У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. јула 2022. године у 14 часова путем Зум платформе, др Владимир Добросављевић (Florida State University / NHMFL, Tallahassee, USA), одржаће предавање:
Disorder-dominated quantum criticality in moiré bilayers
САЖЕТАК:
Moiré bilayer materials have recently attracted much attention following the discovery of various correlated insulating states at specific band fillings. Here we discuss the metal-insulator transitions (MITs) that have been observed in the same devices, but at fillings far from the strongly correlated regime dominated by Mott-like physics, displaying many similarities to other examples of disorder-dominated MITs. We propose a minimal theoretical model describing the interplay of interactions and disorder, which is able to capture most experimental trends observed on several devices.
Подаци за приступ Зум предавању
ЛИНК ПРЕДАВАЊА: https://us02web.zoom.us/j/85705508687?pwd=c2xLNUxuL3pBa2JmM2NFd2k5V0c1dz09
ИД: 857 0550 8687
Шифра: 798585
ИСТРАЖИВАЊА: Физика у служби хирургије

Европска заједница физичара је у свом часопису Europhysics News у издању из јуна 2022. године, посвећеном медицинској физици, објавила текст о раду истраживача Института за физику у Београду окупљених око пројекта SimSurgery, којим руководи др Марија Радмиловић-Рађеновић из Института за физику у Београду.
Приказан рад се односи на микроталасну аблацију, односно вид терапије за третирање канцерогених ћелија која је, како се у часопису наводи, бржа од других термалних метода аблације, а може бити и јача деактивација тумора. Међутим, циљ је кроз компјутерско моделовање ефеката минимизовати штету коју трпи здраво ткиво и учинити овај третман минимално инвазивним, а време опоравка што краћим.
Како објашњава др Марија Радмиловић-Рађеновић, компјутерски модел за симулацију електрохирушке процедуре има три компоненте. Прва је модел апликатора који генерише микроталасно поље у ткиву, друга описује дистрибуцију топлоте у ткиву, а трећа описује дејство топлоте на туморске ћелије и њихово уништавање.
У новом броју часописа Europhysics News, описан је рад истраживачког тима окупљеног око пројекта SimSurgery из 2021. године у ком су развили дводимензионалне прорачуне, а убрзо након тога исти тим је развио и троддимензионални модел, који је један од ретких те врсте у свету.
“Услед сложености модела и расположивих рачунарских ресурса већина постојећих нумеричких прорачуна заснива се на коришћењу дводимензионалних осносиметричних модела што је често далеко од стварности”, каже др Радмиловић-Рађеновић објашњавајући зашто су 3Д модели важни.
“Упркос чињеници да постоје бројни пројекти посвећени симулацији и компјутерски навођеним хируршким интервенцијама, веома је мали број пројеката који се баве симулациом електрохируршких интервенција”, објашњава др Радмиловић-Рађеновић и напомиње да је један од њих управо овај мултидисциплинарни пројекат којим она руководи и који Фонд за науку Републике Србије финансира у оквриу програма Идеје. Пројекат је посвећен развоју софтверског пакета за одређивање оптималних услова који треба да обезбеде минимално оштећење ткива током интервенција које подразумевају примену електричне струје на биолошко ткиво.
“Један од важних циљева пројекта је да развијемо софтверски пакет који ће бити једноставан за употребу и корисницима који не познају методологију моделовања као што су хирурзи”, каже др Радмиловић-Рађеновић и додаје да је у плану развој 3Д модела и за остале модуле електрохирушких интервенција како би софтверски пакет био комплетиран.
ПОСЕТЕ: Институт на астрономском кампу „Летенка“

Познати астрономски камп „Летенка“ који окупља љубитеље астрономије из целог региона одржан је и ове године, од 7. до 10. јула, на Фрушкој гори, у непосредној близини истоименог дечјег одмаралишта. Астрономе аматере, студенте, децу и друге заљубљенике у посматрање неба ове године су поново обишли представници Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију.
Током боравка у кампу, у суботу, 9. јула, директор Института, др Александар Богојевић, одржао је предавање о улози физике у модерном друштву, покушавајући да одговори на питање зашто је важно бавити се физиком. Поред др Богојевића, на кампу су боравили (и учествовали у његовом раду) и други запослени из Института за физику, као и истраживачи и пријатељи астрономије из низа домаћих научноистраживачких институција.
Камп „Летенка“ ове је године привукао око 210 учесника.

