Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: „Невидљива рука“ светске кризе

08/22/2022

„За бржи пораст привреде, посебно оне која генерише више додатне вредности, потребно је повећати приступ различитим високостручним кадровима. Сукоби, економске и политичке кризе доводе до повећаног одлива мозгова. Ретко која земља је то у већој мери доживела од Србије у последњих неколико деценија“, каже за портал „Бизнис“ др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. У оквиру Летњег лексикона на овом порталу који се бави финансијским и економским темама значајним за друштвени развој, а значајну пажњу посвећује и науци др Богојевић објашњава како се сада налазимо у другачијој ситуацији. На низ питања новинарке Марије Крсмановић о актуелним изазовима, др Богојевић је одговорио оптимистичном анализом шанси у времену кризе.

Фото: Неда Мојсиловић/Бизнис

Интервју на порталу Бизнис

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Синди Џулијет Родригез Сотело

08/22/2022

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. августа 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Синди Џулијет Родригез Сотело (Институт за физику „Литорал“ – IFIS, Национални савет за научна и техничка истраживања – CONICET Национални универзитет „Литорал“, Санта Фе, Аргентина), одржаће предавање:

First-principles calculations of aluminum fluoride intercalation and diffusion in HOPG.

САЖЕТАК:

Rechargeable batteries for electrical energy storage have attracted intense attention due to their lower environmental impact, portability, and high energy efficiency, and nowadays they are one of the most mature and widespread energy storage technologies [1,2]. Currently, the rechargeable batteries with the highest performance are lithium-ion-based (LIBs) due to their relatively high energy densities, good stability, and low self-discharge. However, the main shortcomings of LIBs are the limited lithium resources and the poor distribution of their raw materials worldwide [3]. Recently, interest in aluminum ion batteries has increased since, unlike LIBs, they have a low cost —–aluminum is in high abundance in the Earth’s crust—, are easy to handle in ambient conditions, and have a high theoretical capacity (with energy densities of 30-70 Wh/kg that results from the three-electron Al3(+)/Al redox couple)[4].

On the other hand, graphite is the material most commonly used as a cathode in ion batteries, mainly because of its ability to capture ions, atoms, or molecules inside it. Understanding the intercalation, diffusion, and adsorption processes of these ions/atoms/molecules on graphite is fundamental to the operation of the cathodes since the capacitance and operating voltage of the electrodes is determined by the structure and binding energy. In contrast, the rate of charge is determined by diffusion dynamics [5,6]. This seminar presents the results of a theoretical study of the intercalation and diffusion of aluminum fluoride (AlF3) in highly oriented pyrolytic graphite (HOPG). The talk is divided into three parts: (i) Superficial intercalation modeling for the neutral molecule AlF3 in HOPG, (ii) Bulk intercalation modeling for states 1 and 2, and (iii) molecular diffusion modeling in graphite and calculation of energy barriers. The reported results are contrasted with experiments and allow the evaluation of the use of AlF3 in rechargeable batteries.

References

[1] Gu X. Rechargeable metal batteries based on selenium cathode:
progress, challenges and perspectives, J. Mater. Chem. A 2019, 7,
11566-11583.
[2] Goodenough J. et al. Challenges for Rechargeable Li Batteries. Chem.
Mater., 2010, 22, 587–603.
[3] Armand M. et al. Building better batteries. Nature, 2008, 451,
652–657.
[4] Wang D.Y. et al. Advanced rechargeable aluminium ion battery with a
high-quality natural graphite cathode. Nat Commun. 2017; 8: 14283.
[5] Candia A.E. et al. Aluminum fluoride intercalation in graphite for
rechargeable batteries design. Carbon, 2022, 186, 724–736
[6] Rodriguez S.J. et al. A theoretical study on the intercalation and
diffusion of AlF3 in graphite: its application in rechargeable
batteries. Phys. Chem. Chem. Phys., 2021, 23, 19579.

Приступите предавању
Meeting ID: 818 2374 1285
Passcode: 534390

Вести

ДОКТОРАТИ: Лука Илић

08/01/2022

Наш колега Лука Илић одбранио је у петак, 22. јула 2022. године на Институту за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом “Нумеричко моделирање нуклеационих особина атмосферског минералног аеросола”.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Владимир Ђурђевић, проф. др Владан Вучковић, проф. др Ана Вуковић Вимић. Ментори су проф. др Лазар Лазић и др Маја Кузманоски.

Честитамо!

