Док овог маја истраживачи у огараниченом броју долазе на Институ за физику у Београду, у складу са Планомом рада у току ванредних мера, башта Института је оживела једнако као и претходних година.

Пре тачно шездесет година, физичари су остварили један од историјских продора у развоју науке и технологије. Наиме, 16. маја 1960. направљен је први ласер који је емитовао сноп светлости, што је посебно важан догађај за Институт за физику у Београду, који је пратио развој ласера од овог постигнућа до данашњице. Тим поводом се, иначе, широм света обележава Дан светлости који ће током овог месеца бити праћен и манфестацијама у Србији. Како је дошло до развоја ласера и како су ови инструменти постали тако важни у наше доба?

У једном чланку из 1917. године Алберт Ајнштајн је споменуо могућност манипулисања светлошћу тако да се створи чврст и фокусиран сноп. Међутим, деценијама се ова идеја није развијала нити је у научној заједници постојало интересовање за тако нечим. Још увек се није претпостављало какве су могуће употребе те идеје и да ће светлост променити свет, а ласери бити коришћени у бројним областима од медицине, до комуникације. 

Након Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе почињу да улажу све више средстава у истраживање ласера и даље не схватајући њихов потпуни потенцијал, али са надом да ће побољшати тачност радара. На Колумбија Универзитету 1953. године Чарлс Товенс са својим колегама развија и патентира уређај који је назвао масер (микроталасна амплификација стимулисаном емисијом радијације), а пет година касније објављује идеју за гасни ласер. Међутим, он није први који је успео и да направи ласер.

Товенсов рад је инспирисао многе истраживаче који су покушавали да спроведу његову идеју у дело па су зато у својим експериментима углавом усредсређени на гасове као медијум. Али у трци побеђује играч који је светлости приступио на другачији начин. 

У америчкој компанији Hughes која се бавила производњом летелица и у чијем фокусу су за време Хладног рата били летови за свемир, радио је инжењер и физичар Теодор Мајман. Мада је био ангажован да ради на уговорима за свемирска путовања и његови супервизори нису имали поверења у његове експерименте са светлошћу, успео је да их убеди да уложе известан износ у изградњу скромног уређаја који ће сноп светлости емитовати кроз рубински кристал.

Мајманове идеје су 16. маја 1960. године достигле циљ којем је велики број његових колега тежио, а његов уређај га је учинио оцем електро-оптичке индустрије. Ласери су за веома кратко време привукли пажњу и стручне јавности и лаика. Многима је постало јасно да ће се свачији живот променити. Могуће је да је најважнији корак ка тој спознаји била прва употреба ласера у медицинске сврхе која се одиграла већ крајем 1961. године када је помоћу још увек новог проналаска у САД извршена операција ока. 

Са историјом ласера тесно је повезана и историја Инситута за физику у Београду. У ову тек основану научну установу први ласери стижу само две године након Мајмановог проналаска. Те 1962. године прва два уређаја (један рубински, а други хелијум-неонски) из Румуније је донео тадашњи директор Александар Милојевић. Била су то прва искуства са ласерима на подручју тадашње Југославије. 

Професор Милојевић је са својим сарадницима исте године успео да покрене ласер, а 1965. године објавује рад о импулсивном рубинском ласеру у совјетском часопису Наука и жизњ. Шездесетих година, када су ласери били велика медијска тема широм света, на Институту за физику у Београду их поред професора Милојевића истражују Миодраг Петровић и Стипе Хајдуковић.

У наредној деценији истраживачи са Института за физику у Београду објављују велики број радова о ласерима у међународно признатим часописима, а један од најистакнутијих истраживача тог доба је академик Никола Коњевић. Традиција изучавања ласера на Институту за физику у Београду траје до данас, када су истраживања на њима углавном везана за Центар за фотонику, један од центара изузетних вредности.

Као подсећање на значај који ласери, али и светлост уопште, имају у нашој свакодневици и науци 21. века, на дан када је успешно конструисан први ласер, обележава се Међународни дан светлости. Ову манифестацију у Србији трећу годину за редом организује Национални координациони комитет Србије, а један од партнера је Институт за физику у Београду, установа која је на овим просторима пионир у истраживању ласера.

