ХОРИЗОНТ ЕВРОПА: Група RISE на Институту

[:sr]

Уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Институт за физику у Београду је био домаћин округлог стола високих европских званичника Европске комисије, такозване RISE групе (Research, Innovation and Science Policy Experts, RISE) који је одржан у уторак, 3. јула 2018. године, у сали „Др Драган Поповић“ на Инстититу.

Експертска група  RISE, сачињена од научника и познавалаца научне политике, на захтев Карлоса Моедаса, европског комесара за истраживања, науку и иновације у оквиру такозване „Tour d’Europe“ обилази Европу како би припремила смернице за нови европски програм финансирања науке који ће наследити Хоризонт 2020, под именом Хоризонт Европа.

Приликом обиласка европских престоница, чланови RISE групе састали су се са независним стручњацима у градовима као што су Брисел, Варшава, Атина, Хелсинки, Белин… Ово је први пут да Група посећује једну државу која није чланица Европске уније како би стекли слику о изазовима које има наука унутар, али и изван ЕУ.

„Мислим да је „Tour d’Europe“ у Србији занимљив јер смо први пут дошли у придружену чланицу Хоризонта 2020. Србија посебно интересантан случај јер је била део друге заједнице, уједињене Југославије. Видим да је мноштво проблема са којима се суочавате у Хоризонту везан за мале димензије Србије“, рекао је након округлог стола Лук Сот, председавајући састанка.

Имајући у виду преломни карактер који ће овај програм имати за домаћу научну заједницу, Институт је на састанак са 11 чланова RISE групе из више европских земаља позвао и представнике Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Новом Саду, као и других истраживачких установа. На целодневни догађај одазвали су се водећи људи више домаћих установа, као и два помоћника министра.

„Наука у Европи се финансира у циклусима од 7 година. Имали смо јединствену прилику да  једни ван Европске уније угостимо RISE панел који пише документацију за наредни седмогодишњи план“, рекао је директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић.

[:]

ПРИЗНАЊА: Европски грант за наше новинаре

[:sr]

Први климатски грант за европске научне новинаре освојио је тим из Србије, који чине три научна новинара запослена на Институту за физику у Београду. Аутори и уредници „Науке кроз приче“, Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, заједно са Николом Здравковићем, уредником „Одисеје“ (на слици), добили су до сада највећи грант ове врсте, за истраживање под називом A Regional Map of Climate Skepticism.

Резултати су проглашени у недељу, 8. јула, на Европској конференцији научних новинара која се одржава у Тулузу у Француској, упоредо са традиционалном ESOF конференцијом. Тим из Србије освојио је 60 одсто овогдишњег фонда за Climate Investigation Grant, док су остатак поделили Олга Добровидова из Русије и тим који чине Микеле Катазанро из Шпаније и Вера Новаис из Португалије.

На такмичењу је учествовало 26 новинара из 14 европских земаља, док је жири чинило пет угледних научника и новинара из Швајцарске, Велике Британије, Хрватске и Француске. Грант за медијска истраживања у области климатских промена од ове године дели француско удружење научних новинара AJSPI, уз подршку фондације BNP Paribas.

Сви чланови овог пројектног тима од 2017. раде на Институту – Бубњевић и Ђурић чине Одељењe комуникација Института, док је Никола Здравковић запослен на административним пословима ERC гранта Магдалене Ђорђевић. Као дугогодишњи научни новинари, сво троје пишу за бројне медије у Србији, а сарађивали су већ на заједничким пројектима. Чланови су Балканске мреже научних новинара (BNSJ).[:]

КОЛОКВИЈУМ: Др Ђорђе Минић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у петак, 13. јула 2018. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ проф. др Ђорђе Минић (Department of Physics, Virginia Tech, USA) ће одржати предавање:

Manifest quantum non-locality in quantum mechanics, quantum field theory and quantum gravity

САЖЕТАК:

In this talk we will discuss manifest quantum non-locality in quantum mechanics while concentrating on the essential features of any quantum theory, such as linear superposition and entanglement. We will reveal the hidden quantum space-time geometry behind this non-locality, that is also consistent with causality. We will then illustrate how this same quantum space-time geometry appears in the context of quantum gravity, and finally, discuss the meaning of such quantum non-locality in the context of quantum field theory, while pointing out a new generic prediction that follows from this novel view on quantum theory.

СЕМИНАР: Др Марко Младеновић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 12. јула 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, др Марко Младеновић (Laboratory for Computational Chemistry and Biochemistry, EPFL, Switzerland and Scientific Computing Laboratory, Center for the Study of Complex Systems, Institute of Physics Belgrade) ће одржати предавање:

First-principles calculations of materials for photovoltaic applications

САЖЕТАК:

Halide perovskites attracted strong interest during the last decade due to excellent electronic and transport properties that are essential for photovoltaic applications. After a brief introduction to halide perovskites, we will present studies on band gap tuning and effective masses characterization in these compounds. Secondly, we will explain unusual band gap dependence in lead-tin halides. Parallel to efforts to improve properties of lead-based perovskites, researchers also look for lead-free alternatives. Class of compounds that recently gained interest are silver bismuth iodides. Despite their promising photovoltaic characteristics, our theoretical study shows that silver bismuth iodides have intrinsic limitations, such as weaker transport properties and higher exciton-binding energies in comparison to halide perovskites. Finally, we will briefly present our ongoing investigations of electronic properties of the perovskite-TiO2 interface, NMR chemical shifts calculations and polaron formation in halide perovskites.

