Награду “Марко Јарић” за 2021. годину, коју домаћи медији називају и “српским Нобелом за физику” добио је др Стеван Нађ Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда је др Нађу Пергеу додељена, како се у образложењу жирија наводи, за изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.
Један од фокуса истраживања којима се др Нађ Перге тренутно бави су структуре од два међусобно заротирана слоја графена који су физичарима занимљиви из више разлога. Према речима др Нађа Пергеа, на први поглед би се могло очекивати да се понашају слично као један слој, али то је случај само када су заротирани под углом већим од пет степени. “Међутим, када су ова два слоја заротирана за приближно један степен, што је такозвани магичан угао, овај материјал се понаша потпуно другачије и може постати суперпроводник, изолатор или обичан метал у зависности од броја електрона у њему”, објашњава др Нађ Перге.
Група у којој ради др Нађ Перге на Калифорнијском технолошком институту бави се изучавањем оваквих вишеслојних графенских структура, али и микроскопијом и мерењем транспортних особина различитих квантних материјала. Овај тим постиже запажене резултате, па су тако радови овогодишњег добитника награде “Марко Јарић” у којима се бави поменутим структурама објављени у најпрестижнијим светским научним часописима као што су Nature, Science, Nature Physics и Physical Review Letters.
“Сврха мојих истраживања је унапређивање нашег разумевања електронских стања у овим системима”, каже др Нађ Перге и наглашава да је потребно више експеримената и неколико година рада да би се установиле особине материјала. “Посебно ми је драго и интересантно то што смо успели да урадимо неке од првих експеримената у овој области и у том смислу дали значајан допринос у разумевању основних особина и суперпроводности у заротираним двослојевима графена”, осврће се на свој рад др Нађ Перге.
Још пре доласка на Калифорнијски технолошки инстиут др Нађ Перге је постизао запажене резултате, а на докторским студијама на Техничком факултету у Делфту бавио се физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију Марија Кири за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону где је изучавао тополошке изолаторе и суперпроводнике. У току овог постодкторског ангажовања његови главни резултати били су везани за тополошка Мајорана стања, а радови из тог периода су објављени у часопису Science и постигли су високу цитираност.
Истраживања којима се данас бави добрим делом су мотивисана управо реализацијом тополошких Мајорана стања. “Ова стања су веома нестабилна и тешко је направити експеримент који ће недвосмислено показати њихове топлошке особине”, објашњава др Нађ Перге и додаје да нови суперпроводни материјали потенцијално могу да се искористе за реализацију Мајорана стања.
“Истраживања на новим материјалима и експерименти које ми и остале групе радимо константно унапређују и мењају наше разумевање природе. Обично су то детаљне студије које померају границе науке по мало, корак по корак”, каже др Нађ Перге и признаје да је тренутно тешко проценити колико ће ова област и појединачни експерименти бити значајни у ширем смислу.
Говорећи о положају науке, а првенствено физике у Србији, и шта нашим установама недостаје да би могле да се баве истраживањима каква су она на којима он ради, др Нађ Перге каже да му није довољно познато каква је тренутно ситуација у Србији, али да су за ова компликована истраживања потребне значајне и константне инвестиције које су тешко оствариве и у многим земљама Европске уније. У разговору о науци у Србији, др Нађ Перге каже да није у контакту са домаћим физичарима онолико колико би желео. “Дистанца, временска разлика и много обавеза дефинитивно отежавају успостављање и одржавање сарадње. Надам се да ће бити више прилика у будућности”, каже др Нађ Перге.
Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. У току школовања и студија освајао је бројне награде. “Неизмерно сам захвалан свим својим менторима, наставницима и професорима који су утицали на мој развој као физичара. У том смислу су институтције Математичке гимназије, Истраживачке станице Петница, Института за физику у Београду и Физичког факултета за мене биле изузетно важне. Без тих институција не бих био ту где сам сада”, закључује др Нађ Перге.