Најаве

СЕМИНАР: Др Владимир Добросављевић

07/25/2022

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. јула 2022. године у 14 часова путем Зум платформе, др Владимир Добросављевић (Florida State University / NHMFL, Tallahassee, USA), одржаће предавање:

Disorder-dominated quantum criticality in moiré bilayers

САЖЕТАК:

Moiré bilayer materials have recently attracted much attention following the discovery of various correlated insulating states at specific band fillings. Here we discuss the metal-insulator transitions (MITs) that have been observed in the same devices, but at fillings far from the strongly correlated regime dominated by Mott-like physics, displaying many similarities to other examples of disorder-dominated MITs. We propose a minimal theoretical model describing the interplay of interactions and disorder, which is able to capture most experimental trends observed on several devices.

Подаци за приступ Зум предавању

ЛИНК ПРЕДАВАЊА: https://us02web.zoom.us/j/85705508687?pwd=c2xLNUxuL3pBa2JmM2NFd2k5V0c1dz09

ИД: 857 0550 8687

Шифра: 798585

Вести, Наше приче, Новости

ИСТРАЖИВАЊА: Физика у служби хирургије

07/14/2022

Европска заједница физичара је у свом часопису Europhysics News у издању из јуна 2022. године, посвећеном медицинској физици, објавила текст о раду истраживача Института за физику у Београду окупљених око пројекта SimSurgery, којим руководи др Марија Радмиловић-Рађеновић из Института за физику у Београду. 

Приказан рад се односи на микроталасну аблацију, односно вид терапије за третирање канцерогених ћелија која је, како се у часопису наводи, бржа од других термалних метода аблације, а може бити и јача деактивација тумора. Међутим, циљ је кроз компјутерско моделовање ефеката минимизовати штету коју трпи здраво ткиво и учинити овај третман минимално инвазивним, а време опоравка што краћим.

Како објашњава др Марија Радмиловић-Рађеновић, компјутерски модел за симулацију електрохирушке процедуре има три компоненте. Прва је модел апликатора који генерише микроталасно поље у ткиву, друга описује дистрибуцију топлоте у ткиву, а трећа описује дејство топлоте на туморске ћелије и њихово уништавање.

У новом броју часописа Europhysics News, описан је рад истраживачког тима окупљеног око пројекта SimSurgery из 2021. године у ком су развили дводимензионалне прорачуне, а убрзо након тога исти тим је развио и троддимензионални модел, који је један од ретких те врсте у свету. 

“Услед сложености модела и расположивих рачунарских ресурса већина постојећих нумеричких прорачуна заснива се на коришћењу дводимензионалних осносиметричних модела што је често далеко од стварности”, каже др Радмиловић-Рађеновић објашњавајући зашто су 3Д модели важни.

“Упркос чињеници да постоје бројни пројекти посвећени симулацији и компјутерски навођеним хируршким интервенцијама, веома је мали број пројеката који се баве симулациом електрохируршких интервенција”, објашњава др Радмиловић-Рађеновић и напомиње да је један од њих управо овај мултидисциплинарни пројекат којим она руководи и који Фонд за науку Републике Србије финансира у оквриу програма Идеје. Пројекат је посвећен развоју софтверског пакета за одређивање оптималних услова који треба да обезбеде минимално оштећење ткива током интервенција које подразумевају примену електричне струје на биолошко ткиво.

“Један од важних циљева пројекта је да развијемо софтверски пакет који ће бити једноставан за употребу и корисницима који не познају методологију моделовања као што су хирурзи”, каже др Радмиловић-Рађеновић и додаје да је у плану развој 3Д модела и за остале модуле електрохирушких интервенција како би софтверски пакет био комплетиран. 

Више о пројекту SimSurgery у часопису Europhysics News

Вести

ПОСЕТЕ: Институт на астрономском кампу „Летенка“

07/12/2022

Познати астрономски камп „Летенка“ који окупља љубитеље астрономије из целог региона одржан је и ове године, од 7. до 10. јула, на Фрушкој гори, у непосредној близини истоименог дечјег одмаралишта. Астрономе аматере, студенте, децу и друге заљубљенике у посматрање неба ове године су поново обишли представници Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију.

Током боравка у кампу, у суботу, 9. јула, директор Института, др Александар Богојевић, одржао је предавање о улози физике у модерном друштву, покушавајући да одговори на питање зашто је важно бавити се физиком. Поред др Богојевића, на кампу су боравили (и учествовали у његовом раду) и други запослени из Института за физику, као и истраживачи и пријатељи астрономије из низа домаћих научноистраживачких институција.

Камп „Летенка“ ове је године привукао око 210 учесника.

Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: Ново интересовање за Хигсов бозон

07/06/2022

Током глобалне кампање поводом десет година од открића Хигсовог бозона, у којој је учествовао и Институт за физику у Београду, медији у Србији показали су велико интересовање за ЦЕРН и истраживања која се у овој европској организацији спроводе. Пре тачно 10 година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцеларатору су, како је известио РТС у тексту “Хигсов бозон, десет година од открића божје честице”, истовремено објавиле откриће нове честице са својствима која указују на то да је у питању Хигсов бозон. О јубилеју једног од најзначајнијих открића данашњице извештавали су и Данас, Новости, Танјуг, Студио Б, Дневник и други медији. 

“Откриће Хигсовог бозона је један од најбитнијих момената у модерној физици високих енергија, а у анализама података које су директно довеле до овог открића, учествовало је и  неколико наших колега”, рекао је за телевизију Н1 др Предраг Миленовић ванредни професор Физичког факултета у Београду који сарађује са истраживачима из Института за физику у Београду и координатор је групе физичара који се у ЦЕРН-у баве истраживањем особина Хигсовог бозона. 

У емисији “Дан уживо”, емитованој 5. јула 2022. године на телевизији Н1, др Миленовић је описао како је изгледао рад у тимовима који су детектовали “божију честицу” назвавши ово откриће тријумфом модерне физике и Стандардног модела. “У ових десет година спровели смо јако обиман програм мерења особина Хигсовог бозона. Међутим, до сада смо сакупили само десетину података које ћемо сакупити у будућности помоћу Великог хадронског сударача”, рекао је др Миленовић и додао да истраживачи у ЦЕРН-у управно на дан јубилеја настављају са сударим на још већим енергијама. 

У истој емисији телвизије Н1, др Јелена Јовићевић из Института за физику у Београду говорила је зашто су биле потребне деценије да се докаже постојање Хигсовог бозона. “Пре свега, било је потребно развити технологију акцелератора и детектора тако да бисмо у лабораторијским условима могли да достигнемо високе енергије на којима можемо да створимо Хигсов бозон и развити технологије да можемо да га детектујемо”, рекла је др Јовићевић. У тв прилогу др Јовићевић је објаснила да је Хигсов бозон био недостајући елемент у теорији Стандардног модели која објашњава од чега је састављена материја и како међусобно интерагује. 

Вести

ЦЕРН: Нова сезона физике високих енергија

07/06/2022

Сасвим симболично, 5. јула поподне, на десетогодишњицу открића Хигсовог бозона, детектори Великог хадронског сударача (ЛХЦ) укључили су све подсистеме и почели да снимају високоенергетске сударе при до сад највишој досегнутој енергији од 13,6 TeV. Започела је нова сезона физике.

Kако је најављено из ЦЕРН-а, уз мноштво скупова, прослава и догађаја, после више од три године рада на надоградњи и одржавању, ЛХЦ је по трећи пут покренут и сада ће радити скоро четири године са рекордном енергијом од 13,6 трилиона електронволти (TeV), пружајући већу прецизност и потенцијал за откривање. “Повећане стопе колизије, већа енергија судара, унапређени системи за очитавање и селекцију података, нови системи детектора и рачунарска инфраструктура: сви ови фактори указују на обећавајућу сезону физике која ће додатно проширити већ веома разнолик ЛХЦ програм физике”, најављују из ЦЕРН-а.

О узбудљивим дешавањима која се очекују у највећем европском научном експерименту сведочиће и тим истраживача са Института за физику у Београду који ће и у наредним годинама наставити да тесно сарађују са ЦЕРН-ом, као и други српски физичари који су део ЦЕРН-ових колаборација.

Фото: ЦЕРН

Вести, Новости

ЦЕРН: Хигсов бозон, десет година од открића

07/04/2022

Пре тачно десет година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцелератору у ЦЕРН-у, ATLAS и CMS, истовремено су објавиле откриће нове честице са својствима која указују да је у питању Хигсов бозон, честица предвиђена Стандардним моделом физике елементарних честица и која је у медијима позната као Божја честица. Како је ЦЕРН сада саопштио, на десету годишњицу, ово откриће представља прекретницу у историји науке. Годину дана касније, због тога су Франсоа Англер и Питер Хигс добили Нобелову награду за физику. Наиме, они су деценијама раније заједно са покојним Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.

„Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице“, каже Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и портпарол експеримента ATLAS у време када је до открића дошло. „Сећам се са емоцијама тог дана када је откриће објављено, дана неизмерне радости за заједницу физичара који се баве елементарним честицама у читавом свету и за све људе који су неуморно радили деценијама како би ово откриће било могуће“.

Током десет година након овог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума – не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона које прожима читав универзум, започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.

