У оквиру циклуса семинара Центра за фотонику, у понедељак, 13. маја 2019. године у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ кроз два предавања биће представљена Лабораторија за метаматеријале Центра за фотонику:

13:00 часова

Бранка Јокановић:
Кратак преглед активности и резултата Лабораторије за метаматеријале

13:15 часова

Војислав Милошевић:
Асиметрични резонатори као елементи јединичних ћелија једнодимензионалних метаматеријала

САЖЕТАК:

Структуре за вођење електромагнетних таласа на бази метаматеријала, које представљају периодично оптерећене водове или таласоводе, нашле су широку примену у микроталасној техници. У предавању биће приказано више метода за моделовање и карактеризацију ових структура, са посебним освртом на јединичне ћелије које испољавају асиметрију у рефлексији. Разматране методе обухватају хомогенизацију и екстракцију параметара одговарајућег ефективног медијума, моделовање помоћу еквивалентних електричних шема и анализу коришћењем теорије спрегнутих модова. Представиће се оригинални доприноси наведеним методама.

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 14.  маја 2019. у 13 часова на Институту за физику у Београду, у читаоници библиотеке „Др Даган Поповић“, проф. Виолета Петровић (Природно-математички факултет, Институт за физику, Kрагујевац) ће одржати предавање:

Милева Марић Ајнштајн између мита и истине

САЖЕТАК:

Милева Марић Ајнштајн је била прва жена Алберта Ајнштајна. Да ли због скромности, посвећености и љубави према мужу или сплета околности условљених временским контекстом, историја је препознаје само као „обичну“ жену, мајку, подршку, инспирацију Ајнштајну. Са друге стране, иако због горе наведених разлога, не постоји ни једна писана потврда, нити један документ на коме се појављује име Милеве Марић, не мали је број оних који сматрају да је управо она (више или мање) заслужна за све оно што име Алберт Ајнштајн у науци представља. Заговорници оваквог гледишта имају упориште у мноштву посредних доказа, као што су нека забележена сведочења и приватне преписке (писма), индицијама да је Ајнштајн свесно уништавао доказе о Милевином учешћу у научном раду, као и чињеници да је новац од Нобелове награде поклонио својој, тада, бившој жени. Чињеница је да се данас, када више нема сведока заједничког живота и рада брачног пара Ајнштајн, на основу доступних докумената може само дискутовати о њеном потенцијалном научном доприносу. Овај рад има за циљ да покуша да пронађе место Милеви Марић у историји науке, негде између истине и мита.

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 24. априла у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф др Ливиу Кионћел (Augsburg Center for Innovative Technologies, and Center for Electronic Correlations and Magnetism, Theoretical Physics III, Institute of Physics, University of Augsburg) ће одржати предавање:

Ab-initio typical-medium single-site theory for disordered systems

САЖЕТАК:

We introduce a self-consistent method to perform electronic structure calculations of disordered systems. The approach employs the single-site typical medium theory and is formulated in the language of multiple scattering. We present the formalism, implementation details and applications for realistic materials in which we find characteristics of Anderson localization, i.e., extended states and localized levels in different regions of the impurity bands.

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“ у петак, 19. априла 2019. године, у 13:00 часова др Чедомир Петровић, Брукхејвен национала лабораторија, САД, одржаће предавање под насловом:

„Superconductivity and Magnetism in 2D Materials“

Сажетак:

Superconductivity and charge-density-wave (CDW) are traditionally
viewed as Fermi surface instabilities due to electron-phonon
coupling whereas arguments have been made both for their
cooperation and competition [1-4]. In this talk I will discuss
emergence of superconductivity in the absence of magnetism from the
standpoint of disorder in doped two-dimensional (2D) CDW conductors
ZrTe3 and 2H-TaSe2-xSx [5- 10]. In the second part of my
talk I will briefly discuss magnetic critical phenomena and effects
of size reduction in CrI3 and other 2D materials of current interest
[11-12].

References: [1] G. Grüner, Rev. Mod. Phys. 60, 1129 (1988), [2] T. Kiss
et al., Nature Physics 3, 720 (2007), [3] S. V. Borisenkoet al., Phys.
Rev. Lett. 102, 166402 (2009). [4] E. Fradkin et al., Rev. Mod. Phys.
87, 457 (2015), [5] Xiangde Zhu et al., Phys. Rev. Lett. 106, 246404
(2011), [6] Hechang Lei et al., Europhys. Lett. 95, 17001 (2011), [7]
Xiangde Zhu et al., Sci. Rep. 6, 26974 (2016), [8] Lijun Li et al.,
NPJ Quantum Materials 2, 11 (2017). [9] M. Hoesch et al.,
arXiv:1712.03379, [10] A. M. Ganose et al., arXiv:1712.06551, [11] Yu
Liu et al., Phys. Rev. B 97, 014420 (2018), [12] Yu Liu et al.,
submitted (2019).

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања позивамо вас на предавање:

„Подељено ЈА: психолошки, математичко-постмодерни и квантно-механички
аспект“

које ће у уторак, 23. априла 2019. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ одржати др Владимир Ђоковић (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Београд).

У оквиру традиционог колоквијума Института за физику, у среду, 17. априла 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом

Machine Learning and Condensed Matter: What can we learn?

ће одржати проф. др Никола Рењо (Laboratoire de Physique, Ecole Normale Superieure – CNRS, Paris, France).

САЖЕТАК:

Relying on the advance of computing power, algorithms and large databases, machine learning (ML) has become a paradigmatic change in many areas. The versatility of the techniques and the success of ML have triggered a large interest in this approach applied to condensed matter. Obviously, it can be used as an advanced data analysis method for experimental results. In this talk, we will focus on ML in more theoretical contexts. Through a few examples, we will unveil its potential applications. We will discuss how it can discriminate between different phases in numerical simulations and how it can be used to encode many-body quantum states in an efficient manner.