ИЗ МЕДИЈА: Ново интересовање за Хигсов бозон

Током глобалне кампање поводом десет година од открића Хигсовог бозона, у којој је учествовао и Институт за физику у Београду, медији у Србији показали су велико интересовање за ЦЕРН и истраживања која се у овој европској организацији спроводе. Пре тачно 10 година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцеларатору су, како је известио РТС у тексту “Хигсов бозон, десет година од открића божје честице”, истовремено објавиле откриће нове честице са својствима која указују на то да је у питању Хигсов бозон. О јубилеју једног од најзначајнијих открића данашњице извештавали су и Данас, Новости, Танјуг, Студио Б, Дневник и други медији.
“Откриће Хигсовог бозона је један од најбитнијих момената у модерној физици високих енергија, а у анализама података које су директно довеле до овог открића, учествовало је и неколико наших колега”, рекао је за телевизију Н1 др Предраг Миленовић ванредни професор Физичког факултета у Београду који сарађује са истраживачима из Института за физику у Београду и координатор је групе физичара који се у ЦЕРН-у баве истраживањем особина Хигсовог бозона.
У емисији “Дан уживо”, емитованој 5. јула 2022. године на телевизији Н1, др Миленовић је описао како је изгледао рад у тимовима који су детектовали “божију честицу” назвавши ово откриће тријумфом модерне физике и Стандардног модела. “У ових десет година спровели смо јако обиман програм мерења особина Хигсовог бозона. Међутим, до сада смо сакупили само десетину података које ћемо сакупити у будућности помоћу Великог хадронског сударача”, рекао је др Миленовић и додао да истраживачи у ЦЕРН-у управно на дан јубилеја настављају са сударим на још већим енергијама.
У истој емисији телвизије Н1, др Јелена Јовићевић из Института за физику у Београду говорила је зашто су биле потребне деценије да се докаже постојање Хигсовог бозона. “Пре свега, било је потребно развити технологију акцелератора и детектора тако да бисмо у лабораторијским условима могли да достигнемо високе енергије на којима можемо да створимо Хигсов бозон и развити технологије да можемо да га детектујемо”, рекла је др Јовићевић. У тв прилогу др Јовићевић је објаснила да је Хигсов бозон био недостајући елемент у теорији Стандардног модели која објашњава од чега је састављена материја и како међусобно интерагује.
ЦЕРН: Нова сезона физике високих енергија

Сасвим симболично, 5. јула поподне, на десетогодишњицу открића Хигсовог бозона, детектори Великог хадронског сударача (ЛХЦ) укључили су све подсистеме и почели да снимају високоенергетске сударе при до сад највишој досегнутој енергији од 13,6 TeV. Започела је нова сезона физике.
Kако је најављено из ЦЕРН-а, уз мноштво скупова, прослава и догађаја, после више од три године рада на надоградњи и одржавању, ЛХЦ је по трећи пут покренут и сада ће радити скоро четири године са рекордном енергијом од 13,6 трилиона електронволти (TeV), пружајући већу прецизност и потенцијал за откривање. “Повећане стопе колизије, већа енергија судара, унапређени системи за очитавање и селекцију података, нови системи детектора и рачунарска инфраструктура: сви ови фактори указују на обећавајућу сезону физике која ће додатно проширити већ веома разнолик ЛХЦ програм физике”, најављују из ЦЕРН-а.
О узбудљивим дешавањима која се очекују у највећем европском научном експерименту сведочиће и тим истраживача са Института за физику у Београду који ће и у наредним годинама наставити да тесно сарађују са ЦЕРН-ом, као и други српски физичари који су део ЦЕРН-ових колаборација.
Фото: ЦЕРН
ЦЕРН: Хигсов бозон, десет година од открића

