ВРТ ФИЗИКЕ Еп.25: Како предвидети загађење

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 25
Како предвидети загађење
Гошћа: др Мирјана Перишић

„Атмосферу је тешко симулирати и направити услове који су у том комплексном систему заступљени“, каже др Миријана Перишић из Института за физику у Београду у двадесетпетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како предвидети загађење ваздуха.

Пре две деценије у Лабораторији за физику животне средине започета су пионирска истраживања хемијског састава аеросола како би се утврдило које су честице имају лош утицај на здравље људи и животну средину. „Истраживања квалитета ваздуха почињу од елементарног нивоа који подразумева мерења концентрација загађујућих супстанци“, објашњава др Перишић напомињући да се у тим ситуацијама мере и метеоролошке варијабле, попут температуре и притиска.

Др Мирјана Перишић једна је од истраживача Института за физику коју учествују на пројекту Атлас. Др Перишић наводи како је идеја овог пројекта да се искористе постојеће базе података о загађењу прикупљане током последње деценије широм света, као и напредне аналитичке методе и да се тако добију информације „које ће нам помоћи у глобалном и фундаменталном сагледавању проблема загађења ваздуха“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

САРАДЊА: У посети Истраживачкој станици Петница

Управа Института за физику у Београду боравила је у петак, 4. јуна, у радној посети Истраживачкој станици Петница. Том приликом су директор Института, др Александар Богојевић и заменик директора, др Антун Балаж, разговарали са новоизабраним директором ИС Петница, Николом Божићем и доскорашњим директором ове установе за изваншколско образовање који је од 1. јуна на месту саветника, Вигором Мајићем.

„Институт искрено подржава континуитет у раду станице“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, подсећајући да је након 40 година рада и 50.000 полазника који су прошли кроз њене програме, Петница постала једна од кључних позитивних тековина нашег друштва. Институт са овом институцијом непрекидно сарађује, док су многи активни истраживачи са Института, данас препознати у светској науци, своје научно образовање започели у Петници.

„Желимо да наставимо деценијски квалитетну сарадњу са Институтом за физику како бисмо унапредили наше образовне програме, али и како бисмо развили и заједничке пројекте у области научног образовања”, рекао је нови директор станице, Никола Божић, додајући да су за рад станице врло важни партнерски и пријатељски односи са врхунским институцијама домаће науке, какав је Институт за физику у Београду.

Фотографија приказује др Богојевића, др Балажа, Божића и Мајића у кампусу ИС Петница.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.24: Неподношљива хладноћа суперпроводности

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 24
Неподношљива хладноћа суперпроводности
Гост: др Дарко Танасковић

„Са становишта фундаменталне физике суперпроводност је и даље веома активна тема истраживања, а потпуно објашњење високотемпературне суперпроводности још не постоји“, каже др Дарко Танасковић из Института за физику у Београду у 24. епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

Говорећи о суперпроводницима, др Танасковић објашњава да кроз суперпроводник струја протиче без икаквог отпора. „Али, да бисмо успоставили супрерпроводност, потребне су веома ниске температуе“, додаје др Танасковић.

Феномен суперпроводности је открио холандски физичар Кармелинг Онес 1911. године. „Он је први успео да охлади хелијум до температуре испод четири Келвина и да га тиме преведе у течно стање“, објашњава др Танасковић, додајући да је то омогућило експерименте у условима ниске температуре, па и откривање суперпроводности.

„Једна од најзначајнијих примена је у уређајима за магнетну резонанцу у медицини. Ти уређаји, који су данас једна од незаобилазних дијагностичких техника, у себи садрже велики број суперпроводних магнета који се хладе течним хелијумом“, каже др Танасковић и додаје да би велики утицај на човечанство могла да има примена суперпроводника у производњи електричне струје и контроли великих енерго-система.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.23: Ајнштајнов кошмар

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 23
Ајнштајнов кошмар
Гост: др Душко Латас

„Данас сматрамо да је Ајнштајнова највећа грешка што није прихватио квантну механику. Међутим, он није тако мислио“, објашњава др Душко Латас са Физичког факултета Универзитета у Београду у новој епизоди „Врт физике“. У јубиларној 60. години Института за физику у Београду, емитује се друга сезона овог научнопопуларног видео-серијала занимљивих прича из науке који је привукао огромну пажњу на друштвеним мрежама и у заједници љубитеља популарне науке.

У епизоди посвећеној Алберту Ајнштајну др Латас подсећа да је славни физичар био један од утемљевича квантне механике и да је присуствовао готово свим значајним окупљањима пионира ове области, али да је на известан начин није прихватио и није разумео.

У епизоди “Ајнштајнов кошмар”, др Латас говори о Ајнштајновим највећим достигнућима али и о грешкама које је направио током живота – о томе како је доживљавао свемир, о гравитационим таласима и теорији свега коју је Ајнштајн дуго покушавао да постави.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

АКЦИЈА: Помоћ Института народнoj кухињи манастира Грачаница

На позив Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, прошле недеље запослени Института за физику у Београду, као и сарадници, пензионисане колеге и некадашње колеге које данас живе у иностранству, прикупили су новчану помоћ за очување рада народне кухиње при манастиру Грачаница. У овој народној кухињи припрема се око 2000 топлих оброка за социјално најугроженија подручја Епархије.

