ПОСЕТЕ: Могућности сарадње са научницима из Кореје

[:sr]

 

 

 

 

 

 

Физичари са Корејског института за науку и технологију (КИСТ), Јин Донг Сонг и Мин Чул Парк боравили су у среду, 31. маја 2018. на Институту за физику у Београду где су дошли да са истраживачима и управом Института разговарају о могућностима сарадње научника из Кореје и Србије.

Како су ови истраживачи навели у разговору са представницима Института, КИСТ као водећа корејска научна институција сарађује са Немачком, Великом Британијом и САД, а њихов циљ је да ту сарадњу прошире на још две европске земље – Чешку и Србију.

Парк и Сонг су након обиласка Института одржали презентације у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где су детаљније говорили о потенцијалној сарадњи физичара из Србије и Кореје, а представили су и своја интересовања у оквиру области којима се баве – фотонике и физике чврстог стања.

Посета Институту је организована у сарадњи са професорком Јеленом Радовановић као и Николом Вуковићем са Електротехничког факултета. Гости из Кореје предходног дана боравили су на Универзитету у Београду где су договарали формалну сарадњу са Универзитетом.[:]

СЕМИНАР: Вељко Јанковић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 6. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Вељко Јанковић (СЦЛ, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:

Some like it hot, others prefer it cold: Mechanism of free-charge generation in organic photovoltaics

САЖЕТАК:

The fundamental physical mechanisms governing light-to-charge conversion in photoexcited donor/acceptor (D/A) organic solar cells have recently been heavily debated. Having in mind that a photoexcitation of OSCs initially generates strongly bound excitons, experimental evidence demonstrating that almost all of the absorbed photons are converted to free carriers in a process that exhibits weak dependence on the internal electric field and temperature [1] seems surprising. Results of ultrafast spectroscopic studies point towards a subpicosecond time scale of free-charge generation, which occurs by virtue of high-energy („hot“) delocalized interfacial charge transfer (CT) states [2]. On the other hand, there are suggestions that free carriers are predominantly generated on much longer time scales out of the lowest-energy („cold“) CT state, which is strongly bound and localized [3]. Our comprehensive investigation of exciton dynamics at a model D/A heterojunction reveals that, on a picosecond time scale following the photoexcitation, the majority of photogenerated carriers remain bound in form of donor or CT excitons [4]. In this talk we will present our latest results that concern charge separation on longer time scales out of the aforementioned bound CT and donor excitons, which demonstrate that the synergy between carrier delocalization and moderate disorder can explain quite high and weakly field- and temperature-dependent free-charge yields observed in experiments [5].

[1] S. H. Park et al. Nat. Photonics 3, 297 (2009).
[2] G. Grancini et al., Nat. Mater. 12, 29 (2013).
[3] K. Vandewal et al., Nat. Mater. 13, 63 (2014).
[4] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 121, 19602 (2017).
[5] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 122, 10343 (2018).

ТРАДИЦИЈЕ: Повратак Звонка Марића

Фотографија приказује попрсје једног од најзначајнијих српских физичара 20. века, Звонка Марића, које је извајао новосадски вајар Владимир Т. Јокановић. Десет година након што је настала, биста је прошле недеље из Новог Сада

донета на Институт за физику у Београду и биће смештена у највећој сали Института која носи управо име Звнока Марића. Биста се претходно налазила на Природно-математичком факултету у Новом Саду који је одлучио да попрсје уступи Институту, као установи која је израсла на његовој заоставштини.

Мада није у довољној мери познат у јавности, Звонко Марић (1931-2006) је, без икакве сумње, један од очева савремене српске физике и пионир квантне физике код нас.

Рођен у Бујановцу, у апотекарској породици, дипломирао је физику на Природно-математичком факултету у Београду. Био је студент када се почетком 1950-тих година обрео на тек основаном Институту за нуклеарне науке и Винчи. У то доба су нуклеарни физичари павле Савић и Роберт Вален уз подршку млађег колеге Милорада Млађеновића покретали практично прва обимнија експериментална истраживања у физици код нас, али се теорија још није развијала.

Будући да у земљи није постојао ниједан теоријски физичар, Звонко Марић је већ тада био виђен као један од неколицине младих истраживача који ће засновати теоријску физику. Управо зато је упућен у Данску где је од 1956. до 1958. студирао у Школи за теоријску физику Нилса Бора у Копенхагену, да би се вратио и докторирао 1960. у Београду на теми о дисперзији светлости на атомским језгрима.

Током шездесетих, Марић је руководио Лабораторијом за теоријску физику у Институту за нуклеарне науке у Винчи, да би у Паризу срео угледног професора Александра Милојевића, првог директора тек основаног Института за физику у Београду, који га позива да му се придружи у новој установи. Зато године 1972. Марић прелази у Институт за физику где оснива Одељење за теоријску физику, којим ће руководити до краја каријере. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991.

Марић је непрекидно истицао фундаментални значај квантне и релативистичке физике у свим истраживањима. Уз то, он је у правом смислу покретач квантних истраживања у Београду – на његову иницијативу први пут у Србији уведен је и предмет Квантна теорија. Поставивши темеље за широк спектар теоријских истраживања, Марић је окупљао и привлачио велики број талентованих теоретичара који чине језгро данашње физике у Србији.

Његови савременици без изузетка сведоче да је био велики господин, изузетног образовања и широких погледа. Није волео да држи предавања. Уместо тога, подстицао је научнике и млађе колеге на дуге и конструктивне разговоре током којих су се рађале и данас запамћене идеје, савети и анегдоте. Запамћен је и његов порок – био је пасионирани пушач.

Звонко Марић је истраживао различите области – као млад теоретичар, бавио се расејањем честица на атомским језгрима, физиком лаких језгара и фотопродукцијом пиона. Касније је објавио и више радова из атомске и молекуларне физике, углавном о интеракцији атома са великим бројем електрона. У познијим годинама окренуо се филозофији и теорији сазнања, посебно анализирајући утицај квантне механике на питање физичке стварности. Године 1986. објавио је јединствено дело за наше прилике – књигу Оглед о физичкој стварности, за коју је добио Нолитову награду.

Текст и фотографија: С.Б./М.Ђ.

Према тексту: Наука кроз приче

СЕМИНАР: Владимир Дамљановић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, наш колега Владимир Дамљановић одржаће предавање под насловом:

„Електронске дисперзије и кристалне симетрије“

Семинар ће бити одржан на Институту за физику, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у петак 1. јуна 2018. године са почетком у 14:00 часова.

САЖЕТАК

Дводимензионални (2D) материјали су материјали са атомским језгрима поређаним периодично у
два просторна правца и који су коначни у трећем, ортогоналном правцу. Примери 2D материјала
су графен, силицен, дихалкогениди прелазних метала итд. Сваки 2D материјал припада једној од
80 могућих група симетрије. У овом семинару ће бити представљена повезаност између различитих
типова познатих електронских дисперзија (Диракова, семи-Диракова, квадратна итд) код одређеног
2D материјала и групе симетрије којој дати материјал припада. Такође ће бити представљен нови
тип електронске дисперзије добијен само помоћу симетријских аргумената. Семинар је базиран на
недавно објављеним резултатима [1-4] који се односе на не-магнетне 2D материјале са занемарљивом
спин-орбит интеракцијом.

1. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 085502.
2. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 439401.
3. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 29 (2017) 185503.
4. V. Damljanović, I. Popov, R. Gajić, Nanoscale 9 (2017) 19337-19345.

Физичари из Кореје на Институту за физику

У циљу проширења сарадње, угледни физичари из Института за науку и технологију Кореје (KIST) посетиће Институт за физику Београду у четвртак, 31. маја. Након обиласка Института, гости из Кореје ће у 12.30 часова одржати кратке презентације својих истраживања у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“. Након презентација, организована је дискусија са истраживачима Института.

Делегацију предводи др Џин Донг Сонг који ће домаћим истраживачима представити корејски Институт и могућности сарадње са Србијом, са нагласком на сарадњи у две области – физици чврстог стања и фотоници. Тим поводом, Донг Сонг ће говорити о новим материјалима, као и апликацијама на 2Д структуре, а његов колега др Мин Чул Парк ће представити разноврсне нове технике визуализације које се развијају на KIST-у.

Посета се организује у сарадњи са Електротехничким факултетом, а координира је др Јелена Радовановић са овог факултета. Доласку на Институт претходи посета Универзитету у Београду.

АПСТРАКТИ:

PSI simple brocher

Research Introduction Min-Chul Park

ОБЈАВЉЕНИ КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ЕКСПЕРИМЕНТА ОПЕРА

Експеримент ОПЕРА који се изводи у Лабораторији Гран Сасо при Националном италијанском институту за нуклеарну физику (Gran Sasso Laboratory, INFN) направљен је да би се коначно доказало како мионски неутрино може да се трансформише у тау неутрина, кроз процесе који се називају неутринске осцилације, за које је 2015. додељена Нобелова награда из физике. У престижном часопису Physical Review Letters, међународна група истраживача окупљених у такозваној колаборацији ОПЕРА, почетком ове недеље објавила је рад који би се могао сматрати финалним резултатом експеримента.

Наиме, ОПЕРА извештава да је снимила укупно 10 догађаја који се могу сматрати кандидатима за претварање мионског у тау неутрино. Мионска неутрина су произведена у ЦЕРН-у у Швајцарској, а потом су испод Алпа путовала 730 километара до Гран Сасо лабораторије у Италији. Међутим, испоставило се да су се на том путу претворила у тау неутрина. Детектор ОПЕРА, наиме, уловио је, на крају њиховог пута, десет тау неутрино кандидата.

Такође, ОПЕРА колаборација је почетком ове недеље отворила своје податке и учинила их јавно доступним на порталу CERN Open Data (https://opendata.cern.ch/docs/opera-news-first-release-2018) који је отворен још 2014. године. Захваљујући овом пуштању података у јавност, истраживачи изван ОПЕРА колаборације добили су могућност да покрену нова истраживања, изнова интерпретирају податке или да их користе у образовне сврхе. Ово су први подаци на овом ЦЕРН порталу који нису потекли са ЦЕРН-овог акцеларатора, Великог сударача хадрона (LHC).

У природи постоје три врсте неутрина: електронски, мионски и тау, који се при интеракцији са материјом трансформишу у одговарајуће лептоне: електроне, мионе и тау честице. Претходни експерименти већ дуго показују да кад прелазе дуга растојања, очекивани део неутрина нестаје, па се дошло до закључка да се заправо пре тога претварају једни у друге. ОПЕРА колаборација је уочила први такав случај, доказ мион неутринске осцилације још 2010. године, да би између 2012. и 2015. снимила још четири слична догађаја. Захваљујући новој стратегији у анализи целокупног узорка снимљених података из периода од 2008. до 2012. установљено је са врло високим нивоом поверења, да се то догодило – 10 пута.

„Ми смо анализирали све са сасвим новом стратегијом, узмајући у обзир јединствене карактеристике ових догађаја“, каже Ђовани де Лелис, портпарол ОПЕРА колаборације. „Објавили  смо прво директно мерење лептонског броја тау неутрина, параметра по коме се неутрина разликују од антинеутрина. Изузетно смо задовољни што су наши претходни резултати сада постали много поузданији него што је то било очекивано кад је експеримент прављен“.

Осим што доприноси бољем разумевању физике неутрина, развој нових технологија је део резултата ОПЕРА експеримента. Ова колаборација је прва развила поптуно аутоматизовану, брзо-читајућу технологију која има суб-микроскопску тачност. Технолгоија нуклеарних емулзија данас се користи у великом броју области као што је истраживање тамне материје или испитивање вулкана и глечера, а користи  се и код оптимизације такозване хадронске терапије у лечењу рака. Недавно је коришћена и при истраживању велике Кеопсове пирамиде  у Египту.

СЕМИНАР: Тијана Раденковић

У петак 25. маја у 11 часова на Институту за физику у сали 360 Тијана Раденковић ће одржати семинар под насловом:

„Action for scalar, Dirac and gauge fields as 3-BF action with constraints“.

САЖЕТАК:

First, we will remind you of 2-BF model of guantum gravity –
2-categorical generalization of BF model and the notion of 2-group
(which is equivalent to crossed module) necessary for constructing it.
Then, we will see how by considering crossed module for
G=SO(3,1)xU(1)xSU(2)xSU(3) instead of G=SO(3,1) we obtain equations of
motion for gauge field coupled to gravity known from EC theory. Finally,
we will show how by using the notion of 3-group one can write the action
for gravity coupled to scalar and Dirac fields as 3-BF action with
constraints.

СЕМИНАР: Марко Спасеновић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, наш колега колега Марко Спасеновић одржаће предавање под насловом:

„Графенски микрофон“

Семинар ће бити одржан у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“, у петак 25. маја 2018. са почетком у 14:00 часова.

