ПОСЕТА: Нови помоћници министра на Институту

[:sr]

У својој првој званичној посети од именовања, данас је на Институту за физику боравио нови помоћник министра за науку проф. др Тибор Сабо.

Заједно са помоћником министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем, др Сашом Лазовићем, такође из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, професор Сабо је обишао први институт од националног значаја за Републику Србију.

Током посете, Тибор Сабо и Саша Лазовић разговарали су са директором Института, др Александром Богојевићем, о финансирању науке и унапређењу рада Института.

[:]

ПРЕДАВЊЕ: Владан Вулетић

У уторак, 27. марта у 13.30 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Др Владан Вулетић са Департмана за физику МИТ-а одржаће предавање

„Laser cooling of Rb to Bose-Einstein condensation“

АПСТРАКТ:

The procedure for attaining quantum degeneracy in atomic gases almost exclusively rely on a final evaporative cooling, a time-consuming step associated with substantial atom loss. We demonstrate direct laser cooling of a gas of 87Rb atoms to quantum degeneracy. The method is fast and induces little atom loss. The atoms are trapped in a two-dimensional optical lattice that enables cycles of compression to increase the density followed by Raman sideband cooling to decrease the temperature. From a starting number of 2000 atoms, 1400 atoms reach quantum degeneracy in 300 milliseconds, as confirmed by a bimodal velocity distribution. The method should be broadly applicable to many bosonic and fermionic species and to systems where evaporative cooling is not possible.

СЕМИНАР: Др Александру Николин

У оквиру SCL семинара Центра за студије комплексних система, у понедељак, 26. марта у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање ће одржати др Александру Николин („Хорија Хулубеј“ национални институт за физику и нуклеарни инжињеринг, Букурешт, Румунија).

Др Николин ће одржати предавање: „How to test a voice biometrics solution: statistics of the Romanian and Greek languages“

АПСТРАКТ:

Motivated by the development of a novel voice-biometrics solution within the H2020 SpeechXRays project, we will present a series of statistical results on the Romanian and Greek languages that can be used to check the accuracy of voice biometrics solutions across the phonetic spectrum of the aforementioned languages. We will revisit the concept of phonetic balance and argue that in addition to the correct distribution of phonemes, a good set of test utterances should also have the correct distribution of clusters of phonemes and should account for familiarity and comfort of the users with the individual words within the test utterances. 

СЕМИНАР: Марко Цетина

у понедељак, 19. марта 2018. у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у 13:30 часова Марко Цетина ће одржати предавање:

   An Error-corrected, Universal, Re-configurable, Ion-trap Quantum Archetype

Read more

КОНКУРСИ: Избор и именовање директора

[:sr]

У складу са члановима 56. и 56а. Закона о научноистраживачкој делатности (“Сл. Гласник РС”, бр. 110/2005, 50/2006 – испр., 18/2010 и 112/2015) и чл. 23. Статута Института за физику

 УПРАВНИ ОДБОР

ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

РАСПИСУЈЕ КОНКУРС

За избор и именовање

ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Института од националног значаја за Републику Србију

Поред општих услова предвиђених Законом о научноистраживачкој делатности, директор Института треба да испуњава и следеће посебне услове:

  • да је истраживач у звању научног саветника или редовног професора универзитета, компетентан за научну област којом се Институт бави;
  • да има способност и искуство у планирању и организовању научноистраживачког рада из укупне делатности Института;
  • да поседује стручне и административне компетенције потребне за руковођење институцијом која обавља истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.

Кандидат за директора треба да приложи следећа документа:

  • пријаву на конкурс;
  • уверење о држављанству;
  • уверење да није осуђиван;
  • уверење о избору у звање научног саветника или редовног професора;
  • стручну биографију са посебним освртом на организационо искуство кандидата;
  • програм и план рада Института за мандатни период.

Директор се именује на период од четири године.

Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у средству јавног информисања. Непотпуне или неблаговремене пријаве се неће узимати у разматрање.

Пријаве доставити на адресу: ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ; Институт од националног значаја за Републику Србију; Прегревица 118, 11080 Београд (Земун)

Оглас по овом конкурсу Управног одбора Института објављен је у дневном листу „Политика“, у издању од четвртка, 15. марта 2018. године.

Погледајте ОГЛАС.

[:]

ПОСЕТЕ: Удружење „Излетник“

[:sr]

Група грађана окупљених око Удружења „Излетник“ посетила је у недељу, 18. марта Институт за физику у Београду.

Привучени информацијама о лепом кампусу Института, као и акцијом којом грађани овде могу донирати и посадити дрво, „Излетници“ су заједно са директором Института др Александром Богојевићем обишли двориште и разговарали о раду Института, о науци и научницима, о плановима и историји.

