Вести

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић у „Политици“

01/25/2022

Уочи 118-те годишњице постојања, дневни лист „Политика“ у недељном броју доноси тематски интервју са др Александром Богојевићем, директором Института за физику у Београду. У опсежном, сликовитом тексту под насловом „Ренесансни преображај знања, умећа и креативности“, аутора Дарка Пејовића, који је у рубрици „Друштво“ објављен 23. јануара, представљени су планови развоја Института за 2022. годину, као и разноврсна размишљања, идеје и анализе др Богојевића.

„За Институт за физику, први наш институт од националног значаја, од ове године почиње ново рачунање времена“, пише „Политика“ наводећи како би ову годину на Институту требало да обележе два пројекта после којих, како се каже у чланку, „више ништа неће бити исто не само у овој научној тврђави на земунској обали Дунава, већ и у најширем окружењу“.

Крајем децембра Институт је приступио програму „Убрзање иновација и подстицање раста предузетништва“ који се остварује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, а у њему учествује шест института. Циљ је, пише Политика, да креативна енергија из ових институција послужи за „напајање“ привреде и да стварање научних радова не буде себи сврха, већ да истраживања нађу и конкретну примену.

„Инострани експерти ће нас обучити како да брже и у већем обиму повлачимо новац из међународних фондова, како да формулишемо патентне захтеве“, каже у разговору са новинарем „Политике“ др Богојевић, додајући да овакав пројекат омогућује и оснивање високотехнолошких предузећа која „кад стасају могу да изађу из окриља Института и осамостале се“.

Уз исходе овог пројекта, „Политика“ детаљно анализира и укупни план развоја Института, са посебним освртом на раст људских ресурса, да би се потом чланак посветио питању утицаја науке на укупни развој Републике Србије. „Будућност не почива само на многољудним државама попут САД, Кине, Русије, Индије“, сматра др Богојевић, додајући како постоје историјски примери да су и мале земље давале допринос човечанству који је био у позитивној несразмери са њиховом величином.

Финални део чланка посвећен је изградњи и опремању Центра Верокио на Институту за физику. „У Институту за физику ће на пролеће бити ударени темељи једном дугорочном процесу преображаја“, најављује Политика, објашњавајући концепт новог постиндустријског образовања у овом иновационом и едукативном центру, који је приоритетни пројекат Владе Србије, као и порекло његовог назива и његове бројне партнере из света.

Вести

АКТУЕЛНО: Два истраживача Института председници матичних одбора

01/24/2022

Новоизабрани председници у чак два матична научна одбора су истраживачи из Института за физику у Београду. Наиме, за председника Матичног одбора за физику, његови чланови недавно су изабрали др Антуна Балажа (на слици лево), научног саветника из Лабораторије за примену рачунара у науци, док је за председника Матичног одбора за геонауке и астрономију изабран др Владимир Срећковић (на слици десно), научни саветник из Лабораторије за астрофизику и физику јоносфере.

Матични научни одбори су тела која се старају о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији. Како се наводи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ови одбори између осталог одлучују о стицању звања научни сарадник и дају мишљење Комисији о квалитету научноистраживачког рада и доприносу кандидата за избор у виша звања, дају Министарству мишљење о годишњем извештају научноистраживачких организација и предлажу члана у Комисију за утврђивање предлога годишње листе категорисаних часописа.

Матични научни одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Новоизабрани председник, др Антун Балаж је научни саветник и заменик директора Института за физику у Београду. Руководилац је Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система, води већи број европских пројеката, а препознатљиви су његови научни доприноси у области ултрахладних квантних гасова.

Матични научни одбор за геонауке и астрономију броји седам чланова чији мандат траје пет година. Његов нови председник, др Владимир Срећковић је научни саветник Института за физику у Београду где је запослен од 2003. године. У својој досадашњој каријери објавио је значајан број радова из области астрофизике и гравитације у међународним часописима, а такође је и едитор и рецензент у реномираним часописима.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Бојана Бркић

01/18/2022

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. јануара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Бојана Бркић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Laplacian on fuzzy de Sitter space

САЖЕТАК:

In this seminar, we shall consider the geometric property of fuzzy de Sitter space by studying the Laplacian. The latter is defined within the noncommutative frame formalism and it is not hermitian, thus, inducing the nonunitary evolution. We shall solve the eigenproblem of the symmetrically ordered quantum-mechanical Laplacian and discuss its spectrum.

