СЕМИНАР: Др Ненад Вукмировић

SCL семинар Центра за изучавање комплексних система на коме ће говорити наш колега др Ненад Вукмировић са Института за физику у Београду биће одржан у четвртак, 19. априла у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Наслов предавања др Вукмировића је:

Effects of thermal disorder on electronic properties of hybrid halide perovskites

САЖЕТАК:

Hybrid organic-inorganic halide perovskite materials have attracted enormous attention in last several years due to their outstanding optoelectronic properties. In particular, these materials can be used as low-cost active materials in solar cells [1, 2] with power conversion efficiencies larger than 20%. In the first part of the talk, we will give a brief overview of current understanding of properties of these materials. In the second part, we will present our results aimed at understanding the role of organic group and corresponding effects of thermal disorder in halide perovskite materials [3]. These effects were investigated using ab-initio molecular dynamics simulations. It was generally found that band gap variations due to effects of thermal disorder are the largest in materials with the smallest lattice constant. The factors that may lead to departure from this trend include the degree of rotational and translational motion of organic cation and the strength of its dipole. It was also found that the contribution of flexible organic part to band gap variations is considerably smaller than the contribution of inorganic part of the material.

[1] M. M. Lee et al, Science 338, 643 (2012).
[2] M. Liu et al, Nature 501, 395 (2013).
[3] M. Mladenović and N. Vukmirović, submitted (2018).

ДОГАЂАЈИ: Институт на Дану италијанске науке

[:sr]

Заједно са низом организација, Институт за физику у Београду као први институт од националног значаја за Републику Србију, учествовао је у глобалном догађају којим је у сто градова света обележен рођендан ренесансног научника и уметника Леонарда да Винчија (1452–1519).

Наиме, дан његовог рођења, 15. април, Италија је прогласила за Дан италијанске науке, а у Србији је поводом Леонардовог рођендана амбасада Италије организовала догађаје којима се промовише новија историја науке, а посебно физика високих енергија, као и снажна сарадња Италије и Србије у овој области физике.

Амбасада Италије у понедељак, 16. априла, у 12 часова, у сали ЕУ инфо центра (Краља Милана 7) организовала отворено, популарно предавање под називом „Зато је физика честица битна?“ Институт је технички помогао организацију догађаја, а на њему је говорио и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду

На предавању је гостовао професор Пабло Чироне (Giuseppe Antonio PABLO CIRRONE) из лабораторије Југ која је део INFN, односно Националног института за нуклеарну физику, једног од међународних партнера нашег Института. Професор Чироне је представио активности лабораторије и примене акцелератора у медицини, са посебним освртом на хадронску терапију.

Догађај је модерирала професорка Иванка Поповић, проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу, а учествовао је и представник Института за нуклеарне науке „Винча“, др Михајло Мудринић.

У истом дану, у Народној библиотеци Србије, у 18 часова, Амбасада Италије отворила је изложбу из модерне историје физике под називом „Фермијево наслеђе“. Изложба представља значај и научни допринос физичара Енрика Фермија, као и узбудљиве дане развоја Фермијеве групе из Паниспернијеве улице. Изложба је отворена од 17. до 30. априла.

Фотографије: Амбасада Италије / Бојан Џодан[:]

СЕМИНАР: Весна Илић

У оквиру семинара Центра за фотонику, др Весна Илић, научни саветник са Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду одржаће предавање под насловом:

„ПРИНЦИПИ РАДА И АНАЛИЗА ЋЕЛИЈА МЕТОДАМА ПРОТОЧНЕ ЦИТОМЕТРИЈЕ“

Семинар ће бити одржан у сали „Звонко Марић“ Института за физику у Београду, у среду 11. априла 2018. са почетком у 14:00 часова.

Сажетак

Проточна цитометрија у најширем смислу подразумева мерење, на нивоу
сваке појединачне ћелије, флуоресценце и расипања светлости о честице
током њиховог пролаза у струји флуида кроз проточни цитометар. Методама
проточне цитометрије могуће је описати скоро све структурне особине,
функцију и метаболизам ћелија у суспензији и данас су и клиничка
дијагностка и истраживања у биомедицини незамисливи без употребе ове
методе.

У односу на друге методе анализе ћелија (микроскопија,
ћелијска ELISA…) проточна цитометрија има низ предности. Проточни
цитометар анализира сваку појединачну ћелију у узорку и резултате може
да прикаже на нивоу појединачне ћелије Анализа је је изузетно брза (и
до 106/min) па је за релативно кратко време – сврсисходно за терапију –
могуће могу детектовати присуство ретких ћелијских популација као што су
популација матичних ћелија у периферној крви или костној сржи, или
малигне ћелије заостале после терапије. Рачунари који су саставни део
сваког проточног цитометра омогућавју мултипараметарску анализу и
статистичку обраду целог узорка тако да су мерења прецизна, осетљива и
репродуцибилна. Захваљујући развоју рачунарске технике данас постоје
проточни цитометри који су у стању да сниме и „фотомикрографију“ сваке
појединачне ћелије тако да ти апарати фузионишу у себи и проточни
цитометар и микроскоп. Једна од посебних могућности најкомплекснијих
проточних цитометара је да се изолују и пречисте изузетно ретке
популације ћелија (1 ћелија на 10000) које је затим могуће применити у
различитим видовима ћелијске терапије.

Поред наведених огромних предности мора се рећи да проточна
цитометрија има и неке недостатке. Овом методом се не могу без
предходног третмана протеолитичким ензимима анализрати ћелије из
солидних ткива и адхерентне ћелије у култури због чега за анализу ових
ћелија микроскопске технике остају незаменљиве.

СЕМИНАР: Марко Опачић

Семинар Центра за физику чврстог стања и нове материјале под насловом:

„Мали утицај магнетног уређења на динамику решетке TaFe1.25Te3“

одржаће наш колега Марко Опачић у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“, у петак 13. априла 2018. године са почетком у 14:00 часова.

Сажетак

Након кратког теоријског увода у Раманово расејање и приказа експерименталне поставке, разматрају се вибрационе особине квази-једнодимензионалног магнетног материјала са уређењем на бази спинских
ланаца TaFe1.25Te3. Приказани су рамански спектри у температурском опсегу од 80 до 300 К. Уочено је
и на основу поларизационих мерења и нумеричких прорачуна означено девет рамански активних модова, A_g и
B_g симетрије. Темепратурска зависност енергије и полуширине углавном се добро описује анхармонијским
ефектима. Једино одступање огледа се у ширењу три A_g мода у близини критичне температуре T_N=200 K. Ово
упућује на закључак да је магнетни фазни прелаз континуалан и да је електрон-фонон интеракција приближно
константна у анализираном температурском опсегу. Мале промене полуширине око T_N приписане су спинским
флуктуацијама.[1]

[1] M. Opačić, N. Lazarević, D. Tanasković, M. M. Radonjić, A. Milosavljević, Yongchang Ma, C. Petrovic,
and Z. V. Popović, Phys Rev B 96, 174303 (2017).

СЕМИНАР: Ричард Сабо

У петак 13. априла у 11 часова на Инситуту за физику у Београду Ричард Сабо са Универзитета у Единбургу, председавајући
COST акције „Quantum Structure of Spacetime (QSPACE)“ одржаће семинар:

„Nonassociative Geometry and Non-Geometric Backgrounds“.

Семинар се одржава на 2. спрату Института за физику у Београду, у сали бр. 300.


Апстракт:

Recent advances in non-geometric string theory suggest that locally
non-geometric flux compactifications can be understood in terms of
nonassociative deformations of spacetime geometry. We will review some of
these developments and how they shed light on properties of non-geometric
strings, and explain some more recent results concerning how these
structures lift to non-geometric M-theory.

СЕМИНАР: Др Душан Арсеновић

SCL семинар Центра за изучавање комплексних система на коме ће говорити наш колега др Душан Арсеновић са Института за физику у Београду биће одржан у четвртак, 12. априла 2018. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Наслов предавања др Арсеновића је:

Characterization of four-wave mixing in a potassium vapor

АПСТРАКТ:

Four-wave mixing (FWM) in an atom vapor may be induced by a strong pump and a weak probe laser beams. In this talk we will characterize FWM for a D1 line transition in 39K. We will also analyze influence of different parameters on a probe and a conjugate beam in the continuous wave regime. In the pulse regime delay, broadening and deformation of the pulse are also important, and we will compare the theoretical model with the corresponding measurement results.

ДАН ИТАЛИЈАНСКЕ НАУКЕ У БЕОГРАДУ

ЗАШТО ЈЕ ФИЗИКА ЧЕСТИЦА БИТНА?
Понедељак, 16. април, 12 часова
Еу инфо центар, Краља Милана 7

Заједно са низом организација, Институт за физику у Београду као први институт од националног значаја за Републику Србију, учествује у глобалном догађају којим се у сто градова света обележава рођендан ренесансног научника и уметника Леонарда да Винчија (1452–1519).

Наиме, дан његовог рођења, 15. април, Италија је прогласила за Дан италијанске науке који се ове недеље обележава широм света. У Србији је поводом Леонардовог рођендана амбасада Италије организовала догађаје којима се промовише новија историја науке, а посебно физика високих енергија, као и снажна сарадња Италије и Србије у овој области физике.

Амбасада Италије у понедељак, 16. априла, у 12 часова, у сали ЕУ инфо центра (Краља Милана 7) организује отворено, популарно предавање под називом „Зато је физика честица битна?“ На предавању гостује професор Пабло Чироне (Giuseppe Antonio PABLO CIRRONE) из лабораторије Југ која је део INFN, односно Националног института за нуклеарну физику, једног од међународних партнера нашег Института.

На овог догађају говориће и др Александар Богојевић, директор Института за физику.

Догађај у подне 16. априла у ЕУ инфо центру отворен је за публику, а учесници говоре на енглеском језику. Догађај модерира професорка Иванка Поповић, проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу, а учествоваће и представник Института за нуклеарне науке „Винча“, др Михајло Мудринић.

У истом дану, у Народној библиотеци Србије, у 18 часова, Амбасада Италије отвара изложбу из модерне историје физике под називом „Фермијево наслеђе“. Изложба представља значај и научни допринос физичара Енрика Фермија, као и узбудљиве дане развоја Фермијеве групе из Паниспернијеве улице. Изложба је отворена од 17. до 30. априла.

НАУЧНО ВЕЋE: Резултати гласања за директора

[:sr]

На седници Научног већа Института за физику, одржаној 5. априла, кандидат и досадашњи директор Института, др Александар Богојевић, освојио је највећу подршку чланова Већа.

За Богојевића је гласало 28 чланова Научног већа. Другопласирани кандидат за директора, академик Зоран Љ. Петровић, освојио је 23 гласа.

Научно веће које броји 45 чланова састало се у сали „Звонко Марић“ на Институту како би донело мишљење о кандидатима за директора. Гласање је било тајно, а будући да чланови могу гласати за оба, једног и ниједног кандидата, било је и 7 гласова за оба и 1 глас ни за једног кандидата.

У оквиру процедуре, а на основу резултата гласања, Научно веће даје мишљење Управном одбору који ће потом изабрати директора уз прибављену сагласност надлежног министра.

Према правилима конкурса за директора, два кандидата која су претходно предала документацију која је укључивала и План рада у наредне четири године, одржали су презентације и изложили су своје програме пред Научним већем.

Након тога се водила конструктивна дискусија током које су кандидати одговарали на питања чланова Већа. Дебата је протекла у изванредној атмосфери уз узајамно уважавање и заједнички став о добробити институције, као и висок ниво дискусије који доликује институту од националног значаја.

Потом се приступило тајном гласању, а образована је и комисија од представника кандидата која је пребројала гласове.

Због великог интересовања за ову седницу, организован је директан, живи пренос који је на Youtube-у пратило више од 500 гледалаца. Запослени на Институту су пренос могли да прате и у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Погледајте снимак седнице на Youtube каналу Института за физику:

[:]

МЕДИЈИ: Посета делегације ЦЕРН-а

У Србији је, од уторка, 27. марта до четвртка, 29. марта, боравила висока делегација ЦЕРН-а, такозвани CERN taks force. Њихов задатак био је да утврде да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији.