Током пандемије, истраживачи Института за физику у Београду су се прилагодили новонасталим околностима, али су једнако наставили да се баве физиком. У борби са опасном заразом кључни терет је несумњиво пао на медицину и сродне области, док експертиза физичара у датом тренутку није била пресудна, али упркос томе, физичари нису престали да се баве својим истраживањима, домаћим и међународним пројектима, научним радовима и образовањем.

Са проглашењем ванредног стања, Институт је организовао рад од куће, док су у просторијама Института радиле само основне службе које су се старале о одржавању инфраструктуре. Међутим, уз креативан приступ и мало организације, много тога је могло да уради и на даљину. Галерија представља избор призора из живота физичара Института током ванредног стања, а фотографије су направили сами истраживачи.

Фотографија др Марка Војиновића из Групе за гравитацију, честице и поља приказује дебату о квантној гравитацији са колегама из иностранства на којој учествује из воћњака, док др Лидија Живковић присуствује важној онлајн дискусији ЦЕРН-ове АТЛАС колаборације. Заменик директора, др Антун Балаж је забележио призор састанка Матичног одбора за физику, а председница Научног већа Института за физику, др Жељка Никитовић снимила је атмосферу кућних припрема за седницу Научног већа која је успешно одржана 5. маја.

Истовремено, др Ненад Вукмировић је забележио серију фотографија једноставних кућних експеримената које је изводио за потребе писања уџбеника за ђаке основне школе. У међувремену, током априлских ноћи, Игор Смолић је из даљине снимао приближавање новооткривене комете C/2019 Y4, познате као АТЛАС – слике су добијене највећим домаћим телескопом Миланковић, смештеном на Астрономској станици Видојевица која је део Астрономске опсерваторије у Београду. Посматрачко време на телескопу је одобрио Одбор за доделу времена, а снимање је било могуће захваљујући Миодрагу Секулићу који се физички налазио на посматрачкој станици.

У време тешке епидемиолошке ситуације и ванредног стања, у склaду са одлукама Владе Републике Србије, Институт за физику у Београду организовао је рад од куће, а у просторијама Института раде само основне службе које се старају о одржавању инфраструктуре.

У међувремену, ради заштите спроведена је дезинфекција свих просторија.

За више инфромација о зарази, новостима, званичним обавештењима и статистикама, посетите сајт covid19.rs.

Прошло је више од месец дана откако, због пандемије изазване новим коронавирусом, више од 200 истраживача Института за физику у Београду не долази у зграду у Прегревици 118, на обали Дунава у Земуну. Због тешке епидемиолошке ситуације и ванредног стања, Институт је, као и многе установе у Републици Србији, али и огромна већина научних институција у свету, благовремено организовао рад од куће за научнике и друге запослене. У просторијама Института раде само службе које се старају о одржавању инфрастуктуре.

У међувремену, пролеће је увелико стигло у башту Института. По први пут у периоду дугом скоро три деценије, откако се Институт на ову локацију преселио из центра града, двориште је опустело. Башту обилазе само радници Службе за одржавање који се и старају о њој, орезују стабла и косе травнате површине. Међутим, башта је једнако зелена као и претходних година. Неком би се на фотографијама чак могла учинити зеленијом него иначе.

„Сада је све добијало већи значај“, пише француски писац Албер Ками о доживљају природе током епидемије у славном роману „Куга“, који прати мрачну хронологију заразе у граду Орану и који је протеклих недеља много пута изнова читан и цитиран. „Први пут су сви осетили боје неба и мирисе земље који су означавали промене годишњих доба“.

Запослени Института за физику, као и бројни физичари широм света, не могу својом експертизом значајно допринети борби против заразе, будући да је то у јеку епидемије искључиво питање медицине и сродних дисциплина, на којима су ових дана и највећи терет и највеће жртве. Но, физичари нису неактивни ни током заразе. Мада се слична ситуација још није догодила у 59 година дугој историји Института, историја физике ипак бележи да се наука не зауставља у кризним околностима.

