Наш колега Ненад Селаковић одбранио је у петак, 19. фебруара 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Масена спектрометрија плазменог млаза и примене електричних пражњења на атмосферском притиску у биомедицини“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Срђан Буквић, проф. др Горан Попарић, проф. др Братислав Обрадовић, др Гордана Маловић и др Зоран Љ. Петровић. Ментор је др Невена Пуач.
Честитамо!
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Pieces of physics behind electron mobility in materials: the case of II-VI semiconductors
САЖЕТАК:
Electronic components based on semiconducting materials are present in our everyday life in a variety of devices. The main physical process that takes place in these devices is electronic transport through the material which is quantified by the electron mobility. Despite a tremendous progress in prediction of material properties from the crystal structure, it is still quite difficult to reliably calculate the electron mobility in a semiconducting material.
In this talk, the methodology for obtaining the electronic states, the phonon modes and the electron-phonon coupling constants within density functional theory will first be reviewed. Particular focus will be given on physical considerations necessary to perform accurate interpolation of electron-phonon coupling constants to a dense momentum grid in the first Brillouin zone. Modifications of the methodology necessary to correct for known shortcomings of local approximations in density functional theory will then be introduced. Our numerical implementation of the whole procedure for calculation of mobility from electron-phonon coupling constants will be briefly presented. Next, the results for temperature dependence of mobility in ZnSe, CdTe, ZnTe and CdSe will be shown and compared to experimental results from the literature. Finally, two simpler models which can be used to calculate the mobility will be introduced and their range of validity will be discussed.
Meeting ID: 811 5695 3876
Passcode: 397562
„При крају своје активне физичарске каријере још увек сматрам да се не треба затварати у своју област, већ ширити хоризонте и тражити нове изазове“, каже др Миливој Белић, редовни професор на Тексашком A&M универзитету у Катару. Као један од физичара из Србије са изузетно успешном каријером у иностранству, радознао, непосредан и увек спреман да пружи подршку, Белић брижљиво негује сарадњу са огромним бројем физичара свих генерација и истовремено одржава тесне везе са Институтом за физику у Београду.
Током богате каријере, објавио је шест књига и више од 500 научних радова, који су, судећи према подацима Google Scholar, цитирани више од 12 хиљада пута. Допринео је бројним областима физике, али пре свега истраживањима у такозваној нелинеарној оптици. Поводом његовог седамдесетог рођендана, Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду припрема радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ којом ће обележити његов јубилеј, што је био повод за разговор о хаосу и нелинеарности, али и о животу физичара.
Истраживачки интерес др Белића од почетка је фокусиран на нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Истраживао је неконвенционалне физичке системе којима су инхерентни нимало пријатна непредвидљивост и хаос – мада су строго детерминисани, у овим системима због нелинеарности долази до хаоса, што су феномени који не само да захтевају посебан математички апарат, него и данас још увек код многих физичара изазивају благу нелагоду. Према речима др Белића, чињеница је да се у свет ових феномена радије упуштају истраживачи потковани у математици, теоријској физици и нумеричким методама, а на самом почетку каријере и он се нашао међу њима.
„Све се то десило некако природно. Када сте млади, лакше се прихватају нове ствари. Наиме, један од мојих ментора са Градског колеџа Њујорка, професор Мелвин Лекс, упитао ме је крајем седамдесетих година да ли бих радио на нестабилним ласерским резонаторима“, сећа се професор Белић. Наиме, након завршених студија физике на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду, др Белић одлази на Градски колеџ Њујорка где докторира 1980. године, а проблем који га је увео у нелинеарну оптику постао је део његове тезе.
„Схватио сам то као обичан рачунарски проблем који не завређује пажњу теоријских физичара и провео на њему следеће две године“, каже др Белић и додаје да проблем није било могуће решити стандардним нумеричким методама коначних разлика јер су програми стално пуцали. „Морао је да се смисли неки концептуално нов нумерички начин. И тај нов начин који смо назвали метод разломљених корака, био је највреднији део моје тезе“, објашњава др Белић.
