СЕЋАЊА: Меморијални скуп о др Драгану Поповићу

У петак, 21. марта, у Институту за физику у Београду, у сали која носи његово име окупили су се колеге, пријатељи и породица др Драгана Поповића (1949-2015), физичара који је током каријере пресудно допринео развоју Института за физику и значаја физичких наука у Србији.

Повод за меморијални скуп била је деценија од смрти др Поповића, као и откривање његове бисте, рад вајара Радета Мутаповића. Тиме је Институт за физику, институт од националног значаја за Републику Србију, одао почаст, како је на свечаности речено, „највећем од својих директора“.

Др Александар Богојевић

”Десет година касније можемо сами себи да кажемо да смо остали доследни његовом путу”, рекао је др Александар Богојевић, директор Института, отварајући меморијални скуп. Говорећи о заоставштини др Поповића, др Богојевић је навео како је његов сан био да изгради врхунску истраживачку институцију која спроводи интензивну међународну сарадњу.

Подсетио је да је Институт наставио и продубио сарадњу са колегама и институцијама у иностранству, али да је и подстакао повратак научника из дијаспоре. Такође, Институт је у ”процесу вајања једне институције”, како наводи Богојевић, унапредио медијску видљивост, мултидисциплинарност на свим нивоима, као и стварање окружења за креативни рад.

Проф. др Слободан Унковић

У име породице др Драгана Поповића на скупу се обратио син Игор који се захвалио Институту на организацији меморијалног скупа и откривању бисте. Он је најавио да ће ове године бити основана и подржана научна награда која носи име др Драгана Поповића.

Игор Поповић

”Желимо да формализујемо трајну сарадњу са Институтом за физику и да подржимо његов рад јер Институт остварује сан мога оца”, навео је Игор Поповић.

Др Драган Поповић је водио Институт кроз године кризе, од почетка деведесетих до краја прве деценије 21. века и током тог изазовног доба не само очувао институцију него и створио предуслове да она постане препознатљива на европском и светском нивоу.

Рођен Београду 1949. године, др Поповић се у Паризу школовао у Lycee Janson de Sailly, а затим је у Београду дипломирао физику као студент генерације. Докторирао је у Јапану, на Универзитету у Хирошими на тези из теорије поља. За Јапан је остао везан до краја живота – 1992. године је основао и био први председник Српско-јапанског друштва. Такође јегодине 2005. иницирао споразум о сарадњи Универзитета у Хирошими и Универзитета у Београду. Од 1975. до 1977. борави на Универзитету у Хирошими, где сарађује са Хираку Накаџимом, као и са Макотом Kобајашијем и Тошихидом Маскавом, који су 2008. добили Нобелову награду за физику. У Јапану ће боравити још неколико пута, остваривши сарадњу и са Институтом Јукава Хал, као и са Одељењем за физику Универзитета у Kјоту.

Раде Мутаповић, академски вајар, аутор бисте др Драгана Поповића (скроз лево)

Са својом групом из Лабораторије за физику високих енергија укључио се у експеримент АТЛАС у ЦЕРН-у код Женеве. Ова група је дала допринос конструкцији детектора АТЛАС, једног од четири на Великом сударачу хадрона.

Већи део каријере др Поповић је посветио вођењу Института. Kао директор, он је велику пажњу поклонио побољшању услова за рад упркос тешким друштвеним околностима и рату. Успешно је решио правно-финансијске проблеме око власништва над зградом у Прегревици у Земуну, у коју се Институт уселио почетком осамдесетих, а Поповић је успео да током свог мандата обнови готово цео овај објекат и оспособи га за рад врхунских лабораторија.

Фотографије: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Гјоргије Лучијан Паскут

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 27. марта 2025. године у 12:20 у сали „Звонко Марић“, др Гјоргије Лучијан Паскут (MANSiD истраживачки центар и Шумарски факултет, Универзитет „Стефан Велики“, Сучава, Румунија) одржаће предавање:

Predictive power of the embedded dynamical mean field theory (eDMFT) for the electronic-structural interply in correlated materials

САЖЕТАК:

In this talk we will give an overview of the embedded dynamical mean field theory (eDMFT) [1, 2] perspective on materials such as AMnO3 (A = Bi and La) perovskites, CaFeO3, RNiO3 nickelates (R = La and Nd) and RNiO2 nickelates (R = La and Nd) in order to show the capabilities of the eDMFT method to describe site and orbital selective states. For example, (1) in AMnO3 perovskites we are addressing the multiplefirst-order transitions, in particular we will compute the complex temperature-dependent electronic structural-interply and we are finding the existence of novel electronic states where insulating, semimetallic and metallic orbitals coexist. (2) in CaFeO3 we show that the high oxidations states can also be explained by orbital selective states.  We will also demonstrate de the predictive power of the eDMFT method for both the electronic and structural properties [3]; (3) in RNiO3 nickelates we are describing the electronic-structural interply across a metal to insulator transition (MIT) [4], in particular we will present
the predicted structural changes across the MIT, predicted models for the magnetic ground states which differ from the magnetic models proposed before, and we will also present a new interpretation of the
K-edge resonant X-ray scattering measurements; (4) in RNiO2 which are part of the recently discovered superconductivity in hole doped infinite-layer nickelates, we will present the theoretically proposed
temperature-correlation phase diagram for the LaNiO2 prototype compound, and we show Fermi liquid (FL) versus non-FL and magnetic versus non-magnetic Curie-Weiss behaviors [5]. In conclusion I will argue the eDMFT method can be used to understand and quantitatively predict the electronic structural interply in complex correlated materials at finite temperatures.

Part of this work was supported by a grant of the Romanian Ministry of Education and Research, CNCS – UEFISCDI, project number PN-III-P1-1.1-TE-2019-1767, within PNCDI III.

1) http://hauleweb.rutgers.edu/tutorials/
2) http://hauleweb.rutgers.edu/tutorials/Overview.html
3) K. Haule, G. L. Pascut, Scientific Reports 2017, 7, 10375.
4) G. L. Pascut, K. Haule, Phys. Rev. B 2023, 107, 045147.
5) G. L. Pascut et. al., Communications Physics 2023, 6, 45.

КОЛОКВИЈУМ: др Рок Житко

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 31. марта 2025. године у 13 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Hybrid superconductor-semiconductor devices as building blocks for quantum computers

одржаће др Рок Житко (Јозеф Штефан Институт, Љубљана, Словенија)

САЖЕТАК:

Superconducting electronics is one of the most advanced technologies for building quantum computing hardware. A relatively recent addition to the cookbook of circuit elements are hybrid superconductor-semiconductor nanowires, often in the form of Josephson junctions connecting two superconducting contacts, which can serve to build novel types of qubits, such as Andreev qubits. Their properties can be tuned by setting voltages to gate electrodes. In particular, this can be used to trap a small number of electrons in the junction to form a quantum dot. Such Josephson junction quantum dots have been recently used to build devices implementing Andreev spin qubits that carry two quantum degrees of freedom: the spin carried by the trapped electron in the quantum dot and the two-level system formed by the superconducting condensate. Both degrees of freedom can be probed and coherently manipulated [1,2,3]. These devices can be modelled using the Anderson impurity model with superconducting leads. Depending on the size of the charging energy, the leads can be described either with the mean-field BCS Hamiltonian or with the charge-conserving Richardson model [4]. In this talk we will present recent results on the properties of the discrete states in the superconducting gap which govern the basic physics. We have developed methods that are applicable in all parameter regimes, including for strong coupling (hybridization) and in parameter ranges where all effects (quantum dot spin physics, Josephson coupling, charging effects, spin-orbit coupling) need to be treated at the same level [5,6,7,8].

[1] A. Bargerbos, M. Pita-Vidal, R. Žitko et al., PRX Quantum 3, 030311 (2022).
[2] A. Bargerbos, M. Pita-Vidal, R. Žitko et al., Phys. Rev. Lett. 131, 097101 (2023).
[3] M. Pita-Vidal, A. Bargerbos, R. Žitko et al., Nat. Phys. 19, 1110 (2023).
[4] L. Pavešić, D. Bauernfeind, and R. Žitko, Phys. Rev. B 104, L241409 (2021).
[5] L. Pavešić, M. Pita-Vidal, A. Bargerbos, and R. Žitko, SciPost Phys. 15, 070 (2023).
[6] J. C. E. Saldaña,  L. Pavešić, A. Vekris et al., Phys. Rev. B 108, 224507 (2023).
[7] L. Pavešić, R. Aguado, and R. Žitko, Phys. Rev. B 109, 125131 (2024).
[8] L. Pavešić and R. Žitko, Phys. Rev. B 109, 155164 (2024).

ИЗ МЕДИЈА: О добитнику награде „Марко Јарић“

Додела награде „Марко Јарић“ привукла је и ове године велику медијску пажњу. Престижну награду, која је позната и као „српски Нобел за физику“ за 2024. годину добио је др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

На дан доделе награде, у понедељак, 17. марта 2025. године др Дакић је гостовао у РТС Јутарњем програму заједно са Слободаном Бубњевићем из одељења комуникација Института за физику у Београду. „Указана ми је велика част. Та награда постоји готово 30 година. Док сам студирао у Београду, као студенти смо живо расправљали о добитницима. Стати раме уз раме уз све те људе је велика част“, рекао је у гостовању др Дакић.

Радио Телевизија Србије је у уторак, 18. марта, емитовала прилог новинарке Наталије Синановић о додели награде. „У години коју је Унеско прогласио годином квантне науке и технологије, награду за физику „Марко Јарић“, добио је професор Универзитета у Бечу, др Боривоје Дакић. Професор Дакић бави се управо квантном физиком“, наводи се у прилогу.

Др Боривоје Дакић је у понедељак, 17. марта, гостовао у емисији „Хајде да разговарамо“ на телевизији Euronews. „Награду сам добио за истраживање у пољу квантне информатике, конкретно у пољу квантне томографије, које јесу неке методе како ми можемо радити дијагностику тих великих квантних уређаја који, рецимо једног дана, треба да постану будући квантни компјутери“, рекао је др Дакић.

Дневни лист Политика пренео је у петак, 14. марта, да је ове године награду добио др Боривоје Дакић, а у тексту је најављена свечана церемонија доделе као и традиционално популарно предавање.

О свечаности поводом уручења награде известио је Танјуг. „Шапчанин Дакић је студије завршио 2004. године на Физичком факултету у Београду, где је и магистрирао, а докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, док је као истраживач боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру.“, преноси Танјуг.

СЕМИНАР: Патрик Хендра и Хосуе Леон

У оквиру семинара пројекта BioQantSense, у среду, 26. марта 2025. године у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, Патрик Хендра и Хосуе Леон (Група за квантно побољшано снимање, Департман за нове технологије, Фраунхофер институт за примењену оптику и прецизно инжењерство, IOF, Немачка) одржаће предавање:

A sneak peek into Optics & Photonics – From origins to modern days

САЖЕТАК:

This presentation delves into the history and evolution of Optics and Photonics, from early discoveries to groundbreaking modern applications. Discover how the manipulation of light has shaped technology, influenced scientific progress, and transformed our everyday lives. With interesting insights, this session is designed to spark your curiosity and inspire future innovations. Whether you’re a Bachelor or master
student, come and illuminate your understanding of the integral role optics and photonics play in our rapidly advancing world!

We believe that this seminar will be of great interest for the Bachelor, Master, so as PhD students, but also for all of our colleagues who wants to gain an insight into the nonlinear quantum light sources and their
rolls in the state of the art quantum sensors. After the seminar, a round table discussion on the topics related to the BioQantSense project and perspective applications of the entangled light sources will be
organized. We are looking forward to seeing you on Wednesday!

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о гвозденом добу суперпроводности

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 25. марта 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Ненад Лазаревић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Центар за физику чврстог стања и нове материјале у свету квантних материјала: Гвоздено доба суперпроводности – случај Fe(Se:S)

САЖЕТАК:

Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду активно учествује у истраживању квантних материјала кроз бројне пројекте, укључујући и међународни пројекат „Hidden Phases in 2D Quantum Materials“ (HIP-2D-QM). У оквиру овог предавања биће представљена улога Центра у глобалном контексту истраживања квантних материјала, с посебним нагласком на његов допринос разумевању фундаменталних феномена и правце будућег развоја.

Посебна пажња биће посвећена тзв. „гвозденом добу суперпроводности“, са фокусом на фононске, спинске и електронске ексцитације у Fe(Se:S). Демонстрираћемо како се метода Раманове спектроскопије ефекасно користи за испитивање динамике наелектрисања и спина у Fe(Se:S). У наставку, представљамо утицај једноосног напрезања на динамику решетке FeSe.

