у даљем процесу.

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

12/25/2021

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом „Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом „Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система“ одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС