ПАРТНЕРИ: Годишњица ПМФ-а у Новом Саду

Поводом 55. годишњице оснивања Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Институт за физику у Београду добио је плакету за дугогодишњу подршку и успешну сарадњу. Као један од највећих и најуспешнијих факултета у Републици Србији, ПМФ у Новом Саду је стратешки партнер Института са којим постоји тесна сарадња у области науке, образовања и иновација.

ПМФ је поводом годишњице организовао свечаност у петак, 31. маја, у пространој свечаној сали Ректората Универзитета у Новом Саду. На свечаности на којој су наступили новосадски музичари, као и хор Поп Радио, додељена су признања најуспешнијим студентима, најбољим професорима и најцитиранијим истраживачима, али и плакете партнерским институцијама и привредницима.

„У временима у којима је знање изгубило на цени, наши наставници са студентима покушавају да остану брана за научно знање, али и да сачувају академске вредности, критички дух и грађанску храброст“, рекла је у обраћању деканка ПМФ-а, др Милица Павков Хрвојевић.

ПМФ је основан 1969. године и према сопственој статистици, на њему је дипломирало више од 15.000 студената. Као један од најмасовнијих у Србији, факултет од оснивања негује мултидисциплинарни карактер, а како често истичу на ПМФ-у, непрекидно је отворен за промене, модернизацију и повезивање са партнерима, међу којима је и Институт за физику, као институт од националног значаја за Републику Србију.

На свечаности у Новом Саду гостовали су директор Института, др Александар Богојевић, његови заменици др Антун Балаж и др Саша Лазовић, као и др Александар Белић, Љубица Илић Војновић, Бојана Цекић и Слободан Бубњевић.

КОЛОКВИЈУМ: др Марко Војиновић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 04. јуна 2024. године у 13 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Гравитација на Планковој скали

одржаће овогодишњи добитник Годишње награде Института за физику, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду).

САЖЕТАК:

Даћемо увод у неке од централних концептуалних идеја како описати гравитацију на Планковој скали. Пошто је гравитација блиско повезана са геометријом, њен квантни опис се може разумети користећи алате теорије категорија и геометрија над део-по-део равним многострукостима. Предложићемо скуп претпоставки које природно воде ка уједињеном опису гравитације и материје на фундаменталном нивоу, које отварају нове правце за дубљи увид у природу како гравитационог
поља, тако и поља материје. Предавање ће бити описног карактера, без превише техничких детаља.

СЕМИНАР: др Јаспер ван Везел

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 30. маја 2024. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јаспер ван Везел (Институт за теоријску физику, Универзитет у Амстердаму, Холандија) одржаће предавање:

An inherent instability of unitary quantum dynamics

САЖЕТАК:

In this talk we will show that unitary quantum dynamics as described by Schrodinger’s equation is inherently unstable. In close analogy to the well-known description of spontaneous symmetry breaking, the dynamics of quantum systems in the thermodynamic limit is infinitely sensitive to even infinitesimally small perturbations of its unitary time evolution. For finite-sized quantum objects, this results in qualitative changes of the dynamics if even exceedingly small perturbations of the unitary dynamics are allowed. We will argue that such small perturbations may indeed be expected to exist and indicate how this affects model descriptions of microscopic and macroscopic objects, as well as systems on the nanoscale. The question that then remains is whether such effects are observable in practice as well as in principle. We will give some arguments for why and how instabilities might show up in existing and recently proposed nanoscale experiments and indicate the main problems that are to be overcome in order for the instability to be distinguishable from generic effects in the quantum dynamics of open systems.

Приступите предавању
Meeting ID: 858 0356 5386
Passcode: 884550

ПРОЈЕКТИ: „Повратак науке“ освојио средства ЦПН-а

Одељење комуникација Института за физику у Београду пројектом „Повратак науке“ освојило је средства на Јавном позиву Центра за промоцију науке. Судећи према коначаној ранг-листи која је објављена прошле недеље, пројекат је високо оцењен, као трећи међу 181 предлогом.

Кроз овај пројекат са амбициозним називом „Повратак науке“ Институт за физику у Београду, у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” током јесени 2024. године обновиће програм популарних трибина посвећених разноликим темама које су инспирисане науком. Уз занимљиве саговорнике и пратећи програм, трибине су привлачиле необично много посетилаца и временом постале један од најзапаженијих научнопопуларних догађаја у граду чије је организовање прекинуто због Ковид-19 пандемије. Сада, након неколико година паузе, припрема се обнова овог програма коме су многи љубитељи науке били искрено привржени.

Више о претходним трибинама прочитајте на сајту портала Наука кроз приче.

ФОТО: Бојан Џодан

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Куда иду поларони?

(ВИДЕО) Kористећи низ метода рачунарске и теоријске физике, истраживачи Института за физику у Београду проучавају како се кроз материјале крећу поларони – носиоци наелектрисања. Kоје су то методе и због чега су ова сазнања важна, за „Поглед у физику“ објаснили су др Ненад Вукмировић и др Вељко Јанковић из Лабораторије за примену рачунара у науци Института за физику у Београду. Пројекат на ком они раде, Polaron Mobility in Model Systems and Real Materials, финансиран је у оквиру програма Призма Фонда за науку Републике Србије.

Поглед у физику, Еп. 10: Куда иду поларони?
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.


Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који и кратким епизодама говори о појединачним пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту. Нове епизоде објављују се сваког петка на YouTube каналу Института, сајту и друштвеним мрежама.

