СЕМИНАР: Бранислав Цветковић

У петак 22. јуна 2018. у 11 часова на Институту за физику у Београду у читаоници ,,Др Драган Поповић“ наш колега др Бранислав Цветковић, руководилац Групе за гравитацију, честице и поља, одржаће семинар под насловом:

,,Општа Поенкареова локална теорија: Хамилтонова структура и честични спектар

САЖЕТАК:

Размотрени су основни аспекти Хамилтонове структуре локалне Поенкареове теорије која нарушава парност. Одређене су све могуће примарне везе, идентификовани критични параметри и конструисан канонски Хамилтонијан у генеричком случају. Осим што су сами по себи значајни, ови резултати обезбеђују важне информације неопходне за разумевање честичног спектра теорије израчунатог у апроксимацији слабог поља око простора Минковског.

ТАКМИЧЕЊА: Олимпијци на Институту

[:sr]

На Институту за физику почела је припрема ученика који ће учествовати на овогодишњој Међународној олимпијади из физике, која се крајем јула 2018. одржава у Лисабону, у Португалу. Тим Србије на овом такмичењу чиниће Игор и Марко Медведев из Математичке гимназије у Београду, Богдан и Новак Станојевић из Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу и Димитрије Павлов из Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници. Стручни руководиоци тима су др Божидар Николић са Физичког факултета и Вељко Јанковић из Института за физику.

Двонедељне припреме се реализују у организацији Комисије за такмичења ученика средњих школа из физике којом руководи др Божидар Николић са Физичког факултета, уз велико учешће сарадника Института за физику. Током дела припрема на Институту за физику ученици вежбају на апаратурама са ранијих међународних и домаћих олимпијада из физике које су током претходних 10 година припремили, прикупили и одржавали сарадници Института. Део припрема је посвећен и решавању теоријских задатака. Од сарадника Института за физику овогодишње припреме реализују др Марко Опачић, др Ненад Вукмировић и Вељко Јанковић.

Више информација о досадашњем учешћу наших олимпијаца, од 1967. године до данас, можете пронаћи на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Подсећамо, на прошлогодишњој, 48. Међународној олимпијади из физике за ученике средњих школа, која је одржана од 16. до 24. јула 2017. године у Индонезији, наши ученици су остварили најбољи резултат у историји наших учешћа освојивши једну златну медаљу и четири сребрне.

[:]

ПОСЕТЕ: Ученици Савремене гимназије на Институту

[:sr]

Ученици београдске Савремене гимназије посетили су у среду, 13. јуна Институт за физику у Београду како би се упознали са нашом институцијом, као и истраживачком делатношћу која се обавља на Институту.

Ученици првог, другог и трећег разреда ове гимназије обишли су неколико лабораторија и центара изузетних вредности. У Центру за изучавање комплексних системакојима др Антун Балаж упознао их је са областима које се истражују употребом суперкомпјутера, а истраживачи из овог Центра говорили су о својим истраживањима.

Др Александар Крмпот је ученицима представио Центар за фотонику и нека од истраживања која се уз употребу ласера спроводе у Лабораторији за биофизику.

Др Маја Кузманоски из Лабораторије за физику животне средине упознала је ученике са пројектом GEO-CRADLE у оквиру кога се на Институту за физику проучава путовања сахарског песка кроз атмосферу. За потребе комплексних нумеричких прорачуна физичких процеса који се дешавају у облацима, као и за прогнозу транспорта аеросола користе се суперкомпјутери, а подаци за такве компјутерске симулације добијају се између осталог и уз помоћ ласера из постројења LIDAR (LIght Detection And Ranging).

Ученици су такође обишли и Лабораторију за физику материјала под екстремним условима где им је др Марко Николић показао неке од начина испитивања оптичких и структурних особина материјала на високим притисцима.

На крају посете, за ученике је организовано научнопопуларно предавање др Марка Војиновића из Групе за гравитацију, честице и поља. Др Војиновић је ученицима говорио о гравитацији покушавајући да их заинтригира и заинтересује не само за гравитацију већ и за теоријску физику и поглед на свет из угла научника.

 [:]

РАЗГОВОРИ: Чланови Матичног одбора за физику на Институту

[:sr]Чланови Матичног одбора за физику посетили су у петак, 15. јуна Институт за физику у Београду.

