У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере, у понедељак, 9. септембра 2019. у 13 часова и 20 минута у библиотеци „др Драган Поповић“ Милош Влаинић ће одржати семинар под насловом:

„VUV спектроскопија фузионе плазме“.

САЖЕТАК:

Још увек смо 20-30 година од производње струје из фузионе електране, али ITER би коначно требало да смањи тај временски период.Најкритичнији део фузионе електране је „направити добру комору“ за
плазму. Да би се направила довољно добра комора, потребно је сакупити што више података који долазе из интеракције коморе и плазме. Како VUV  област није превише истражена у фузионим плазмама, она нуди велики потенцијал. Сходно томе, приказаћемо вам стање VUV  спектроскопије у истраживањима фузионе плазме и у нашој лабораторији.

У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере, у понедељак, 9. септембра 2019. у 13 часова у библиотеци „Др Драган Поповић“ Института за физику Миливоје Ивковић ће одржати семинар под насловом:

„Ласери, ласерски произведене плазме и оптичка емисиона спектроскопија“.

САЖЕТАК:

Најпре ће бити приказани детаљи посете институцијама са најснажнијим ласерским системима, као и планови за ревитализацију FIR ласера. Ивковић ће говорити и о резултатима своје групе и плановима у области примена ласерски произведених плазми у основним истраживањима (за одређивање атомских параметара), креирању нанокомпозита и у аналитици (LIBS). Део излагања односиће се и на њихове активности у применама ласера у дијагностици плазме. Значај и технике оптичке емисионе спектроскопије за дијагностику ласерски произведених и осталих плазми (посебно релевантних за фузију) биће такође разматрани.

(Најава) Група научника и изумитеља који су махом били имигранти из Европе, међу којима је и Никола Тесла (1856-1943), пре више од сто година својим открићима учинила је Америку светском силом и променила свет који је до тада постојао. Може ли наука данас да на сличан начин промени и Србију?

Сваког 10. јула, у спомен на дан рођења Николе Тесле, у Републици Србији обележава се Дан науке. Овај датум је одлуком Владе Србије посвећен науци још од 2010. године и током претходних година то је била прилика за читав низ манифестација посвећених како лику и делу Николе Тесле, тако и домаћој науци.

Мада не припрема званичну манифестацију, а имајући у виду да трибине Института привлаче бројну и широку публику, Институт за физику у Београду на Дан науке, 10. јула, у 19 часова, у Великој сали Студентског културног центра (СKЦ) организује трибину “Може ли наука да промени Србију”. На трибини ће се отворено говорити о томе шта наука данас доноси нашем друштву кроз општи оквир и стање у коме се развија, али и кроз реперезентативне пројекте и истраживања.

УЧЕСНИЦИ:

• Проф. др Владимир Поповић, државни секретар задужен за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја
• Др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, института од националног значја за Републику Србију
• Гордана Даниловић Грковић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Београд
• Др Марија Митровић Данкулов, Иновациони центар Института за физику у Београду
• Др Kоста Јовановић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду

МОДЕРАТОРИ:

• Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система, у уторак, 9. јула 2019. у 16 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику биће представљен Пекиншки центар за науку и технологију, а затим ће проф. Тао Јуе (Research
Department of Air Pollution Control of Beijing Municipal Institute of Labor Protection, Beijing Academy of Science and Technology) одржати предавање:

“Air Pollution Control in Beijing, China”

САЖЕТАК:

As the capital of China and an international metropolis, Beijing has experienced rapid development in the past two decades. However, the
great economic prosperity and urban growth have also resulted in the deterioration of the city’s environment, especially air quality. Decades
of hard work and mounting investments by the municipal government had paid off with a dramatic reduction in air pollution. From 2013 to 2018,
the annual average concentrations of SO2, NO2, PM2.5 and PM10 fell by 77.36%, 25.00%, 43.02%, and 27.84% respectively. The annual average
PM2.5 concentrations in Beijing fell from 89.5 to 51 μg/m3. The PM2.5 source apportionment results in 2013 and 2017 showed that regional
transport and local emissions aggravated Beijing’s air pollution and coal combustion, motor vehicles and dust were the three main local
emission sources. A comprehensive and effective air quality management system of Beijing has gradually taken shape, including complete laws and
enforcement, systematic planning, powerful local standards, strong monitoring capacity and high public environmental awareness. Beijing
government took corresponding measures targeting specific air pollution sources. Beijing’s experience and lessons in the development and
implementation of air pollution control policies and programs have long been a model for many Chinese cities.

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 9. јула 2019. у 11 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Hydrodynamic behavior in super-small systems

одржаће Проф. др Денес Молнар (Department of Physics & Astronomy, Purdue University, USA)

САЖЕТАК:

Heavy ion collision experiments at the Relativistic Heavy Ion Collider (RHIC) in the US, and also the Large Hadron Collider (LHC) in Europe, have been underway to study the properties of a novel substance called the quark-gluon plasma. In this talk we will discuss indications that tiny droplets created in gold-gold and lead-lead collisions, possibly even proton-lead collisions, behave like a fluid that has very small specific shear viscosity. This would make the quark-gluon plasma not only the hottest and most perfect [T = O(10^12) K, eta/s = O(0.1)] fluid ever created in the laboratory, but also the smallest system exhibiting hydrodynamic behavior. A few related open questions will also be discussed.