ИЗБОР ДИРЕКТОРА: Научно веће са 80 одсто гласова подржало кандидатуру др Александра Богојевића

Научно веће Института за физику у Београду, са 80 одсто гласова присутних чланова, дало је већинску подршку др Александру Богојевићу, кандидату за директора Института.

Ово тело које репрезентује истраживаче Института одлучивало је о томе на седници одржаној у петак, 15. априла. Од присутних 41 члана Научног већа за подршку кандидату гласало је 33 члана, подршку није дало 5 чланова, док су 3 листића била неважећа.

На Институту за физику у току је редовна процедура за избор и именовање директора коју је 15. марта 2022. године започео Управни одбор расписивањем конкурса, а на који се као једини кандидат јавио досадашњи директор, др Александар Богојевић.

У оквиру процедуре, а након што су Комисија и Управни одбор констатовали кандидатуру, Научно веће даје мишљење о предложеном кандидату, поводом чега је и заказана ванредна седница овог тела.

На седници се члановима обратио кандидат који је у кратком говору представио досадашње резултате и свој план за наредни четворогодишњи мандат. Потом су чланови већа приступили тајном гласању.

Након што је добио мишљење већа, о кандидату ће одлучивати Управни одбор, а за његово именовање ће бити потребна и сагласност надлежног министра.

У духу традиције, као и током претходних избора за директора, ова седница Научног већа уживо је преношена на YouTube каналу и сајту Института.

ПРОЈЕКТИ: Медијска лабораторија освојила средства на Јавном позиву

Упоредо са рекордним бројем пројеката које истраживачи освајају на домаћим и међународним конкурсима, Институт за физику у Београду остварује резултате и на позивима за промоцију и комуникацију науке. Тако је пројекат „Медијска лабораторија (MEDIALAB)“ Института за физику у Београду освојио средства на овогодишњем Јавном позиву Центра за промоцију науке (ЦПН).

Према прелиминарним резултатима које је 12. априла објавио ЦПН, овај пројекат Института се нашао међу 24 пројекта промоције науке који су за финансијску подршку одабрани од 84 колико их је ове године било предложено у другој категорији. Средства за пројекте промоције науке по Јавном позиву ЦПН дели од 2011. године, а како ЦПН наводи, Јавни позив у 2022. организован је у две категорије – прва је намењена пројектима за Научне клубове, а друга за пројекте научно-истраживачких организација и удружења.

„Медијска лабораторија“ је подухват који је покренуло Одељење комуникација Института за физику, а који представља једносеметралну обуку за научне новинаре. Пројекат су, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, покренули научни новинари Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, а прва MEDIALAB обука организована је 2018. године. Овогодишњи МEDIALAB ће бити организован на јесен 2022. када ће бити отворен позив за селекцију полазника.

Погледајте резултате Јавног позива ЦПН за 2022. годину

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић о науци у Србији

„Наука у малој земљи као што је наша треба да буде покретач одређених процеса који су друштву потребни“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, осврћући се и на околност да је наука релевантна за друштво јер представља узбудљиву авантуру за многе људе.

Др Богојевић је био гост у емисији „Научни портал“, емитованој 12. априла 2022. године на Другом програму Радио-телевизије Србије. У разговору са уредницом Александром Шарковић, директор Института се осврнуо на различите улоге које наука има и друштву, како их обавља и колико је труда потребно да се језик науке преведе тако да га што већи број грађана разуме.

Део разговора био је посвећен и два велика пројекта која су покренута на Институту за физику – Процес акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) који се реализује у сарадњи Светске банке, Европске уније и Владе Републике Србије и Верокио пројекат. „Сарадњу са Светском банком смо започели пре десет година, али сада кроз најновији пројекат SAIGE, та сарадња има велики утицај на нас и нуди нам да неке ствари ојачамо уз помоћ наше државе, Светске банке и Европске уније“, каже др Богојевић и објашњава да овај пројекат којим се подстиче иновативно предузетништво на институтима пружа прилику да се развије шири приступ науци.