ATLAS и CMSсу са импресивном прецизношћу измерили да је маса Хигсовог бозона 125 милиона електронволти (GeV). Потоњи eксперименти на LHC су показали да нова честица нема унутрашњи угаони момент, који физичари називају спин, баш као што је Стандардни модел предвиђао за Хигсов бозон. Са друге стране, све остале познате елементарне честице имају спин: како чеситце које граде материју, као што су up и down кваркови који формирају протоне и неутроне, тако и такозвани преносиоци интеракције, као што су W и Z бозони. Уз то, анализом Хигосвих бозона који се распадају на парове W или Z бозона, ATLAS и CMS су потврдили да ови преносиоци интеракције добијају своју масу кроз интеракције са Хигсовим пољем онако како предвиђа Стандардни модел. Експерименти су такође показали да кваркови up и down, као и тау лептон – који су најтежи фермиони – стичу масу из интеракције са Хигсовим пољем што такође предвиђа Стандардни модел.

У међувремену, у ЦЕРН-у је откривено више од 60 нових, сложених, односно композитних честица. Неке од њих су егзотични „тетракваркови“ и „пентакваркови“. Експерименти су такође открили серију интригантних наговештаја одступања од Стандардног модела који захтевају даље истраживање и изучавали су детаљно кварк-глуонску плазму која је испуњавала универзум у раној фази. Такође су посматрали многе ретке честичне процесе и отворили могућност потраге за честицама изван Стандардног модела, укључујући и честице које могу да чине тамну материју.

*

Шта је остало да се научи о Хигсовом бозону и Хигсовом пољу десет година касније? Како кажу у ЦЕРН-у: много тога. Да ли Хигсово поље даје масу и лакшим фермионима или ту неки други механизми имају улогу? Да ли је Хигсов бозон елементарна или сложена честица? Може ли да комуницира са тамном материјом и открије њену природу? Шта генерише масу Хигсовог бозона и самоинтеракцију? Да ли има „близанце“?

Проналажење одговора на ова и друга интригантна питања неће само допринети нашем разумевању универзума на најмањим скалама, већ ће нам такође помоћи и да одгонетнемо неке од највећих мистерија универзума у целини. Како је, на пример, универзум постао то што јесте и каква би могла бити његова коначна судбина? Управо Хигсов бозон би могао да крије кључ бољег разумевања неравнотеже између материје и антиматерије, као и стабилности вакуума у универзуму.

Док би одговори на нека од ових питања могли да се добију помоћу података из предстојећег трећег покретања LHC или планираном надоградњом акцелератора, одговори на друге енигме су изван домашаја LHC и захтевају будућу „Хигсову фабрику“. Зато ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост много веће и моћније машине, акцелератора FCC, ца пречником од чак 100 километара. Такав акцелератор је планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у овој области науке.

Десет година од открића Хигсовог бозона ЦЕРН је обележио низом манифестација од којих је централни научни симпозијум чији се пренос пратио у више земаља. Сателитски догађај је организован и на Институту за физику у Београду.

*

Република Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године. Но, и пре тога, физичари и институције из Србије су учествовали у раду различитих колаборација у ЦЕРН-у. Игром случаја, наши истраживачи су активно учествовали и на експерименту CMS и на експерименту ATLAS, односно у раду обе колаборације које су 2012. доказале постојање Хигсовог бозона. Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, стратешки је партнер ЦЕРН-а.

Фото: ЦЕРН

Најаве, Новости

НАЈАВА: Пренос симпозијума из ЦЕРН-а поводом 10 година од открића Хигсовог бозона

07/01/2022

У понедељак, 4. јула, навршава се тачно десет година од открића Хигсовог бозона. Наиме, на овај дан 2012. године у ЦЕРН-у је организован семинар на коме су представници две колаборације, ATLAS и CMS (на слици горе), истовремено објавили јасне индикације да је при сударима на акцелератору LHC уочен нову честицу чије особине одговарају онима које Стандардни модел предвиђа за Хигсов бозон. Потоња истраживања су само додатно потврдила откриће због кога су 2013. године Питер Хигс и Франсоа Англер добили Нобелову награду, а које се иначе сматра једним од најзначајних научних догађаја у 21. веку.

Тим поводом, ЦЕРН са партнерима 4. јула организује серију догађаја којим ће широм Европе свечано обележити годишњицу Хигса, а Република Србија је као пуноправна чланица позвана да се у сваки од њих укључи.

У оквиру обележавања годишњице, Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију и стратешки партнер ЦЕРН-а, 4. јула од 9 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује пренос симпозијума на коме ће се говорити о открићу Хигсовог бозона, о томе шта је до њега довело и какви изазови очекују даља истраживања. На симпозијуму говоре Фабиола Ђанотти, Ролф Хојер, Лин Еванс, Питер Џени, Мајкл Дела Негра, Сели Досон, Керстин Такман, Андре Давид и низ других истраживача из физике високих енергија.

Придружите се!

Програм Симпозијума (Indico)

Постер Симпозијума

ЦЕРН материјал посвећен открићу Хигсовог бозона