Као институт од националног значаја, Институт за физику у Београду, у оквиру иницијативе Наука кроз приче, обнавља трибине које су  Великој сали Студентског културног центра (СКЦ) окупљале публику претходних година, али се већ неко време не организују. По уговору о сарадњи са СКЦ, а на иницијативу Института, током ове јесени планирана су три догађаја, а први је посвећен времену.

Придружите нам се у четвртак, 18. октобра, у 19 часова, на старом месту! Чекамо вас са стотинама других посетилаца – у организацији Института за физику у Београду, у оквиру иницијативе Наука кроз приче, представљамо прву тему трибина ове јесени: “Ко су господари времена”.

На трибини говоре:

• Др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду
• Др Милош Арсенијевић, филозоф и аутор више књига о времену, Филозофски факултет Универзитета у Београду,
• Др Софија Стефановић, археолошкиња и добитница првог ЕРЦ гранта у Србији, Биосенс институт у Новом Саду
• Др Оливер Тошковић, психолог, Лабораторија за експерименталну психологију у Београду

Модератор трибине је Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института, коуредник Науке кроз приче.

Наши ће гости на обновљеној, готово историјској, октобарској трибини разговарати о највећој мистерији модерних наука. Наиме, нова књига угледног италијанског физичара Карла Ровелија Order of Time изазива пажњу читалаца широм света, а аутор већ носи надимак нови Хокинг. Кроз занимљива размишљања о времену, Ровели открива запостављену тајну – да је време последња велика нерешена мистерија савремене науке.

Да ли физичари данас другачије схватају време него у прошлости? Шта је време у филозофији? Да ли је време само психолошка илузија, шта је његова топологија, шта метрика и како гледамо у прошлост и у будућност? Шта је време у модерној науци? Шта је време за вас?

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 11. октобра 2018. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду предавање под насловом:

„Excitability of the relaxation oscillations in the FitzHugh-Nagumo system“

ће одржати др Матијас Волфрум (Weierstrass Institute for Applied Analysis and Stochastics (WIAS), Berlin).

САЖЕТАК:

The classical notion of excitability refers to an equilibrium state that shows under the influence of perturbations a nonlinear threshold-like behavior. In this talk, we extend this concept by demonstrating how periodic orbits can exhibit a specific form of excitable behavior where the nonlinear threshold-like response appears only after perturbations applied within a certain part of the periodic orbit, i.e the excitability happens to be phase-sensitive. We demonstrate this concept using the relaxation oscillations of the FitzHugh-Nagumo system. Triggering the phase-sensitive excitability by noise leads to a characteristic non-monotone dependence of the mean spiking rate of the relaxation oscillations on the noise level. In the second part of the talk, we consider a system of two coupled FitzHugh-Nagumo oscillators, where dynamical regimes with alternating spiking order, called leap-frogging, appear as a consequence of the phase-sensitive excitability feature. We analyze various types of periodic and chaotic leap-frogging regimes, using numerical path-following methods to investigate their emergence and stability, as well as to obtain the complex bifurcation scenario which organizes their appearance in the parameter space.

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у уторак, 9. октобра у 15 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање под насловом

„Emergence of hierarchical clusters in adaptive networks“

ће одржати проф. др Серхиј Јанчук са Техничког универзитета у Берлину.

САЖЕТАК:

In this talk, we shall discuss the phenomenon of self-organized emergence of hierarchical clusters in dynamical networks with adaptive couplings. Such a process is characterized by a sequential formation of clusters (subnetworks) of densely coupled elements, the size of which is ordered in a hierarchical way, and which are weakly coupled between each other. We demonstrate
that the hierarchical structure causes the decoupling of the subnetworks. Each cluster may display one of the three types of dynamics, namely the splay state, antipodal or doubly antipodal dynamics, and these states can coexist on different scales
of subnetwork sizes.

У оквиру обновљеног семинара из историје науке и теорије сазнања (епистемологије), у уторак, 9. октобра 2018.године у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду предавање под насловом

„ПОСТОЈЕ ЛИ ОПТИМАЛНИ УСЛОВИ ЗА ФУНДАМЕНТАЛНА ОТКРИЋА У САВРЕМЕНОЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОЈ ФИЗИЦИ? ИСТОРИЈА И ЕПИСТЕМОЛОГИЈА МЕГА-ЛАБОРАТОРИЈА“

ће одржати проф. Слободан Перовић (Филозофски факултет Универзитета у Београду).

Резиме:

Организација мега-лабораторија у физици честица, попут ЦЕРН-а и Фермилаб-а, развила се у кооперацији универзитета, државних агенција и индустрије. Експоненцијално све веће и све сложеније, лабораторије су се често суочавале са организационим изазовима, и посезале за решењима сличним онима које је такозвана Теорија организације установила још од почетка 20. века, а на основу којих се организовала савремена индустрија. Пратећи историју овог фасцинантног развоја, покушаћемо да идентификујемо оптималне епистемолошке услове, као и њима одговарајуће организационе структуре које карактеришу савремену експерименталну физику. Размотрићемо и неке примере који илуструју кључне тешкоће у задовољавању тих оптималних услова.