„Други такав инструмент је Верокио пројекат. Оваква институција не треба да буде само научна него да има и важне образовне улоге и то не само у смислу да правимо уске стручњаке који нам требају за будући рад“, наглашава др Богојевић додајући да је поред науке и образовања трећи неопходан аспекат иновационо-технолошки. „Ако на једном месту имате та три врло различите капе које носите тек сте онда комплетна институција“, закључује др Богојевић.

„Научни портал“ је нова колажна емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године са идејом да доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly

САЖЕТАК:

Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.

This seminar is based on arXiv:2203.05020

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Лук Радемакер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Лук Радемакер (Департман за теоријску физику, Универзитет у Женеви), одржаће предавање:

Symmetry breaking and Chern insulators in twisted graphene structures

САЖЕТАК:

Twisted bilayer graphene (tBG) and variants like twisted monolayer-bilayer graphene (tMBG) were proposed to be a platform for strongly correlated physics akin to the cuprate family. However, we will show that many of the observed interacting phenomena can be explained in terms of breaking of spin/valley symmetry. To do so, we will first describe how flat bands in tBG can be directly observed using ARPES [1]. An effective description of the flat bands is hampered by band renormalization due to charge transfer [2] and band topology. The combination of interactions and topology naturally leads to spin/valley symmetry breaking with a quantum anomalous Hall effect in tMBG [3]. In tBG in large magnetic fields, similar spin/valley symmetry breaking creates a series of Chern insulator states [4]. We will conclude with a brief discussion of the possibility of genuine strong correlations in Moiré structures.

[1] S. Lisi, X. Lu, T. Benschop, et al., Nature Phys. 17, 189 (2021).
[2] L. Rademaker, D. A. Abanin, P. Mellado, Phys. Rev. B 100, 205114 (2019).
[3] L. Rademaker, I. V. Protopopov, D. A. Abanin, Phys. Rev. Research 2, 033150 (2020).
[4] Y. Saito, J. Ge, L. Rademaker, et al., Nat. Phys. 17, 478 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 897 1269 4555
Passcode: 580212

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

ГОСТИ: Машински факултет на Институту

Представници Машинског факултета Универзитета у Београду, стратешког партнера Института за физику, у уторак, 1. марта, боравили су у нашем институту. Сусрет је организован четири недеље након свечаног потписивања Споразума о стратешкој сарадњи у Ректорату Универзитета у Београду, а обухватио је серију састанака чији је циљ било даље повезивање и јачање сарадње кроз конкретне подухвате.

Институт су посетили декан факултета, проф. др Владимир Поповић, као и продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић и директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић. Састанцима са гостима присуствовали су директор Института за физику, др Александар Богојевић, као и заменик директора, др Антун Балаж, саветник за капитална улагања, Иван Петковић, саветник за комерцијализацију, Ненад Пантош и руководилац Иновационог центра Института, др Марија Митровић-Данкулов.

Након пленарног састанка, гости су обишли лабораторије Института. Посетили су Центар за фотонику, Центар за изучавање комплексних система и Центар за неравнотежне процесе (на слици) где су разговарали са истраживачима о текућим пројектима и плановима. Након тога, гости су обишли и два спин-оф предузећа Института где су се упознали са капацитетима и производима наших предузећа. Истог дана, организовани су и тематски састанци о сарадњи Иновационих центара, о комерцијализацији и научној сарадњи.

Током ове посете, обе стране су се усагласиле да ће се стратешка сарадња две институције одвијати поступно, у више праваца и на обострану добробит. Усвојена је и краткорочна агенда која обухвата сарадњу у комерцијалним пословима предузећа Института, затим сарадњу у развоју заједничких научно-истраживачких пројеката, како домаћих, тако и међународних, као и директну сарадњу Иновационих центара.

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању