ПРИЗНАЊА: Емеритуси истраживачи Института за физику

Током обележавања Дана института 2024. у башти Института за физику у Београду додељене су и повеље истраживачима емеритусима. Ово почасно звање Института стекло је шесторо угледних истраживача који су током каријере постигли импресивне научне резултате:

др Босиљка Тадић
др Таско Грозданов
др Миливој Белић
др Бранислав Саздовић
др Милутин Благојевић
академик Зоран В. Поповић

Емеритус истраживач представља посебно почасно звање које Институт за физику додељује истакнутим научницима који својим истраживачким, образовним и иновационим напорима настављају да доприносе Институту. Реч је о трајном звању које се додељује као израз дугорочне везе и афилијације истакнутог научника са Институтом за физику.

Добитник звања Емеритус истраживач за то не прима плату, нити има права на другу новчану накнаду. Одлуку о додели почасног звања Емеритус истраживач доноси директор Института уз сагласност кандидата, а звање није у вези са звањем Емеритус професор дефинисаним Законом о високом образовању.

Фотографије: Бојан Џодан

КОЛОКВИЈУМ: др Матеј Крајнц

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у четвртак, 16. маја 2024. године, у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Elasticity and graph architecture of animal tissues

одржаће др Матеј Крајнц (Јожеф Стефан институт, Љубљана, Словенија)

САЖЕТАК:

It has been known since the work by Sir d’Arcy Thompson in the early 1900s that animal cells in many respects mechanistically behave similarly to soap bubbles or liquid droplets. Much like collections of soap bubbles, animal cells also form aggregates in which they interact and rearrange, and, due to their living nature, they also grow, divide, and migrate. We study these complex dynamics both theoretically and computationally using various approaches including variants of the finite-elements method and basic principles of elasticity theory and theory of dynamical systems. In the first part of the talk, we will derive the elasticity theory of epithelial monolayers, starting from a single-cell mechanical description in which cells are phenomenologically described as liquid droplets. Using this theory, we will show that unlike non-living thin elastic plates, which wrinkle only when they are supported by thick elastic substrates, epithelia may undergo wrinkling instability even in the absence of the substrate [1]. The second part of the talk will focus on three-dimensional cell aggregates as models of tumors and tumor spheroids. We will introduce Graph vertex model, a new computational approach to studying complex dynamics of space filling cell aggregates in which the topology of the network of cell-cell interfaces is encoded in a graph format and stored in a graph database [2]. Topological transformations associated with cell rearrangements and divisions are in this model performed by elementary graph transformations that are quite straight-forward to implement computationally.

[1] U. Andrensek, P. Ziherl, and M. Krajnc, Phys. Rev. Lett. 130, 198401 (2023).
[2] T. Sarkar and M. Krajnc, arXiv: 2309.04818, to appear in PLOS Comput. Biol.

СЕМИНАР: др Соња Предин

У оквиру семинара Иновационог центра Института за физику у Београду, у петак, 17. маја 2024. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Соња Предин (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Моделирање засновано на агентима за одрживо планирање јавног превоза

САЖЕТАК:

Периферни региони у Немачкој суочавају се са значајним негативним демографским променама, укључујући старење и смањење популације услед негативног природног прираштаја и пресељења у индустријске центре. Планирање градског саобраћаја у овим регионима представља изазован задатак, јер су трошкови за општинске власти велики, а упркос тим трошковима корисници се суочавају са ретким и ограниченим поласцима, дугим чекањима и заобилазним путањама градског превоза. Циљ пројекта Mobidig, који је финансирало Министарство саобраћаја и дигитализације
Немачке, био је унапређење саобраћаја у овим регионима. Уз помоћ прогноза потражње и симулација, забележене су и истражене потребе за мобилношћу становника региона. Помоћу метода машинског учења и статистике, анонимизирани подаци на теме као што су дистрибуција популације, дестинације, кретања возила и мобилних уређаја, коришћење превозних средстава као и основни геоподаци су анализирани и створена је виртуелна слика региона. На основу ових анализа, развијена је симулација саобраћаја града Хофа, која може предвидети коришћење аутобуса у различитим околностима. Ова симулација као дигитални близанац саобраћаја показала је веома добру усклађеност са подацима који се користе у стварном саобраћају. Резултати овог пројекта већ чине основу за даље пројекте изван и унутар региона за стварање економичног и свеобухватног система јавног превоза у руралним регионима

АКТУЕЛНО: Институт у Ceepus мрежи

Институт за физику у Београду придружио се Ceepus мрежи намењеној размени студената и наставног особља. Финасирање за период од 2024. до 2025. године добио је програм Training and research in environmental chemistry and toxicology.

С обзриом да је Ceepus програм до сада био намењен само наставним институција, Институт за физику је један од првих домаћих института који су се прикључили.

Програм ће омогућити истраживачима и предавачима кратке боравке у партнерским институцијама, али и боравак истраживача из ових институција на Институту за физику.

Више о Ceepus мрежама

70 ГОДИНА ЦЕРН-А: Предавање о кварк-глуонској плазми

У оквиру серије предавања коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца поводом обележавања седамдесетог рођендана Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), у четвртак, 16.маја 2024. године у 18 часова у Малој Сали Коларчеве задужбине, др Магдалена Ђорђевић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Кварк-глуонска плазма и експерименти у ЦЕРН-у

ДОГАЂАЈИ: Дан интелектуалне својине

Једнодневни скуп под називом Дан интелектуалне својине биће одржан 22. маја 2024. године у просторијама Института за физику у Београду.

Овај догађај се организује у оквиру Иновационог инкубатора Института у циљу промовисања значаја и разумевања права интелектуалне својине у контексту развоја технологија. У оквиру програма биће одржана три предавања на различите теме у области права интелектуалне својине. Сви учесници ће имати прилику да постављају питања и упознају се са предавачима.

Предавања ће одржати истакнути експерти:

  • „Заштита жигом заштићене ознаке у метаверзуму “ – др Јелена Ћеранић
    Перишић, в.д. директора Института за упоредно право
    ;

  • „Kоришћење вештачке интелигенције из угла права интелектуалне
    својине“ – др Душан Поповић, Редовни професор права интелектуалне својине,
    Правни факултет, Универзитет у Београду;

  • „Заштита иновација патентима“ – Даниела Златић Шутић, помоћница директора Завода за
    интелектуалну својину

Место одржавања: Институт за физику у Београду, Прегревица 118, Земун

Датум: 22. мај 2024.

Време: 12:00 часова

ПРЕУЗМИТЕ АГЕНДУ

ПРИЗНАЊА: Повеља Математичког факултета за Институт

Математички факултет Универзитета у Београду прославио је крајем година 150 година постојања. Свечаном академијом у МТС дворани у Београду обележено је век и по од оснивања катедре за математику на тадашњем Природно-математичком одсеку Филозофског факултета, која је 1947. године прерасла у Природно-математички факултет, а из ког се 1995. године издвојио Математички факултет.

Свечаној академији присуствовали су представници државних институција, образовних установа, професори, дипломци и студенти, а Математички факултет је доделио и повеље захвалности установама са којима негује сарадњу. Повељу захвалности добио је и Институт за физику у Београду, а ово признање је у име Института примио др Александар Белић.

70 ГОДИНА ЦЕРН-А: Предавање о ISOLDE експериментима

У оквиру серије предавања коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца поводом обележавања седамдесетог рођендана Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), у четвртак, 09.маја 2024. године у 18 часова у Малој Сали Коларчеве задужбине, др Јована Николов (Природно-математички факултет у Новом Саду) одржаће предавање:

Нуклеарна физика и фундаменталне интеракције у ISOLDE експериментима у ЦЕРН-у

СЕМИНАР: др Максим Ефремов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 13. маја 2024. године у 14 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Максим Ефремов (Немачки центар за ваздухопловство и свемир (DLR), Институт за квантне технологије, Улм, Немачка ) одржаће предавање:

Angular Bloch oscillations and their applications

САЖЕТАК:

To advance precise inertial navigation, in this talk we will introduce a compact quantum sensor which is based on novel quantum phenomenon of the angular Bloch oscillations [1] and measures solely the angular acceleration of slow external rotation. We will present a study of the dynamics of ultracold atoms confined in a toroidal trap with a ring-lattice along the azimuth angle, realized with the superposition of two co-propagating Laguerre-Gaussian beams. In the presence of external rotation of small angular acceleration, or prescribed linear chirp between the two beams, the measured angular momentum of trapped atoms displays a specific periodic behavior in time, which we name as the angular Bloch oscillations. This discovered quantum phenomenon is shown to be a key element of fruitful applications for an efficient transfer of quantized angular momentum from light field to atoms, and realization of compact quantum sensor to measure exclusively the angular acceleration of external rotation.

[1] B. Konrad and M. Efremov, arXiv:2402.12826 (2024).

IN MEMORIAM: НАЈДАН АЛЕКСИЋ

Најдан Алексић

Наш драги колега, др Најдан Алексић, научни саветник Института у пензији, преминуо је у четвртак, 25. априла 2024. године.

Најдан је рођен 1954. године у Стањинцу, на Старој планини. Завршио је Гимназију у Пироту, а затим је дипломирао на одсеку за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, где је магистрирао и докторирао.

Читаву научну каријеру провео је у Институту за физику у Београду, од 1979. године до пензионисања 2020. године. Остварио је веома успешне резултате у истраживањима у теоријској физици, понајвише у области нелинеарне динамике и оптике. Неговао је плодну сарадњу са бројним истраживачима из Србије и иностранства. Резултати његовог научног рада објављени су у више од 90 публикција, доминантно у угледним часописима који су запажено цитирани. Такође је објавио и неколико поглавља у књигама и монографијама.

На докторским студијама Физичког факултета Универзитета у Београду био је наставник на више предмета, углавном у области плазме и нумеричких симулација.

Сахрана ће бити одржана у суботу, 27. априла 2024. године у 14:00 часова на Врежинском гробљу у Нишу. Опело ће бити у цркви Успења пресветле Богородице поред гробља.