Наш колега Вилем Виктор ван Гервен одбранио је у среду, 30. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Магнетне нечистоће у суперпроводницима: стања унутар енергијског процепа у квантним тачкама и ефекти периодичних локалних момената“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Дарко Танасковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, доц. др Зорица Поповић и др Антун Балаж. Ментор је др Дарко Танасковић.
Честитамо!
Једна од три добитнице националне стипендије „Жене у науци“ за 2020. годину је др Даница Павловић са Института за физику у Београду. Као биолог у Лабораторији за биофотонику ангажована је у истраживањима која се баве интеракцијом светлости и биолошке материје.
Оптички уређаји које биолози користе у анализи различитих узорака, резултат су фундаменталних знања из фотонике. Неки од најсавременијих уређаја ове врсте користе истраживачи лабораторија за биофизику и биофотонику Института за физику у Београду. „Анализирали смо велики број различитих узорака од еритроцита и хемоглобина, ћелија рака дебелог црева, дентинског ткива у зубима, до хитинских структура код инсеката“, каже др Павловић која је инсекте истраживала и у оквиру своје докторске тезе. Тачније, анализирала је физичке механизме код инсеката који доводе до настанка оптичких ефеката, али је испитивала и каква је њихова улога.
Истраживачки тим у ком ради др Даница Павловић анализом инсеката, тачније њихових хитинских структура, користећи нелинеарну ласерску микроскопију, успева да веома ситне структуре ослика у високој резолуцији. Ова технологија допушта да се до таквог резултата дође без фототоксичности и избељеивања ткива. „Детаљан приказ морфологије и анатомије ових структура омогућава таксономско одређивање. Тако смо допринели открићу нових врста и подврста“, истиче др Павловић.
Инсекти су за истраживаче Лабораторије за биофотонику непресушни извор инспирације, а њиховим структурним бојама проналазе различите примене. „Оне могу бити од нарочите важности у индустрији боја јер не бледе и не штете околини. Бројни су постојећи изуми настали као реплике површинских структура инсеката, као што су текстил, козметика, оптички филтери, бољи соларни панели, уређаји за кондензовање водене паре и многи други“ каже др Павловић и наводи пример технологије за заштиту од фалсификата помоћу љуспица лептира, Теслаграм, која је заштићена патентом на међународном нивоу.
Инструменталне технике развијене захваљујући фотоници велику примену налазе и у медицини, а ласери и други оптички уређаји веома су заступљени у клиничкој пракси, и у дијагностици и у терапији. „Унутар ткива, фотони од којих је сачињена светлост интерагују са биолошком материјом у различитим процесима који се широко могу означити као расејање и апсорпција“, објашњава др Павловић, која је део тима Hemmaginero пројекта за изврсне младе научнике који финансира Фонд за науку Републике Србије. Под руководством др Александра Крмпота тим овог пројекта бави се анализом еритроцита и хемоглобина помоћу микроскопских и спектроскопских техника. Пре свега, користи се нелинеарна ласерска микроскопија. „Крајњи циљ истраживања је разумевање биолошке основе различитих поремећаја на нивоу еритроцита и развој неинвазивних метода за дијагностику и процену ризика оболевања“, каже др Павловић и додаје да је идеја пројекта проналажење детаљних информација о функционалним својствима хемоглобина што доводи до компаративне анализе еритроцита који одговарају здравим и оних који су карактеристични за патофизиолошка стања.
Након више награда и признања, др Даница Павловић је 2020. године проглашена и за једну од добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „Жене у науци“. Према њеним речима, ово признање јој даје додатну мотивацију и жељу за напредовањем. „Такође, сматрам да је ово прилика да промовишем науку, што је обавеза и дужност сваког научника“, истиче др Павловић.
Мада тврди да лично није наилазила на родно засноване препреке у бављењу науком и да сматра да смо као друштво доста напредовали у погледу равноправности у науци, додаје и да одређене тешкоће и предрасуде и даље постоје. „Могућности за бављење науком су готово једнаке за мушкарце и жене. Међутим, дешава се да жене због традиционалних родних улога напусте или запоставе своју каријеру“, каже др Павловић објашњавајући да научни рад подразумева доста одрицања, сталног усавршавања, рада ван радног времена за шта је, према њеном мишљењу, женама потребна додатна подршка. „То се посебно односи на младе научнице које треба охрабрити и уверити да не треба да бирају између научне каријере и породице“, закључује др Даница Павловић.
Научна сарадница Института за физику у Београду, др Даница Павловић, једна је од овогодишњих добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „За жене у науци“, саопштило је 28. децембра 2020. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Биолог др Даница Павловић запослена је у Лабораторији за биофотонику Института за физику у Београду где се бави истраживањима у области биофизике. Како се у саопштењу Министарства наводи, радови др Павловић су пружили допринос на пољу биофотонике и ентомологије и екологије инсеката.
Др Даница Павловић је добитница више награда и стипендија, а како се у њеној биографији наводи, ауторка је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих стипендија.
Стипендија „За жене у науци“ се у Србији додељује десет година у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Ореал Балкан женама до 35 година старости које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.
Поред др Данице Павловић, овогодишње добитнице су др Јелена Владић са Катедре за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду и др Ана Томас Петровић са Катедре са фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета у Новом Саду.