У току недељу дана акцији се прикључило чак 111 особа које су приложиле појединачне донације. Захваљујући томе, Институт је обезбедио укупну донацију народној кухињи у износу од 800,000 динара.

Институт за физику се више пута одазивао хуманитарним акцијама Рашко-призренске епархије кроз које је купована стока, реконструисана урушена кућа, као и кроз новчану помоћ, а неколико колега је у претходним годинама имало прилику да посети Епархију и да се лично увери у драматичне услове у којима људи тамо живе.

Фотографија: Quinn Dombrowski/Wikimedia commons

 

 

КОЛОКВИЈУМ: др Дејан Стојковић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у среду, 26. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:

In search of a wormhole

одржаће др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)

САЖЕТАК:

If a traversable wormhole smoothly connects two different spacetimes, the flux cannot be separately conserved in any of these spaces individually. Then objects propagating in a vicinity of a wormhole in one space must feel influence of objects propagating in the other space. In this talk, we will show this in the cases of the scalar, electromagnetic, and gravitational field. The case of gravity is perhaps the most interesting. Namely, by studying the orbits of stars around the black hole at the center of our galaxy, we could soon tell if this black hole harbors a traversable wormhole. Alternatively, one can expect the same effect in black hole binary systems, or a black hole – star binary systems, which are actually the cleanest and most sensitive systems for such a search.

Приступите предавању

Meeting ID: 849 0863 0277
Passcode: 046872

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Relation between L-infinity algebras and higher category theory

САЖЕТАК:

After a short introduction to the notions higher categories, n-groups and categorical ladder, we will discuss an isomorphism between some of these structures and L-infinity algebras. We will also discuss the geometric interpretation and relevance of n-groups, along with applications in physics.

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: др Саша Дујко, изванредан рецензент

Британска издавачка кућа IOP Publishing која се бави публиковањем научних часописа, књига и радова, прогласила је др Сашу Дујка, научног саветника из Института за физику у Београду изванредним рецензентом за 2020. годину. Др Дујко је ово признање добио за свој рад на рецензији радова у Plasma Sources Science and Technology, водећем светском часопису за физику ниско-температурске плазме и јонизоване гасове.

Часопис је посвећен фундаменталној физици, а у њему се објављују и теоријски и експериментални радови, као и резултати добијени применом рачунарских симулација. Један од задатака часописа је да повеже савремене технологије и примене плазме са физиком фундаменталних процеса на микроскопском нивоу.

Др Саша Дујко, који је у досадашњој каријери рецензирао велики број радова у домаћим и међународним часописима, као и докторске дисертације, пројекте и COST акције, припрему стручне рецензије види као једну од најважнијих активности у научно-истраживачком раду. „Рецензије су важан контролни механизам за проверу ваљаности истраживачког рада и академске веродостојности постигнутих резултата“, објашњава др Дујко.

Редовно рецензирање др Дујко види и као прилику за развој сопствених идеја и вештина и сагледавање свог истраживачког рада из нове перспективе и промишљање о његовим предностима и недостацима у односу на рад других колега. „Рецензирати радове у којима истраживачи презентују резултате својих најновијих истраживања и тестирају нове трендове и идеје, изазован је задатак у који улажете не само свој лични кредибилитет и репутацију, већ и репутацију Института за физику у Београду који на известан начин представљате“, каже др Дујко.

СЕМИНАР: др Дејвид Вег

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 13. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Дејвид Вег (Центар за изучавање теорије струна, Факултет за физику и астрономију, Квин Мери универзитет, Лондон), одржаће предавање:

Segmented strings

САЖЕТАК:

The motion of strings in three-dimensional anti-de Sitter spacetime is governed by the integrable (generalized) sinh-Gordon equation. In this talk we will present an exact discretization of this equation. The corresponding embeddings are segmented strings, i.e., piecewise linear string solutions. This formalism allows for a simple derivation of the Schwarzian action for near-AdS_2 embeddings and is ideally suited for numerical calculations. We will present an example with rich dynamics: a perturbed string hanging from the boundary. If time allows, we will also discuss a class of segmented brane solutions.

Приступите предавању

Meeting ID: 898 8539 5283
Passcode: 648580

СЕМИНАР: Григориос Гиотопулос

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 7. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Григориос Гиотопулос (Универзитет „Хериот-Ват“, Единбург), одржаће предавање:

Braided gauge field theory: New examples

САЖЕТАК:

In this talk I will be presenting new examples of braided field theories, via braided $L_{\infty}$- algebras. First, I will briefly review how $L_{\infty}$-algebras appear in classical field theory and how Drinfel’d twists work in practice. I will then apply the braided $L_{\infty}$-algebra framework for the cases of scalar field, BF
and Yang-Mills theories and remark on the features of the resulting noncommutative theories.

Приступите предавању

*На фотографији је детаљ са споменика Џејмсу Вату у кампусу Универзитета „Хериот-Ват“