На конференцији World Minds која је у четвртак, 23. маја одржана у Београду, међу 18 говорника из целог света, иноватора, људи из индустрије, образовања, науке и политике, говорила је и др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду.

Др Митровић Данкулов је, представљајући Теслаграм, говорила о томе како се могу искористити природни ресурси за глобално унапређење здравства и финансијске безбедности. Оснивач World Minds и водитељ програма Ролф Добели је поставио питање о Верокио центру где је др Митровић Данкулов истакла да је за развој идеје попут Теслаграма нужно континуирано радити са креативним младим људима у шта Инстутут за физику улаже велике напоре. Један од таквих пројеката је образовни центар Верокуо који ће као прироитетни пројекат Владе Републике Србије бити грађен на Институту за физику у Београду.

World Minds се организује већ 12 година искључиво у Швајцарској, и након мноштва одржаних скупова, 150 говорника из целог света и више од 3000 идеја, конференција је на позив наше Владе стигла у Србију. То је била прилика да се, како је навела председница Владе Ана Брнабић, наша земља представи у правом светлу, као земља за инвестирање у истраживање, развој и иновације. Истовремено, World Minds је пружио могућност да се српски научници, иноватори и таленти промовишу и повежу са колегама широм света, поручила је премијерка.

На конференцији су говорили и председник Србије Александар Вучић и бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Учествовао је и добитник Нобелове награде за хемију Курт Витрих, који је говорио о животној потрази за научним открићима. Своју идеју о будућности дизајна представио је познати говорник на ТЕД конференцијама Том Вуџек, и многи други, углавном млади иноватори који су представили јединствене, импресивне и на моменте невероватне идеје.

Уз др Митровић Данкулов, иновативне идеје из Србије представиле су и др Весна Бенгин са БиоСенс института и Милица Мастиловић из компаније 3Латерал.

Бројне званице из науке и привреде, министарства и научно-истраживачких организација – окупљене на скупу који је био посвећен недавном пријему Србије у ЦЕРН – са пажњом су слушале председника Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом, др Петра Аџића (на слици), који је на пријемчив начин представио импресивне истраживачке ресурсе ЦЕРН-а, експерименте на Великом сударачу хадрона (LHC), откриће Хигсовог бозона и друга славна достигнућа, али и кључна питања која покрећу истраживања у ЦЕРН-у – питања о структури материје, пореклу и како је др Аџић истакао, будућности Универзума.

Након пет година придруженог чланства, Република Србија је 24. марта ове године изабрана у пуноправно чланство Европске лабораторије за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) и тако постала 23. чланица једне од најпрестижнијих научних организација на свету. Месец дана након пријема, у ЦЕРН-у је крајем априла свечано подигнута застава Србије. Будући да је бивша Југославија била једна од земаља оснивача, Србија се овим вратила у ЦЕРН који је у последње две деценије примио само три нове чланице. Указујући на дуг приступни пут и кораке који су претходили поновном пријему Србије, др Аџић је подсетио на улазак српских физчара у експерименте АТЛАС и ЦМС, као и на споразуме о сарадњи Института за физику, а потом и Универзитета у Београду са ЦЕРН-ом.

Поводом прикључења, Министарство просвете, науке и технолошког развоја иницирало је скуп који је организован у среду, 5. јуна, у Научно-технолошком парку Београд, на Звездари. Зато су се у новом и однедавно оживљеном објекту футуристичке архитектуре, где иначе послују бројне старт-ап компаније, окупили представници свих већих научно-истраживачких организација, САНУ, универзитета и института, као и шефови научних пројеката, иновационих центара и других организација које практично чине научну заједницу Србије. На позив Министарства су се посебно одазвали научници повезани са ЦЕРН-ом, а скупу су присуствовали и многобројни истраживачи и руководиоци Института за физику у Београду.

Упоредо са свечаним обележавањем пријема Србије у ЦЕРН, а како је потом и само Министарство саопштило, на скупу у Научно-технолошком парку „представљене су успешне реформе које су у области науке и технолошког развоја спроведене у Србији током последње две године“. Званицама се обратио министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, који је пре свега поделио задовољство због пријема Републике Србије у пуноправно чланство у ЦЕРН-у и уверење да је Србији по квалитету науке место у овој организацији.

Министар је потом подсетио на позив за 1000 младих истраживача и оснивање Фонда за науку, али и разнолике друге пројекте и иницијативе у сектору. „Наука поново доказује да је најбољи део нашег друштва“, рекао је министар Шарчевић и најавио очекивано усвајање предлога новог Закона о науци и истраживањима који ће заокружити правни оквир за науку у Србији.

Након министра, на скупу су говорили и Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност, као и в.д. директорка управо основаног Фонда за науку, др Милица Ђурић-Јовичић која је, уз представљање ове установе, најавила и да ће већ овог месеца бити отворени први конкурси за младе, за дијаспору и истраживања у области вештачке интелигенције, у оквиру три од 12 програма предвиђених Законом. Као домаћин скупу, в.д. директорка Научно-технолошког парка, Гордана Даниловић-Грковић представила је дуг и изазован развојни пут ове иницјативе која у последњих три године бележи нарочит успех и приходе који се мере десетинама милиона евра.

Фотографије: Научно-технолошки парк Београд