 

 

 [:]

ОТКРИЋА: Уљез у нашем систему

Појављује се као једва видљив траг у октобарској ноћи. Пре двадесет недеља на снимцима Pan-STARRS телескопа сањиви постдокторанд Роб Верик са Хаваја запажа објекат који ће бити назван ‘Оумуамуа и за кога ће се испоставити да је први дошљак изван Сунчевог система. Након тога, објекат је посматран свим за то расположивим телескопима.

Међутим, ново светло на необичног уљеза сада је бацио научни рад у коме је учествовао и наш колега, Игор Смолић из Института за физику у Београду, а који је управо објављен у астрономском издању угледног магазина Nature. Рад указује да је чудновато небеско тело (које и даље привлачи огромну пажњу како астронома, тако и медија) још занимљивије него што смо замишљали.

‘Оумуамуа стиже у наш планетарни систему брзином од 26 километара у секунди, привидно долазећи из сазвежђа Лире, а поменути Pan-STARRS телескоп, на врху планине Мауи на Хавајима, снима га кад се већ био примакао Земљи.

Оно што одмах, са првим снимцима, узбуђује истраживаче попут Верика и његовог колеге Марка Микелија, као и славне Карен Мич, која између осталог има на располагању посматрачко време на Хабл телескопу, јесте путања овог објекта. Подаци показују да се нови објекат не креће, као све што кружи око Сунца, по елипси, него му је путања отворена, хипербола, што указује само на једно – да није дошао из Сунчевог система.

Први дошљак из међузвезданог простора, уочен у нашем систему, неколико пута мења име. Прво је класификован као комета, али како он то није, по први пут у историји врши се промена ознаке комете у астероид, да би потом био класификован, што је само по себи такође било први пут, ознаком 1I/2017 U1 где I потиче од речи интерстеллар (објекти се обично означавају са A од астероид, C од комета или P код комета са периодом краћим од два века). Уз то ће добити име ‘Оумуамуа, потекло из хавајског језика, а значи пионир, односно „онај који долази први“.

Објекат је посматран у октобру и новембру помоћу више телескопа, све док се није превише удаљио од наше планете, али се снимљени подаци тек сада пажљиво анализирају. Астрономи су, како су пристизали осматрачки подаци, покушали да открију разноврсне детаље, од његове боје до осе око које објекат ротира.

Управо објављени рад по називом The tumbling rotational state of 1I/‘Oumuamua у Nature Astronomy показује – сасвим неочекивано – да уопште не постоји доминантна оса, него да се објекат у свом кретању тумба. И да то значи да је вероватно имао дивљу прошлост, због које је доспео у такозвано – побуђено стање ротације.

“Временска скала за престанак тумбања је дужа од старости Универзума, и за различите материјале у раду износимо да је то време од 40 – 4000 милијарди година”, каже потписник овог рада, Игор Смолић, објашњавајући да то време зависи од периода ротације, димензија, облика и својстава материјала објекта.

“Ово значи да када је једном почео да се тумба, он то није престао. А како су судари у међузвезданој средини изузетно мало вероватни, а самим и могућност побуде, ‘Оумуамуа је почела да се тумба у планетарном систему одакле потиче, и наставиће тако и након кратке посете Сунчевом систему”, сматра Смолић.

Тим којим иначе руководи доктор Весли Фрејзер са Универзитета Квинс у Белфасту анализирао је све доступне фотометријске податке, како би на основу њих била установљена боја, затим облик астероида, као и поменути чудноват начин на који ротира.

“Директно је посматрана само варијација сјаја овог објекта, где је максимални сјај десет пута већи од минималног. За објекте Сунчевог система, а мислим пре свега на астероиде, ово је веома неуобичајено, то јест само један у 10.000 има овакве варијације сјаја. На ове варијације утиче облик, али и карактеристике површине објекта“, објашњава Смолић, додајући да не знамо много о површини ‘Оумуамуа, али за астероиде у нашем планетарном систему важи да су варијације у сјају појачане када се они посматрају бочно у односу на осветљење које долази са Сунца.

Највеће узбуђење, барем у медијима, још од самог открића изазива облик необичног дошљака. Првобитно је, наиме, управо на основу фотометрије, установљено да је изузетно издужен, са односом дужине и ширине 10:1. Касније је тај однос смањен на 6:1, док ово истраживање своди тај однос на 5:1. Изразита издуженост овог камена приказана је на илустрацији која је, иначе, нацртана у ESO.

“Када се она варијација од 10:1 коригује за овај ефекат, долазимо до вредности да је однос највеће осе према најкраћој оси приближно једнак или већи од 5:1”, објашњава Смолић.