Пре тачно десет година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцелератору у ЦЕРН-у, ATLAS и CMS, истовремено су објавиле откриће нове честице са својствима која указују да је у питању Хигсов бозон, честица предвиђена Стандардним моделом физике елементарних честица и која је у медијима позната као Божја честица. Како је ЦЕРН сада саопштио, на десету годишњицу, ово откриће представља прекретницу у историји науке. Годину дана касније, због тога су Франсоа Англер и Питер Хигс добили Нобелову награду за физику. Наиме, они су деценијама раније заједно са покојним Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.
„Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице“, каже Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и портпарол експеримента ATLAS у време када је до открића дошло. „Сећам се са емоцијама тог дана када је откриће објављено, дана неизмерне радости за заједницу физичара који се баве елементарним честицама у читавом свету и за све људе који су неуморно радили деценијама како би ово откриће било могуће“.
Током десет година након овог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума – не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона које прожима читав универзум, започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.
ATLAS и CMSсу са импресивном прецизношћу измерили да је маса Хигсовог бозона 125 милиона електронволти (GeV). Потоњи eксперименти на LHC су показали да нова честица нема унутрашњи угаони момент, који физичари називају спин, баш као што је Стандардни модел предвиђао за Хигсов бозон. Са друге стране, све остале познате елементарне честице имају спин: како чеситце које граде материју, као што су up и down кваркови који формирају протоне и неутроне, тако и такозвани преносиоци интеракције, као што су W и Z бозони. Уз то, анализом Хигосвих бозона који се распадају на парове W или Z бозона, ATLAS и CMS су потврдили да ови преносиоци интеракције добијају своју масу кроз интеракције са Хигсовим пољем онако како предвиђа Стандардни модел. Експерименти су такође показали да кваркови up и down, као и тау лептон – који су најтежи фермиони – стичу масу из интеракције са Хигсовим пољем што такође предвиђа Стандардни модел.
У међувремену, у ЦЕРН-у је откривено више од 60 нових, сложених, односно композитних честица. Неке од њих су егзотични „тетракваркови“ и „пентакваркови“. Експерименти су такође открили серију интригантних наговештаја одступања од Стандардног модела који захтевају даље истраживање и изучавали су детаљно кварк-глуонску плазму која је испуњавала универзум у раној фази. Такође су посматрали многе ретке честичне процесе и отворили могућност потраге за честицама изван Стандардног модела, укључујући и честице које могу да чине тамну материју.

*
Шта је остало да се научи о Хигсовом бозону и Хигсовом пољу десет година касније? Како кажу у ЦЕРН-у: много тога. Да ли Хигсово поље даје масу и лакшим фермионима или ту неки други механизми имају улогу? Да ли је Хигсов бозон елементарна или сложена честица? Може ли да комуницира са тамном материјом и открије њену природу? Шта генерише масу Хигсовог бозона и самоинтеракцију? Да ли има „близанце“?
Проналажење одговора на ова и друга интригантна питања неће само допринети нашем разумевању универзума на најмањим скалама, већ ће нам такође помоћи и да одгонетнемо неке од највећих мистерија универзума у целини. Како је, на пример, универзум постао то што јесте и каква би могла бити његова коначна судбина? Управо Хигсов бозон би могао да крије кључ бољег разумевања неравнотеже између материје и антиматерије, као и стабилности вакуума у универзуму.
Док би одговори на нека од ових питања могли да се добију помоћу података из предстојећег трећег покретања LHC или планираном надоградњом акцелератора, одговори на друге енигме су изван домашаја LHC и захтевају будућу „Хигсову фабрику“. Зато ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост много веће и моћније машине, акцелератора FCC, ца пречником од чак 100 километара. Такав акцелератор је планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у овој области науке.
Десет година од открића Хигсовог бозона ЦЕРН је обележио низом манифестација од којих је централни научни симпозијум чији се пренос пратио у више земаља. Сателитски догађај је организован и на Институту за физику у Београду.
*
Република Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године. Но, и пре тога, физичари и институције из Србије су учествовали у раду различитих колаборација у ЦЕРН-у. Игром случаја, наши истраживачи су активно учествовали и на експерименту CMS и на експерименту ATLAS, односно у раду обе колаборације које су 2012. доказале постојање Хигсовог бозона. Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, стратешки је партнер ЦЕРН-а.

Фото: ЦЕРН
НАЈАВА: Пренос симпозијума из ЦЕРН-а поводом 10 година од открића Хигсовог бозона

У понедељак, 4. јула, навршава се тачно десет година од открића Хигсовог бозона. Наиме, на овај дан 2012. године у ЦЕРН-у је организован семинар на коме су представници две колаборације, ATLAS и CMS (на слици горе), истовремено објавили јасне индикације да је при сударима на акцелератору LHC уочен нову честицу чије особине одговарају онима које Стандардни модел предвиђа за Хигсов бозон. Потоња истраживања су само додатно потврдила откриће због кога су 2013. године Питер Хигс и Франсоа Англер добили Нобелову награду, а које се иначе сматра једним од најзначајних научних догађаја у 21. веку.
Тим поводом, ЦЕРН са партнерима 4. јула организује серију догађаја којим ће широм Европе свечано обележити годишњицу Хигса, а Република Србија је као пуноправна чланица позвана да се у сваки од њих укључи.
У оквиру обележавања годишњице, Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију и стратешки партнер ЦЕРН-а, 4. јула од 9 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује пренос симпозијума на коме ће се говорити о открићу Хигсовог бозона, о томе шта је до њега довело и какви изазови очекују даља истраживања. На симпозијуму говоре Фабиола Ђанотти, Ролф Хојер, Лин Еванс, Питер Џени, Мајкл Дела Негра, Сели Досон, Керстин Такман, Андре Давид и низ других истраживача из физике високих енергија.
Придружите се!

