ПОСЕТЕ: Светска банка у Институту

Представници делегације Светске банке посетили су у среду, 22. маја 2024. године Институт за физику у Београду где су разговарали са управом Института. У оквиру редовне мисије ове институције, гости су у срдачној и конструктивној атмосфери разговарали о напретку и изазовима у реализацији Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project, SAIGE), у коме учествује Институт за физику у Београду.

Представници Института на челу са директором др Александром Богојевићем изразио је задовољство до сада постигнутим резултатима и видиљивим ефектима овог пројекта који се на Институту спроводи од децембра 2021. године.

SAIGE је пројекат који се финансира и реализује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

АКТУЕЛНО: Одржан Турнир младих физичара

У среду, 15. маја 2024. године у Институту за физику у Београду одржано је изборно такмичење Турнира младих физичара. Такмичење је отворио директор Института за физику др Александар Богојевић.

Након два физичарска тробоја изабран је победнички тим који ће представљати Србију на међународном такмичењу у Будимпешти. Тим чини петоро ученика и један резервни члан: Душан Лазић (Гимназија, Краљево), Дуња Димитријевић (Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш), Филип Голубовић (Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш“), Огњен Јанковић (Математичка гимназија, Београд), Вук Димитријевић (Математичка гимназија, Београд), Вукашин Остојић (Математичка гимназија, Београд).

СЕМИНАР: др Дејан Стојковић

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у уторак, 28. маја 2024. године у 13 часова у сали Звонко Марић Института за физику у Београду, др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, Државни универзитет Њујорка), одржаће предавање:

Limits of physics and how to cross them

САЖЕТАК:

Theoretical high-energy physics faces fundamental problems which will most likely not be resolved using the standard framework of quantum field theory plus general relativity. In this talk, we will first try to identify what physics (and science in general) can and cannot do. Among other things, it is not possible to acquire any objective knowledge about the system even in principle, which implies that we have to address the role of an observer in science. This question literally crosses the boundary between physics and metaphysics; however, it cannot be ignored for much longer. A closer look at it implies that for any substantial further progress we would have to understand infinities much better and learn how to deal with them.

СЕМИНАР: проф. Дорон Коен

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. маја 2024. године у 14 часова путем Zoom платформе, проф. Дорон Коен (Департман за физику, Бен Гурион Универзитет, Израел) одржаће предавање:

Quantum irreversibility

САЖЕТАК:

Quantum mechanically, a driving process is expected to be reversible in the quasistatic limit, also known as the adiabatic theorem. This statement stands in opposition to classical mechanics, where a mix of regular and chaotic dynamics implies irreversibility. A paradigm for demonstrating the signatures of chaos in quantum irreversibility is a sweep process whose objective is to transfer condensed bosons from a source orbital. In this talk we will show that such a protocol is dominated by an interplay of adiabatic-shuttling and chaos-assisted depletion processes [1]. The latter is implied by interaction terms that spoil the Bogoliubov integrability of the Hamiltonian. As the sweep rate is lowered, a crossover to a regime that is dominated by quantum fluctuations is encountered, featuring a breakdown of quantum-to-classical correspondence. The major aspects of this picture are not captured by the common two-orbital approximation, which implies failure of the familiar many-body Landau-Zener paradigm.

[1] Y. Winsten and D. Cohen, Phys. Rev. A 107 (2023) 052202.

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Како се рађа, а како пропада колективно поверење

(ВИДЕО) Шта је то колективно поверење? Kако оно настаје у онлајн заједницама, а због чега се у одређеним околностима разграђује? На Институту за физику у Београду, под руководством др Марије Митровић Данкулов из Лабораторије за примену рачунара у физици, спроводи се пројекат CTRUST у области социјалне физике који трага за одговорима управо на ова питања. У пројекту финансираном од стране Фонда за науку Републике Србије као партнерске установе учествују и Институт Винча и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.


Поглед у физику, Еп. 9: Како се рађа, а како пропада колективно поверење
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.
Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који и кратким епизодама говори о појединачним пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту. Нове епизоде објављују се сваког петка на YouTube каналу Института, сајту и друштвеним мрежама.

