Најаве, Новости

СЕМИНАР: Никола Савић

03/05/2024

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 7. марта 2024. године у 14 часова, путем Zoom платформе, Никола Савић (Институт за теоријску физику, CEA, Saclay, Gif-sur-Yvette, Француска) одржаће предавање:

Chaos in the S-matrix of highly excited strings

САЖЕТАК:

Investigating the chaotic behavior of black holes provides insight into the dynamics of their interior and hence to the black hole information paradox. The correspondence between black holes and highly excited strings suggests that the scattering of highly excited strings in the weakly coupled regime could probe black hole chaos. In this talk we will discuss the phenomenology of scattering of highly excited (open and closed) bosonic strings, focusing on the systematic chaos analysis of the S-matrix within the framework of random matrix theory [1]. We will comment on some interesting aspects of this dynamics and compare the chaotic behavior found in the behavior of black holes.

[1] N. Savić and M. Čubrović, arXiv:2401.02211 (2024).

Приступите предавању
Meeting ID: 869 6145 0010
Passcode: 916068

Инкубатор, Новости

ДОГАЂАЈИ: Представљање Иновационог инкубатора Института

03/01/2024

У четвртак, 29. фебруара 2024. године, представљен је Иновациони инкубатор Института за физику у Београду.

Инкубатор је пројекат који Институт реализује средствима освојеним у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

На догађају који је био посвећен покретању Инкубатора, у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, окупио се већи број студената и истраживача, али и представника факултета и института.

„Иновациони инкубатор има за циљ да постигнуте резултате прошири и на друге институције са којима планирамо да оснажимо везе“, рекао је директор Института др Александар Богојевић, који је поздравио окупљене и говорио о активностима Института и корацима који су направљени ка подршци иновацијама од настанка Иновационог центра до данас.

Декан Физичког факултета Универзитета у Београду проф. др Иван Белча нагласио је да су везе овог факултета и Института увек биле јаке. „Велики број наших студената долази у Институт на праксу, а у инкубатору ће моћи да виде и како се нека идеја спроводи и комерцијализује“, рекао је проф. др Белча.

Присутнима се обратила и деканица Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Милица Павков Хрвојевић. „Иновациони инкубатор ће бити од велике користи и студентима и челницима институција“, рекла је проф. др Павков Хрвојевић.

О иновацијама и њиховом значају за научне институте говорио је из свог искуства заменик директора Института за физику, др Саша Лазовић. „Иновација настаје у лабораторији али су након тога потребни различити механизми подршке. Циљ је да свака научно-истраживачка организација понуди такав вид подршке“, рекао је др Лазовић нагласивши да Институт поред добрих услова за бављење науком омогућава истраживачима да развијају и иновациону компоненту свог рада.

Присутне је са детаљима Иновационог инкубатора и идејама које иза њега стоје, упознала је Драгана Перовић, руководилац пројекта.

У другом делу програма гостима истраживачи Института др Дејан Ђокић, др Јасмина Лазаревић и Ива Росић представили су своје пројекте који су изабрани у оквиру интерног конкурса „Доказ концепта“, а Душан Николић је представио иновациони пројекат Xalis. Након тога студенти су имали прилику да посете Центре изузетних вредности.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Иновациони инкубатор Института за физику у Београду реализује се средствима из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Пројекат којим руководи Драгана Перовић развија механизме подршке да иновације из научних лабораторија успешно генеришу нове технике, производе и процесе.

Поглед у физику, Поглед у физику

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Нове видео приче о истраживањима

02/23/2024

(ВИДЕО) Нови видео серијал Поглед у физику у продукцији Одељења за комуникације Института за физику у Београду доноси кратке приче из науке о истраживањима које наши истраживачи спроводе. У петоминутним епизодама истраживачи Института и других установа са којима сарађујемо говоре о свом раду – пројектима, методама, интересовањима, опреми и циљевима.