Након докторских студија, отворио се читав хоризонт нових истраживања. Посматрајући данас ситуацију у истраживањима у области нелинеарне оптике, др Белић каже да се она није много променила у последњих неколико деценија јер и даље постоји много нерешених питања. Осим тога, фотоника је данас посебно актуелна јер се налази у основи многих технологија од паметних телефона до медицинских апарата. „Вероватно ће 21. век бити век фотонике онолико колико је двадесети био век електронике“, предвиђа др Белић подсећајући да су данас ове две области у чврстој симбиози.
Говорећи о границама између нелинеарне физике и других научних области, др Белић напомиње да се оне померају и да се данас мало тога може урадити без њених метода. „Дуго се, на пример, сматрало да је квантна механика линеарна наука. Међутим, онда су дошле Бозе-Ајнштајнова кондензација и једначина Грос-Питајевског и показало се да су нелинеарности ипак битне“, објашњава др Белић и упозорава да ће неке феномене квантне механике или релативистичке физике раног космоса, које је тренутно немогуће експериментално доказати, моћи да се докажу експериментима на оптичкој клупи у нелинеарној фотоници.
Мада је у савременој физици популарно мишљење да је нумеричка симулација постала трећи стуб физике који стоји равноправно уз теорију и експеримент, професор Белић је другачијег става. „Јесте лакше седети на хоклици са три ноге него са две. Међутим, симулације су само симулације. Физика је експериментална наука, али ту је и теорија да обезбеди потпору и отвори нове видике и нумеричка подршка да све то склопи у целину“, закључује др Белић.
Део научне каријере, др Белић је провео и на Институту за физику у Београду. После доктората, 1982. године, вратио се у Србију на Институт са којим је без прекида наставио сарадњу кроз читаву своју каријеру, иако је већи њен део провео радећи у научним установама у иностранству. „Институт је моја кућа. Као млади повратник из Америке, слетео сам право у Институт где сам се сусрео са својим старим и будућим пријатељима и сарадницима“, каже др Белић.
Он сматра да је и тада Институт био водећа научна институција у Србији, што је, према његовом мишљењу, остао и данас. „И сада у њему ради много даровитих и способних истраживача који ће знати како да очувају научни ниво Института и унапреде његов даљи развој. Институт успешно плови овим бурним временима и успео је да преброди бројне Сциле и Харибде. Уверен сам да ће тако и остати“, оптимистичан је др Белић.
Професор Миливој Белић је од 2004. године на Тексашком A&M универзитету у Катару где, према сопственим речима, своје студенте саветује да остану отвореног ума и да увек размишљају „out-of-the-box“. Кроз своју дугогодишњу каријеру остварио је успешну сарадњу са бројним истраживачима у земљи и свету подржавајући увек нове генерације. Како сам каже, и даље се радује сваки пут кад изађе пред студенте и када их збуни и изненади новим сазнањима. „Можете само замислити какво је задовољство имати око себе десетине паметних људи са којима можете поделити радост истраживања и нових открића. Када би ми сада неко понудио да се поново родим и проживим опет цео живот, ни за јоту не бих ништа променио“, каже др Белић.
Текст: С. Бубњевић/Ј. Николић
Фотографије: Milivojbelic.com & Б. Џодан/ИПБ
Научни саветник из Института за физику у Београду, др Саша Дујко, изабран је у петак, 12. фебруара 2021. године, на седници Већа института Универзитета у Београду за члана Савета Универзитета.
Овој одлуци претходио је предлог упућен са Института за физику, као једног од чланова Универзитета. Наиме, у новембру прошле године Научно веће Института за физику у Београду изгласало да се др Дујко предложи за члана Савета, а затим је и на недавно одржаној седници Већа института добио једногласну подршку за члана овог органа.
Савет Универзитета у Београду је, иначе, орган управљања који доноси Статут и учествује у многим важним одлукама. Савет има 41 члана, од којих је двадесет троје представника Универзитета. Веће института бира три члана овог тела, а за једног од њих изабран је др Дујко.
Др Саша Дујко запослен је у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду. Основне и магистарске студије завршио је на Физичком факултету у Београду, а докторирао је на Џејмс Кук универзитету у Аустралији. За свој истраживачки рад добио је више награда и признања у земљи и свету.