СЕМИНАР: Павле Стипсић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 17. маја 2023. године у 11 часова у сали 360, Павле Стипсић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Symmetry breaking mechanisms of the 3BF action for the Standard Model coupled to gravity

САЖЕТАК:

We study the details of the explicit and spontaneous symmetry breaking of the constrained 3BF action representing the Standard Model coupled to Einstein-Cartan gravity. First, we discuss how each particular constraint breaks the original symmetry of the topological 3BF action. Then we investigate the spontaneous symmetry breaking and the Higgs mechanism for the electroweak theory in the constrained 3BF form, in order to demonstrate that they can indeed be performed in the framework of higher gauge theory. A formulation of the Proca action as a constrained 3BF theory is also studied in detail.

ДОГАЂАЈИ: Прослава Дана Института 2024.

(ФОТО ГАЛЕРИЈА) У четвртак, 9. маја 2024. године у башти Института а физику у Београду, на обали Дунава, обележен је Дан Института.

„Ово је институтција која има прошлост, садашњост и будућност. Садашњост су награде које се данас додељују али и награда Марко Јарић. Што се прошлости тиче, ове године смо одлучили да уведемо посебно признање за истраживаче који су оставили посебан траг у развоју Института“, рекао је у свом говору директор Института, др Александар Богојевић.

На прослави су традиционално додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Марку Војиновићу за његов значајан допринос разумевању квантне гравитације на део-по-део равним многструкостима. Студентску награду добио је др Петар Митрић за докторску дисертацију под називом „Спектралне функције и покретљивост Холштајновог поларона“.

Саопштење жирија поводом овогодишњих награда прочитала је председница жирија др Бојана Вишић. Према њеним речима, лауреат Годишње награде др Марко Војиновић је током претходне календарске године имао импресиван научни опус, а за студентску награду је предложено шест кандидата.

У дворишту Института одржана је и традицонална свечана седница Научног већа коју је отворио др Ненад Лазаревић, председник Научног већа Института.

У наставку програма директор Института, др Александар Богојевић, доделио је повеље емеритусима истраживачима.

У свом традиционалном говору диркетор се осврнуо на прошлост, садашњост и будућност Института. Након тога, присутне је подсетио на неке од успеха Института који су постигнути у претходних годину дана са посебним нагласком на интерни позив и пројекте младих истраживача.

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Трагом пестицида

(ВИДЕО) Шта се дешава када удахнемо или прогутамо остатке пестицида из пољопривредне средине? Који део њих се разложи и пређе у крвоток, а који остане у организму? Ово су теме којима се бави др Тијана Милићевић из Лабораторија за животну средину Инстутута за физику у Београду.

Она учествује на српско-француском пројекту чији је задатак да испита методе анализирања биорасположивост пестицида и других токсичних елемената из пољопривредне средине.

Билатерални пројекат између Србије и Француске под називом „Биорасположивост токсичних органохлорних пестицида и елемената у траговима у пољопривредним срединама у Француској и Србији: допринос најсавременијим ин витро методама и процена ризика по здравље људи” финансиран је у оквиру програма „Павле Савић” – реализација је подржана од стране Министарства науке, иновација и технолошког развоја Републике Србије и Campus France.

Уз др Тијану Милићевић са Института за физику у Београду, руководилац пројекта је и др Метју Дулануа са Пољопривредног факултета у Нансију.

Поглед у физику, Еп. 8: Трагом пестицида
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.

Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који и кратким епизодама говори о појединачним пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту. Нове епизоде објављују се сваког петка на YouTube каналу Института, сајту и друштвеним мрежама.

ПРИЗНАЊА: Емеритуси истраживачи Института за физику

Током обележавања Дана института 2024. у башти Института за физику у Београду додељене су и повеље истраживачима емеритусима. Ово почасно звање Института стекло је шесторо угледних истраживача који су током каријере постигли импресивне научне резултате:

др Босиљка Тадић
др Таско Грозданов
др Миливој Белић
др Бранислав Саздовић
др Милутин Благојевић
академик Зоран В. Поповић

Емеритус истраживач представља посебно почасно звање које Институт за физику додељује истакнутим научницима који својим истраживачким, образовним и иновационим напорима настављају да доприносе Институту. Реч је о трајном звању које се додељује као израз дугорочне везе и афилијације истакнутог научника са Институтом за физику.

Добитник звања Емеритус истраживач за то не прима плату, нити има права на другу новчану накнаду. Одлуку о додели почасног звања Емеритус истраживач доноси директор Института уз сагласност кандидата, а звање није у вези са звањем Емеритус професор дефинисаним Законом о високом образовању.

Фотографије: Бојан Џодан