Сажетак:

Изврсна механичка својства (мала дебљина, висок Јунгов модул и висока максимална вредност латералног напрезања) чине графенске мембране идеалним кандидатима за мерење промена у притиску, које могу настати и услед акустичких таласа. Очекује се да графенске мембране напрегнуте близу тачке пуцања имају широк опсег рада у акустичком делу спектра, све до ултразвука, што омогућује нове примене у употреби преносивих електронских уређаја али и у научним и индустријским применама попут мониторинга фауне или праћења животног века механичких компоненти.

Приказаћемо неколико типова кондензаторских микрофона од графена, укључујући мултислојни графен (МГ) и графенски папир (ГП). Показаћемо да микрофони са мембранама од МГ имају већу осетљивост на звук од полу-професионалних микрофона са мембранама од никла, док прорачуни указују да би графенске мембране напрегнуте близу тачке пуцања дозвољавале снимање на фреквенцама изнад једног мегахерца [1]. Ради проучавања могућих механизама затезања, конструисали смо мембране од ГП-а и од других стандардних и нестандардних акустичких материјала као што су Милар, целулозни папир и алуминијумска фолија. Користећи оптичку дигиталну холографију опазили смо низ резонантних модова у свим мембранама, од којих је ГП најбогатији модовима. Нумеричким прорачунима проналазимо исте модове и разлучујемо иницијалну затегнутост мембрана, која указује да је графен од свих мембрана најмање затегнут. Приказујемо прве резултате померања модова ка вишим фреквенцама при затезању. Такође ћемо укратко приказати напредак у правцу графенских МЕМС микрофона.

[1] D. Todorović, A. Matković, M. Milićević, Dj. Jovanović, R. Gajić, I. Salom, and M. Spasenović, „Multilayer graphene condenser microphone“, 2D Materials 2, 045013 (2015).

СЕМИНАР: Мајкл Правица

У оквиру семинара Центра за фотонику, у петак, 25. маја 2018. у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, професор Мајкл Правица (Универзитет Неваде, Лас Вегас) ће одржати предавање

Harnessing hard x-rays to drive novel science

САЖЕТАК: 

Though x-ray related damage has been considered a nuisance since x-rays were first discovered, we use them to initiate decomposition and synthetic reaction chemistry at extreme (high pressure, variable temperature) or isolated conditions by harnessing their highly ionizing, highly penetrating, and highly focused properties. This talk will focus on three areas where we have made progress in developing useful hard x-ray photochemistry:

1. Possible formation of HgF4 by irradiation of a mixture of XeF2 and HgF2 at high pressure to produce molecular fluorine in situ in a diamond anvil cell via XeF2 + hυ → Xe + F2 and then reacting the mobile F2 to form HgF4 via HgF2 + F2→ HgF4 at pressures in the 25 GPa up to 40 GPa pressure range. This appears to confirm predictions of “inner shell chemistry” at extreme conditions made by Miao.

2. By irradiation of strontium oxalate, we have produced a novel compound: stable doped polymeric-CO that traps CO2 at ambient conditions for over one year via:
SrC2O4 + hυ → SrCO3 + CO
n(CO) → poly-CO
We plan on synthesizing a family of doped polymers using this method (patent granted).

3. By irradiating lightly pressurized Cs2(C2O4) ∙ H2O, we have created a novel structure of cesium superoxide (CsO2).
These methods may offer hope to synthesize novel compounds with novel structures (and thus with potentially useful and targeted properties).

ПРЕДАВАЊЕ: Шин Јао

Професор Шин Јао (Xin Yao) са Ђиао Тонг универзитета у Шангају одржаће предавање у понедељак, 28. маја 2018. у 13:00 часова на Институту за физику у Београду у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Наслов предавања је:

The growth of REBa2Cu3Oy superconductors (single crystal, bulk & thick film) for fundamental study & practical application

САЖЕТАК:

The recent progress on the growth of REBa2Cu3Oy (REBCO, RE=Nd, Sm and Y) superconductors for practical application and fundamental study in our lab is reviewed. The presentation will focus on the study on large size & high quality single crystals by top-seeded solution-growth; high performance bulks by top-seeded melt-growth, and artificial microstructure in oriented thick film by liquid phase epitaxy.