НАЈАВЕ: Приступна беседа академика из Института

др Бранислав Јеленковић, фото: Бојан Џодан

Новоизабрани редовни чланови Српске академије наука и уметности одржаће од 12. до 15. маја 2025. године од 11 часова у Свечаној сали САНУ приступне беседе. Првог дана, у понедељак, 12. маја, представиће се др Бранислав Јеленковић из Инстутута за физику у Београду, новоизабрани редовни члан Одељења за математику, физику и гео-науке.

Директан пренос

ДОГАЂАЈИ: Физика балета

Др Дејан Ђокић, истраживач Института за физику у Београду биће специјални гост уметничко-научног догађаја који спаја физику и – балет. Догађај организују Школа класичног и модерног балета БеоБалет и Палата науке, у среду 7. маја у 18 часова, у Палати науке у Београду (Краља Милана 11).

Уз пажљиво осмишљену кореографију БеоБалета, гледаоци ће имати прилику да открију неке од закона природе који ће на сцени оживети кроз балетске покрете – гравитација, инерција, закон акције и реакције. Др Дејан Ђокић ће гледаоцима открити како се иза пируета, скока и ротације крију прецизне математичке формуле и универзални закони природе.

Присуство је бесплатно.

ПРЕДАВАЊЕ: Проф. Петар Аџић о Хигсовом бозону

У оквиру Семинара за теорију релативности и космолошке моделе, у среду 30. априла у соби 301ф Математичког института, трећи спрат и online у 12 часова проф. др Петар Аџић са Физичког факултета Универзитета у Београду одржаће предавање:


Хигс бозон: неопходност постојања и откриће



После уводног дела који обухвата основне поставке Стандардног модела,
владајуће теорије у физици честица, биће речи о разлозима претпоставке за
постојање Хигс бозона као кључног елемента Хигсовог механизма. 

Проблем порекла и разумевања масе честица, као и уопште проблем постојања масе у природи, представља једно од централних питања у оквиру Стандардног модела, а истовремено и један од приоритетних задатака у физици честица. У даљем излагању следи опис експерименталне поставке, методе истраживања и детаљи самих експеримената у којима је регистрован Хигс бозон после скоро 60 година од претпоставке за постојање ове честице и више од 40 година
активних покушаја за њено регистровање. 

Коначно, то је успело 2012. године у експериментима ATLAS и CMS захваљујући беспрекорном функционисању највеће и најсложеније експеримантале инсталације данас, Великом хадронскомсударачу LHC у CERN-у који је обезбедио довољно енергије да се Хигс бозон креира, а онда детектује посредством продуката његовог распада. 

Ово историјско откриће довело је до Нобелове награде за физику 2013. године
двојици сјајних теоријских физичара Франсоа Англеру и Питеру Хигсу који су
предвидели у својим изучавањима постојање Хигсовог механизма и бозона као
његовог кључног преносиоца.

НАЈАВЕ: Отворена врата пројекта DYNAMIQS

Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду организује у уторак, 22. априла 2025. године отворена врата пројекта DYNAMIQS – Dynamics of CDW Transition in Quasi-1D Systems.

Програм почиње кратком презентацијом у 12:20 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, где ће бити представљени истраживачки циљеви пројекта, најновија достигнућа и будући правци.

Након ове презентације, студенти и други посетиоци могу да обиђу лабораторију Центра и на лицу места виде како се спроводе истраживања у оквиру овог пројекта. Лабораторија ће бити отворена од 10 до 16 часова.

СЕМИНАР: др Лука Илић

У уторак, 22. априла 2025. године у 14 часова у Великој сали Института за метеорологију (Добрачина 16), др Лука Илић (Суперрачунарски центар у Барселони) одржаће предавање:

Активности валидације CAMS прогнозе и развоја MONARCH система у BSC“

САЖЕТАК:

Сервис за праћење атмосфере Коперник (CAMS) пружа дневне глобалне прогнозе састава атмосфере, укључујући реактивне гасове, аеросоле и гасове стаклене баште. Глобални систем за анализу, IFS-COMPO, заснива се на Интегрисаном прогностичком систему ECMWF-а и укључује велики број сателитских података о саставу атмосфере, поред стандардних метеоролошких осматрања.

