ПРОЈЕКТИ: ЦПН доделио признање Одељењу комуникација Института

Фото: Марко Рисовић

На Дан науке, 10. јула, Центар за промоцију науке традиционално је доделио признања институцијама које су освојиле средства на Јавном позиву ЦПН за пројекте промоције и популаризације науке. 

Између осталих, признање је додељено и Институту за физику у Београду, институту од националног значаја за Републику Србију за пројекат под називом “Повратак науке”. 

Наиме, од 181 пријављеног пројекта за 2024. годину, дванаесточлана комисија ЦПН изабрала је укупно 44 пројекта којима су додељена средства, међу којима је и пројекат Института.

Захваљујући овом пројекту, а у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” Институт за физику у Београду током јесени 2024. године обновиће програм популарних трибина посвећених разноликим темама које су инспирисане науком. Уз занимљиве саговорнике и пратећи програм, трибине су привлачиле необично много посетилаца и временом постале један од најзапаженијих научнопопуларних догађаја у граду чије је организовање прекинуто због Ковид-19 пандемије. Сада, након неколико година паузе, припрема се обнова овог програма коме су многи љубитељи науке били искрено привржени.

Више о претходним трибинама прочитајте на сајту портала Наука кроз приче.

ДОГАЂАЈИ: (Фото) „Наука и иновације у Србији“ у САНУ

Уочи Дана науке у Србији, који се обележава на рођендан Николе Тесле, у уторак, 9. јула 2024. године у Свечаној сали Српске академије наука и уметности одржана је промоција књиге „Наука и иновације у Србији – знање као једини пут ка друштву просперитета“.

Књига, коју потписује група аутора од којих је већина запослена у Институту за физику у Београду, представља позив на дијалог о науци и иновацијама, упућен академској заједници, доносиоцима одлука, привреди, и грађанима Републике Србије.

На почетку догађаја присутне је поздравио академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ, а затим су се публици обратили и проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду и проф. др Мирослав Трајановић, државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

О књизи су говорили аутори др Саша Лазовић, др Владимир М. Петровић, Душан Николић, Љубица Илић Војновић, др Александар Богојевић, др Александар Белић и др Франци Демшар.

У двочасовној дискусији коју је модерирала Марија Ђурић из Одељења комуникација Института за физику у Београду, аутори су говорили о мотивима за објављивање књига, тимском раду, улози науке у малој држави у развоју, паралелама између науке у Србији и Словенији, изазовима реформе правног система, вези науке са привредом и образовањем и другим темама.

Фото: Марија Јанковић

СЕМИНАР: проф. Анте Билушић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у уторак, 9. јула 2024. године у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ Института за физику, проф. Анте Билушић (Природословно-математички факултет, Свеучилиште у Сплиту) одржаће предавање:

Electrical and Thermal Transport in Complex Materials

САЖЕТАК:

Two currently active research topics are discussed: electrical transport in anatase and rutile, two mineral forms of titanium dioxide TiO2 and the investigation of the thermal conductivity of the proton exchange membrane of a hydrogen fuel cell. The polaron, which consists of a free electron and an accompanying phonon cloud, is a quasiparticle created by the electron-phonon interaction. It was first proposed to exist back in the 1930s and 1940s. Although polarons as a physical concept are already ninety years old, they and their effects on the physical properties of various systems are still being intensively investigated. They are categorised in terms of size into small polarons (with a size of the order of the lattice parameter) and large polarons (spread over many lattice sites). Anatase and rutile, two mineral forms of titanium dioxide TiO2, are examples of systems in which large (anatase) and small polaron excitations (rutile) occur. Our results on the temperature dependence of the electrical resistivity of rutile and anatase crystals at different magnetic fields show an activated behaviour between 5 K and 30 K, which is attributed to a polaron contribution. The magnetic field dependence of the activation energy increases linearly with the magnetic field, which can be explained by the discretisation of the electron energy into Landau levels and their dependence on the magnetic field. The low-temperature magnetoresistance data are in favour of an Efros–Shklovskii type line. Another aim of our research is to investigate and modulate the thermal conductivity of a proton exchange membrane (PEM) in order to improve the efficiency and longevity of hydrogen fuel cells. PEMs in polymer electrolyte fuel cells are ionomers that exhibit anisotropic thermal conductivity. It depends on the chemical composition, the degree of hydration and the size of the water domains, which are surrounded by polymer chains whose geometry is influenced by the stresses and strains caused by localised overheating in the membrane during operation. Frequency domain measurement methods (3ω method) with arbitrary sensor geometries enable the measurement of the general thermal conductivity tensor. In the inverted geometry of the 3ω method, we can determine the thermal conductivity of both the substrate and the polymer droplet above it.
The introductory part of the lecture will present the research and teaching opportunities in physics at the Faculty of Science of the University of Split.

ВИДЕО: „Наука и иновације у Србији“

Група аутора, од којих је већина запослена на Институту за физику у Београду, објавилa je књигу „Наука и иновације у Србији – знање као једини пут ка друштву просперитета“. Промоција књиге биће одржана у Српској академији наука и уметности у уторак, 9. јула у 12 часова.

Књига, као и пратећи промотивни видео, представљају позив на дијалог о науци и иновацијама, упућен академској заједници, доносиоцима одлука, привреди, и грађанима Републике Србије.

САРАДЊА: У потрази за муњама на егзопланетама

Елоиз Фангел-Лојд и др Саша Дујко

У оквиру сарадње са својим коментором др Сашом Дујком, докторанткиња Националног института за свемирска истраживања у Данској, Елоиз Фангел-Лојд, провела је пет недеља у Центру за неравнотежне процесе на Института за физику у Београду. Центар је обезбедио радно окружење и све неопходне услове за њен боравак у Институту.

Основна тема докторске дисертације Елоиз Фангел-Лојд су проучавања релативистичких бежећих електрона и емисије гама бљескова из електричних муња у атмосфери наше планете. Током боравка на Институту, она је радила на још једном узбудљивим пројекту, а то је симулација електричних пражњења у атмосферама егзо-планета, са посебним акцентом на потенцијално настањивим океанским световима, у чијој атмосфери доминира молекуларни водоник.

Стримери су прекурсори електричних муња и катализатори за синтезу органских молекула који могу имати важну улогу у процесу абиогенезе. Резултати проучавања атмосфера егзо-планета Џејмс Веб телескопа омогућили су развој нове мулти-дисциплинарне области у оквиру савременог астробиолошког дискурса. На основу моделовања стримера и електричних муња у атмосферама егзо-планета може се постићи не само дубљи увид у атмосферску динамику ових планета, већ и боље разумевање услова који су неопходни за развој живота.

Елоиз Фангел-Лојд је, како сама каже, неизмерно захвална за могућност да посети Институт за физику у Београду где је, према њеним речима, уживала у подстицајној атмосфери за рад и дружење. “Хвала свима на топлој добродошлици и надам се да ћемо се поново видети у блиској будућности”, навела је на крају посете.

Пројекат Relativistic runaway electrons and terrestrial gamma-ray flashes from lightning на коме учествује др Саша Дујко је подржан од стране Независног фонда за истраживање Данске.

ИЗДАЊА: Промоција књиге „Наука и иновације“ у САНУ

(ПОЗИВ*) „Институт за физику у Београду најављује промоцију књиге „Наука и иновације у Србији – знање као једини пут ка друштву просперитета“, која ће се одржати у Српској академији наука и уметности у уторак, 9. јула у 12 часова, у Свечаној сали.

Књига представља позив на дијалог о науци и иновацијама, упућен академској заједници, доносиоцима одлука, привреди, и грађанима Републике Србије.

Програм промоције укључује поздравну реч представника Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности, након чега ће аутори представити своје погледе на положај и развој науке и иновација у нашој земљи изложене у књизи.

Аутори књиге су др Саша Лазовић, др Владимир М. Петровић, Душан Николић, Љубица Илић Војновић, др Александар Богојевић, др Александар Белић и др Франци Демшар. Издавач књиге је „Академска мисао“, у оквиру ауторске едиције „Научна политика“.

Књига доноси свеобухватну анализу стања науке и иновација у Србији, пружајући препоруке за даљи развој засноване на подацима и вишегодишњем искуству аутора у академским институцијама и државним органима. Читаоци ће моћи да се упознају са тековинама и наслеђем образовања и науке у нашој земљи, као и са тренутним стањем научно-истраживачког екосистема Србије. Књига нуди поређење квалитативних и квантитативних параметара, механизама финансирања научно-истраживачког рада и економских параметара улагања у науку и истраживања у различитим државама, са примерима и препорукама даљег унапређења.

Позивамо вас да се придружите на овом скупу посвећеном будућности науке и иновација у Србији“.

За све додатне информације о догађају, као и за електронско издање књиге можете се обратити на scipolicy@ipb.ac.rs.

Фотографије: Бојан Џодан

*Према тексту аутора књиге Позив на промоцију књиге „Наука и иновације у Србији – знање као једини пут ка друштву просперитета“

ДОГАЂАЈИ: Иновациони инкубатор на ПМФ-у у Новом Саду

У четвртак, 26. јуна 2024. године на Природно математичком факултету Универзитета у Новом Саду представљен је Иновациони инкубатор Института за физику у Београду.

На почетку присутне су поздравили др Милица Павков Хрвојевић, деканица ПМФ, и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Иновациони инкубатор је представила координаторка Драгана Перовић која је говорила како иновације из лабораторија могу да генеришу нове технике и производе. Након тога, правни саветник Душан Николић је представио примере успешне комерцијализације технологија развијених у Институту за физику. Посебна пажња усмерена је на пројекат Xalis, о коме је говорио др Владимир Петровић, научни сарадник из Института за физику.

Ове године Институт за физику у Београду покренуо је два интерна позива за младе истраживаче. У Новом Саду своје искуство и пројекте представиле су Ива Росић, истраживач сарадник, добитница пројекта Optimization of iron bio-nanoparticles synthesis using bacteria у оквиру позива Доказ концепта, и Марина Антељевић, истраживач сарадник, добитница пројекта Culturomics approach employed in isolation of extremophiles у оквиру позива Seed.

ДОГАЂАЈИ: „Алхемијa бомбе“ на ПМФ-у у Новом Саду

У понедељак, 24. јуна 2024. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду одржана је промоција књиге „Алхемија бомбе“ Слободана Бубњевића из Одељења комуникација Института за физику у Београду.

Догађају су присуствовали др Милица Павков Хрвојевић, деканица ПМФ у Новом Саду и проф. др Душан Мрђа, директор Департмана за физику. Имајући у виду стратешко партнерство ПМФ и Института, догађају је присуствовао и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Аутор књиге је говорио о историјском развоју физике, као и идеје о атомској бомби, али и етичким и социолошким аспектима нуклеарног наоружања. Након представљања књиге уследила је дискусија са публиком.

Књига „Алхемија бомбе“ објављена је 2023. године у издању Лагуне. Књига је наишла на интересовање читалаца и одржан је низ промоција у Београду и другим градовима Србије.

Фотографије: Саша Зоркић, Астрономски магазин

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Заштита културне баштине

Како физика, њене методе и нови материјали могу да допринесу заштити култирног наслеђа? На Институту за физику у Београду, у сарадњи са Факултетом примењених уметности, ради се на једном веома важном и занимљивом пројекту који води др Тијана Томашевић Илић из Лабораторије за 2Д материјале Института за физику у Београду. Кроз пројекат се, између осталог, истражује могућност примене нанотехнологија у очивању културне баштине – испитују се нови ултратанки филмови који би могли бити универзално решење за већи број различитих артефаката. Пројекат 2DHeriPro (2D Material-based Tiled Network Films for Heritage Protection) је финансиран у оквиру програма Призма Фонда за науку Републике Србије.

Поглед у физику, Еп. 12: Нови материјали у заштити културне баштине
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.
Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који у кратким епизодама говори о пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту.