КОНКУРСИ: Отворен осми позив за младе истраживаче

Фото: Бојан Џодан

Министарство науке, технолошког развоја и иновација расписало је Осми позив талентованим младим истраживачима – студентима докторских академских студија за укључивање у рад у научноистраживачким организацијама.

Позив је намењен кандидатима који су ове школске године први пут уписали прву годину докторских студија са најмањом просечном оценом 9,00 на основним и мастер студијама. Кандидати који испуњавају ове услове и имају до 30 година могу се пријавити на конкурс до 15. децембра 2024. године.

Ове године, пријављивање се одвија преко платформе „Бирам науку“, а како би читав процес био јаснији кандидатима, Институт за физику у Београду организовао је неколико пута Отворена врата за све заинтересоване младе истраживаче који желе да се укључе у рад ове установе. Следећа Отворена врата биће одржана у Институту за физику 6. и 13. децембра 2014. године.

Заинтересовани студенти могу на порталу „Бирам науку“ да погледају позиције које је у оквиру овог позива објавио Институт за физику у Београду. Институт је укупно објавио позив за 28 позиција, а области истраживања су разноврсне.

Више о Позиву на сајту Министарства
Текст Осмог позива
Информације о позицијама у Институту за физику у Београду

СЕМИНАР: проф. Ендрју Х.А. Клејтон

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у уторак, 10. децембра 2024. године у 11 и 30 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф. Ендрју Х.А. Клејтон (академски директор истраживачке обуке на Факултету науке, рачунарства и инжењерских технологија, Свинбурн универзитет технологије, Мелбурн, Аустралија) одржаће предавање:

Nagging cells to death

САЖЕТАК:

Recent advancements in optogenetics and microfluidics have made possible the exciting new branch of synthetic biology, where inputs to cells can be controlled in space and time. While in some instances the goal is to replicate normal physiology (e.g. calcium oscillations) in other cases the use of synthetic, non physiological inputs provides information on how cells sense and interpret dynamic environments. In our laboratory we have been using microfluidic approaches to investigate how the frequency of growth factor inputs affects cell behaviour-cell proliferation, cell population decline and cell differentiation. Interestingly epidermal growth factor, a hormone that normally promotes cell survival and proliferation can induce cell population decline at certain frequencies and induce premature differentiation at others. We propose that the intracellular enzyme cascades (ERK, CREB, JNK, AKT) that control different cell outcomes have distinct growth factor driven activation kinetics, which endows them with different band-pass filtering characteristics.

References:

Nguyen H N Tran and Andrew H A Clayton, Transfer function approach to understanding periodic forcing of signal transduction networks, 2023 _Phys. Biol._ 20 035001

Zubaidah Ningsih and Andrew H A Clayton, Does frequency-dependent cell proliferation exhibit a Fano-type resonance? 2020 _Phys. Biol._ 17 044001

СЕМИНАР: Данило Ракоњац

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 06. децембра 2024. године у 11 часова у сали 360 Института за физику у Београду, Данило Ракоњац (Институт за физику у Београду) одржаће наставак предавања:

The notion of singularity in general relativity

САЖЕТАК:

We give a review of the formal notion of singularity in general relativity, whose development resulted in the famous Penrose and Hawking singularity theorems. This is considered to be the first result that kick started modern research in general relativity. We introduce the basic notions of geodesic incompleteness and closed trapped surfaces, and review the consequences of the theorems.

НАЈАВЕ: Радионица о метаматеријалима

У оквиру пројекта АРТЕМИС европског Хоризонт програма из области квантних технологија, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ у Институту за физику у Београду од 9. до 13. децембра 2024. године биће одржана радионица „Метаматеријали: Квантна и нано перспектива“.

Радионица представља наставак истраживања у оквиру АРТЕМИС пројекта, а на њој ће предавања држати стручњаци из Немачке, Белгије и Италије који су гости Лабораторије за нанофотонику Института за физику у Београду.

Предавања из области нелинеарне оптике, квантне механике и биофотонике отворена су за све заинтересоване колеге.

Програм радионице

ДОГАЂАЈИ: Изложба поводом јубилеја ЦЕРН-а

Изложба „ЦЕРН – Универзум открића: 70 година великих експеримената“отворена је у петак, 29. новембра 2024. године у 19 часова у Европској кући у Београду (угао Змај Јовине и Кнез Михаилове улице).

Догађај организује Министарство науке, технолошког развоја и иновација у сарадњи са ЦЕРН-ом, Центром за промоцију науке, Физичким факултетом и Институтом за физику у Београду уз подршку Европске куће.

Изложба о ЦЕРН-у, који је у септембру обележио 70 година постојања, приказује постанак и развој универзума, развој истраживања и открића, као и бројне иновације које су настајале у највећој научној институцији у Европи, међу којима је и интернет.

Изложба је отворена до 20. децембра 2024. године, а посетиоци ће имати прилику да виде и део ЦЕРН-овог акцелератора, да открију како он ради и која нова знања може да донесе.

ДОГАЂАЈИ: Европска комисија за будуће акцелераторе у САНУ

Делегација Европске комисије за будуће акцелераторе у ужем саставу (RECFA) посетила је Србију и учествовала у петак, 29. новембра 2024. године на једнодневном скупу одржаном у Свечаној сали Српске академије наука и уметности.

Комисију чине најугледнији чланови европске заједнице научника који се баве физиком високих енергија, а међу њима су и високи делегати из ЦЕРН-а и других акцелераторских постројења.

Улога RECFA је да прати развој у области физике високих енергија у земљама чланицама, а након посете Србији комисија ће се обратити представницима Владе Републике Србије, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, и Фонда за науку са закључцима о тренутним и будућим правцима развоја ове научне области у нашој земљи.

Овај догађај био је прилика да представници домаће заједнице из области физике високих енергија дискутују са RECFA делегатима, а у организацији и програму учествовали су и Истраживачи института за физику у Београду који сарађују са ЦЕРН-ом.

Фото: Александар Мијаиловић

МЕДИАЛАБ: О извештавању о климатским променама

Новембарски скуп научних новинара у оквиру Медиалаб програма одржан је у уторак, 26. новембра 2024. године на Тавану Института за физику у Београду.

Тема разговора било је извештавање о климатским променама, а гост је био проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду који поред свог научног рада и рада са студентима, има и велико медијско искуство па је чест саговорник новинарима који извештавају о климатским променама.

Фото: Бојан Џодан

ГОСТИ: Делегација из САД у посети Институту

Саветница државног секретара за науку и технологију Сједињених Америчких Држава, Патриша Грубер, посетила је у уторак, 19. новембра 2024. године Институт за физику у Београду. У посети су били и Самјуел Ротенберг, регионални економски референт за Западни Балкан из америчког Бироа за европске и евроазијске послове, и Ајоланта Мура, саветница економског одсека Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији.

Директо Института др Александар Богојевић и његови заменици др Антун Балаж и др Саша Лазовић представили су госитма Институт за физику у Београду.

ДОГАЂАЈИ: Састанак матичног одбора за физику у Институту

Чланови матичног одбора за физику одржали су 54. седницу овог тела у петак, 22. новембра у Институту за физику у Београду.

На састанку којим је председавао др Антун Балаж, председник Одбора, присуствовали су др Жељко Шљиванчанин, проф. др Маја Бурић, др Владимир Ђоковић, проф. др Игор Савић и др Михајло Мудринић, док се проф. др Горан Ђорђевић на састанак укључио путем видео везе.

Чланове Матичног одбора на почетку састанка поздравио је директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић.

На седници су разматрани избори у звања истраживача, а разговарало се и о Предлогу закона о допуни Закона о високом образовању који је повучен из скупштинске процедуре.

ИЗ МЕДИЈА: О повратку др Емила Божина

Један од водећих светских физичара, др Емил Божин, вратио се из Сједињених Америчких Држава у Институт за физику у Београду. Повратак је омогућен захваљујући пројекту Европске комисије из програма ERA Chair, а медији су у среду, 20. новембра 2024. године имали прилику да упознају др Божина.

О овом догађају известио је већи број домаћих медија.

Дневни лист Политика преноси да ће др Божин предводити пројекат „Скривене фазе у дводимензионалним квантним материјалима“ вредан 2,5 милиона евра. „Овај пројекат је толико занимљив да повратак не видим као пад у каријери, већ као скок“, каже др Божин.

Радио-телевизија Србије емитовала је прилог о повратку др Божина у ком се, између осталог, напомиње да Институт за физику у Београду ради на повртаку и других истраживача из иностранства.

Прилог о др Емилу Божину емитовала је и Радио-телевизија Војводине која је пренела део атмосфере са догађаја одржаног у Институту.

Портал ЕУправо зато извештава о представљању др Божина и преноси речи министарке науке, технолошког развоја и иновација, др Јелене Беговић да се резултати неће ограничити само на научна знања.

Танјуг преноси да је на конференцији министарка др Беговић истакла да је ERA Chairs изузетно конкурентан инструмент програма Horizon Europe и да успех Института за физику на позивима Horizon EU показује да домаћа научна заједница може да парира најбољим истраживачима из Европе.