Програм Симпозијума (Indico)
ПРИЗНАЊА: Плиниус медаља др Слободану Ничковићу

Наш угледни истраживач и сарадник Института за физику, др Слободан Ничковић, добио је престижну Плиниус медаљу за 2022. годину. Ова награда Европске унија за геонауке ((EGU), како се у образложењу наводи, др Ничковићу се додељује за “пионирски рад не моделирању пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју глобалног система за саветовање и упозорења о честицама песка”.
Као један од водећих истраживача процеса песка у атмосфери, др Ничковић интензивно сарађује са Институтом за физику у Београду, како кроз формалне пројекте, тако и у блиској сарадњи са мрежом истраживача окупљених око Лабораторије за физику животне средине. Током каријере је сарађивао са Републичким хидрометеоролошким заводом Србије, али је радио и у бројним научним и образовним установама у Србији, Грчкој, Малти и Тунису. У Светској метеоролошкој организацији (WMO), где је у периоду од 2025. до 2013. године радио као научни сарадник.
Др Ничковић је радећи на моделирању честица песка развио нову прогностичку једначину за концентрацију ових аеросола коју је уградио у модел за нумеричку прогнозу времена. Ово откриће у потпуности мења ток каријере др Ничковића током деведесетих година прошлог века, а главни резултат је његов модел DREAM (the Dust Regional Atmospheric Model).
DREAM као први оперативни прогностички регионални атмосферски модел настао је уграђивањем концентрације пустињског аеросола, односно песка, као прогностичке варијабле у један од често примењиваних модела за нумеричку прогнозу времена. “Овај такозвани онлајн концепт је омогућио да се прогноза времена и песка истовремено остварују у оквиру једног софтверског система”, објашњава др Ничковић и додаје да је у међународним оквирима то била прва успешно реализована оперативна дневна прогноза песка. Данас овај концепт има примену у бројним системима, а праћење и прогноза песка значајни су у спречавању лоших последица које овај аеросол може имати на саобраћај, здравље људи, животну средину и пољопривреду.
Након вишегодишњег рада у Светској метеоролошкој организацији и ангажовању на дизајнирању и примени глобалног система за рана упозорења и прогнозу пустињског аеросола, др Ничковић се враћа у Београд и окупља групу истраживача из неколико институција, међу којима је и Институт за физику. Ова група ради на даљем развоју моделирања и осматрању песка, као и анализи његових ефеката на животну средину, климу и време.
“С обзиром на амбициозну научну агенду посвећену песку као и увећаном интересу научне и опште јавности за ову тему, у наредном периоду биће неопходно даље увећање истраживачких капацитета Института за физику и других ангажованих организација”, каже др Ничковић осврћући се на садашње стање у Србији по питању људских капацитета у истраживањима песка.
Плиниус медаљу, која је за 2022. годину додељена др Ничковићу, установио је Одсек за природне опасности Европске уније за геонауке, а име је добила по римском природњаку и писцу Плинију Старијем који је живео у првом веку нове ере. Награда се додељује активним истакнутим научницима који испуњавају одређене критеријуме, као што су изузтетна истраживачка достигнућа у областима везаним за природне опасности, интердисциплинарне активности и истраживања која се могу применити у ублажавању ризика од природних опасности.
ПРИЗНАЊА: Плиниус медаља др Слободану Ничковићу