СЕМИНАР: Др Нилс Венцел

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у понедељак, 9. јула 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, др Нилс Винцел (Institute for Theoretical Physics – IPhT, CEA Saclay, France) ће одржати предавање:

Containerization in modern scientific applications

САЖЕТАК:

Scientific algorithms for the solution of the correlated many-body problem and beyond are rapidly growing in complexity. This development shows also in their respective numerical implementations, leading to growing number of library dependencies, toolchain dependencies and further interdependencies with other scientific applications. This often makes a proper setup on workstations, but in particular on high-performance cluster machines, an ambitious and sometimes insurmountable task. In this talk, we will give a practical introduction into modern containerization tools, in particular Docker and Singularity, which aim to overcome these issues. As an example application, we will consider the TRIQS library, a Toolbox for Research on Interacting Quantum Systems.

СЕМИНАР: Др Марко Војиновић

У оквиру Семинара Групе за честице и гравитацију, у петак 6. јула у 11 часова на Институту за физику у Београду у сали 360, др Марко Војиновић ће одржати предавање:

„Canonical structure of the 2-BF theory for the Poincare 2-group“

САЖЕТАК:

We perform the full Hamiltonian analysis of the topological BFCG action based on the Poincare 2-group. The Hamiltonian of the theory is constructed, and the algebra of constraints is computed. The Dirac brackets are evaluated, and the second class constraints are then eliminated from the theory. The results are contrasted to those of the topological Poincare gauge theory, which is equivalent to the BFCG model at the level of the classical action, but has a very different Hamiltonian structure. The canonical transformation which maps between the two theories turns out to be singular in a certain sense.

ДОКТОРАТИ: Никола Веселиновић

[:sr]

Наш колега Никола Веселиновић у петак, 29. јуна 2018. године на Физичком факултету Универзитета у Београду одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Реализација детекторског система у подземној лабораторији за
изучавање соларне модулације космичког зрачења у хелиосфери“.

Комисија за одбрану докторске дисертације кандидата је била у саставу: др Александар Драгић, проф. др Јован Пузовић и проф. др Марија Димитријевић-Ћирић.

Честитамо!

 [:]

СЕМИНАР: Др Јакша Вучичевић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 5. јула 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, др Јакша Вучичевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, СЦЛ, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:

Lattice Model Database (LMDB)

САЖЕТАК:

Aggregate analyses of large computational datasets have recently proven very useful in predicting novel functional materials [1, 2]. However, when it comes to strongly correlated lattice models like Hubbard, Anderson, Heisenberg etc., there is currently no systematic way of automatizing analyses of the huge body of numerical results already published in the literature. In this hands-on presentation, we will demonstrate the capabilities of LMDB, the newly developed peer-to-peer numerical-result-sharing system, aimed at mediating collaborations and systematizing the collective knowledge of lattice model physics. The fully formal structure of the database and the associated API which is abstracted from data formats, filenames and locations, allow for automatized searches and analyses. Additionally, the database features a simple graphical user interface for plotting data from multiple remote sources, as well as manipulating own data and generating new results using shared codes.

[1] H. C. Harper et al., Phys. Rev. Materials 1, 033802 (2017).
[2] W. Sun et al., Nanoscale, 8, 15753-15762 (2016).

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Матијас Шот

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 3. јула 2018. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ проф. др Матијас Шот (Institute of Physics, Johannes Gutenberg University Mainz, Germany) ће одржати предавање:

Light-by-light scattering at the LHC and the search for axion-like particles

САЖЕТАК:

Light-by-light scattering is a quantum-mechanical process that is forbidden in the classical theory of electrodynamics, but was predicted already more than 70 years ago by Heisenberg and Euler. This reaction is accessible at the Large Hadron Collider (LHC) thanks to the large electromagnetic field strengths generated by ultra-relativistic colliding lead ions. Using 480 μb^-1 of lead–lead collision data, recorded at a center-of-mass energy per nucleon pair of 5.02 TeV by the ATLAS detector, a first evidence for light-by-light scattering in collisions was found. In this talk, we will review the experimental setup and the corresponding data-analysis with a special focus on potential systematic and theoretical uncertainties. Moreover, we will give an outlook on possible searches for axion-like particles using this reaction, as well as in proton-proton collisions in general.

ДОКТОРАТИ: Андреј Буњац

[:sr]

Наш колега Андреј Буњац у петак, 22. јуна 2018. године на Физичком факултету Универзитета у Београду одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Израчунавање насељености атомских стања, угаоне расподеле и Енергијског спектра фотоелектрона код атомских система у јаким ласерским Пољима применом временски зависних метода“.

Комисија за одбрану докторске дисертације кандидата била је у саставу:  др Ненад Симоновић, проф. др Владимир Милосављевић, проф. др Горан Попарић, др Таско Грозданов.

Честитамо!

[:]