Приступите предавању

Вести

ПРОЈЕКТИ: Институт за физику приступио SAIGE пројекту за подизање капацитета

12/28/2021

Институт за физику у Београду заједно са других пет института потписао је са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Меморандум о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научноистраживачку делатност. Свечано потписивање организовано је у Влади Републике Србије у уторак, 28. децембра 2021. године. „Министарство науке, просвете и технолошког развоја снажно подржава изврсност у науци и посвећено је дугорочном обезбеђивању квалитета научноистраживачког рада“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја, приликом свечаног потписивања.

За трансформацију института опредељено је око 13 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), који се финансира и реализује кроз чврсто партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

„Кроз сарадњу на сличним пројектима јачања капацитета, посебно са Светском банком, Институт се претходних година трансформисао и постао институт од националног значаја. Овај пројекат ће нам помоћи да се сада суочимо са кључним питањем: како искористити велику креативну енергију у науци да би се ојачали привреда и друштво у целини у Републици Србији“, сматра Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Говорећи на самом потписивању о значају пројекта, чија је реализација почела у мају 2020. године, проф. др Виктор Недовић, директор пројекта SAIGE, истакао је да се реализација одвија кроз три компоненте које обухватају: даљу реформу научноистраживачког сектора, подршку програма Фонда за науку и јачање сарадње са српском дијаспором, као и Подршку новом Програму Фонда за иновациону делатност – Програму Акцелерације.

Циљ пројекта SAIGE је да се побољша релевантност и изврсност научних истраживања и подигне капацитет научноистраживачких организација, као и да се унапреди иновативно предузетништво и приступ изворима финансирања за раст компанија и доприносе расту у конкурентности српске економије.

„SAIGE пројекат је од великог значаја не само за Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, већ и за све учеснике па и саму научну заједницу Србије јер кроз ову подршку у смислу трансформација научних института имамо већу шансу да се укључимо у глобалне токове како науке тако и економије“, истакла је др Јелена Беговић, директор ИМГГИ. Овај институт и Институт за физику у Београду су једини већ прошли кроз сличан пројекат што је утицало на обе ове институције.

Министарство је у 2020. години спровело процес вредновања института који обављају научноистраживачку делатност на основу упитника у коме су институти сами проценили тренутно стање и кључне прилике за унапређење. Институти су се такође изјаснили о томе да ли желе да на добровољној основи наставе даље учешће у процесу који подразумева спољну међународну експертску процену и припрему плана трансформације. Након изјашњавања уследила је селекција и одабрана је прва група од шест института која је наставила учешће у даљем процесу.

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

12/25/2021

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом „Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом „Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система“ одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Аксел Пелстер

12/20/2021

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Аксел Пелстер (Департман за физику, Технички универзитет у Кајзерслаутерну, Немачка), одржаће предавање:

On the theoretical description of photon Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Since the advent of experiments with photon Bose-Einstein condensates in dye-filled microcavities in 2010 [1], many investigations have focused upon the emerging effective photon-photon interaction. Despite its smallness, it can be identified to stem from two physically distinct mechanisms [2]. On the one hand, a Kerr nonlinearity of the dye medium yields a photon-photon contact interaction, whose microscopic theoretical description is based on a Lindblad master equation [3]. On the other hand, a heating of the dye medium leads to an additional thermo-optic interaction, which is both delayed and non-local [4]. The latter turns out to represent the leading contribution to the effective interaction for the current 2D experiments.

A new experimental platform, which is currently built up in Kaiserslautern, will be devoted to analyse the dimensional crossover in trapped photon gases from 2D to 1D. As the photon-photon interaction is generically quite weak, they behave nearly as an ideal Bose gas. Moreover, since the current experiments are conducted in a microcavity, the longitudinal motion is frozen out and the photon gas represents effectively a two-dimensional trapped gas of massive bosons, where the anisotropy of the confinement allows for a dimensional crossover. A detailed investigation for such a system allows to determine its effective dimensionality from thermodynamic quantities [5].

Furthermore, we investigate how the effective photon-photon interaction changes when the system dimension is reduced from 2D to 1D [6]. To this end, we consider an anisotropic harmonic trapping potential and determine via a variational approach how the properties of the photon Bose-Einstein condensate in general, and both aforementioned interaction mechanisms in particular, change with increasing anisotropy. We find that the thermo-optic interaction strength increases at first linearly with the trap aspect ratio and later on saturates at a certain value of the trap aspect ratio. Furthermore, in the strong 1D limit the roles of both interactions get reversed as the thermo-optic interaction remains saturated and the contact Kerr interaction becomes the leading interaction mechanism. Finally, we discuss how the predicted effects can potentially be measured experimentally.

[1] J. Klaers, J. Schmitt, F. Vewinger, and M. Weitz, Nature 468, 545 (2010).
[2] J. Klaers, J. Schmitt, T. Damm, F. Vewinger, and M. Weitz, Appl. Phys. B 105, 17 (2011).
[3] M. Radonjic, W. Kopylov, A. Balaz, and A. Pelster, New J. Phys. 20, 055014 (2018).
[4] E. Stein, F. Vewinger, and A. Pelster, New J. Phys. 21, 103044 (2019).
[5] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2011.06339 (2020).
[6] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2109.11211 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 826 2047 2000
Passcode: 680361

Вести, Новости

ГОСТ ИНСТИТУТА: др Дмитриј Камањин

12/13/2021

У петак, 10. децембра 2021. године, Институт за физику у Београду је посетио др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (JINR) у Дубни. Директор и запослени Института су на састанку са др Камањином разговарали о досадашњој и будућој сарадњи ове две установе.

Током посете нашем Институту, др Камањин је представио Институт у Дубни и могућности за сарадњу свим заинтересованим истраживачима Института за физику.

Институт за физику већ више деценија негује успешну сарадњу са Институтом у Дубни, који је једна од великих европских истраживачких установа са развијеном међународном мрежом сарадника. Обједињени институт се налази око 100 километара од Москве, у месту Дубна које је због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Основан је 1956. године са циљем да се у њему истражују фундаменталне особине материје. Данас Институт у Дубни запошљава више од пет хиљада истраживача и инжењера, а његове ресурсе користе и истраживачи из других земаља. Међу оснивачима се налази 18 држава, а Србија је једна од шест придружених чланица. Очекује се да Србија ускоро постане пуноправни члан конзорцијума Обједињеног института.

Вести, Наше приче, Новости

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ефекат на високим температурама

12/07/2021

Истраживач Института за физику у Београду др Јакша Вучичевић учествовао је у истраживању током ког је уочен један нов квантни феномен и то на вишој температури. Истраживање је део пројекта Cold atoms, Hubbard model and holography: key to strange metals финансираног у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије. Др Вучичевић је на овом проблему радио са др Роком Житком из Института “Јожеф Стефан” у Љубљани.

Радови др Вучичевића и др Житка о новим типовима магнетних квантних осцилација које се јављају на високим температурама, издвојени су као препорука уредника у часописима Physical Review Letters и Physical Review B у новембру 2021. године и истакнути су у APS Physics magazine. Зашто ово истраживање привлачи такву пажњу међу физичарима?

„Квантне осцилације електричне проводности материјала на веома ниској температури су добро познат феномен, Шубников-де-Хас ефекат, опажен први пут 1930. године“, објашњава др Вучичевић додајући да је физички механизам овог понашања јасан у металима и полупроводницима. Међутим, у скорашњим експериментима је уочена нова врста осцилација које се испољавају на вишим температурама, где Шубников-де-Хас ефекат не важи. Теорија коју су развили др Вучичевић и др Житко описује управо ту феноменологију. “Испоставља се да је главни ‘састојак’ за високотемпературне Браун-Зак осцилације скраћење времена живота квази-честица до чега долази управо на високим температурама”, наглашава др Вучичевић. 

“Према Хајзенберговом принципу неодређености, краћи живот квази-честица значи да је њихова енергија мање одређена, па постају вероватнији процеси где честица тунелира између два стања са различитим енергијама. Браун-Зак осцилације су управо осцилације у амплитуди оваквог тунелирања”, каже др Вучичевић и додаје да је феномен Браун-Зак осцијалција први пут експериментално опажен 2017. године у двослоју графена и бор-нитрида. Модел који су развили др Вучичевић и др Житко доста се разликује од овог па је очигледније да је реч о универзалном феномену који не зависи од детаља решетке. 

“Још увек је рано да се говори о комерцијалним и технолошким применама квантних ефеката на високим температурама. Међутим, у експерименталној физици верујемо да ће овај феномен послужити у сврхе дијагностике материјала”, тврди др Вучичевић. 

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

12/03/2021

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 09. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Charge pair transport pathway in organic solar cells

САЖЕТАК:

Solar cells based on organic semiconductors have been widely investigated in the last three decades with a continuous improvement in their performance and lifetime and improved understanding of the processes that take place in the device. The first part of the talk will consist of a brief review of this research field and a review of our previous efforts aimed at understanding the key process in the solar cell – the separation of photo-generated charge pairs (excitons). Our recent results will be presented in the second part of the talk [1, 2]. We model the system using a microscopic effective Hamiltonian that takes into account the most relevant processes that determine the dynamics of excitons. The results for energy and time resolved dynamics of charge pairs from the moment of their photogeneration to the moment of their extraction or recombination will be presented. The results indicated that charge separation proceeds via the cold pathway in which donor excitons convert to relaxed charge-transfer excitons which further transform to the states of separated charges [1]. We further analyze these results from the perspective of non-equilibrium thermodynamics. We determine the difference between equilibrium and non-equilibrium dependence of free energy on charge pair separation distance. Our results indicated that this difference is largest when charge separation efficiency is large which led us to conclude that charge separation in efficient organic solar cells proceeds via a cold but nonequilibrated pathway [2].

