Престижна међународна научна конференција Advances in Solid State Physics And New Materials, коју организују Институт за физику у Београду и Српска академија наука и уметности, отворена је у понедељак, 19. маја 2025. године у Свечаној сали САНУ.

Конференција, која траје до 23. маја, посвећена је новим продорима и сазнањима у области физике чврстог стања и нових материјала, а организује се поводом важне годишњице. Наиме, ове године се навршава 30 година од оснивања Центра за физику чврстог стања и нове материјале који је, као светски препознатљив центар, у Институту за физику утемељио академик Зоран Поповић са сарадницима.

Током пет дана на конференцији ће држати предавања и учествовати у радионицама истраживачи из целог света, као и домаћи истраживачи, а сви програми ће се одвијати у просторијама САНУ.

На почетку конференције, присутне је поздравио председник САНУ, академик Зоран Кнежевић у име домаћина. Овом приликом честитао је значајан јубилеј Центру који је утемељио академик Поповић.

На отварању је госте поздравио и директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, који је укратко представио Институт нагласивиши да је Центар за физику чврстог стања и нове материјале важан део историје и будућности Института. Др Богојевић је посебно истакао да се Центар развијао у тешким временима, док данас окупља велики број релевантних истраживача који раде на врхунској опреми и освајају најпрестижније европске пројекте.

О самом Центру и његовој историји говорио је руководилац др Ненад Лазаревић, док је своја размишљања поделио и оснивач академик Зоран Поповић.

„Од оснивања Института за физику један од задатака је изучавање физике чврстог стања“, рекао је академик Поповић и додао је да су истраживачи Центра до сада учествовали на више од 40 међународних пројеката и објавили више од 800 научних радова.

Др Емил Божин је присутне упознао са пројектом Hidden phases in 2D quantum materials који је омогућио његов повратак из Сједињених Америчких Држава у Институт за физику. Осим тога, др Божин је говорио и о међународној сарадњи и охрабривању истраживача.

„Када сам први пут посетио Центар, био сам импресиониран опремом, бројем радова, образовањем студената и младих истраживача“, рекао је редовни гост и сарадник Института за физику, др Руди Хакл са Техничког универзитета у Минхену.

Руководилац Центра др Ненад Лазаревић је на отварању конференције захвалио колегама које су омогућиле да се овај догађај реализује нагласивши да је ова конференција круна досадашњег рада.

Конференција је отворила читав низ значајних тема, а у оквиру конференције организоване су и две постер сесије у згради САНУ на којима су представљени бројни истраживачки резултати. Уз то, у току конференције организоване су и три пратеће радионице: Advanced Materials in Cultural Heritage Protection, Bioaerosols and nanoaerosols: interdisciplinary approaches in microbiology и Computational analysis and modeling of biological materials.

Пажњу јавности привукло је и популарно предавање америчког физичара др Питера Хиршфелда на тему из историје истраживања суперпроводности под насловом Superconductivity: there’s plenty of cream at the bottom. 

Фотографије: Марија Јанковић

На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, у петак, 16. маја 2025. године традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Јелени Пешић за њен значајан допринос у области утицаја дефеката и структурних модификација на електрична и магнетна својства нискодимензионалних и тополошких материјала. Студентску награду добио је др Иван Трапарић за докторску дисертацију под називом „Примена вештачке интелигенције и машинског учења у спектроскопији плазме“.

Ове године председник жирија био је прошлогодишњи добитник Годишње награде, др Марко Војиновић, а поред у њега у жирију су били др Бојана Вишић и др Јакша Вучичевић. Награде је уручио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић.

Након доделе награде, др Јелена Пешић је одржала предавање на ком је говорила о својим новим истраживањима и питањима која се намећу као нове истраживачке теме у области којом се бави.

Фото: Бојан Џодан

Ученици старијих разреда Онсовне школе „Карађорђе“ из Београда посетили су у среду, 14. маја 2025. године са наставницом информатике Драганом Балабан Институт за физику у Београду.

Ученици су у читаонице библиотеке „Др Драган Поповић“ слушали о Институту и професији истраживача, а на почетку их је поздравио директор Института др Александар Богојевић.

Након тога уследио је интерактивни део посете. За госте су неке од експеримената извели др Дејан Ђокић и Десанка Топаловић, истраживачи Института који су госте уверили колико наука може да буде забавна.

Кроз прављење сладоледа од сока ученици су се подсетили шта знају о агрегатним стањима, а видели су и како делује детрџент за судове што их је подстакло и на разговор о хемији. Такође, ученици су имали прилику да и сами учествују у овим експериментима.

Ученици су посетили лабораторију Центра за физику чврстог стања и нове материјале где им је др Марко Опачић показао опрему и говорио о некима од тема којима се истраживачи овог Центра баве.

Посета је завршена обиласком Центра за изучавање комплексних система где је госте посебно заинтересоване за суперрачунар Парадокс сачекао др Антун Балаж који им је говорио о овом рачунару, начину на који ради и широком спектру тема за чије се истраживање користи.

Фонд за науку Републике Србије објавио је листу одобрених 45 пројеката које ће финансирати у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором – Подршка за истраживачке посете научника из дијаспоре (Дијаспора: истраживачке посете).

Међу изабраним пројектима су и три пројекта чији су руководиоци истраживачи Института за физику у Београду. По броју освојених поена пројекти Института се налазе у првих шест.

У оквиру овог програма одобрени су пројекти 2D material Field Effect Transistor based PhotoDetectors којим руководи др Зорица Константиновић и у оквиру ког се развија сарадња са истраживачима Универзитета у Чилеу, Development of GaN Nanowire Based Quantum Light Emitters, којим руководи др Ненад Вукмировић и у оквиру ког се развија сарадња са истраживачима са Техничког универзитета у Мадриду и пројекат Nano/Micro/Macro-Structuring of Graphene-based Clay Materials for Sustainable Buildings and Storage Applications којим руководи др Тијана Томашевић Илић у сарадњи са Факултетом примењених уметности Универзитета уметности у Београду и који ће развијати сарадњу са истраживачима Универзитета технологије у Грацу.

Поред ових пројеката, истраживачи Института за физику у Београду ће учествовати и на пројекту Aerosols of copper-silver based nanomaterials for absorbers in solar cells којим руководи др Радован Дојчиловић из Института за нуклеарне науке „Винча“.

Према саопштењу Фонда за науку, циљеви овог програма су развој научне сарадње са дијаспором ради успостављања или унапређења научне сарадње, унапређење и размена знања, заједничког рада на научноистраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима.

На јавни позив стигао је 91 предлог од чега је одобрено 45 пројеката са укупним буџетом 800.000 евра. Средства обезбеђују Светска банка кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицање раста предузетништва у Републици Србији (Пројекат SAIGE), партнерски пројекат Републике Србије, Европске уније и Светске банке.

Коначна листа одобрених пројеката