Наша колегиница Тијана Милићевић, истраживач сарадник Лабораторије за физику животне средине у понедељак, 3. децембра 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију под насловом: „An integrated approach to the investigation of potentially toxic elements and magnetic particles in the soil−plant−air system: bioavailability and biomonitoring“ (Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и
биомониторинг).

Комисија је била у саставу: др Александар Поповић, редовни професор Хемијског факултета
Универзитета у Београду, ментор, др Мира Аничић Урошевић, виши научни сарадник Института за физику
Универзитета у Београду, ментор, др Дубравка Релић, доцент Хемијског факултета Универзтета у Београду, др Владимир Бешкоски, ванредни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду, др Гордана Вуковић, научни сарадник Института за физику Универзитета у Београду, и проф. др Роланд Самсон, професор Универзитета у Антверпену,
Белгија (Department of Bioscience Engineering, University of Antwerp).

Честитамо!

[:sr]Као и претходних година, Деда Мраз је поново дошао на Институт за физику у Београду и обрадовао наше малишане новогодишњим пакетићима. У посети су нам били и Деда Мразови помоћници, а сви заједно су учествовали у представи „Новогодишња Јелка“ у извођењу студената IV године глуме Универзитета „Синергија“ у класи професора Ивана Јевтовића.

Како је изгледала посета Деда Мраза, погледајте у галерији:

(Фотографије: Денис Даничић)

[:sr]Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2018. годину. Ова престижна награда се додељује појединцу, или једној групи научника, за изузетне научне резултате у физици. Kонкурс је отворен до 15.01.2019. године.

За награду могу да конкуришу физичари из Србије, физичари из света пореклом из наше земље, као и научници из других природних наука и математике који се баве истраживањима у физици. Одлуку о награди доноси Управни одбор  Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија, а награда се додељује на свечаној академији средином марта месеца. Награда „Марко Јарић“ за 2018. годину доделиће се 22. марта 2019. године.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења писменим путем. Пример формулара Пријаве на конкурс за награду “Марко Јарић” може се преузети на ОВОЈ СТРАНИЦИ. Награда „Марко Јарић“ састоји се од дипломе и новчаног дела.

Текст конкурса, као и више информација о Фондацији, награди, као и самом Марку Јарићу можете наћи на страници Фондације.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ је основана 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Проф. Јарић је један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици.[:]

[:sr]

(ВИДЕО) Истраживачи Института за физику у Београду сарађивали су у изради једне занимљиве документарне телевизијске серије Радио телевизије Србије. Серијал „Од пигмента до концепта“ у потрази за пореклом боја повезује свет науке са уметношћу, дајући притом разумљив преглед историје истраживања и разумевања светлости.

Серијал се састоји од већег броја визуално богатих дванаестоминутних епизода и емутује се на другом програму РТС-а, а део материјала је снимљен на Институту за физику. Ауторка серијала је Владана Рашић Драгојевић, редитељ је Милан Кундаковић.

У првој епизоди „Које је боје боја“ говоре др Дејан Пантелић и др Александар Богојевић са Института за физику.

 [:]

[:sr]
У петак, 30. новембра 2018. године, у 12 сати, у сали „Звонко Марић“ у Институту за физику у Београду, истраживачи Лабораторије за физику животне средине одржали су семинар поводом представљања пројеката Зеленог фонда за 2018. годину. Пројекте суфинансира Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, у оквиру јавног конкурса за подстицање образовних, истраживачких и развојних студија и пројеката у области животне средине у 2018. години.

Представљене су активности и резултати пројеката:

1) „Мапирање извора токсичних, мутагених и канцерогених испарљивих органских једињења на територији Града Београда” (https://bpm.ipb.ac.rs/), др Андреја Стојић, руководилац пројекта;

2) „Временске варијације и просторне карактеристике присуства испарљивих органских једињења и атмосферских честица у широј зони Београда – Реализација кампање фиксног и мобилног прикупљања података током грејне сезоне са аналитичким инструментима минутне резолуције” (https://vin.bg.ac.rs/beoairdata/), др Мирјана Перишић, координатор пројекта из Института за физику; и

3) „Студија изводљивости имплементације националне мреже за континуално и аутоматизовано праћење значајних параметара из домена заштите животне средине”, др Гордана Вуковић, координатор пројекта из Института за физику.

Семинару су присуствовали истраживачи Института за физику, сарадници из партнернских установа на пројектима (Универзитет Сингидунум, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Електротехнички факултет) и представници Министарства за заштиту животне средине Републике Србије.

ФОТО-ГАЛЕРИЈА

[:sr]

Са циљем да се отвори могућност за сарадњу између две блиске истраживачке установе, руководство и истраживачи Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) посетили су у уторак, 14. новембра 2018. године Институт за физику и представили своју установу и области рада.

Институт за примену нуклеарне енергије је основан 1959. као Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринартву и шумарству, на предлог Савета Универзитета и уз подршку Међународне атомске агенције. Током година, Институт се прилагођавао различитим друштвеним, законским и тржишним захтевима, развијао се и мењао области истраживања и организацију. Данас има 80 запослених, од тога 41 истраживач. Запослени остварују свој допринос у све три делатности Института: Наука; Производња in vitro дијагностчких комплета; Лабораторија, које су сертификоване и акредитоване према важећим међународним стандардима. Научно-истраживачки рад у ИНЕП-у је акредитован у области природно-математичких, техничко-технолошких, биотехничких, медицинских наука и пољопривреде.

Истраживачи ИНЕП-а су различитог профила, што омогућава сагледавање проблема из различитих углова и разноврсан приступ њиховом решавању. Учесници су 6 пројеката чији је носилац ИНЕП и 4 чији су носиоци друге академске институције. Међународна сарадњасе одвија кроз неколико COST акција и билатералних пројеката. Области истраживања су разноврсне, од претежно биомедицинских, као што су наноматеријали у имунотерапији тумора, тумори штитасте жлезде, имунопаразитологија, метаболизам, репродуктивна биологија, гликобиологија, до агрохемије и радиоекологије.

 [:]