Док појединачне епизоде гледаоцима приближавају савремену физику и свет истраживача, серијал је, с друге стране, сведочанство импресивне разноврсности и бројност истраживања у области физике и сродних дисциплина која се спроводе на Институту за физику у Београду.

У првој епизоди Погледа у физику „Шта истражује суперкомпјутер Парадокс?“, др Ана Вранић, др Марија Јанковић и др Јакша Вучичевић из Лабораторије за примену рачунара у науци објашњавају како се суперкомпјутери користе у научним истраживањима, шта нам омогућавају и како они сами у свом раду користе Парадокс.

Нове епизоде Погледа у физику приказују се на YouTube каналу, веб сајту, као и друштвеним мрежама Института за физику у Београду.

Поглед у физику, Еп. 1 – Шта истражује суперкомпјутер Парадокс?

АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић

СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2023.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић

02/21/2024

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 23. фебруара 2024. године у 11 часова, у сали 360 Института за физику у Београду, др Михаило Чубровић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Chaos and factorization beyond classical horizons

САЖЕТАК:

Chaotic dynamics of black holes has proven to be of vital importance for the understanding of the black hole information problem. Within the replica formalism, a related issue is that of nonfactorization of partition functions of wormhole geometries. We consider these questions deep in the stringy regime, described by the BFSS and IKKT matrix models, where the notions of geometry and horizon do not apply anymore. Generic solutions factorize when averaged over the quantum fluctuations, whereas the chaotic properties are non-universal. We argue that the correct notion that characterizes the black hole scrambling is instead that of quantum magic (stabilizer Renyi entropy), which guarantees that the dynamics is complex enough to accommodate the total information on infalling matter.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Проф. др Младен Франко

02/19/2024

У оквиру семинара Лабораторије за фотоакустику Института за физику у Београду, у четвртак, 22. фебруара 2024. године у 10 часова у читаоници билиотеке „др Драган Поповић“, проф. др Младен Франко (Лабораторија за животну средину и науке о животу, Универзитет у Новој Горици, Словенија) одржаће предавање:

Effects of Photodegradation in Thermal Lens Spectrometric Measurements and their Mitigation

САЖЕТАК:

Most analytical applications of thermal lens spectrometry (TLS) and related theoretical models consider the absorbance of the sample constant during a single excitation by the pump laser beam. For photolabile analytes, intensive excitation light can cause photodegradation, significantly affecting TLS measurement results. Theoretical models will be presented that account for changes in concentration and consequent changes in absorbance, caused by chemical reactions of different orders [1,2]. Furthermore, TLS signal transients were observed for fast photochemical reactions on a millisecond time scale, and the contributions of photodegradation and molecular diffusion were analyzed in detail [3]. In this presentation, a comparison of theoretical predictions and experimental results will be presented. It will be furthermore demonstrated that the effects of photodegradation can be successfully reduced by performing TLS measurements in flowing systems such as in the case of flow injection analysis (FIA) [4] or
microfluidics [5].

У читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ у 11 часова проф. др Младен Франко одржаће предавање:

Applications of Thermal Lens Spectrometry in Photochemistry and Photocatalysis

САЖЕТАК:

The findings on the effects of photochemical reactions on TLS signal were utilized to study the kinetics of chemical reactions [6,7], processes such as photostability of the soybean oil [8] and thermal stability of biodiesel [9], or to improve the sensitivity of TLS detection in case of photolabile analytes [10,11]. Furthermore, in combination with the concept of biomolecular recognition, FIA-TLS was exploited to study the efficiency of degradation and removal of some neurotoxic substances, such as organophosphate insecticides, and has confirmed photocatalysis as a proper method, which prevents the formation of degradation products with higher toxicity than parent compounds, as it was observed for example during ozonation monitored by TLS [12]. The high sensitivity of TLS has enabled discrimination between photocatalytic and photosensitization mechanisms in photocatalytic degradation of textile dyes [13], as well as discrimination between photodegradation and photocatalysis as will be demonstrated by the results of the latest research in this field [14]. will be given by Prof. Dr. Mladen Franko, Laboratory for Environmental and Life Sciences, University of Nova Gorica (https://www.ung.si/en/), Nova Gorica, Slovenia (mladen.franko@ung.si)

References:
[1] M. Franko and C.D. Tran, Rev. Sci. Instrum. 62, 2430-2437 (1991).
[2] M. Franko and C.D. Tran, Rev. Sci. Instrum. 62, 2438-2442 (1991).
[3] P.R.B. Pedreira, L.R. Hirsch, J.R.D. Pereira, A.N. Medina, A.C. Bento, M.L. Baesso, M.C.E. Rollemberg, M. Franko, and J. Shen, J. Appl. Phys. 100, 044906 (2006).
[4] A. Madžgalj, M.L. Baesso, and M. Franko, Eur. Phys. J. Special Topics 156, 503-506 (2008).
[5] M. Liu, S. Malovrh, and M. Franko, Anal. Methods 8, 5053-5060 (2016).
[6] M. Franko and C.D. Tran, Rev. Sci. Instrum. 62, 2438-2442 (1991).
[7] P.R.B. Pedreira, L.R. Hirsch, J.R.D. Pereira, A.N. Medina, A.C. Bento, M.L. Baesso, M.C.E. Rollemberg, M. Franko, and J. Shen, J. Appl. Phys. 100, 044906 (2006).
[8] E.L. Savi, L.C. Malacarne, M.L. Baesso, P.T.M. Pintro, C. Croge, J. Shen, and N.G.C. Astrath, Spectrochim. Acta A 145, 125–129 (2015).
[9] E.L. Savi, L.S. Herculano, G.V.B. Lukasievicz, H.R. Regatieri, A.S. Torquato, L.C. Malacarne, N.G.C. Astrath, Fuel, 217, 404-408 (2018).
[10] A. Madžgalj, M.L. Baesso, and M. Franko, Eur. Phys. J. Special Topics 156, 503-506 (2008).
[11] M. Liu, S. Malovrh, and M. Franko, Anal. Methods 8, 5053-5060 (2016).
[12] M. Bavcon Kralj, P. Trebše, and M. Franko, TrAC, Tends Anal. Chem. 26, 1020-1031 (2007).
[13] Z. Ebrahimpour, M. Abdelhamid, O. Pliekhova, K. Gadejisso-Tossou, H. Cabrera, D. Korte, J. Niemela, U. Lavrenčič Štangar, and M. Franko, Spectrochim. Acta A: Mol. Biomol. Spectrosc. 252, 119481, (2021).
[14] L. Godec, S.N. Sindhu, Research report, University of Nova Gorica, (paper in preparation) 2023.

Вести, Новости

ГОСТИ: Сарадња Института за физику са Француском

02/14/2024

Институт за физику у Београду у уторак, 13. фебруара 2024. године, посетили су истраживачи из Републике Француске како би разговарали о конкретним акцијама и плановима за остваривање појачане сарадње. Могућности сарадње су отворене након посете амбасадора Француске Пјера Кошара у новембру 2023. године, као и низа договора са француским аташеом за науку Франсоом-Гзавијем Ковандијем.

Институт су посетили др Лоран Ларже, бивши директор француског института FEMTO-ST и диркетор центра FEMTO инжењеринг, и др Ерве Мајот, директор француског EIPHI факултета за мастер и докторске студије у области физике и инжењерства. Састанку је путем Zoom платформе присуствовао и др Жулијен Монтијо, руководилац мастер програма CompuPhys на француском институту Утинам.

Госте из Француске дочекали су др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, др Саша Лазовић, заменик директора за иновације и комерцијализацију, као и Љубица Илић-Војновић, шеф кабинета.

Током састанка, било је речи о сарадњи више узајамно повезаних фрнацуских инстутута са Институтом за физику, а разматране су могућности сарадње у истраживањима, образовању и иновацијама. Разговор се фокусирао на четири шире области у којима ће се сарадња одвијати: веза између физике и биологије, нови материјали и нанотехнологије, рачунарство и вештачка интелигенција, иновациони и технолошки трансфер. Посебно је истакнуто и како је у Институту недавно покренут иновациони инкубатор.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Инкубатор

АКТУЕЛНО: Институт на Српско-грчком пословном форуму

02/14/2024

Представници Института за физику у Београду учествовали су на Српско-грчком пословном форуму који је одржан у понедељак, 12. фебруара 2024. године у Палати Србија. На форуму чији је организатор Привредна комора Србије своје пројекте је презентовало више од 160 компанија из Србије и Грчке.

Институт за физику у Београду је представио своје иновационе пројекте који се финансирају из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама, који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација.

Након пленарног излагања, представници Института су одржали серију B2B састанака са привредницима из Србије и Грчке.

Иновациони инкубатор Института за физику у Београду реализује се средствима из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Пројекат којим руководи Драгана Перовић развија механизме подршке да иновације из научних лабораторија успешно генеришу нове технике, производе и процесе.

Вести, Новости

АКТУЕЛНО: 20 година програма „Павле Савић“

02/12/2024

Амбасада Француске и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије обележили су у среду, 31. јануара 2024. године у резиденцији Француске 20 година програма научне француско-српске сарадње „Павле Савић“.

Како се на сајту Амбасаде Француске наводи, циљ Програма је развој научних и технолошких размена између институција и лабораторија двеју земаља подстичући нове сарадње и обуку младих истраживача, а у претходних 20 година у оквиру овог програма финансирана су 173 пројекта.

Прослави јубилеја присуствовали су др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, и др Тијана Милићевић из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, која учествује у програму „Павле Савић“ од 2023. године.

У оквиру овог конкурса финансирано је 20 пројеката, а један од њих је пројекат др Тијане Милићевић „Биорасположивост токсичних органохлорних пестицида и елемената у траговима у пољопривредним срединама у Француској и Србији: допринос најсавременијим in vitro методама и процена ризика по здравље људи“.

Др Тијана Милићевић је пре поменутог пројекта на позив проф. др Сирила Фејта боравила на Универзитету у Лорени на Факултету за агрономију и прехрамбену индустрију па јој је, према њеним речима, програм „Павле Савић“ омогућио да започне заједничка истраживања са колегама из Лорене.

„У оквиру прве године пројекта започели смо заједничке анализе пољопривредног земљишта у Француској и Србији. Циљ нам је да успоставимо јачу сарадњу кроз писање заједничких пројеката који би повезао истраживаче из ове области намеђународном нивоу“, каже др Милићевић и додаје да саветује младим истраживачима да прате позиве Француског института у Србији. „Програм Павле Савић је велика шанса за повезивање са колегама из Француске ради заједничких истраживања и већих међународних научних пројеката“, закључује др Милићевић.

Вести

ИЗ МЕДИЈА: Директор Института о мерењу времена

02/09/2024

У Дневнику 1 Радио-телевизије Србије у среду, 7. фебруара 2024. године емитован је прилог новинарке Тијане Николић у ком директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић говори о мерењу времена.

Др Богојевић је говорио о атомским часовницима који су некада били стандард у мерењу времена па је Институт док их је користио имао најпрецизније мерење времена у региону.

„Да би атомски сатови били прецизни морају да се хладе али не течним азотом који је релативно јефтин, него течним хелијумом“, рекао је у прилогу др Богојевић објашњавајући зашто се више не користе али додао и да сада постоје нове методе за мерење времена.

„Атомским сатовима мерите брзину вибрације побуђених нивоа у неким атомима и узимате њих као стандард. То даје милијардама пута прецизнију дефиницију шта је једна секунда у односу на механичке часовнике. Међутим, сада гледате у небо и неке објекте који се зову пулсари и из њих можете још прецизније да разлучите милијардите делове секунде“, каже др Богојевић.