АКТУЕЛНО: Нови сазив Научног већа Института

У петак, 9. јуна 2023. године, одржана је прва седница новог сазива Научног већа Института за физику у Београду. На седници у сали „Звонко Марић“ окупили су се нови чланови већа и том приликом за председника поново изабрали др Ненада Лазаревића, а за његовог заменика др Марка Војиновића, који су успешно руководили радом већа и у претходном сазиву.

Научно веће Института броји 45 чланова, а према Правилнику о саставу Научног већа о његовим члановима гласају сви истраживачи који имају научна звања. Избори за чланове новог већа одржани су 7. и 8. маја, а организовани су по групацијама којих има шест на Институту.

Групације окупљају лабораторије у којима се истраживачи баве сродним темама или имају сличан методолошки приступ. У свакој од групација истраживачи су међу собом гласањем изабрали по седам представника, а у складу са Правилником, у састав већа су ушла и три члана управе из реда истраживача.

Чланови актуелног сазива Научног већа су:

  1. Александар Белић
  2. Александар Богојевић
  3. Александар Крмпот
  4. Александра Коларски
  5. Антун Балаж
  6. Биљана Бабић
  7. Биљана Станков
  8. Бојана Вишић
  9. Бранислав Цветковић
  10. Владимир Дамљановић
  11. Владимир Срећковић
  12. Владимир Удовичић
  13. Горан Исић
  14. Гордана Маловић
  15. Дејан Јоковић
  16. Димитрије Малетић
  17. Димитрије Степаненко
  18. Драгана Марић
  19. Душан Арсеновић
  20. Зоран Грујић
  21. Зоран Мијић
  22. Ивана Васић
  23. Игор Прлина
  24. Игор Франовић
  25. Јасна Ристић-Ђуровић
  26. Јелена Јовићевић
  27. Јелена Митрић
  28. Јулија Шћепановић
  29. Магдалена Ђорђевић
  30. Маја Рабасовић
  31. Марија Јанковић
  32. Марија Митровић-Данкулов
  33. Марија Радмиловић-Рађеновић
  34. Марина Лекић
  35. Марко Војиновић
  36. Милан Петровић
  37. Милица Миловановић
  38. Мирјана Грујић-Бројчин
  39. Невена Пуач
  40. Ненад Лазаревић
  41. Ненад Симоновић
  42. Новица Пауновић
  43. Саша Дујко
  44. Саша Лазовић
  45. Тијана Томашевић-Илић

Посебна Indico страница Научног већа

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 09. јун 2023. године у 11 часова на Институту за физику у Београду, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду) одржаће предавање:

Holographic Aspects of Even-Dimensional Topological Gravity

САЖЕТАК:

Despite being formulated over 30 years ago, the topological gauge theory of gravity in an even number of space-time dimensions has received limited attention. In this talk, we will consider this theory (with the AdS gauge group) in the setup of holographic duality. First, we will compute the holographic one-point functions. The fact that one-point function of a spin current generally does not vanish opens up a possibility of application in the field of spin systems in three space-time dimensions. Then, we will further investigate some bulk semiclassical geometries and discuss them in the light of holography. Finally, we will discuss the two-point function in the dual-field theory using the Wilson line-like presentation of a probe point particle in the bulk.

СЕМИНАР: Андрија Костић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 08. јуна 2023. године у 14 часова, путем Zoom платформе, Андрија Костић (Макс Планк институт за астрофизику , Гархинг, Немачка) одржаће предавање:

Forward modeling the large-scale structure — from effective field theory to dark matter constraints

САЖЕТАК:

The constraining power promised by future large-scale structure surveys has driven the development of ever better techniques for extracting cosmological information from those datasets. Increase in the expected number of modes that could be well within the reach of the theory offers an improvement of few orders of magnitude with respect to cosmic microwave background. However, this extra information is hidden within the non-linear structures and hence it is necessary to very carefully model different physics at play in order to responsibly deal with the upcoming datasets. In the talk we will present recent efforts of merging the effective field theory approach to structure formation with the field-level inference, trying to extract cosmological information Fourier mode by Fourier mode, and demonstrate their potential for modeling the upcoming data from future large-scale structure surveys. Furthermore, we will show how the field-level modeling can also offer insights into the local universe, from which constraints on dark matter can be derived. If time allows it, we will also present an interesting side product of field-level inference machinery, informing us on how future surveys should be conducted in order to more efficiently constrain cosmological models at hand.

Приступите предавању
Meeting ID: 826 8078 2532
Passcode: 524400

ГАЛЕРИЈА: Прослава Дана Института

Поводом 62. годишњице оснивања Институт за физику у Београду органзиовао је традиционалну свечаност. На свечаној седници Научног већа додељене су Годишња и Студентска награда за 2023. годину, а затим је у башти Института, у „врту физике“ на обали Дунава, организован свечани коктел за запослене и пријатеље Института.

Фото: Бојан Џодан

ПРИЗНАЊА: Годишња и Студентска награда Института за физику за 2023. годину

На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, у уторак, 30. маја 2023. године, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Бојани Вишић за њен значајан допринос у области синтезе, карактеризације и спектроскопије неорганских нанотуба и осталих наноматеријала. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

У образложењу жирија се наводи да се у претходне две календарске године нарочито истиче рад др Вишић на тему синтезе и карактеризације волфрамових субоксида. Наиме, др Вишић је, како се даље наводи, направила дефинитиван помак у разумевању стехиометрие и оптичких особина чак четири различита система из ове групе. У периоду од 2021. до 2022. године др Вишић је објавила шест научних радова (категорија М21:3, М22:3) укупног импакт фактора 22.961, а најавиши ИФ има рад објављен 2021. године у часопису Nanomaterials. Радови др Вишић су током последње две календарске године цитирани укупно 109 пута.

Студентску награду добила је др Сања Ђурђић Мијин за докторску дисертацију под називом „Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Др Сања Ђурђић Мијин је од фебруара 2018. године запослене у Центру за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду. Докторске студије на Физичком факултету Универзитета у Београду уписала је октобра 2018. године. Докторску дисертацију је израдила под менторством др Ненада Лазаревића, а одбранила ју је 10. марта 2022. године. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, ценећи квалитет добијених резултата, лични допринос кандидаткиње, квалитет написане докторске дисертације, као и чињеницу да резултати представљени у докторату имају значајан утицај на фундаментална и примењена истраживања.

Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Јакша Вучичевић, др Игор Франовић и др Бранислав Цветковић, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитница Годишње награде је традиционално одржала предавање у ком је представила теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошла у претходне две године.

Фото: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Александра Алорић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 01. јуна 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Александра Алорић (Algebra AI, Београд), одржаће предавање:

Agent-based modeling in the field of socio-economic complex systems

САЖЕТАК:

Understanding how interesting macroscopic patterns emerge out of a large number of simple microscopic interactions has been the focus of statistical physics for a very long time. In a similar vein is our desire to explain the development of macroscopic patterns at the level of society and other socio-economic systems starting from interactions of the simplest interacting elements – modeled by agents. In this talk, we will discuss several applications of agent-based models to tackle phenomena in the domains of finance, knowledge production, information transformation within communities, etc. In some cases, we can develop detailed analytical solutions in small and large population limits (questions of fragmentation in financial markets), while in others, we use numerical simulations to inform experiments. In all cases, these models allow us to learn more about the underlying systems by testing different policy strategies and investigating systems’ behavior in the domains inaccessible to experimentation.

Приступите предавању
Meeting ID: 811 8667 1554
Passcode: 971255

ДОГАЂАЈИ: Предавање Џона Елиса у Београду

Један од најугледнијих физичара данашњице, Џон Елис са Кингс колеџа у Лондону, одржао је у четвртак, 25. маја 2023. године, јавно популарно предавање у Народном музеју. Догађај је део пратећег програма конференције LHCP која се одржава у Београду од 22. до 26. маја у организацији Института за физику у Београду и Физичког факултета Универзитета у Београду.

У пуном Атријуму Народног музеја професор Елис је говорио о идејама које покрећу истраживаче ЦЕРН-а, али и о Великом сударачу хадрона (LHC) који је описао као најмоћнији микроскоп којим истражујемо најситније честице и истовремено моћан телескоп који одгонета порекло универзума.

Да бисмо разумели како је дошло до Великог праска и како се свемир шири, потребно је креирати такозване мале праскове помоћу инструмената као што је LHC.

Највећи резултат до ког су до сада истраживачи који раде на Великом сударачу дошли, свакако је откриће Хигсовог бозона. Међутим, како је професор Елис на предавању рекао, ово откриће није крај модерне физике већ почетак истраживања за многа нерешена питања као што су тамна материја, однос материје и антиматерије, порекло гравитације.

Професор Елис је истакао значај међународне сарадње у раду на овако великим пројектима и напоменуо да важан допринос истраживањима у ЦЕРН-у даје и драгоцена група физичара из Србије.

Елис је публици објаснио и шта је Стандардни модел честица, односно модел који описује од чега је начињена сва материја у природи. Модел је осмишљен још шездесетих година прошлог века и потврђен је бројним експериментима у ЦЕРН-у, а последњи део ове слагалице представља Хигсов бозон, односно честица која обезбеђује да материја има масу. Постојање такозване божје честице први пут је потврђено експериментима који су изведени на LHC 2012. године.

Фото: Бојан Џодан

ПОСЕТЕ: Студенти физике и астрофизике у Институту за физику

Студенти са Департмана за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и студенти астрофизике на Математичком факултету Универзитета у Београду посетили су са својим професорима у среду, 24. маја 2023. године, Институт за физику у Београду.

Представници Института су студенте дочекали у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ где је директор Института др Александар Богојевић одржао предавање и представио гостима рад ове научне установе која има статус института од националног значаја за Републику Србију.

Студенти су затим обишли центре изузетних вредности: Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе и Центар за фотонику, где су се у разговору са истраживачима боље упознали са радом у лабораторијама и темама којима се истраживачи Института баве.

Током посете студенти су обишли и Иновациони ценатар Института где су имали прилику да чују како наука може да се примени у изради различитих производа.

Фото: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Дејан Стојковић

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у понедељак, 29. маја 2023. године у 12 часова у сали Звонко Марић Института за физику у Београду, др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, Државни универзитет Њујорка), одржаће предавање:

Testing an alternative to quantum mechanics

САЖЕТАК:

In this talk we will present an alternative formulation of quantum mechanics, whose basic starting point is pure information represented by binary sequences, without any reference to space, time and matter. Directly from these binary sequences, we will derive highly non-trivial QM results: rules of angular momentum addition, Clebsch-Gordan coefficients and Wigner’s d-matrix formula. In particular, Wigner’s formula can be used to describe experiments with two sequential Stern-Gerlach detectors relatively rotated by some angle (which actually represents the first step toward formulating an emergent quantum spacetime). Being inherently discrete, and matching quantum mechanical predictions only in the continuous limit where the length of the sequences is infinite, this formalism can be tested with very precise state-of-the-art experiments in quantum optics.

НАЈАВЕ: Популарно предавање угледног физичара Џона Елиса у Народном музеју

Упоредо са престижном конференцијом LHCP, која окупља 400 физичара из целог света у Београду, Институт за физику у Београду организује јавно предавање једног од најугледнијих физичара данашњице, Џонатана Елиса, професора на Kингс колеџу у Лондону.

Јавно предавање под називом  From Little Bangs to the Big Bang  одржава се у атријуму Народног музеја, у четвртак, 25. маја 2023. године, у 14 часова.

Експерименти на Великом сударачу хадрона (LHC) у ЦЕРН-у, којима је посвећена текућа конференција, бацају светлост на бројна фундаментална питања у космологији, као што су структура и порекло видљиве материје у Универзуму, природа такозване тамне материје и будућност Универзума. Kључна улогу у овим анализама игра Хигсов бозон, јединствена и мистериозна честица која тек треба да открије своје тајне.

Предавање је отворено за публику и на енглеском језику.

Добро дошли!