Посета је организована како би се створила прилика за отворени разговор са инстраживачима Института о темама које их занимају, а које су везане за рад Одбора чија је надлежност старање о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у републици Србији у области физике.

Током посете чланова Одбора највише се дискутовало о изборима у звања.

 

 [:]

РАДИОНИЦА: Суперрачунари у функцији унапређења пословања

[:sr]

Регионална радионица „Рачунари високих перформанси (суперрачунари) у функцији унапређења пословања“ одржана је 14. и 15. јуна 2018. године у Београду у Научно-технолошком парку Београд и у Институту за физику у Београду.

Ова регионална радионица резултат је заједничких активности на сродним међународним пројектима Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља и ПМФ Нови Сад (пројекат Рачунари високих перформанси за ефикасне иновације – InnoHPC) и Института за физику у Београду (пројекат Виртуелно истраживање окружења за интердисциплинарну науку у југоисточној Европи и источном Медитерану – VI-SEEM), који имају у фокусу рачунаре високих перформанси (High Performance Computing, HPC/суперрачунари), а све у функцији унапређења пословања.

Сврха радионице је подизање свести стручне јавности, привреде и малих и средњих предузећа о постојању и могућностима суперрачунарских центара у региону. Док је први дан радионице био посвећен предавањима у просторијама Научно-технолошког парка у Београду, током другог дана организована је посета Институту за физику у Београду где су гости обишли више лабораторија и Иновациони центар Института.[:]

НОВИ ЧЛАН АИНС: Др Бранка Јокановић

[:sr]На изборној скупштини Академије инжењерских наука Србије (АИНС), одржаној у среду, 27. јуна 2018. године, наша колегиница др Бранка Јокановић изабрана је за редовног члана ове научне инжењерске институције која окупља одабране истакнуте инжењере и научнике из области инжењерских наука са циљем развоја техничких наука и њихове примене.

Академија инжењерских наука Србије је основана 1998. године у Београду, под именом Инжењерска академија Југославије, а од октобра 2006. године носи данашње име. Чланови Академије бирају се по високим научним и стручним критеријумима, тајним гласањем на изборним седницама Скупштине Академије.

Др Бранка Јокановић, научни саветник, на Институту за физику руководи Лабораторијом за метаматеријале.

Честитамо![:]

САРАДЊЕ: Посета студената из Бања Луке

[:sr]

Студенти Природно-математичког факултета из Бања Луке посетили су у петак, 8. јуна 2018. године Институт за физику у Београду и били гости Лабораторије за атомске сударне процесе.

Они су обишли Институт, а затим су присуствовали семинару у оквиру кога је Кристина Исаковић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу одржала предавање на ком је представила школу “New computational methods for attosecond molecular processes” у оквиру CECAM-ES (Zaragoza Scientific Center for Advanced Modeling) која је одржана од 21. до 25. маја 2018. године.

[:]

СЕМИНАР: Др Михаило Чубровић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 21. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:

Pairing instabilities of Dirac fermions at strong coupling

САЖЕТАК:

In this talk we will discuss electron systems with a Lorentz-invariant dispersion relation and particle-hole symmetry at low energies, but with microscopic physics deviating strongly from the non-interacting Dirac fermions. We will consider the Berry connection in such systems and explore if it is determined solely by the particle-hole symmetry, without regard to the details of the dispersion relation. Within a perturbation theory powered by a gauge/gravity duality, we will investigate what happens in the presence of particle-particle and particle-hole pairing channels. We will also discuss the implications for the bilayer systems at half-filling.

IPB маратонци

[:sr]

Екипа са Института за физику у Београду у саставу Лука Илић из Лабораторије за физику животне средине, Ненад Вукмировић из Лабораторије за примену рачунара у науци и Драгољуб Димитријевић из Иновационог центра Института учествовали су на Belgrade Business Run, највећем спортском догађају у Србији намењеном јачању тимског духа.

Наш тим је са завидним резултатима успешно завршио трку у којој је, према речима организатора, учествовало око 200 компанија и других организација и 1500 такмичара окупљених у трочлане тимове који су имали задатак да претрче стазу дугу 5 km. Но, уз овај изазов, циљ догађаја био је да се јача тимски дух и колегијалност сарадника.

Честитамо!