Наш угледни истраживач и сарадник Института за физику, др Слободан Ничковић, добио је престижну Плиниус медаљу за 2022. годину. Ова награда Европске унија за геонауке ((EGU), како се у образложењу наводи, др Ничковићу се додељује за “пионирски рад не моделирању пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју глобалног система за саветовање и упозорења о честицама песка”.
Као један од водећих истраживача процеса песка у атмосфери, др Ничковић интензивно сарађује са Институтом за физику у Београду, како кроз формалне пројекте, тако и у блиској сарадњи са мрежом истраживача окупљених око Лабораторије за физику животне средине. Током каријере је сарађивао са Републичким хидрометеоролошким заводом Србије, али је радио и у бројним научним и образовним установама у Србији, Грчкој, Малти и Тунису. У Светској метеоролошкој организацији (WMO), где је у периоду од 2025. до 2013. године радио као научни сарадник.
Др Ничковић је радећи на моделирању честица песка развио нову прогностичку једначину за концентрацију ових аеросола коју је уградио у модел за нумеричку прогнозу времена. Ово откриће у потпуности мења ток каријере др Ничковића током деведесетих година прошлог века, а главни резултат је његов модел DREAM (the Dust Regional Atmospheric Model).
DREAM као први оперативни прогностички регионални атмосферски модел настао је уграђивањем концентрације пустињског аеросола, односно песка, као прогностичке варијабле у један од често примењиваних модела за нумеричку прогнозу времена. “Овај такозвани онлајн концепт је омогућио да се прогноза времена и песка истовремено остварују у оквиру једног софтверског система”, објашњава др Ничковић и додаје да је у међународним оквирима то била прва успешно реализована оперативна дневна прогноза песка. Данас овај концепт има примену у бројним системима, а праћење и прогноза песка значајни су у спречавању лоших последица које овај аеросол може имати на саобраћај, здравље људи, животну средину и пољопривреду.
Након вишегодишњег рада у Светској метеоролошкој организацији и ангажовању на дизајнирању и примени глобалног система за рана упозорења и прогнозу пустињског аеросола, др Ничковић се враћа у Београд и окупља групу истраживача из неколико институција, међу којима је и Институт за физику. Ова група ради на даљем развоју моделирања и осматрању песка, као и анализи његових ефеката на животну средину, климу и време.
“С обзиром на амбициозну научну агенду посвећену песку као и увећаном интересу научне и опште јавности за ову тему, у наредном периоду биће неопходно даље увећање истраживачких капацитета Института за физику и других ангажованих организација”, каже др Ничковић осврћући се на садашње стање у Србији по питању људских капацитета у истраживањима песка.
Плиниус медаљу, која је за 2022. годину додељена др Ничковићу, установио је Одсек за природне опасности Европске уније за геонауке, а име је добила по римском природњаку и писцу Плинију Старијем који је живео у првом веку нове ере. Награда се додељује активним истакнутим научницима који испуњавају одређене критеријуме, као што су изузтетна истраживачка достигнућа у областима везаним за природне опасности, интердисциплинарне активности и истраживања која се могу применити у ублажавању ризика од природних опасности.
СЕМИНАР: др Кристијан Стигорст
У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у среду, 29. јуна 2022. године у 13 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Кристијан Стигорст (Технички универзитет у Минхену, Research Neutron Source Heinz Maier-Leibnitz (FRM II)), одржаће предавање:
Scientific use at the Heinz Maier-Leibnitz Zentrum / FRM II – An overview with a focus on elemental analysis
САЖЕТАК:
At the Heinz Maier-Leibnitz Center (MLZ) in Garching, currently about 30 scientific instruments are available for scientific projects – neutron diffractometers, spectrometers, tomography, elemental analysis, and a positron source with various setups. The FRM II neutron source provides neutrons for science and industry with a very high flux up to the range of 1015 cm-2s-1. We will give an overview of the reactor characteristics, the instrumentation at the MLZ, and the procedure for requesting beam time. The possibilities of elemental analysis with neutrons will be discussed in detail. Prompt gamma activation analysis (PGAA) enables panoramic analysis of the sample bulk in a cold neutron beam. Even larger objects can be handled and analyzed at representative locations without the need for sampling. This makes the method interesting for non-destructive analysis of valuable archaeological objects like figurines, swords or
amphorae. Other typical applications include materials science, geology, environmental research, medicine, and fundamental physical and chemical research. With specialized setups, the instrument is also capable of obtaining information on the elemental distribution in near-surface layers of B, Li, and some other elements, which has recently found frequent application in battery research. Another option is spatially resolved analysis combined with neutron imaging. The second instrument, neutron activation analysis (NAA), is complementary to PGAA for several instruments. One of its advantages is very low detection limits for certain trace elements down to the ppqw range. Finally, we will present some recent instrument developments and future plans.
- www.backlinksatis.net
- kolaybet giriş
- mersin escort
- alanya escort
- gaziantep escort
- gaziantep escort
- gaziantep escort
- Gaziantep Escort
- türk porno
- casino siteleri
- deneme bonusu
- 1xbet adresi
- casino siteleri
- romabet
- romabet
- romabet
- puff sigara
- anadolu yakası escort
- bahis siteleri
- bahis siteleri
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren yeni siteler
- deneme bonusu veren siteler 2025
- deneme bonusu veren siteler
- Deneme Bonusu Veren Siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- deneme bonusu veren siteler
- Deneme Bonusu Veren Siteler
- casino siteleri
- deneme bonusu veren siteler
- mega888
- deneme bonusu
- porno
- grandpashabet
- Grandpashabet güncel giriş
- casinofast
- slotica
- anubisbet
- betgray
- deneme bonusu
- deneme bonusu veren siteler

