СЕМИНАР: Дмитри Трунин

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института а физику у Београду, у четвртак, 23. новембра 2023. године у 16 часова путем Zoom платформе, Дмитри Трунин (Принстон универзитет, САД) одржаће предавање:

True quantum chaos from replica OTOCs

САЖЕТАК:

Out-of-time-order correlator (OTOC) is widely used as an indicator of quantum chaos and has many applications both in high-energy and condensed matter physics. Unfortunately, OTOC fails to distinguish between truly chaotic systems and integrable systems with isolated saddle points. In this talk we will propose to fix this drawback by generalizing the definition of OTOC. We will show that such a generalized OTOC correctly determines the average Lyapunov exponent and the Ehrenfest time in the semiclassical limit, can be calculated analytically using a replica trick, and satisfies the famous bound on chaos. For clarity, we will illustrate the key observations on particular examples, including the SYK and O(N) models.

Приступите предавању
Meeting ID: 818 1726 1047
Passcode: 042962

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 24. новембра 2023. године у 11 часова, на Институту за физику, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

Boundary terms and branes in the first-order gravity

САЖЕТАК:

The story of boundary terms in a gravity action dates back to the seventies, yet there are still important questions that need to be fully understood. In this talk, we will revisit the role of the Gibbons-Hawking York boundary term in the Einstein-Hilbert gravity, with a clear motivation to address the issue of bottom up AdS/BCFT duality in a case where bulk geometry is Riemann-Cartan. We will comment on different approaches to GHY-like boundary terms in this scenario and then use our knowledge to understand the issue of end-of-the-world branes with (traditional) Neumann boundary conditions in the first-order gravity, which is a necessary step to address the AdS/BCFT duality adequately. Our analysis will be based on a simple set of gravity theories in different dimensions. Apart from this, we will also touch upon the issue of black hole thermodynamics.

ГОСТИ: Проф. др Сајмон Стокли

Гост Института за физику 14. новембра 2023. године био је проф. др Сајмон Стокли са Кембриџ универзитета.

Професор Стокли се бави комерцијализацијом технологија и предузетничким образовањем и суоснивач је компаније Accelerate Cambridge, која подржава технолошке стартапове.

Приликом посете Институту одржао је семинар у оквиру циклуса семинара Иновационог центра. Тема предавања била је „Cambridge Innovation and Enterprise Ecosystem“, а говорио је о наставном плану и програму предузетништва на Кембриџу и Империјал колеџу у Лондону, као и о могућностима у домену иновација и предузетништва у Србији.


Иновациони инкубатор Института за физику у Београду реализује се средствима из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Пројекат којим руководи Драгана Перовић развија механизме подршке да иновације из научних лабораторија успешно генеришу нове технике, производе и процесе.

СЕМИНАРИ: Обновљен епистемолошки семинар

Један од најстаријих семинара Института за физику у Београду, посвећен историји науке и теорији сазнања, обновљен је 14. новембра 2023. године.

Семинар је основао проф. др Петар Грујић 1995. године, који је током две деценије организовао више стотина састанака. Вођење семинара од 2017. године наставили су др Ненад Симоновић (Институт за физику), др Милан Ћирковић (Астрономска опсерваторија) и др Александар Белић (Институт за физику).

Семинар се традиционално одржава уторком од 13 часова, а на њему су гостовали угледни филозофи, историчари, астрофизичари, инжењери и бројни други интелектуалци са Универзитета и ван њега.

Обновљени семинар је окупио велики број посетилаца, а предавање је држао Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду, аутор књиге „Алхемија бомбе“. Бубњевић је на семинару говорио о историји и последицама развоја нуклеарне технологије.

Званична страница Семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања

АКТУЕЛНО: Промовисани доктори наука

У Ректорату Универзитета у Београду у понедељак, 13. новембра 2023. године, одржана је промоција нових доктора наука са пет факултета и Студија при Универзитету. Међу њима је и четворо истраживача Института за физику у Београду. Докторске дипломе су добили др Душан Вудраговић, др Јелена Марјановић, др Ненад Селаковић и др Сања Ђурђић Мијин.

На свечаној церемонији промовисано је 38 докотра наука са Физичког, Хемијског, Фармацеутског, Рударско-геолошког факултета у Београду и Техничког факултета у Бору.

СЕМИНАР: проф. др Раниш Балакришан

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у среду, 15. новембра 2023. године у 13:30 у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, проф. др Раниш Балакришан (Департман за физику, Catholicate College, Патанамтита, Керала, Индија) одржаће предавање:

Multiferroic Materials: Exploring Applications and Advancements

САЖЕТАК:

Multiferroic materials exhibit simultaneous ferroelectric and magnetic orderings, opening up intriguing opportunities for advanced electronics. The utilization of composite strategies has been extensively employed in the development of magnetoelectric multiferroic materials, leading to enhanced performance characteristics. The polymer-based multiferroic nanocomposite shows high flexibility and room-temperature magnetoelectric effects. Introducing magnetic nanoparticles into highly piezoelectric polymers results in multifunctional materials with enhanced magnetoelectric properties, prevalent in the realm of flexible electronic devices. Apart from the magnetoelectric property, the nanocomposites are capable of harvesting energy from mechanical stimuli.  Recent developments in the PVDF- based composites have demonstrated their potential in antimicrobial efficiency, wound healing, tissue regeneration, self-powered implantables and wearable devices. These systems will be a bridge between
multifunctionality, multiferroic properties and biocompatibility.

СЕМИНАР: Слободан Бубњевић

У оквиру семинара Института за физику у Београду посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак 14. новембра 2023. године у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, Слободан Бубњевић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Алхемија бомбе: Неколико увида у драматичну историју и последице развоја нуклеарне технологије

САЖЕТАК:

Поводом научнопопуларне књиге „Алхемија бомбе“ која је објављена у августу 2023. у издању „Лагуне“, осврнућемо се на неке увиде из узбудљиве историје нуклеарне технологије. Сложени однос науке и друштва може се, као огледни случај, осветлити кроз екстремне примере из нуклеарне историје, будући да је реч о открићу које је у релативно кратком периоду извршило далекосежан утицај на друштвене односе који ни данас није престао. Није неопходно да познајете структуру атомског језгра или да разумете силину ланчане реакције, довољно је само да неко у просторији изговори једну од тих застрашујућих речи – Хирошима, Чернобиљ, Фукушима – зли дуси нуклеарне физике одмах ће извирити из мрачних углова. Нуклеарна технологија, проистекла из развоја квантне, а посебно нуклеарне физике, изменила је свет, политичке односе, као и свакодневицу људи више него иједно друго савремено откриће. Истовремено, нуклеарна пролиферација снажно је утицала и на развој саме физике у 20. веку. Како је до тога дошло? Поступна еволуција страха и на њему изграђених интеракција до којих су нуклеарна открића довела може се, уз шири социјални ии научни контекст, описати кроз анализу конкретних топонима локација на планети где је коришћење енергије атома оставило трајне ожиљке и прерасло у својеврсне симболе савременог доба.

У ФОКУСУ: Фонд за науку у посети Институту

Представници Фонда за науку Републике Србије на челу са в.д. директора Фонда др Милицом Ђурић-Јовичић посетили су Институт за физику у Београду, како би разговарали са управом и истраживачима о искуствима у оквиру досадашњих програма ове институције.

Др Милица Ђурић-Јовичић је истакла да је Институт, гледајући успех на програмима Фонда за науку, међу првe три научноистраживачке институције у Србији по одобреним средствима за финансирање пројеката.  

Како су навели у Фонду за науку, до сада је кроз 8 програма подржано 124 истраживача са Института у оквиру 24 одобрена пројекта укупне вредности 3,64 милиона евра. Институт за физику је изузетно активан у погледу развоја науке, као и међународне сарадње и системски пружа подршку својим истраживачима за конкурисање на националне и међународне позиве. У оквиру пројеката које је подржао Фонд за науку, научни тимови овог института развијају и патенте и сарадњу са привредом.