У славној биографији „Исак Њутн и научна револуција“, Гејл Кристијансон бележи анегдоту која је ових дана постала изузетно популарна међу физичарима. Наиме, пре 355 година, у пролеће 1665. Њутн се, као студент Тринити колеџа, склонио од разорне куге шездесет километара јужно од Кембриџа, на имање у Вултсхорпу. Овде ће, током годину дана карантина, Њутн открити универзални закон гравитације, природу светлости и развити диференцијални рачун, постављајући тако, усред заразе која је преполовила становништво Лондона, темеље модерне физике.

У условима ванредног стања и тешке епидемиолошке ситуације услед ширења COVID-19, на Институту за физику у Београду раде само основне службе које се старају о инфраструктури.

У знак поштовања према жртвама епидемије, заставе су спуштене на пола копља.

За више инфромација о зарази, новостима, званичним обавештењима и статистикама, посетите сајт covid19.rs.

Ђура Крмпотић, професор Физичког факултета у Београду у пензији, преминуо је у марту 2020. године у деведесетој години живота. Остао је упамћен као један од пионира послератне физике у Србији и изузетан предавач који је остављао утисак на студенте својом појавом, непосредношћу и ентузијазмом.

Рођен је у Београду 1930. године, где је дипломирао на Физичкој групи Природно-математичког факултета 1955. године. Магистрирао је 1963, а докторску тезу одбранио 1967. године.

На Институту за нуклеарне науке „Винче“ био је ангажован од 1953. до 1958. године, а од тада па до одласка у пензији, непрекидно био запослен на Природно-математичком, односно Физичком факултету. Школску 1963/64 провео је као сарадник Универзитета у Упсали, а 1968. и 1969. годину провео је на Универзитету Вандербилт у Нешвилу.

Његова истраживања везана су за нуклеарну спектрометрију. Објавио је више десетина радова у домаћим часописима, а у међународним часописима има 11 публикованих радова. Наследивши Милана Млађеновића, Ђура Крмпотић је од 1970. до 1996. године држао курс Нуклеарне физике. На Природно-математичком, односно Физичком факултету у Београду, био је дугогодишњи шеф Катедре за нуклеарну физику и елементарне честице. Држао је и Атомску и нуклеарну физику студентима физике у Крагујевцу и Општу физику на Електронском факултету у Нишу.

Како се наводи у тексту на страници Физичког факултета, „студенти којима је предавао раних осамдесетих година, када на Катедри није било асистента, живо се сећају дугих дискусија са професором Крмпотићем у току експерименталних вежби, о грешкама мерења, анализи података, детаљима детектора и апаратуре. Професор Крмпотић је био у стању да са толико заноса прича, да и он и студенти изгубе појам о времену. Отад потиче и једна студентска шала: – Шта ради студент физике у 11 увече у градском превозу? – Враћа се са вежби из Нуклеарне“.

Прочитајте текст на сајту Физичког факултета у Београду

Репрезентативни синдикат и Институт за физику у Београду потписали су, у среду, 4. марта 2020. године, Колективни уговор којим се уређују права, обавезе и одговорности из области рада и радних односа и друга питањаод значаја за запослене и послодавца.

У преговорима ради закључивања уговора учествовали су представници репрезентативног синдиката: председник др Дарко Васиљевић, секретар др Радмила Панајотовић и представник Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије Милена Миловановић; и представници Института: заменик директора др Антун Балаж, секретар Миомир Ердељановић и руководилац Одељења за правне послове Ана Радовић.

Колективним уговором су у великој мери утврђена већа права запослених од оних које је законодавац прописао. Између осталог, овим документом је дефинисана могућност рада од куће у случају болести или другог оправданог разлога, повећан је максималан број дана годишњег одмора, увећан је износ накнаде зараде за време одсуствовања и утврђене су нове годишње награде за запослене.

Колективни уговор Института за физику у Београду
Закључак о преговорима ради закључења Колективног уговора Института за физику у Београду