Чланови делегације коју су предводили Шарлота Вараколи, директорка ЦЕРН-а за међународне односе, Екхард Елсен, научни директор ЦЕРН-а и Петар Леваи, члан Савета ЦЕРН-а и директор Вигнер института, првог дана боравили су на нашем Институту, о чему можете прочитати на следећем линку: ДОГАЂАЈИ – ЦЕРН на Институту

Током другог дана боравка у Србији, чланови ЦЕРН-ове делегације разговарали су са председницом Владе Србије Аном Брнабић и званичницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, након чега је јавност обавештена да је донета одлука о приступању Србије ЦЕРН-у.

Касније истог дана чланови делегације посетили су Ректорат и неколико факултета Универзитета у Новом Саду, док су трећег дана обишли Машински факултет Универзитета у Београду и Научно-технолошки парк на Звездари.

Домаћини делегације били су чланови Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом и Институт за физику у Београду.

О овој посети известили су готово сви медији у Србији, а неке од тих прилога можете видети у галерији у наставку.

Фото: Влада Републике Србије

ДОГАЂАЈИ: ЦЕРН на Институту

[:sr]

Висока делегација Европске лабораторије за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у званичној је посети Републици Србији. Ова делегација разговара са највишим званичницима наше земље о пуноправном чланству Србије у ЦЕРН-у. Током посете, делегација се у среду, 28. марта, састала са председницом Владе Републике Србије, Аном Брнабић, као и са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја и водећих научних установа у земљи.

Делегација коју предводе Шарлота Вараколи, директорка ЦЕРН-а за међународне односе и Екхард Елсен, научни директор ЦЕРН-а, представља такозвани CERN Task Force, који по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а анализира досадашње учешће наше земље у највећој научној организацији у Европи и даје препоруку о пуноправном чланству.

Пре сусрета са премијерком Брнабић, делегација ЦЕРН-а посетила је први институт од националног значаја за Републику Србију, Институт за физику у Београду. Током боравка на Институту делгација је разговарала са представницима Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом о досадашњим резултатима наших научника у овој организацији, али и о иновацијама и технолошким применама.

„Радујемо се кад видимо колико су ствари напредовале у српској физици од нашег претходног доласка“, рекла је на Институту за физику директорка ЦЕРН-а за међународне односе Шарлота Вараколи, додајући да је чланство Србије веома важно за ЦЕРН. Делегација је током ове посете симболично засадила дрво, пирамидални граб, у башти Института, на обали Дунава.

Иначе, делегација се на Институту сусрела са истраживачима из Србије који раде на АТЛАС и ЦМС експериментима, који представљају две највеће научне колаборације у ЦЕРН-у. Поред тога, делегација је обишла и друге лабораторије на Институту за физику – Центар за изучавање комплексних система, Центар за фотонику, Иновациони центар и Нискофонску лабораторију за нуклеарна истраживања, као и теоријске групе.

„Поред извештаја о капацитету Србије за статус пуноправног члана, наш задатак је да идентификујемо оне области у којима је Србија најјача“, рекао је Екхард Елсен, научни директор ЦЕРН-а додајући да је очигледно да су суперрачунари једна од њих. Коментаришући предности које ће Србија имати од пуноправног чланства, Елсен је подсетио како је данас „три пута већа шанса да се пронађе посао који је повезан са науком у односу на друге послове“.

Република Србија, као земља наследница СФРЈ, једна је од дванаест оснивача ЦЕРН-а, али више деценија је била изван овог, најуспешнијег научног клуба на свету. Захваљујући пре свега ангажовању наших физичара који још од 2001. раде у АТЛАС и ЦМС колаборацијама, Република Србија је 2012. постала придружени члан ЦЕРН-а, који окупља 22 европских држава. Изузетно добро прихваћена у овој јединственој међународној организацији, са највишим научним и технолошким стандардима, Србија је до сада дала и значајан допринос бројним резултатима у ЦЕРН-у, попут открића Хигсовог бозона.

Фотографије: Бојан Џодан/Институт за физику у Београду[:]