ПОСЕТЕ: Студенти у Институту упоредо са глобалним APS самитом

Студенти из Србије, као и истраживачи три институције које се баве физиком, учествовали су у среду, 19. марта 2025. године у програму Global Satellite Session – Serbia: Novel Topics in Quantum Science and Technology у оквиру једне од највећих научних конференција посвећених савременој физици.

Конференцију под називом Global Physics Summit у марту ове године организује престижна организација American Physical Society (APS). Ове године конференција се одржава у Анахајму, у Калифорнији.

Српски научници говорили су у оквиру сателитске виртуелне сесије поводом стогодишњице квантне механике о различитим проблемима квантне физике који се истражују у Србији. Програм који су организовали Институт за физику у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Физички факултет Универзитета у Београду, могли су да прате и студенти.

Упоредо са овим догађајем, истог дана, a на радост истраживача и запослених, Институт за физику у Београду посетила је велика група студената физике из Београда и Новог Сада.

Упознавање са Институтом, који су многи од студената први пут посетили, почело је у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где им је директор др Александар Богојевић представио ову установу. Др Богојевић је студентима говорио о организацији истраживачког рада, центрима и лабораторијама, некима од тема којима се истраживачи баве, али и циљевима Института.

Након презентације, студенти су подељени у групе обишли неколико лабораторија у којима су имали прилику да од истраживача чују нешто више о темама којима се у свом раду баве, али и да виде како изгледа радни дан у лабораторији.

Студенти су посету описали као добру прилику да виде како изгледа посао физичара, за који ће се многи од њих определити, а постављали су и питања везана за мастер студије, каријеру као и конкретна питања из физичких наука.

Када је реч о самом догађају, он је одржан од 19:30 до 21:30 на сајту организације American Physical Society. Програм је модерирала проф. др Милица Павков Хрвојевић.

У уводном предавању проф. др Часлав Брукнер говорио је о прошлости и будућности квантне механике. „Време је да у потпуности прихватимо квантну механику и истражимо њене дубоке импликације на наше разумевање простор-времена, референтних оквира и каузалног поретка“, рекао је проф. др Брукнер.

У оквиру програма одржана су и следећа предавања: проф. др Владан Вулетић, Towards fault-tolerant quantum computing with neutral atoms, др Ана Худомал, Simulating quantum many-body scars with Rydberg atoms, др Иванка Милошевић, Quantized charge flow and topological phenomena in carbon nanotubes, др Петар Мали, Renormalization group techniques applied to non-stabilizerness, и др Антун Балаж, Novel quantum phases: dipolar quantum droplets and supersolidity.

Студенти и истраживачи програм су пратили путем видео линка.

Фото: Бојан Џодан

ФОТО: Додела награде „Марко Јарић“

Добитник награде „Марко Јарић“ за 2024. годину, др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу, на свечаној додели у Српској академији наука и уметности подсетио је на дугорочне везе између бечке и београдске школе квантне механике које су покренули наш угледни физичар Федор Хербурт и нобеловац Антон Цајлингер, као и на чињеницу да је био студент њихових студената.

Свечана додела награде коју додељује Фондација „проф. др Марко В. Јарић“, а која се у домаћим медијима назива и „српским Нобелом за физику“ одржана је у понедељак, 17. марта 2025. године у организацији Института за физику у Београду.

„Награда живи већ 27 година и то је невероватан успех. Хвала породици Марка Јарића која је урадила много да се Фондација успостави“, рекао је на додели награде др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. „Институт континуирано подржава ову награду зато што је задатак Института да не подржава краткорочне добити“, истакао је др Богојевић.

Присутне је на почетку скупа у име Српске акадамије наука и уметности поздравио академик Зоран В. Поповић, потпредсеник САНУ, који је изразио своје задовољство што је постало део традиције да се додела ове награде одржава у Свечаној сали САНУ. „Част нам је што смо овде имали прилику да чујемо предавања свих досадашњих лауреата“, рекао је академик Поповић и поделио са публиком своја лична сећања на Марка Јарића чија је предавања волео да слуша.

У име Фондације која од 1998. године додељује награду обратио се њен управитељ, проф. др Петар Аџић, редовни професор у пензији Физичког факултета Универзитета у Београду. Он је пре свега говорио о Марку Јарићу. „Био је генијални човек са изванредним научним резултатима, али и изузетна личност, другар и сарадник“, рекао је проф. др Аџић.

О раду Фондације и како се награда додељује говорио је председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић. „Ово је награда која се додељује за значајне искораке због којих су добитници препознати на светском нивоу по трагу који остављају у физици“, објаснио је др Белић.

Овогодишњи председник жирија, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, прочитао је одлуку жирија. „Рад др Дакића отвара потпуно нов приступ детекцији и мерењу не само квантних корелација, већ генерално самој томографији, доносећи потпуно нову методологију целој тематици“, наводи се, између осталог у саопштењу.

„Захваљујем се својим професорима и колегама, породици, жирију, Фондацији и Институту за физику“, рекао је након уручења награде лауреат др Дакић. Он је одржао популарно предавање под насловом „О квантној информатици, статистици и квантној томографији“ које је изазвало велику пажњу код бројне публике. Након ове беседе огранизован је и коктел за госте скупа.

Програм је модерирао Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду.

Фото: Бојан Џодан

ПРИЗНАЊА: Награда „Марко Јарић“ за др Боривоја Дакића

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ доделила је престижну награду „Марко Јарић“ за 2024. годину др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији. Традиционална свечаност поводом проглашења добитника биће одржана у понедељак, 17. марта 2024. године, у 12 часова, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (Кнеза Михаила 35, Београд).

Награда „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику“, додељује се више од 25 година за изузетне резултате у физици. Награду финансијски подржава Институт за физику у Београду који организује ову свечаност. Ово признање су добили наши најугледнији истраживачи од којих су многи, баш као и Марко Јарић, пореклом из Србије, а раде на водећим светским универзитетима.

Ове године, како је наведено у одлуци жирија, награда је припала др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

Жири награде, који су чинили председник, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и чланови: др Горан Исић, научни саветник Института за физику у Београду, др Срђан Самуровић, научни саветник из Астрономске опсерваторије Београд, проф. др Игор Савић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и проф. др Маја Бурић, Физички факултет Универзитета у Београду, одлуку је донео једногласно.

Рођен у Шапцу 1980. године, где је завршио гимназију, Боривоје Дакић је основне студије завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао три године касније. Докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, под менторством Часлава Брукнера. Као истраживач је боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру, од недавно је предавач и на Универзитету у Гдањску и на Универзитету у Београду.  Од 2018. ради на Факултету за физику Универзитета у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне сплетености, мерењима и применом ове теорије, посебно у вишефотонским системима. Објавио је око 60 научних публикација, од којих је неколико у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters. Радови професора Дакића су цитирани око 3042 пута, са һ-индексом 18 на Scopus Preview, а према Google Scholar-y око 4490 пута са һ-индексом 22.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године, са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997), а њена најпознатија активност је истоимена награда, која се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

Током свечаности која се организује у понедељак, 17. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ, поводом доделе овог признања и обележавања рођендана Марка Јарића, публици и гостима ће се обратити председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић, управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић, затим директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Мирољуб Дугић, као и представник САНУ, после чега ће награда бити додељена. Након свечане доделе, по традицији, лауреат ће одржати популарно предавање и представити публици своја истраживања.

СЕМИНАР: Душан Новичић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у четвртак, 6. марта 2025. године у 11 часова у сали 360 Института за физику у Београду, Душан Новичић (Макс Планк институт за физику у Минхену) одржаће предавање:

SymTFT for Axion Electrodynamics

САЖЕТАК:

The concept of symmetry in QFT has been generalised in the last decade by identifying symmetry with topological defects. SymTFT, a particular topological field theory that captures symmetries as well as
„discrete“ operations on qft, emerged as a very useful tool. In this talk we will study Axion Electrodynamics, a relatively simple model with a very rich symmetry structure, including higher groups and noninvertible symmetries. We will describe explicitely its symmetry topological field theory and describe how it sees all the structure, including some anomalies that are hard to see otherwise. Time permitting we will describe a mathematical formalism that is particularly useful for continuous symmetries. The talk is based on the work in progress with Markus Dierigl.