ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 30 Квантни ефекти фотосинтезе Гост: др Вељко Јанковић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 30) „Један од најважнијих обновљивих извора енергије је сунчева енергија која се у соларним ћелијама претвара у електричну. Међутим, постоје лимити ефикасности соларних ћелија који проистичу из фундаменталних закона статистичке механике и квантне физике“, каже др Вељко Јанковић из Института за физику у Београду у тридесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како имитација природних процеса може помоћи у повећању енергетске ефикасности.

„Физичари примећују запањујућу сличност између конверзије соларне енергије у електричну и примарних процеса природне фотосинтезе“, каже др Јанковић и додаје да у постизању ефикасности трансфера енергије природа користи квантне ефекте, па се последњих година интензивно развија квантна биологија.

Међутим, интересовање за квантне ефекте у биолошким процесима је знатно старије од првих експеримената који иду у овом правцу, па су тако они били тема размишљања физичара још у раним данима квантне механике. Како каже др Јанковић, на ту тему су увек постојала опречна мишљења, па се тако око кључних ставова нису слагали Бор и Шредингер.

Данас је квантна биологија мултидисциплинарна наука у којој се преплићу знања из физике, хемије и биологије. „Као што је филозоф Лудвиг Витгенштајн говорио да су границе његовог језика границе његовог света, у ово поље свако од истраживача доноси свој језик и покушава да интерпретира ствари из свог угла“, каже др Јанковић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић Сценарио: “Наука кроз приче” Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions) Сарадник у продукцији: Јована Николић Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.[:en]https://www.youtube.com/watch?v=z3Sam3NwnyU

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 29
Господар машина
Гост: др Душан Вудраговић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 29) „И хипотетичке и реалне Тјурингове машине не само да су отвориле ренесансу рачунарства, него су одиграле и кључну улогу у победи над немачким снагама у Другом светском рату“, каже др Душан Вудраговић из Инстититута за физику у Београду у двадесет деветој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт Физике“.

Алан Тјуринг, кога данас знамо као оца савременог рачунарства, током студија био је фокусиран на проблем одлучивања који је дефинисао Дејвид Хилберт, односно на тражење одговора можемо ли аутоматски да донесемо одлуку да ли је одређени математички исказ тачан. „Да ли постоји проблем на који најсавременији рачунар не може да да одговор? Постоји, а Тјуринг је то математички доказао“, каже др Вудраговић и појашњава да је за ту сврху конструисана чувена Тјурингова машина.

Једна друга Тјурингова машина је имала још практичнију намену а историчари данас сматрају да је захваљући њој и раду британских тимова за декодирање порука Други светски рат скраћен. „Тјуринг је најпознатији по томе што је разбио Енигму, машину коју су Немци користили за шифровање порука“, каже др Вудраговић у епизоду у којој детаљно објашњава како је ова машина функционисала и које су вештине биле потребне да се поруке декодирају.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 28
Рађање физике у Србији
Гост: Слободан Бубњевић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 28) Мада је данас једна од наших најуспешнијих дисциплина, са значајним истраживачким установама и светским великанима попут Михајла Пупина и Николе Тесле, физика у Србији развија се тек након Другог светског рата.

Наиме, од Галилеа Галилеја и његових експеримената са стрмом равни у 17. веку, у Европи настаје модерна физика као прва у истинском смислу егзактна наука. Међутим, такав развој модерне физике готово у потпуности мимоилази Србију.

На самом почетку 19. века, у Аустро-Угарској, Атанасије Стојковић, писац, физичар и астроном српског порекла, на славеносербском језику пише дело “Физика” које због језика којим је написано није имало велики утицај. У Србији ће се ова дисциплина учити тек много касније јер се први уџбеник из физике штампа 1851. године, а пише га један – лекар.

О томе како је текао почетни развој физике и како се ова дисциплина развија тако касно, да би данас постала једна од најнапреднијих, у 28. епизоди „Врта физике“ говорио је Слободан Бубњевић.

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Тwотецх Солутионс)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 27
Мрачно питање Вербера Хајзенберга
Гост: др Антун Балаж

„Хајзенберг је променио наше разумевање природе на микронивоу“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет седмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена овом хероју науке, једном од утемељивача модерне квантне физике, мислиоцу који је у физици спојио математику и филозофију, необичном карактеру који се храбро супротставио нацистима, али је потом, у Другом светском рату, учествовао у немачком нуклеарном програму.

„У природи ствари не морају да се дешавају онако како ми замишљамо. Хајзенберг је схватио да за описивање природе морамо да користимо апстрактне математичке објекте“, каже др Балаж објашњавајући како у опис природе треба укључити само неопходне елементе. Због тога су многи налази у квантној механици страни људској интуицији, па тако Хајзенбергов принцип неодређености открива да постоје фундаментална ограничења у томе шта можемо знати о микросвету.

Будући да су у изградњи модерне физике учествовали и многи физичари јеврејског порекла, са јачањем нацизма, у Немачкој је пред Други светски рад дошло до оспоравања квантне физике. Упркос опасностима, Хајзенберг се томе отворено супротставио због чега у Немачкој није могао бити изабран за редовног професора иако је већ био добитник Нобелове награде. Међутим, Хајзенбергову личност, по речима др Балажа, данас видимо вишедимензионално, будући да је касније имао контроверзну улогу у немачком нуклеарном програму.

„Мада је био оличење теоријског физичара, Хајзенберг нас је подсетио да је физика експериментална наука и да уколико теорија даје детаљнији опис него што можемо да измеримо, не мора да значи да је такав опис тачан“, објашњава др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.