 [:]

У ЦЕРН-У ПОЧИЊУ ГЛАВНИ РАДОВИ НА ПОВЕЋАЊУ ЛУМИНОЗНОСТИ АКЦЕЛЕРАТОРА

Женева, 15. јун 2018.

ЦЕРН-ов акцелератор, Велики сударач хадрона (Large Hadron Collider, LHC) улази у нову фазу развоја. ЦЕРН је данас организовао велику свечаност како би обележио почетак грађевинских радова на акцелератору који се сматрају револуционарном прекретницом у историји ЦЕРН-а. Радови ће не само унапредити постојећи акцелератор него га практично претворити у нови, који се званично назива Високолуминозни велики сударач хадрона (High-Luminosity LHC) и означава се скраћеницом HL-LHC, али има и популарнији назив HiLumi.

План је да се до 2026. године заврше радови којима ће се могућности LHC значајно унапредити тако што ће се повећати број судара у експериментима и тиме учинити значајно вероватнијим открића такозваних феномена нове физике.

Садашњи LHC је почео да судара честице 2010. године. Унутар 27 километара дугог, акцелераторског тунела на дубини од 100 метара под земљом, снопови протона убрзавају се готово до брзине светлости и потом се сударају на четири тачке интеракције, места које су предвиђена за сударе. У овим, снажним сударима настају нове честице које се детектују на детекторима постављеним на тачкама интеракције (као што су АТЛАС и ЦМС). Кроз анализу судара, физичари продубљују наше разумевање закона природе. На тај начин је 2012. и откривен Хигсов бозон, а потом је постигнут напредак у разумевању како честице стичу своју масу.

LHC је у стању да сваке секунде произведе 1 милијадру протон-протон судара што је бројна вредност коју физичари називају „луминозност“. Међутим, HL-LHC ће ту бројку увећати између пет и седам пута, што ће омогућити да се у периоду од 2026. и 2036. прикупи десет пута више података. То значи да ће физичари бити у стању да истражују догађаје који се сада сматрају сувише ретким и да врше много прецизнија мерења. HL-LHC ће моћи да прецизније да утврди како настаје Хигсов бозон, како се распада и како интреагује са другим честицама. Додатно, на новом акцелератору ће се истраживати сценарији иза Стандардног модела као што су суперсиметрија, теорије о екстра димензијама и унутрашња структура кваркова.

„Високолуминозни LHC ће проширити домет LHC-а далеко иза његове почетне мисије, доносећи нове могућности за открића, мерећи особине честица као што је Хисов бозон са већом прецизношћу и истражујући још дубље основне градивне елементе свемира“, рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.

План за нови HL-LHC пројекат заправо је започео још у новембру 2011. године као међународни подухват који укључује 29 института из 13 земаља. Две године касније био је препознат као један од главних приоритета Европске стратегије за физику честица, да би у јуну 2016. године пројекат и званично био одобрен од Савета ЦЕРН-а. Након успешне изградње прототипа, у наредним годинама биће конструисано и постављено много нових уређаја и елемената. Укупно, више од 1,2 километара садашње машине ће бити сасвим замењено са новим високотехнолошким компонентама као што су магнети и колиматори.

Тајна повећања броја судара је у фокусирању, сужавању снопа честица на тачкама интеракције тако да се на истом акцелратору вероватноћа директних судара протона са протонима значајно увећа. Како би се то постигло, HL-LHC ће имати 130 нових магнета, међу којима су нови суперпроводни квадруполи и диполи за фокусирање који ће моћи да направе поље до 11,5 тесла, што је значајно више од садашњих, иначе импресивних 8,3 тесла.

„Историју ЦЕРН-а одликује одважност и Високолуминозни LHC на тај начин сада исписује ново поглавље, градећи мост ка будућности“, рекао је директор за акцелераторе и технологију у ЦЕРН-у, Фредерик Бродри.

Како би се постигла сва планирана унапређења, неопходни су велики грађевински радови на две локације на прстену акцелератора, у Швајцарској и у Француској. То подразумева изградњу нових објеката, отвора, шупљина и подземних галерија. Током грађевинских радова, сам LHC ће наставити да ради, уз два велика техничка заустављања која ће омогућити да се изврше припреме и поставе нове инсталације. Након окончања радова, очекује се да од 2026. године акцелeратор почне да ради у новом моду.