ДОКТОРАТИ: Иван Трапарић

Наш колега Иван Трапарић одбранио је у петак, 18. октобра 2024. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Примена машинског учења и вештачке интелигенције у спектроскопији плазме“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Братислав Обрадовић, проф. др Иван Дојчиновић и др Владимир Срећковић.

Ментори су доц. др Маријана Гавриловић Божовић (Факултет инжењерских наука, Универзитет у Крагујевцу) и др Миливоје Ивковић (Институт за физику у Београду).

Честитамо!

СЕМИНАР: др Антон Градишек

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 7. новембра 2024. године у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Антон Градишек (Јожеф Стефан институт, Љубљана, Словенија) одржаће предавање:

Use of artificial intelligence for biodiversity monitoring

САЖЕТАК:

Passive acoustic monitoring is a very attractive alternative to more invasive monitoring methods, when it comes to studies of insects. Our particular interest here are pollinators such as bees, bumblebees, and others. Currently, the main approaches are manual observations, which require people in the field, and these people need expert knowledge, or collection of insects with traps, which kill the insects, and this is
also not ideal. On the other hand, microphones are cheap and simple to install and can be deployed at various sites. The challenge here is the analysis of sound, by identifying interesting sounds, such as flight
buzzes, from environmental noise. I will present a couple of studies where we were monitoring pollinators with this approach.

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Црне рупе и хаос у Београду

(ВИДЕО) У новој епизоди ”Погледа у физику” посетили смо научну конференцију „Црне рупе и хаос“ (Black Holes and Chaos) која је отворила мноштво интригантних тема и окупила истраживаче не само из нашег региона, већ и из најугледнијих светских институција као што су Беркли, Харвард, Вајцман, Кембриџ, Санта Барбара и друге.

Циљ конференције био је да младе истраживаче које је привукла ова тема повеже са водећим светским научницима у областима које се тичу истраживања црних рупа.

Конференцију су организовали Институт за физику у Београду и Математички институт САНУ, а о најзанимљивијим темама, утисцима и истраживањима за ”Поглед у физику” говорили су Михаило Чубровић из Института за физику у Београду, Марија Томашевић са Универзитета у Амстердаму, Кирил Христов са Универзитета у Софији и Александер Белен са Универзитета Милано Бикока.

Поглед у физику – Црне рупе и хаос у Београду
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.
Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који у кратким епизодама говори о пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту.

СЕМИНАР: др Игор Станковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 31. октобра 2024. године у 14 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Игор Станковић (Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Device models based on a controlled interplay of percolation, conductivity, and junction effects

САЖЕТАК:

In this talk, we will present recent advances in device modeling, focusing on the behavior of two-dimensional stick and nanosheet networks. First, we will explore percolation in widthless stick systems with varying aspect ratios using extensive Monte Carlo simulations. A generalized scaling function will be introduced, revealing that the system aspect ratio plays a critical role in percolation behavior [1]. We will identify a characteristic aspect ratio where percolation probability becomes scale-invariant. Next, we will address conductivity in random stick systems, modeling the transition from percolation-dominated to dense-network conductivity [2]. This model incorporates stick density, junction-to-stick conductance ratios, and finite-size scaling, offering insights into the structural influences on conductivity. Finally, we will discuss the challenges of translating individual electrical properties of 2D semiconductor nanosheets into networks of overlapping sheets. We will visualize electrostatic potential profiles in nanosheet transistors, identifying the key impact of junctions on current flow. A numerical model is developed to estimate current paths, improving our understanding of device performance in these complex networks. This talk will highlight the interplay of percolation, conductivity, and junction effects in device modeling, offering a comprehensive framework for analyzing random networks in electronic systems.

[1] M. Žeželj, I. Stanković, Phys. Rev. B 86, 134202 (2012).
[2] M. Žeželj, I. Stanković, and A. Belić, Phys. Rev. E 85, 021101 (2012).

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о удаљеним световима

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 28. октобра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Марија Јанковић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Комплексни удаљени светови: планете и астероиди око других звезда

САЖЕТАК:

Процењује се да око половина звезда сличних Сунцу има бар једну планету, а да свака пета има масивни појас астероида. Наше знање о овим удаљеним световима убрзано расте, па тако данас засигурно знамо за преко пет хиљада планета око других звезда. Астероидни појасеви чине саставни део удаљених планетних система, као и у Сунчевом систему. Астероиди око других звезда не могу се детектовати директно, али ова тела се сударају и распадају на мања тела, те производе честице прашине чије зрачење јасно видимо. На овом предавању причаћемо о томе како планетни системи настају из великих облака гаса и прашине, како се разликују од нашег Сунчевог система, какви процеси их временом обликују и шта се овим световима догађа кад звезда достигне крај свог животног века.

ДОГАЂАЈИ: Институт за физику на Београдском сајму књига

Уочи шездесетседмог Међународног сајма књига у Београду, који се одржава од 19. до 27. октобра 2024. године, Институт за физику у Београду и издавачка кућа Хеликс објавили су књигу „Космотеорос“ холандског астронома Кристијана Хајгенса. Реч је о првом од планираних издања у оквиру јавно-приватног партнерства Института и ове издавачке куће посвећене популарној науци.

„Космотеорос“ ће на Сајму књига представити директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, преводилац овог дела на српски језик и аутор коментара. У суботу, 26. октобра 2024. године од 14 часова на штанду Центра за промоцију науке, у Хали 2а, др Богојевић ће поред Космотеороса представити и друга издања Института за физику у Београду објављена ове године. Реч је о књизи „Наука и иновације у Србији“ чији су аутори др Саша Лазовић, др Владимир М. Петровић, Душан Николић, Љубица Илић Војновић, др Александар Богојевић, др Александар Белић, др Франци Демшар и о „Каталогу студентских пракси“ за академску 2024/2025. годину који су приредиле Бојана Цекић и Љубица Илић Војновић.

Фото: Бојан Џодан

ИЗ МЕДИЈА: О комплексним системима у Културном додатку Политике

У додатку дневног листа Политика „Култура Уметност Наука“ у суботу, 19. октобра 2024. године објављен је текст о истраживању комплексних система.

„У свакодневном језику реч комплексност и компликованост имају слична значења, али то није тако у науци. Комплексни системи се састоје од великог броја делова који међусобно интерагују на различите начине, што доводи до неочекиваног понашања и појаве нових особина оваквих система“, каже у поменутом тексту др Антун Балаж, руководилац Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду.

Текст је објављен поводом циклуса предавања „Комплексни системи“ који организују Задужбина Илије М. Коларца и Институт за физику у Београду од 14. октобра до 25. новембра 2024. године сваког понедељка од 18 часова у Малој сали Коларчеве задужбине. Аутор текста је Слободан Бубњевић.

Фото: Бојан Џодан

КЊИГЕ: Хајгенсов ”Космотеорос” у издању Института и Хеликса

Институт за физику у Београду и издавачка кућа Хеликс објавили су ново, репрезентативно издање за љубитеље науке, историје и свемира – „Космотеорос“ холандског астронома Кристијана Хајгенса у преводу др Александра Богојевића.

Епоха у којој настаје ово дело, између Галилеја и Њутна, обележена је новим погледом на истраживање природе. „Космотеорос“ је Хајгенсов покушај да у то време применом научног метода одгонетне каква бића настањују друге планете Сунчевог система.

Писан јасним, оштроумним језиком, са разматрањима која пружају далеко више од основне теме, „Космотеорос“ је последње дело великана физике који представља везу између средњевековног знања и новог доба. 

Књигу ”Космотеорос” превео је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Књига је богато опремљена – садржи обиље коментара као и низ пратећих есеја о Кристијану Хајгенсу и његовом добу, а које су написали др Александар Богојевић, Слободан Бубњевић, Марија Ђурић и др Вилем-Виктор ван Хервен.

„Космотеорос“ је прва књига у серији издања од значаја за културу науке, коју у јавно-приватном партнерству објављују Хеликс и Институт за физику у Београду.

ДОГАЂАЈИ: Необичан гост у башти Института

У четвртак, 17. октобра, обезбеђење и запослени у Институту за физику уочили су необичан призор у башти Института. Један путник намерник подигао је шатор на дну баште, недалеко од старог семинара и обале Дунава.

Реч је о авантуристи из Париза у Француској који пешке путује кроз Европу путем од Тиране до Хелсинкија. Овај необични пешак, који је већ имао сличне руте кроз Европу, тренутно пролази кроз Србију. Током боравка у Београду, одлучио је да преноћи управо у башти Института, где је разапео свој шатор.

Наш колега Иван Петковић срдачно је дочекао несвакидашњег госта. Послужио га је топлим напицима и са њим провео време у разговору, током кога је сазнао више детаља о његовим необичним путовањима.

Гост претходно није био свестан да је свој камп подигао у кампусу једне научноистраживачке институције, мислећи да се сместио у шумарку надомак престонице, али су му се допале отвореност и радозналост које се иначе у Институту негују као важне вредности.