ДОГАЂАЈИ: Дан интелектуалне својине

У читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ Института за физику у Београду у среду, 22. маја 2024. године одржан је једнодневни скуп „Дан интелектуалне својине“. Догађај је организован у оквиру Иновационог инкубатора Института у циљу промовисања значаја и разумевања права интелектуалне својине у контексту развоја технологија. 

На почетку присутне је поздравио др Саша Лазовић, заменик директора Института за физику у Београду за иновације. „Иновације нису нешто чему треба посветити пажњу повремено већ сваког дана, а то чини и Институт кроз Иновациони инкубатор“, рекао је др Лазовић додајући да Институт није само место окупљања када се говори о темама које се директно тичу физике и науке.

Прво предавање „Заштита жигом заштићене ознаке у метаверзуму “ одржала је др Јелена Ћеранић
Перишић, в.д. директора Института за упоредно право
. Др Ћеранић Перишић је говорила о бројним правним питањима у метаверзуму, међу којима је и питање интелектуалне својине. Она се осврнула на илустративне примере из судске праксе који су значајно утицали на доношење регулатива и осврнула се на питања као што су: да ли су незаменљиви токени роба или уметност и да ли се на њих примењује закон о жиговима.

Др Душан Поповић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, одржао је предавање „Kоришћење вештачке интелигенције из угла права интелектуалне својине“. У свом предавању, између осталог, др Поповић се бавио питањем да ли вештачка интелигенција може да буде аутор или проналазач. „Право интелектуалне својине фокусирано је на човека и то се неће ускоро променити, али нема ни потребе да се мења“, закључио је др Поповић објашњавајући да се вештачка интелигенција може користити као и друг техничка средства, али је аутор и даље човек.

Треће предавање под називом „Заштита иновација патентима“, држала је Даниела Златић Шутић, помоћница директора Завода за интелектуалну својину. Истраживачима Института и гостима дала је важне практичне савете који ће им помоћи у тражењу патената и говорила је о условима за заштиту проналаска и шта се може заштити патентом. Присутни су посебно били заинтересовани за разлике између патента и малог патента о чему је Златић Шутић детаљно говорила. „Када поднесете захтев за патент, национални заводи испитују да ли је производ нов, инвентиван и погодан за индустријску примену“, нагласила је Даниела Златић Шутић.

Фото: Марија Јанковић

ПОСЕТЕ: Светска банка у Институту

Представници делегације Светске банке посетили су у среду, 22. маја 2024. године Институт за физику у Београду где су разговарали са управом Института. У оквиру редовне мисије ове институције, гости су у срдачној и конструктивној атмосфери разговарали о напретку и изазовима у реализацији Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project, SAIGE), у коме учествује Институт за физику у Београду.

Представници Института на челу са директором др Александром Богојевићем изразио је задовољство до сада постигнутим резултатима и видиљивим ефектима овог пројекта који се на Институту спроводи од децембра 2021. године.

SAIGE је пројекат који се финансира и реализује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

АКТУЕЛНО: Одржан Турнир младих физичара

У среду, 15. маја 2024. године у Институту за физику у Београду одржано је изборно такмичење Турнира младих физичара. Такмичење је отворио директор Института за физику др Александар Богојевић.

Након два физичарска тробоја изабран је победнички тим који ће представљати Србију на међународном такмичењу у Будимпешти. Тим чини петоро ученика и један резервни члан: Душан Лазић (Гимназија, Краљево), Дуња Димитријевић (Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш), Филип Голубовић (Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш“), Огњен Јанковић (Математичка гимназија, Београд), Вук Димитријевић (Математичка гимназија, Београд), Вукашин Остојић (Математичка гимназија, Београд).

СЕМИНАР: др Дејан Стојковић

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у уторак, 28. маја 2024. године у 13 часова у сали Звонко Марић Института за физику у Београду, др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, Државни универзитет Њујорка), одржаће предавање:

Limits of physics and how to cross them

САЖЕТАК:

Theoretical high-energy physics faces fundamental problems which will most likely not be resolved using the standard framework of quantum field theory plus general relativity. In this talk, we will first try to identify what physics (and science in general) can and cannot do. Among other things, it is not possible to acquire any objective knowledge about the system even in principle, which implies that we have to address the role of an observer in science. This question literally crosses the boundary between physics and metaphysics; however, it cannot be ignored for much longer. A closer look at it implies that for any substantial further progress we would have to understand infinities much better and learn how to deal with them.

СЕМИНАР: проф. Дорон Коен

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. маја 2024. године у 14 часова путем Zoom платформе, проф. Дорон Коен (Департман за физику, Бен Гурион Универзитет, Израел) одржаће предавање:

Quantum irreversibility

САЖЕТАК:

Quantum mechanically, a driving process is expected to be reversible in the quasistatic limit, also known as the adiabatic theorem. This statement stands in opposition to classical mechanics, where a mix of regular and chaotic dynamics implies irreversibility. A paradigm for demonstrating the signatures of chaos in quantum irreversibility is a sweep process whose objective is to transfer condensed bosons from a source orbital. In this talk we will show that such a protocol is dominated by an interplay of adiabatic-shuttling and chaos-assisted depletion processes [1]. The latter is implied by interaction terms that spoil the Bogoliubov integrability of the Hamiltonian. As the sweep rate is lowered, a crossover to a regime that is dominated by quantum fluctuations is encountered, featuring a breakdown of quantum-to-classical correspondence. The major aspects of this picture are not captured by the common two-orbital approximation, which implies failure of the familiar many-body Landau-Zener paradigm.

[1] Y. Winsten and D. Cohen, Phys. Rev. A 107 (2023) 052202.