Претпоследње унапређење, Cy48R1 (оперативно од јуна 2023. до новембра 2024), донело је значајна побољшања, укључујући унапређен модел аеросола, са фокусом на животни циклус и оптичке карактеристике прашине, као и асимилацију података VIIRS AOD и TROPOMI CO.

Валидација уз помоћ независних сетова података — од приземних и даљинских мерења до осматрања из авиона и сателитских осматрања — показује да је у 83% случајева учинак био исти или бољи у односу на претходни оперативни циклус (Cy47R3), док је у 17% забележен лошији
резултат.

Излагање ће бити посвећено резултатима валидације песка из рада Eskes et al. (2024), уз кратак осврт на најновије резултате из CAMS2_82 извештаја о валидацији (Cy49R1).

Актуелни MONARCH експерименти из рада у припреми о минералном саставу прашине и њеним оптичким карактеристикама ће такође бити приказани.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о спин-фононским интеракцијама

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 22. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Бојан Стојадиновић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Истраживање спин-фононске интеракције у мултифероичним наноструктурама: Улога Раманове спектроскопије

САЖЕТАК:

Разумевање спин-фононске интеракције кључно је за контролу магнетних, фероелектричних и магнетоелектричних особина композитних наноструктура. У магнетним наноматеријалима ова интеракција се манифестује кроз неуобичајене температурске зависности фреквенција оптичких фонона, услед интеракције међу магнетним јонима, нарочито испод температуре магнетног фазног прелаза. Раманова спектроскопија омогућава анализу ових ефеката кроз одступања фононских фреквенција од анхармоничног понашања, чиме се може проценити јачина спин-фононске спреге. Ова студија разматра антиферомагнетни бизмут ферит (BiFeO 3 ) и феримагнетни диспрозијум гарнет на бази гвожђа (Dy 3 Fe 5 О 12 ), при чему се користи теорија средњег поља за одређивање спин-спин корелација и квантификацију јачине интеракције за различите фононске модове.

СЕМИНАР: проф. др Лукас Комста

У оквиру семинара Лабораторије за биомиметику Института за физику у Београду, у четвртак, 24. априла 2025. године у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф. др Лукас Комста (Департман за медицинску хемију, Фармацеутски факултет, Медицински универзитет у Лублину, Пољска) одржаће предавање:

Chromatographic retention from a multivariate point of view

САЖЕТАК:

Multivariate analysis of the chromatographic retention can provide a powerful insight for visualizing complex, multidimensional dependences and uncovering subtle relationships or hidden patterns. While
hierarchical cluster analysis and principal component analysis are the most commonly appled techniques, many other multivariate techniques have also been successfully used. The lecture introduces the fundamentals of multivariate analysis in the best context application in chromatography and also highlights examples of applications on various retention datasets, such like retention modeling, lipophilicity assessment, QSAR/QSRR support, solvent selection, as well as comparative evaluation of one against other separation techniques. Generally speaking, integrating multivariate approaches into chromatographic studies can significantly enhance our data interpretation and discussion.

ВРТ ФИЗИКЕ: Како зауставити одлив мозгова?

Како решити проблем одласка младих научника који напуштају Србију? У новој, специјалној епизоди видео-серијала „Врт физике“ – кроз непосредна, лична искуства истраживача – представљамо очигледно решење до кога је дошао Институт за физику у Београду: да се обезбеде услови за истраживање и створи оаза изврсности како би се део младих истраживача вратио у њу.

Уз опадајуће трендове у демографији, „одлив мозова“ се сматра једним од највећих друштвених проблема у Републици Србији, због кога земља из године у годину остаје без најдрагоценијих људских ресурса иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Различите процене говоре о десетинама, па и стотинама хиљада младих стручњака који напуштају земљу.

Институт за физику у Београду већ дуго ради на решавању овог проблема. „У Институт се већ 10 година враћа већи број људи него што одлази. Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају”, каже др Александар Богојевић, директор Института.

“На Институт за физику сам се вратио првенствено зато што сам желео да се вратим у своју земљу, да ту живим, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству”, каже др Јакша Вучичевић, који се вратио из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза, а потом освојио престижни ервопски ЕРЦ грант.

