Aмерички иноватор и футуриста Реј Kурцвејл у запаженој књизи Singularity is near пре две деценије анализирао је законитости по којима се експоненцијалном брзином развија технологија. Курцвејл је дао неколико предикција, међу којима је и процена да ће до 2045. доћи до појаве сингуларитета, што је тренутак кад ће човек уз помоћ генералне вештачке интелигенције превазићи своје физичке и интелектуалне оквире.

Сингуларитет је био тема првог скупа у оквиру новог програма „Разговори о будућности“ који је одржан на Институту за физику у Београду у уторак, 12. новембра. Програм „Разговори о будућности“ настао је по идеји др Александра Белића који је, уз подршку Одељење комуникација Инстита, био организатор скупа.

Kолико је добра Kурцвејлова процена и којим се темпом до сада развијала вештачка интелигенција? Да ли је сингуларитет стварно близу? Шта су последице, шта очекивања, а шта реалне могућности? Уводничари на скупу који су о овим питањима дискутовали долазе из више области: др Вид Штимац, економиста и програмски менаџер у Програму за развој Уједињених нација (UNDP), др Тања Вуков, биолошкиња са Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”, проф. др Слободан Перовић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Мирослав Стевановић, доктор политичких наука и ванредни професор на Универзитету Унион. 

Скупу су присуствовали домаћи истраживачи, мислиоци и аналитичари из већег броја институција, од факултета и института Универзитета у Београду и Природно-математичког факултета у Новом Саду до представника СФ друштва „Лазар Комарчић“ и других организација.

У пријатној и конструктивној атмосфери, дијалог на скупу био је необично жив. Подстакнути излагањима др Белића и уводничара, разговору су се придружили и други учесници из публике који су проширили инспиративну и узбудљиву дискусију о будућем напретку вештачке интелигенције и њеним последицама.

Програм ”Разговори о будућности” посвећен атрактивним, мултидисциплинарним темама организује се у простору у Институту за физику под називом Таван који је замишљен као место сусрета истраживача и мислилаца из разних делова академске заједнице.

Фотографије: Бојан Џодан

На редовним изборима за нове чланове Српске академије наука и уметности (САНУ), три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.

Изборна скупштина САНУ одржана је у четвртак, 7. новембра, у Свечаној сали САНУ. Гласало се за укупно 55 кандидата који су претходно у кандидатури прешли дуг пут кроз комисије и одељења САНУ. На крају тог процеса, тајним гласањем присутних академика изабрано је 17 редовних чланова, 22 дописна члана и 5 иностраних. 

Током историје Института за физику значајан број наших истраживача стекао је угледно звање академика, а многи међу њима су оставили велики траг својим радом у САНУ и њеним телима. Сви овогодишњи кандидати из Института предложени су испред Одељења за математику, физику и геонауке САНУ.

Академик Бранислав Јеленковић који је изабран за редовног члана САНУ истакнути је истраживач у области квантне и нелинеарне оптике. У Институту за физику је радио од 1995. године, где је основао и годинама руководио Центром за фотонику.  Као пионир ове нове истраживачке области, која се бави светлошћу, окупио је генерације истраживача и покренуо низ експеримената, пројеката, конференција и других иницијатива. 

Образовање је започео на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне студије 1974. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету 1983. године. Академско усавршавање наставио је као постдокторанд у престижном JILA институту у Боулдеру, Колорадо, САД, у периоду од 1993. до 1995. Године. Током каријере објавио је велики број радова, а посебно је посвећен раду са младим истраживачима.

Др Магдалена Ђорђевић која је изабрана ѕа дописног члана САНУ истражује у области физике високих енергија и теоријске нуклеарне физике. За проучавање кварк-глуонске плазме, која је испуњавала Универзум пре него што је настала материја коју познајемо, а која је у фокусу њеног истраживања освојила је 2016. године престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Др Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету Универзитета у Београду, да би студије наставила на Универзитету Колумбија у САД где је одбранила докторат, а последокторске студије на Одсеку за физику Државног универзитета Охаја. 

Др Антун Балаж који је изабран за дописног члана САНУ заменик је директора Институту за физику у Београду. Поред тога, у Институту руководи Центром за изучавање комплексних система чија је основна истраживачка инфраструктура суперкомпјутер Paradox. Бави се функционалним формализмом у квантној теорији и његовим применама за изучавање ултрахладних квантних гасова, укључујући и Бозе-Ајнштајнове кондензате. Др Балаж је стекао диплому основних, магистарских и докторских студија на Физичком факултету Универзитета у Београду.