У сваком случају, астероид је описиван као каква свемирска цигара, са асоцијацијама на СФ роман Алтура Кларка “Сусрет са Рамом” у коме се појављује свемирски брод сличног облика. Неки истраживачи из иницијативе Breakthrough заиста су, мада без успеха, покушали да сниме радио таласе како би проверили да није случајно ипак реч о свемирском броду.

Међутим, док се први уљез у нашем систему, односно први кога смо успели да спазимо, удаљава (назад) у међузвездани простор, највеће питање које оставља за собом је – зашто је он уопште био први? Заиста, зашто их нисмо видели до сада?

(Према тексту „Науке кроз приче„)

—–
Илустрација: European Southern Observatory/M. Kornmesser

КОЛОКВИЈУМ ИНСТИТУТА: Кунрад Схалм

Институт за физику позива вас на предавање проф. Кунрада Схалма са Лоренц института за теоријску физику Универзитета Лајден у Холандији. Предавање под насловом „(Quantum) Chaos, hydrodynamics, and black hole scrambling“ у оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду биће одржано у згради Института, у уторак, 20. марта у 11 часова у сали „Звонко Марић“.

АПСТРАКТ:

A concrete definition of chaos in quantum systems is a regime of exponential growth in a specific out-of-time-ordered correlator (OTOC). We will discuss this both in weakly coupled and in strongly coupled theories. In strongly coupled quantum theories with a holographic dual, the OTOC is directly related to probing the system’s hydrodynamic sound modes. The information contained in the OTOC is dual to a gravitational shock wave and this can be reconstructed in terms of purely diffusion-like gravitational waves at the horizon of a single-sided black hole with specific regularity-enforced imaginary values of frequency and momentum. The fact  that late-time equilibration and early-time chaos are controlled by the same dynamics is also a property of classical dilute gases. For weakly coupled systems, we show that the information contained in the OTOC follows from a Boltzmann kinetic equation for total energy exchange.

SCL СЕМИНАР: Јаћим Јаћимовић

Центар за изучавање комплексних система организује SCL семинар у петак, 9. марта 2018. у 14 часова у читаоници библиотеле „Др Драган Поповић“. На семинару ће говорити др Јаћим Јаћимовић из ABB Corporate Research, Швајцарска.

Тема семинара је: „Net Shape 3D Printed NdFeB Permanent Magnet“

АПСТРАКТ:

Nd2Fe14B hard magnets are a strategic material in determining the efficiency and size of both existing and future electrical and electronics devices. At this talk, we will present firstly that heavy rare earth element Dy that improve temperature stability of magnet, but lowers magnetic properties, may not be required throughout the full magnet, and the steps in experimental realization of such magnet geometry will be discussed. Second, we will show that the emerging technology named 3D metal printing by selective laser melting can be used to realize hard magnets in various shapes, with novel functionalities. The magnetic properties of 3D printed will be compared to those prepared by other methods.

ГОСТ ИНСТИТУТА: Владимир Глигоријевић

Центар за изучавање комплексних система организује SCL семинар у четвртак, 8. марта 2018. у 14 часова у читаоници библиотеле „Др Драган Поповић“. На семинару ће говорити Владимир Глигоријевић са Flatiron института у Њујорку, САД.

Тема семинара је: „Deep Multi-network Embedding for Protein Function Predictiction“.

АПСТРАКТ:

The prevalence of high-throughput experimental methods has resulted in an abundance of large-scale molecular and functional interaction networks.  The connectivity of these networks provides a rich source of information for inferring functional annotations for genes and proteins. An important challenge has been to develop methods for combining these heterogeneous networks to extract useful protein feature representations for function prediction. Most of the existing approaches for network integration use shallow models that cannot capture complex and highly-nonlinear network structures. We introducedeepNF, our novel deep-learning based network integration method for protein function prediction. deepNF consists of two steps: 1) creating a low-dimensional dense vector representation of proteins (i.e., embedding) using Multimodal Deep Autoencoders and 2) training a classifier on the resulting representation to predict protein functions. 

We apply deepNF on 6 different networks obtained from the STRING db to construct a compact low-dimensional representation containing high-level protein features. We will present an extensive performance analysis comparing our method with the state-of-the-art network integration methods for protein function prediction. In addition to cross-validation, the analysis also includes a temporal holdout validation evaluation similar to the measures in Critical Assessment of Functional Annotation (CAFA). Our results show that our method outperforms previous methods for both human and yeast STRING networks. Our method offers a great advantage of being able to capture non-linear information conveyed by large-scale biological networks, leading to improved network representations. Features learned by our method lead to substantial improvements in protein function prediction accuracy, which could enable novel protein function discoveries.