Чланови матичног одбора за физику одржали су 54. седницу овог тела у петак, 22. новембра у Институту за физику у Београду.

На састанку којим је председавао др Антун Балаж, председник Одбора, присуствовали су др Жељко Шљиванчанин, проф. др Маја Бурић, др Владимир Ђоковић, проф. др Игор Савић и др Михајло Мудринић, док се проф. др Горан Ђорђевић на састанак укључио путем видео везе.

Чланове Матичног одбора на почетку састанка поздравио је директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић.

На седници су разматрани избори у звања истраживача, а разговарало се и о Предлогу закона о допуни Закона о високом образовању који је повучен из скупштинске процедуре.

Поводом повратка једног од водећих светских физичара, др Емила Божина, из Сједињених Америчких Држава у Србију, у Институт за физику у Београду, Одељење комуникација Института органилозовало је медијски догађај на ком је др Божин представљен јавности.

Догађају су присуствовали бројни домаћи медији који су разговарали са др Божином и обишли лабораторије Центра за чврсто стање и нове материјале. На догађају су, уз др Божина говорили и министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић, директор Института др Александар Богојевић и руководилац Центра за чврсто стање и нове материјале, др Ненад Лазаревић.

Аутор фотографија је Бојан Џодан.

Један од водећих светских физичара  др Емил Божин, вратио се из Сједињених Америчких Држава у Србију где ће каријеру наставити у Институту за физику у Београду. Тим поводом је у среду, 20. новембра у Институту одржан догађај на коме су говорили министарка наукe, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић и руководилац Центра за чврсто стање и нове материјале, др Ненад Лазаревић. Присутним истраживачима и новинарима обратио се и др Божин, чији је повратак из Америке омогућен захваљујући освајању пројекта Европске комисије из престижног програма ERA Chair. 

„Са буџетом од 2,5 милиона евра, овај пројекат не само да ће значајно ојачати капацитете Института, већ и поставити Србију на мапу водећих истраживања у области квантних материјала. Посебно бих истакла значај тога што ће се кроз овај пројекат у Србију вратити један од водећих светских стручњака у области чврстог стања – др Емил Божин са својом супругом Александром Томић“, рекла је министарка др Јелена Беговић. Она је додала да импресивно научно искуство др Божина представља непроцењив допринос како за Институт, тако и за читаву српску науку.

”Резултати пројекта неће се ограничити само на научна сазнања. Он ће подстаћи трансфер знања, мобилност истраживача, обуку младих талената, али и успостављање сарадње са партнерима из привреде. Веома је значајно да ће кроз овај пројекат бити обезбеђена обука истраживача из Србије, региона Западног Балкана и Југоисточне Европе, што ће додатно учврстити позицију Института за физику као центра изврсности у европском истраживачком простору“, рекла је министарка Беговић.

Вишеструко награђиван и цитиран, др Божин је завршио Физички факултет Универзитета у Београду, докторирао на Универзитету у Мичигену, потом је био истраживач на Колумбија универзитету, а од 2010. године ради у престижној америчкој Националној лабораторији Брукхејвен. Током изузетно запажене каријере у Америци развио је нове напредне методе у карактеризацији материјала што ће наставити да ради и у Институту за физику, преносећи искуства на нове генерације физичара у Србији. 

”Кључна улога Института за физику у Београду је повратак талената из иностранства, откривање и неговање талената међу младима, као и запошљавање тих талената за добробит наше науке, привреде и ширег друштва”, рекао је директор Института др Александар Богојевић који је подсетио да су значајни међународни пројекти попут ERC грантова, твининг пројеката, као и ERA Chair  који су освојили истраживачи Института, допринели да се последњих година у Институт врати значајан број млађих истраживача из иностранства. Сада се у Београд вратила ”научна породица”, навео је Богојевић, подсећајући да је супруга др Божина, др Александра Томић, такође физичарка.

”Драго ми је да имам прилику да својим искуством и експертизом вратим средини из које сам потекао. Били смо мотивисани да се вратимо у земљу јер постоји велики број младих људи који су изузетно ентузијастични и имају велики елан да померају фронтове науке у складу са европским и светским трендовима”, рекао је др Емил Божин, који је изразио уверење да ће пројекат допринети бољем умрежавању са европском и светском науком и сарадњу са водећим истраживачким центрима у области физике чврстог стања. 

”Један део пројекта се односи на оснивање лабораторије за карактеризацију материјала и тај ће центар служити за обуку младих кадрова сто ће отворити нове перспективе и помоћи да задржимо најбоље младе људе у земљи. То би, уз гигантске напоре других колега у Србији, могао бити још један позитиван пример да се и у Србији може развијати компетитивна и  колаборативна наука”, рекао је др Божин, изражавајући наду да би то могло послати поруку да се и други истраживачи врате и задрже у земљи.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, има 25 лабораторија и четири центра изузетних вредности. У једном од њих се спроводи ERA Chair пројекат Hidden phases in 2D quantum materials који је подстакнут проблемом карактеризације скривених фаза у кагоме кристалима, што су материјали који се тренутно налазе у глобалном фокусу.

”ERA Chair пројекат има за циљ да попуни празнину и капацитете који нам недостају. Пројекат ће обезбедити нову технику али и приступ научној методологији”, рекао је др Ненад Лазаревић из Центра за чврсто стање и нове материјале који руководи овим пројектом. Он додаје да би се тако могао постићи циљ да се привуче већи број младих људи, уз напомену да је фокус свих ових напора на младим кадровима.

На свечаном скупу поводом обележавања Дана Српске академије наукa и уметности, у уторак, 19. новембра, два истраживача Института за физику у Београду, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж представљени су као новоизабрани дописни чланови САНУ. Академик Бранислав Јеленковић, такође истраживач Института, који је изабран за редовног члана, по традицији САНУ биће промовисан након своје приступне беседе.

„Не само да је Академија оснажена знатно већим бројем нових чланова него што је то био случај у неколико претходних изборних циклуса, већ је и број новоизабраних чланова премашио број оних наших истакнутих истраживача и уметника који су нас заувек напустили између две изборне године, а што ће, уверен сам, довести до заустављања тренда смањења наше, већ пропорционално ’мале’ Академије, освежити овај високи дом новим полетом и дати му нову енергију за још успешније остваривање његове научне, уметничке, културне и опште друштвене улоге у нашој средини“, рекао је у поздравном говору председник САНУ, академик Зоран Кнежевић.

На редовним изборима за нове чланове САНУ, три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.

Директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић честитао је академику Јеленковићу, као и дописним члановима др Ђорђевић и др Балажу на изузетном успеху. Др Богојевић је додао како очекује да ће њихова нова улога оснажити рад САНУ и допринети развоју физике у тој институцији.