[1] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 124, 4378 (2020).
[2] W. Kaiser, V. Janković, N. Vukmirović, and A. Gagliardi, J. Phys. Chem. Lett. 12, 6389 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 4920 6726
Passcode: 819948

Вести, Новости

ИДЕЈЕ: Истраживачи Института освојили рекордних седам пројеката Фонда за науку

12/01/2021
Илустрација: Фонд за науку Републике Србије

Истраживачи Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, поново су остварили запажен успех – освојили су чак седам пројеката који су одобрени за финансирање у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку Републике Србије. Према коначним листама које је Фонд за науку објавио 30. новембра, то је највећи број пројеката којима у овом програму руководе истраживачи из једне институције у Србији, а поред нашег института, седам пројеката освојио је још и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

„Идеје“ су до сада највећи програм Фонда за науку који је покренут са циљем да финансира изврсну науку кроз пројекте који ће, како се наводи на сајту Фонда, у будућности имати утицаја на развој науке и истраживања. Одобрени пројекти су разврстани у четири области (природне, техничко-технолошке, биомедицинске и друштвено-хуманистичке науке), а њихов укупан буџет износи 29.999.198,17 евра.

За добијање ових средстава, на програм „Идеје“ је конкурисало 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са чак 917 предлога пројеката. У оквиру поступка евалуације, спроведеног у два степена, за финансирање је изабрано 105 пројеката на којима ће учествовати 1.064 истраживача из 98 научно-истраживачких организација.

По броју одобрених пројеката, иза Института за физику и ПМФ-а Нови Сад, следи пет институција које су у програму „Идеје“ освојиле по пет пројеката (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Медицински, Фармацеутски и Филозофски факултет Универзитета у Београду). По четири пројекта освојиле су три организације (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Институт за хемију, технологију и металургију и Технолошко-металуршки факултет), док су две освојиле по три пројекта (Биолошки и Факултет политичких наука). Остале НИО су освојиле 2 и мање пројеката (8% по 2 пројекта; 25% по 1; док 55% институција не руководи ниједним пројектом, али учествује у бар једном).

Кад је реч о пројектима који стижу на Институт за физику, њихов укупан буџет износи 1.801.422,57 евра. Пројекти су разврстани у области природних (5) и технолошко-техничких наука (2), а пројекти ће бити реализовани у сарадњи са истраживачима из седам других установа (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, као и Факултет за физичку хемију, Медицински факултет и Стоматолошки факултет у Београду). На сличан начин, истраживачи из Института поред својих учествују и на једном одобреном пројекту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Седам пројеката који су одобрени у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку, а којима руководе истраживачи из Института за физику су:

  • APPerTAin-BIOM – Atmospheric pressure plasmas operating in wide frequency range – a new tool for production of biologically relevant reactive species for applications in biomedicine – др Невена Пуач,
  • CompsLight – Control and manipulation of light in complex photonic systems – др Драгана Јовић Савић,
  • NOVA2LIBS4fusion – Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing components – др Миливоје Ивковић
  • EGWIn – Exploring ultra low global warming potential gases for insulation in high-voltage technology: Experiments and modelling – др Саша Дујко,
  • QGHG-2021 – Quantum Gravity from Higher Gauge Theory – др Марко Војиновић,
  • NOOM-SeC – Nano-objects in own matrix – Self composite – др Небојша Ромчевић и
  • SimSurgery – Multiphysics Software Package for Simulation of Electrosurgical Procedures – др Марија Радмиловић-Рађеновић

У свим претходним програмима Фонда за науку, истраживачи Института за физику су такође успели да освоје финансирање – четири пројекта истраживача из Института финансирана су у оквиру програма ПРОМИС, један у оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције и један у оквиру Специјалног програма истраживања COVID-19. Тако ће се, након објављивања резултата програма „Идеје“, у Институту за физику у Београду реализовати 13 пројеката које финансира Фонд за науку Републике Србије.

ПРОГРАМ ИДЕЈЕ – Коначне ранг листе пројеката на сајту Фонда за науку