“Ја сам донела одлуку да се вратим у Србију зато што ми је овде срце на месту и било ми је доста девет година у иностранству. Проширила сам видике, стекла искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима и мислила сам да је час да се вратим”, каже др Наташа Аџић, која се у Институт вратила са Факултета за физику Универзитета у Бечу.

“Радити на Институту за физику је привилегија. То је окружење у ком постоје сви услови за бављење научним радом и то је место које сматрам својом научном кућом”, каже др Саша Дујко, који се вратио са Универзитета Џејмс Кук у Аустралији.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте које истраживачи Института освајају.

“Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику”, каже др Бојана Вишић, која се вратила са Института Вајцман у Израелу.

“Лепота Института за физику је што даје висок степен академске слободе, а оно што мени као теоретичару треба је административна подршка. На Институту за физику је боља административна подршка него што сам видео на западу”, каже др Игор Прлина који се вратио са Универзитета Браун у САД.

“Током свог боравка на постдокторским студијама у Лисабону видео сам да друге истраживачке институције по целом свету, бар у контексту теоријског истраживања којим се ја бавим, нису ништа боље од институција које ми имамо овде у Београду”, каже др Марко Војиновић, који се вратио са Универзитета у Лисабону у Португалу.

“Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац. Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт је моја кућа”, каже др Соња Предин, која се вратила са Института за информатику у Хофу у Немачкој.

„Врт физике“, Еп. 33 – Специјал

Како зауставити одлив мозгова?

АУТОРИ: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић, Јована Николић

СЦЕНАРИО: „Наука кроз приче“

ФОТО: Детаљ витража у Институту за физику, Бојан Џодан

КАМЕРА/ДРОН: Зоран Вељановски, Бојан Маројевић, Бојан Живојиновић

МОНТАЖА: Бојан Живојиновић (Two Tech Solutions)

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2023.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о интеракцији јона и електромагнетских поља са микро, нано и биоматеријалима

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 15. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Анђелија Илић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Интеракција јона и електромагнетских поља са микро-, нано- и биоматеријалима са потенцијалом примене у развоју нових технологија

САЖЕТАК:

Предавање ће дати сажет преглед дела истраживања којима се у периоду од последњих неколико година баве истраживачи наше групе, а која су по својој природи мултидисциплинарна и у великој мери усмерена ка могућим применама у побољшању свакодневног живота људи. Jони и електромагнетска (ЕМ) поља се проучавају дуго и спадају у домен класичне физике; међутим, оптимизација њихових дејстава и развоја ефикасних уређаја који омогућавају њихову примену захтева систематичан и свеобухватан приступ решавању отворених истраживачких питања. Биће речи о интеракцији јона и ЕМ поља са микроорганизмима, загађујућим честицама у ваздуху, ткивима, те могућностима развоја сензора, уређаја за комуникацију, али и уређаја за модификацију биолошких узорака. Опис физичких принципа на којима се заснива рад уређаја које развијамо биће праћен описом метода које користимо да бисмо се приближили решењу проблема.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о револуцији 2Д материјала

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 08. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Јелена Пешић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Револуција 2Д материјала: Потенцијал полупроводничких наномрежа

САЖЕТАК


Дводимензионални (2Д) материјали, попут графена и молибден дисулфида (MoS₂), привлаче огромну пажњу због својих изузетних физичких, хемијских, електронских, оптичких и механичких својстава. Атомски танки слојеви и прилагодљива структура омогућавају развој уређаја нове генерација у области наноелектронике, сензора и енергетских уређаја. Такође, њихов потенцијал у енергетски ефикасним рачунарима и неуроморфним уређајима чини их кључним за будући развој вештачке интелигенције и квантног рачунарства. Посебно су значајне наномреже 2Д материјала, јер олакшавају фабрикацију сложених уређаја, чиме отварају врата за и нискобуџетне и скалабилне
технологије. Наномреже MoS₂, састављене од међусобно повезаних нано-љуспица, представљају идеалну основу за истраживање транзистора нове генерације, сензора и флексибилне електронике. Ово предавање ће након увода у свет 2д материјала, представити како наномреже 2Д полупроводника, попут MoS₂, могу обликовати будућност наноелектронике и које изазове је потребно превазићи како би се оне примениле у реалним уређајима.