Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“, истоимену награду која се у домаћим медијима назива и „српски Нобел за физику“ доделила је др Ђорђу Минићу, професору Универзитета Вирџинија Тек, за изузетна научна достигнућа у физици за 2020. годину.

Добитник је проглашен на он-лине догађају одржаном 17. марта 2021. године на рођендан Марка Јарића.

Жири у саставу проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији предложио је за награду др Минића, имајући у виду да се ради о једном од водећих светских стручњака из области теорије струна и квантне гравитације, са нагласком на проблеме у просторима са позитивном вредношћу космолошке константе.

Током доделе награде, у име Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ учеснике је поздравио проф. др Петар Аџић. Он је навео да је Фондација настала пре 23 године како би се очувала успомена на „бриљантан рад и личност физичара чији је рад нажалост и данас познатији у иностранству него у Србији“. Подсетио да је Марко Јарић највећи допринос дао теорији физике кондензованог стања, да је имао редак таленат и велико математичко знање и кратку али бриљантну научну каријеру. „Данас проглашавамо двадесетог по реду добитника, а услов је да су резултати добитника оставили траг у светској физици“.

Поздрављајући учеснике у име Управног одбора Фондације, др Александар Белић је подсетио да је управни одбор прихватио предлог стручног жирија у ком су ове године били проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији да се награда додели професору Минићу.

Др Бранислав Саздовић прочитао је образложење жирија наводећи да је награда Ђорђу Минићу додељена за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“. У образложењу се наводи да је др Минић један од водећих стручњака у овим областима и да последњих 25 година ради на свим главним правцима развоја теорије струна, као и да је један од утемељивача нове теорије струна (теорије метаструна). „Др Минић има успешну сарадњу са више од 80 научника из области теоријске физике, а активно сарађује и са експерименталним физичарима“, навео је др Саздовић, додајући да је др Минић објавио 109 радова у међународним часописима и да одржава редовне контакте са истраживачима из Србије.

Др Александар Богојевић је честитао у име Института за физику у Београду који, као покровитељ награде, у додели учествује логистички и финансијски. „Честитам вам на награди која је најпрестижнија у науци код нас, не само у физици. Идеја очувања успомене на др Јарића је лепа, али ова награда то чак и надилази својим значајем“, рекао је др Богојевић. „Институт за физику је први национални институт у Србији, па је као такав прихватио улоге везане за социјалну релевантност наше науке“, навео је др Богојевић.

Током доделе награде, учесницима се обратио и државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, др Ивица Радовић, који је др Минићу честитао у име Министарства. „Моје задовољство је да сам данас са физичарима. Као некадашњем студенту Природно-математичког факултета то ми буди успомене“, навео је др Радовић, додајући: „Живео добитник, живела награда и сећање на др Марка Јарића!“

На крају се учесницима обратио професор Ђорђе Минић који се захвалио Фондацији и члановима жирија на изузетном признању додајући да је „ова награда велика част“. Професор Минић је затим одржао кратку презентацију о свом раду, наводећи да је квантна гравитација, као једна од кључних области истраживања модерне науке, заправо „гравитизована квантна физика“ и да нас захваљујући новим увидима које она пружа у разумевању Универзума, чека узбудљива деценија у физици.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ ЛАУРЕАТА

Ђорђе Минић је рођен 1964. године у Смедеревској Паланци. Студирао је на одсеку за Техничку физику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторске студије уписао је 1988. године на Универзитету Тексас у Остину, у групи Нобеловца Стивена Вајнберга. Докторирао је 1993. године под менторством професора Јозефа Полчинског, једног од водећих научника у области теорије струна и квантне теорије поља у последњих тридесетак година.

Др Минић је последње две деценије ангажован на Универзитету Вирџинија Тек
где је редовни професор од 2014. године.

Заједно са Лореном Фриделом (Периметер) и Робом Леихом (Урбана)
проф. Минић је предложио нову формулацију квантне гравитације – теорију метаструна. Ова теорија је дубоко повезана са основама квантне теорије поља.

Проф. Минић бавио се и заснивањем кванте физике, аналитичком квантном
хромодинамиком, физиком неутрина, црним рупама и црвоточинама. Значајан допринос остварио је у области космологије формулисањем теорија модификоване тамне материје и нове фундаменталне теорије тамне енергије.

Истраживање проф. Минића обухвата и примене формализма развијеног у области теорије струна и квантне теорије поља на различите системе у области физике кондензованог стања материје, статистичке физике и теорије флуида.

Током каријере остварио је сарадњу са више од осамдесет научника из различитих области теоријске физике. Такође, активно сарађује и са експерименталним физичарима. Ђорђе Минић публикује у водећим међународним часописима.

Наша колегиница Јелена Митрић одбранила је у среду, 24. фебруара 2021. године на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Структурна и оптичка својства полупроводничких наноматеријала: гадолинијум-цирконата и итријум-ванадата допираних еуропијумом, кадмијум-телурида и цинк-оксида модификованог рутенијумовим комплексима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Славко Ментус, др Игор Пашти, др Јелена Трајић. Ментори су др Ивана Стојковић Симатовић и др Небојша Ромчевић.

Честитамо!

Наш колега Ненад Селаковић одбранио је у петак, 19. фебруара 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Масена спектрометрија плазменог млаза и примене електричних пражњења на атмосферском притиску у биомедицини“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Срђан Буквић, проф. др Горан Попарић, проф. др Братислав Обрадовић, др Гордана Маловић и др Зоран Љ. Петровић. Ментор је др Невена Пуач.

Честитамо!

Научни саветник из Института за физику у Београду, др Саша Дујко, изабран је у петак, 12. фебруара 2021. године, на седници Већа института Универзитета у Београду за члана Савета Универзитета.

Овој одлуци претходио је предлог упућен са Института за физику, као једног од чланова Универзитета. Наиме, у новембру прошле године Научно веће Института за физику у Београду изгласало да се др Дујко предложи за члана Савета, а затим је и на недавно одржаној седници Већа института добио једногласну подршку за члана овог органа.

Савет Универзитета у Београду је, иначе, орган управљања који доноси Статут и учествује у многим важним одлукама. Савет има 41 члана, од којих је двадесет троје представника Универзитета. Веће института бира три члана овог тела, а за једног од њих изабран је др Дујко.

Др Саша Дујко запослен је у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду. Основне и магистарске студије завршио је на Физичком факултету у Београду, а докторирао је на Џејмс Кук универзитету у Аустралији. За свој истраживачки рад добио је више награда и признања у земљи и свету.