Овогодишња додела награде „Марко Јарић“ привукла је значајну медијску пажњу. Престижну награду која је позната и као „српски Нобел за физику“ за 2023. годину добио је проф. др Илија Зељковић, редовни професор Бостон колеџа за „изузетне доприносе проучавању јако корелисаних суперпроводних материјала на бази купрата и кристалних тополошких изолатора, као и проучавању суперпроводника са Кагоме кристалном решетком“.

На дан доделе награде, у четвртак, 14. марта 2024. године, у Дневнику 2 Радио-Телевизије Србије емитован је прилог о награди „Марко Јарић“. „Водим групу која се бави квантним материјалима. Ми истражујемо нове материјале са неким егзотичним својствима електрона, да бисмо као прво разумели шта електрони раде у материјалима и онда можда направили неке материјале који би могли да се користе у свакодневном животу“, рекао је за Дневник др Зељковић. О значају награде за Дневник је говорио др Александар Белић, председник управног одбора Фондације „Марко В. Јарић“. „Ова награда има тенденцију да буде мост са нашим људима у дијаспори. То ново знање који ће они донети ће одвети до веће снаге и до веће кохезије друштва што ће нам сигурно требати у наредном периоду“, истакао је др Белић.

Дневни лист Политика наводи да др Зељковић завршио Математичку гимназију у Београду 2003. године, а затим основне студије физике и рачунарства на Вашинтгон уноверзитет у Сент Луису. Докторску дисертацију је одбранио на Харварду, а на Бостон колеџу је успсотавио своју групу која се бави синтезом нових материјала и истраживањима помоћу скенирајуће тунелске микроскопије.

Церемонију доделе награде „Марко Јарић“, која је одржана у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, пратио је Танјуг, а директан пренос обезбедио је и Институт за физику у Београду.

О награди „Марко Јарић“ и овогодишњем лауреату, писали су и EuroNews, Новости, Нови магазин, Телеграф, Радио-телевизија Војводине, Brainz.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Институт за физику у Београду организовао је у четвртак, 14. марта, у Свечаној сали САНУ, доделу престижне награде „Марко Јарић“ коју већ 26 година додељује фондација „Проф. др Марко В. Јарић“.

Награду, која се у медијима понекад назива и „Српски Нобел за физику“, ове године Фондација је доделила проф. др Илији Зељковићу, редовном професору Бостон колеџа у Сједињеним Америчким Државама.

Награду је доделио др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, установе која финансијски подржава ово значајно признање. „Желим да се захвалим породици, пријатељима и колегама др Марка Јарића који су нам пре 26 година подарили лепу и вредну биљку. Задатак Института за физику је да је сваке године залива и да не разматрамо краткорочне добити такве биљке јер овде се ради о дугорочним добитима“, рекао је др Богојевић.

У име Министарства науке, технолошког развоја и иновација присутнима се обратила помоћница министра др Марина Соковић која је рекла да се осећа као део ове манифестације јер већ неколико година у њој учествује. „Лауереати ове награде представљају узор младим нараштајима, не само у физици већ и другим областима“, рекла је др Соковић.

О делу и заоставштини др Марка Јарића говорио је проф. др Петар Аџић, управитељ Фондације „Проф. др Марко Јарић“. „Циљ Фондације је да чувамо дело Марка Јарића, не само у науци него уопште“, рекао је др Аџић.

О раду Фондације и како се награда додељује говорио је председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић. „Ово није награда за дугу каријеру у којој је човек учинио много корака ка истом циљу, већ за мали број значајних искорака или можда само један који је довољан да та особа буде препозната на светском нивоу и остави траг у физици“, објаснио је др Белић.

Председник жирија, академик Зоран Поповић говорио је о одлуци да се награда Марко Јарић за 2023. годину, која се састоји од дипломе и новчаног дела, додели проф. др Илији Зељковићу и представио је биографске податке лауреата.

По традицији, лауреат је после доделе награде одржао популарно предавање у ком је говорио о свом научном путу, како је љубав према физици ширио током школовања у Србији, али и изградњи успешне каријере у САД. У свом предавању др Зељковић је представио рад своје лабораторије на Бостон Колеџу, питања којима се у својим истраживањима бави и помаке које прави у области суперпроводних материјала.

Програм је водила Марија Ђурић.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

„Свидело ми се што скенирајућа тунелска микроскопија омогућава да видимо атоме и шта електрони „раде“ у материјалима, и што ми је први задатак био да изградим тај микроскоп са тимом својих колега. Суперпроводници су били прва тема којом сам игром случаја почео да истражујем, и остали су ми једна од дражих тема“, каже у разговору за сајт Института за физику др Илија Зељковић, добитник престижне награде „Марко Јарић“, која се понекад назива и „српски Нобел за физику“.

Као један од најмлађих досадашњих добитника ове престижне награде, др Зељковић је научну каријеру изградио у Америци. Након Математичке гимназије, отишао је у САД где је 2007. дипломирао на Вашингтон универзитету у Сент Луису. Докторску дисертацију одбранио је на Универзитету Харвард 2013. године на тему високотемпературних суперпроводника на бази купрата. Главни резултати његовог истраживања објављени су у водећим часописима Science и Nature Materials, а каријеру је наставио на Бостон колеџу у групи Видје Мадхавана (Vidya Madhavan), где ће доћи до бројних резултата.

На Бостон колеџу, др Зељковић је успоставио своју групу која се бави синтезом нових материјала и истраживањима помоћу скенирајуће тунелске микроскопије. „Још од основне школе волео сам математику и физику“, каже др Зељковић. „Љубав према физици је превагнула у гимназији уз помоћ моје професорке физике Наташе Чалуковић, али тада још нисам знао којом области физике бих се бавио у будућности јер су ме занимале многе. На факултету сам се бавио истраживањем из астрофизике. На постдипломским студијама сам почео да се интересујем физиком чврстог стања, и техником скенирајуће тунелске микроскопије“, објашњава.

Ваше образовање, након Математичке гимназије, наставили сте у Америци, прво у Сент Луису, а потом на Харварду. Kако сте се прилагодили?

У почетку је било прилично тешко прилагодити се, јер сам отишао рано, после завршене средње сколе. Недостајали су ми породица, другови, храна, Београд… Најтеже је било користити енглески језик у свакодневном говору и пронаћи ново друштво у околини где нема пуно странаца (а поготово никог из Србије). 

Истраживали сте јако корелисане суперпроводне материјале на бази купрата који иначе изазивају велику пажњу. Шта их чини тако привлачним за физичаре?

Мистерија суперпроводних купрата траје већ деценијама. Привлаче пажњу јер се суперпроводност у њима на необично високим температурама не може објаснити основном теоријом која објашњава суперпроводност у „обичним“ материјалима који суперпроводе на ниским температурама, као на пример жива или олово. И даље се воде дебате о теорији суперпроводности купрата и не постоји консензус. Нада је да, ако разумемо шта доводи до суперпроводности у њима, можемо створити нове материјале који ће бити суперпроводници на собним температурама. Такав подухват би могао да доведе до нове технолошке револуције на пример у области енергије.

Kагоме кристална структура је у жижи ваших интересовања последњих година. Зашто материјали са овом кристалном структуром имају перспективу?

Kагоме структура је фасцинантна. Теорија је деценијама уназад предвидела да таква структура има врло необичне електроне, који би могли имати егзотична својства. Kагоме структура се састоји од малих троуглова који окружују сваки шестоугао у кристалној решетци. Kао таква, има огромне „рупе“ и центру сваког шестоугла и у принципу није лако да таква буде стабилна у природи. У последњих неколико година, материјали у тој структури су успели да се направе, и то је отворило врата да се тестирају старе теорије. Велики број егзотичних својстава је већ откривен у њима, као на пример необична суперпроводност, „таласи“ електрона на површини, итд.

Најдражи рад?

Тешко ми је да изаберем само један рад. Сваки од десетине радова које сам објавио представљају посебну причу. Али ако морам да изаберем само један, то би вероватно био мој први рад из 2012. У том раду сам истраживао како индивидуални атоми кисеоника утичу на суперпроводност у једном купрату. То је такође први експеримент које смо одрадили користећи микроскоп који смо градили у претходних пет година.

Шта за вас представља награда Марко Јарић?

Велика ми је част да сам изабран за ову престижну награду. Са те стране, ова награда употпуњује један круг – 20 година од завршене средње школе добијам признање за постигнут успех из физике у земљи и друштву одакле сам потекао. Веома ми је драго да је моје истраживање „прешло“ границе и да је признато као утицајно у пољу физике чврстог стања од мојих колега у Србији. Пратим рад својих колега у Србији, али нажалост нисам имао прилику за блиску сарадњу. Надам се да овом посетом Београду и Институту за физику можда почнемо неке нове заједничке пројекте. У Америци постоји јака група људи из Србије који се баве физиком чврстог стања, и увек ми је велико задовољство кад се видимо и дружимо на конференцијама.

—

Разговарао: Слободан Бубњевић

Фотографија: Бојан Џодан