ФОТО-ГАЛЕРИЈА: Институт на Сајму технике

[:sr]

Као први институт од националног значаја за Републику Србију, Институт за физику у Београду учествује на 62. међународном сајму технике и техничких достигнућа „Корак у будућност„.

Презентацију, као и претходних година, на сајамском штанду припремио је тим Иновационог центра Института за физику у Београду. Поставка привлачи пажњу посетилаца, а поред других гостију на штанду је боравио и помоћник министра просвете, др Саша Лазовић.

Сајам технике је отворен у понедељак 21. маја и траје до петка 25. маја 2018. године, на Београдском сајму. Тема овогодишњег сајма је Индустрија 4.0 и утицај дигитализације на развој привреде. Институт на штанду представља различите иновације које настају на Институту упоредо уз истраживања у физици и сродним дисциплинама.

Прегледајте галерију слика:

Фотографије: Бојан Џодан/Институт за физику[:]

САЈМОВИ: Институт на Сајму технике

Институт за физику у Београду учествоваће на 62. међународном сајму технике и техничких достигнућа „Корак у будућност„. Сајам се отвара у понедељак 21. маја и траје до петка 25. маја 2018. године, на Београдском сајму. Тема овогодишњег сајма је Индустрија 4.0 и утицај дигитализације на развој привреде.

Институт ће, као и претходних година, представити различите иновације које у првом институту од националног значаја за Републику Србију настају упоредо уз истраживања у физици и сродним дисциплинама.

Презентацију на сајамском штанду припрема Иновациони центар Института за физику у Београду.

СЕМИНАР: Др Игор Франовић

У оквиру SCL семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 24. маја 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ биће одржано предавање др Игора Франовића (Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду).

Наслов предавања је:

Switching dynamics in networks of stochastic rate-based neurons

САЖЕТАК:

Macroscopic variability is an emergent property of neural networks, typically reflected in the onset of slow rate oscillations, which comprise spontaneous switching between the episodes of elevated neuronal activity, called UP states, and the quiescent episodes, referred to as DOWN states. Such dynamics is fundamental to activity of cortical networks because it facilitates or mediates different forms of learning and memory. In this talk, we will present recent results on paradigmatic scenarios for switching dynamics, discuss their dependence on the ingredients inherent to neuronal systems, including noise, coupling delays and heterogeneity in network topology. Collective dynamics of clustered networks of stochastic rate-based neurons will be considered within the framework of an effective model, describing macroscopic behavior by coupled mean-field models representing each of the clusters [1,2]. We will illustrate how bifurcation analysis of the effective model in the thermodynamic limit provides insight into the structure and transitions between the metastable states shaping the spontaneous and the induced network dynamics. In particular, it will be demonstrated how one can estimate the different contributions to effective macroscopic noise [1,2], explain the mechanisms behind switching dynamics and predict the relevant parameter domains [1,3], as well as understand the impact of clustering on the spontaneous [1] and induced network dynamics [4]. As opposed to statistically homogeneous random networks, where in the thermodynamic limit one finds only monostable or bistable behavior [2,3], we will show that clustering promotes multistability, thereby enhancing the robustness of the switching phenomenon [1].

[1] I. Franović and V. Klinshov, Chaos 28, 023111 (2018).
[2] V. Klinshov and I. Franović, Phys. Rev. E 92, 062813 (2015).
[3] I. Franović and V. Klinshov, EPL 116, 48002 (2016).
[4] I. Franović and V. Klinshov: “Stimulus-evoked activity in clustered networks of stochastic rate-based neurons“, submitted (2018).

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Хрвоје Буљан

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 21. маја у 12 часова у сали „Звонко Марић“ биће одржано предавање проф. др Хрвоја Буљана (Физички одсек Природословно-математичког факултета Свеучилишта у Загребу). Он ће одржати предавање под насловом:

„Engineering Weyl semimetals and anyons“

САЖЕТАК:

In this talk we will present two topics of research in our group related to synthetic topological quantum matter [1]: topological phases in 3D optical lattices, more specifically a proposal for experimental realization of Weyl semimetals in ultracold atomic gases [2], and anyons [3,4]. We will present one possible route to engineer anyons in a 2D electron gas in a strong magnetic field sandwiched between materials with high magnetic permeability, which induce electron-electron vector interactions to engineer charged flux-tube composites [3]. We will also discuss intriguing concepts related to extracting observables from anyonic wavefunctions [4]: one can show that the momentum distribution is not a proper observable for a system of anyons [4], even though this observable was crucial for the experimental demonstration of Bose-Einsten condensation or ultracold fermions in time of flight measurements. We will show how time-of-flight measurements can be used to extract anyonic statistics [4].

[1] N. Goldman, G. Juzeliunas, P. Ohberg, I. B. Spielman, Rep. Prog. Phys. 77, 126401 (2014).
[2] T. Dubček, C. J. Kennedy, L. Lu, W. Ketterle, M. Soljačić, and H. Buljan, Phys. Rev. Lett. 114, 225301 (2015).
[3] M. Todorić, D. Jukić, D. Radić, M. Soljačić, and H. Buljan, arXiv:1710.10108 (2017).
[4] T. Dubček, B. Klajn, R. Pezer, H. Buljan, and D. Jukić, Phys. Rev. A 97, 011601(R) (2018).

РАДИОНИЦА: Филозофи науке на Институту

[:sr]

Група филозофа науке из више европских држава гостовала је на Институту за физику у Београду у четвртак, 10. маја 2018. године у организацији др Милана М. Ћирковића, астрофизичара са Астрономске опсерваторије у Београду.

У оквиру међународне радионице под називом Intensive Graduate Course: Computer Simulations and Numerical Experiments in Philosophy of Science, у Београду су боравили филозофи заинтересовани за филозофију науке, епистемологију, вештачку интелигенцију, као и друге области на граници физике и филозофије.

Ову групу сачињавају филозофи из Немачке, Финске, Луксембурга, Бугарске и других европских земаља, а међу њима је и више истраживача са Филозофског факултета у Београду.

Током посете Институту, филозофи су у башти Института учествовали у радионици о нумеричким симулацијама као новом сазнајном инструменту у модерној физици, уз експеримент и теорију. Радионицу је водио директор института, др Александар Богојевић.[:]

ВИДЕО ИНТЕРВЈУ: Фернандо Ферони, ИНФН

[:sr]

Видео интервју: ЕЛЕМЕНТИ УСПЕХА, Фернандо Ферони

„Мислим да без амбције не можете ништа да постигнете“, каже др Фернандо Ферони, председник највеће научне организације у Италији, ИНФН, односно Националног института за нуклеарну физику (Istituto Nazionale di Fisica Nucleare), који је стратешки партнер Института за физику у Београду.

Током занимљивог разговора, као један од најутицајнијих научника у Европи данас, Ферони говори о искуствима са српским физичарима, будућности и сарадњи ИНФН на пројекту Верокио.

Разговор је снимљен у време Феронијевог боравка у Србији, у априлу 2018, током посете Институту за физику у Београду.

Продукција: Институт за физику у Београду
Разговор водио: Слободан Бубњевић
Монтажа и камера: Бојан Живојиновић
Превод: Марија Ђурић

[:]

УО: Александар Богојевић једногласно за директора

[:sr]

На седници Управног одбора која је одржана у среду, 9. маја, др Александар Богојевић једногласно је изабран за директора Института за физику у Београду, првог института од националног значаја за Републику Србију. Александру Богојевићу (на фотографији) ово ће бити други четворогодишњи мандат на месту директора који почиње 17. јуна 2018. године.

Седници Управног одбора којим председава академик проф. др Ђорђе Шијачки присуствовало је свих седам чланова. Одлуку o директору у следећем мандатном периоду донели су након претходно прибављене сагласности надлежног министра просвете, науке и технолошког развоја, Младена Шарчевића. Тиме је окончана дуга и сложена процедура изора директора.

Пре тога, у четвртак, 12. априла 2018. године, одржана је седница Управног одбора Института за физику на којој се гласало о избору предлога директора за кога је тражена сагласност министра и на којој је кандидат др Александар Богојевић освојио је свих 7 гласова чланова Управног одбора.

У складу са дневним редом, кандидати за директора Института за физику академик Зоран Љ. Петровић и досадашњи директор, др Александар Богојевић представили су Управном одбору своје планове и програме рада. После краће дискусије Управни одбор је, у складу са пословником, обавио тајно гласање о кандидатима и изабрао др Богојевића.

Управни одбор бира и именује директора у складу са Статутом и законом, а његов састав чине: академик проф. др Ђорђе Шијачки, академик Зоран Кнежевић, академик Миљко Сатарић, дописни члан САНУ др Бранислав Јеленковић, др Милан Божић, др Радош Гајић и др Бранислав Цветковић.

Пре седнице Управног одбора, на Институту за физику је 5. априла одржана седница Научног већа које даје мишљење о кандидатима. На седници током које је организован и живи видео пренос, Александар Богојевић је освојио 28 гласова, а Зоран Љ. Петровић 23 гласа чланова Већа.

Фото: Институт за физику / Бојан Џодан[:]

НАГРАДЕ ИНСТИТУТА: Добитници др Врањеш и др Младеновић

Видео снимак доделе Годишњих награда Института за физику

Листа добитника Годишњих награда Института за физику

Жири за доделу Годишње награде за научни рад и Студентске награде Института за физику у Београду, који је ове године био у саставу:

  • др Магдалена Ђорђевић, научни саветник,
  • др Саша Дујко, научни саветник и
  • др Милован Шуваков, виши научни сарадник

на Научном већу Института за физику у Београду у уторак, 24. априла прогласио је добитнике награда.

Жири је донео једногласну одлуку да се Годишња награда за научни рад Института за физику у Београду додели

ДР НЕНАДУ ВРАЊЕШУ

за значајан допринос мерењу масе W бозона на АТЛАС експерименту.

Др Ненад Врањеш (Фото: Институт за физику/Бојан Џодан)

За Студентску награду Института за физику у Београду предложено је седам кандидата, а жири је одлучио да награду додели

ДР МАРКУ МЛАДЕНОВИЋУ

због изузетно квалитетног истраживања које омогућава разумевање електронских особина граница измећу домена у органским полупроводницима, а које је урадио у изузетно кратком временском року.

ПОГЛЕДАЈТЕ И СВЕ ОСТАЛЕ ДОБИТНИКЕ НАГРАДА ОД 1976. ГОДИНЕ ДО ДАНАС.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Др Ненад Врањеш се бавио мерењем параметара Стандардног модела на АТЛАС експерименту на Великом сударачу хадрона (ЛХЦ) у Церну. Као члан АТЛАС колаборације, др Врањеш је аутор на свим радовима колаборације, док је кључан допринос имао на четири рада М21 категорије, а сами резултати његовог рада су изузетно допринели објављивању још четири рада М21 категорије. Главна тема истраживања др Врањеша је било прецизно мерење масе W бозона. Ова мерења су кључна за проверу конзистентности Стандардног модела, а веће одступање од предвиђених вредности може да укаже на физику ван Стандардног модела. Теорија Стандрадног модела предвиђа масу W бозона са прецизношћу од 8 MeV, а да би експериментални резултати били упоредиви потребно је достићи релативну прецизност од 0.01%. Др Врањеш је кључно допринео у неколико битних аспеката овог мерења: i) имплементирао је иновативне алгоритме и технике који су омогућили бољу калибрацију импулса миона, што је најкритичнија компонента овог истраживања, ii) имао је кључну улогу у мерењу ефикасности и тригеровања миона, калибрацији хадронског узмака, одабиру интересантних догађаја, као и у целокупној анализи података у мионском каналу. Постигнута неодређеност од 19 MeV је најпрецизније мерење на експериментима у физици честица, а добијени резултат је у складу са најновијим теоријским предвиђањима. Др Ненад Врањеш био је коресподентни аутор на датом раду, а сам резултат је приказан на посебном семинару у Церну, свим конференцијама из области, а био је и предмет Церновог саопштења за медије које је пренесено у више других медија из различитих земаља. Иначе ово је прво и, за сада, једино објављено мерење масе W бозона на експериментима ЛХЦ-а. Додатно, др Врањеш је имао значајну улогу у објављивању резултата прецизног мерења топ кварка, као и у мерењу и калибрацији луминозности, где се резултати користе у већини радова АТЛАС експеримената. Због свог изузетног рада и доприноса, др Врањеш је међународно препознат и именован за руководиоца АТЛАС групе за анализу података са W и Z бозонима. Резултати др Врањеша у претходне две године представљају, не само значајан допринос најактуелнијим истраживањима у физици елементарних честица, већ и до сада вероватно најзначајнији допринос истраживача из наше земље у активностима Церн-ових колаборација.

Др Марко Младеновић је докторску дисертацију под називом Electronic Properties of Interfaces between Domains in Organic Semiconductors (Електронска својства органских полупроводника на границама домена) одбранио на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, под руководством др Ненада Вукмировића. У својој дисертацији, он се бавио проучавањем проблема граница измећу домена у органским полупроводницима, т.ј. материјалима који су због своје лаке и једноставне производње од великог значаја за примене у индустрији, а са друге стране слабо проучени због њихове комплексне структуре. У току израде докторске дисертације, која је трајала четири године, и која је представљала једно од првих теоријских истраживања која разматрају овај проблем, др Марко Младеновић је (као први аутор) објавио 7 радова у међународним часописима (М21а:2, М21:3, М22:1, М24:1).

 

МЕДИЈИ: Кућа науке на РТС-у

(ИЗ МЕДИЈА) Уочи 57. годишњице оснивања Института за физику, Радио-телевизија Србије емитовала је 4. маја у вечерњем термину документарну емисију „Куће науке – Институт за физику“. У 25 минута програма, емисија представља неке од главних праваца истраживања, покушавајући да ослика живот и рад истраживача на Институту.

Упоредо са новим статусом института од националног значаја за Републику Србију, последњих месеци се подигла медијска видљивост Института, те домаћа штампа и телевизије све више извештавају о догађајима, резултатима и идејама са нашег Института. Но, у кратким, мада често ударним прилозима није могуће представити целокупан Институт, нити приказати сав диверзитет истраживања.

Како би се управо сада дала таква шира слика, аутори „Куће науке“ посветили су овог пролећа пажњу различитим аспектима рада Института. Тим поводом је током априла телевизијска екипа из Редакције научно-образовног програма РТС-а неколико дана боравила на Институту и снимила материјал који ће бити емитован у више емисија.

Уредница и ауторка емисије је Марија Стевановић.