“Међутим, један од свакако најважнијих резултата је то што је један од истраживача са Института за физику др Јакша Вучичевић, подржан у оквиру ПРОМИС 2020 програма, након чега је добио ERC грант за наставак свог истраживања. Желимо да у наредном периоду радимо на још већем оснаживању истраживача, али и институција како бисмо поред врхунских научних публикација имали и већи број ERC пројеката, патената, успешних трансфера технологија и развоја комерцијалних решења за привреду. Управо зато су нам састанци са научним институцијама изузетно важни за размену искустава и мапирање потреба и могућности развоја научне заједнице”, навела је др Милица Ђурић-Јовичић након састанка на Институту.

Директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић нагласио је да је тим Фонда за науку урадио велики посао за веома кратко време и подигао једну важну институцију која континуирано расте.

“Институт за физику предводи научни сектор Србије по компететивности у пројектима, мобилности истраживача, повратку стручњака из дијаспоре и научној инфраструктури. Иако смо остварили велики успех на досадашњим позивима Фонда за науку, у интересу нам је да што већи број истраживача аплицира у наредним позивима. Институт је веома отворен и заинтересован за институционалну сарадњу са Фондом за науку. Посебно нам је важно што су наши истраживачи задовољни сарадњом са Фондом и оцењују да је Фонд показао стрпљење и флексибилност“, навео је др Богојевић.

Састанку су присуствовали руководиоци и чланови пројектних тимова финансирани у оквиру различитих програма Фонда за науку. Истраживачи су у отвореном разговору наводили своја искуства у подношењу пројекта као и раду на њима. Они су похвалили рад Фонда и изнели коментаре и сугестије за унапређење програма и процедура.

Фото: Бојан Џодан

СЕМИНАР: проф. др Сајмон Стокли

У оквиру семинара Иновационог центра Института за физику у Београду, у четвртак, 14. новембра 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“, проф. др Сајмон Стокли (Универзитет Кембриџ) одржаће предавање:

Cambridge Innovation and Enterprise Ecosystem

САЖЕТАК:

During this talk, I give an overview of the Cambridge innovation and enterprise ecosystem and discuss the typical entrepreneurship curriculum at Cambridge University and Imperial College London. I will initiate the discussions about the issues and opportunities in the domain of innovation and entrepreneurship in Serbia and compare the situation between the UK and Serbia.

КРАТКА БИОГРАФИЈА ПРЕДАВАЧА:

Simon Stockley is an Associate Professor at Cambridge Judge Business School, Cambridge University, specializing in technology commercialization and entrepreneurship education, and co-founded Accelerate Cambridge to support tech start-ups. Simon has coached and advised over 300 technology ventures, many of which achieved early traction, scale-up and a successful exit. His areas of expertise include technology venturing, the dynamics of entrepreneurial teams and the financing of early-stage ventures.

СЕМИНАР: Ана Кнежевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. новембра 2023. године у 11 часова у сали 360, Ана Кнежевић (Физички факултет Универзитета у Београду) одржаће предавање:

Hyperbolic lattices

САЖЕТАК:

Hyperbolic lattices connect gravitational theories, topology, algebraic geometry, condensed matter physics, etc. They are a new form of synthetic quantum matter, where particles propagate coherently on the sites of a regular structure that appears aperiodic from the vantage point of Euclidean geometry but is periodic in the case of 2D hyperbolic space. The lattice that we are researching is embedded in the Poincaré disk. We will start by comparing lattices in 2D Euclidean geometry with those in 2D hyperbolic space. In order to put any {p,q} (Schläfli symbols) lattice on a Poincaré disk, we will go back to our hyperbolic space and analyze its symmetry.  Our main goal is to construct discrete symmetry of the {p,q}-lattice from the Lié algebra (continual symmetry) of the hyperbolic space. In this manner, we can describe the hyperbolic crystal on the same footing as a crystalline lattice in flat space, which will furthermore allow us to systematically study band structures on such curved-space crystals.

Приступите предавању