Додела награде „Марко Јарић“ привукла је и ове године велику медијску пажњу. Престижну награду, која је позната и као „српски Нобел за физику“ за 2024. годину добио је др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

На дан доделе награде, у понедељак, 17. марта 2025. године др Дакић је гостовао у РТС Јутарњем програму заједно са Слободаном Бубњевићем из одељења комуникација Института за физику у Београду. „Указана ми је велика част. Та награда постоји готово 30 година. Док сам студирао у Београду, као студенти смо живо расправљали о добитницима. Стати раме уз раме уз све те људе је велика част“, рекао је у гостовању др Дакић.

Радио Телевизија Србије је у уторак, 18. марта, емитовала прилог новинарке Наталије Синановић о додели награде. „У години коју је Унеско прогласио годином квантне науке и технологије, награду за физику „Марко Јарић“, добио је професор Универзитета у Бечу, др Боривоје Дакић. Професор Дакић бави се управо квантном физиком“, наводи се у прилогу.

Др Боривоје Дакић је у понедељак, 17. марта, гостовао у емисији „Хајде да разговарамо“ на телевизији Euronews. „Награду сам добио за истраживање у пољу квантне информатике, конкретно у пољу квантне томографије, које јесу неке методе како ми можемо радити дијагностику тих великих квантних уређаја који, рецимо једног дана, треба да постану будући квантни компјутери“, рекао је др Дакић.

Дневни лист Политика пренео је у петак, 14. марта, да је ове године награду добио др Боривоје Дакић, а у тексту је најављена свечана церемонија доделе као и традиционално популарно предавање.

О свечаности поводом уручења награде известио је Танјуг. „Шапчанин Дакић је студије завршио 2004. године на Физичком факултету у Београду, где је и магистрирао, а докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, док је као истраживач боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру.“, преноси Танјуг.

Студенти из Србије, као и истраживачи три институције које се баве физиком, учествовали су у среду, 19. марта 2025. године у програму Global Satellite Session – Serbia: Novel Topics in Quantum Science and Technology у оквиру једне од највећих научних конференција посвећених савременој физици.

Конференцију под називом Global Physics Summit у марту ове године организује престижна организација American Physical Society (APS). Ове године конференција се одржава у Анахајму, у Калифорнији.

Српски научници говорили су у оквиру сателитске виртуелне сесије поводом стогодишњице квантне механике о различитим проблемима квантне физике који се истражују у Србији. Програм који су организовали Институт за физику у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Физички факултет Универзитета у Београду, могли су да прате и студенти.

Упоредо са овим догађајем, истог дана, a на радост истраживача и запослених, Институт за физику у Београду посетила је велика група студената физике из Београда и Новог Сада.

Упознавање са Институтом, који су многи од студената први пут посетили, почело је у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где им је директор др Александар Богојевић представио ову установу. Др Богојевић је студентима говорио о организацији истраживачког рада, центрима и лабораторијама, некима од тема којима се истраживачи баве, али и циљевима Института.

Након презентације, студенти су подељени у групе обишли неколико лабораторија у којима су имали прилику да од истраживача чују нешто више о темама којима се у свом раду баве, али и да виде како изгледа радни дан у лабораторији.

Студенти су посету описали као добру прилику да виде како изгледа посао физичара, за који ће се многи од њих определити, а постављали су и питања везана за мастер студије, каријеру као и конкретна питања из физичких наука.

Када је реч о самом догађају, он је одржан од 19:30 до 21:30 на сајту организације American Physical Society. Програм је модерирала проф. др Милица Павков Хрвојевић.

У уводном предавању проф. др Часлав Брукнер говорио је о прошлости и будућности квантне механике. „Време је да у потпуности прихватимо квантну механику и истражимо њене дубоке импликације на наше разумевање простор-времена, референтних оквира и каузалног поретка“, рекао је проф. др Брукнер.

У оквиру програма одржана су и следећа предавања: проф. др Владан Вулетић, Towards fault-tolerant quantum computing with neutral atoms, др Ана Худомал, Simulating quantum many-body scars with Rydberg atoms, др Иванка Милошевић, Quantized charge flow and topological phenomena in carbon nanotubes, др Петар Мали, Renormalization group techniques applied to non-stabilizerness, и др Антун Балаж, Novel quantum phases: dipolar quantum droplets and supersolidity.

Студенти и истраживачи програм су пратили путем видео линка.

Фото: Бојан Џодан

Добитник награде „Марко Јарић“ за 2024. годину, др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу, на свечаној додели у Српској академији наука и уметности подсетио је на дугорочне везе између бечке и београдске школе квантне механике које су покренули наш угледни физичар Федор Хербурт и нобеловац Антон Цајлингер, као и на чињеницу да је био студент њихових студената.

Свечана додела награде коју додељује Фондација „проф. др Марко В. Јарић“, а која се у домаћим медијима назива и „српским Нобелом за физику“ одржана је у понедељак, 17. марта 2025. године у организацији Института за физику у Београду.

„Награда живи већ 27 година и то је невероватан успех. Хвала породици Марка Јарића која је урадила много да се Фондација успостави“, рекао је на додели награде др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. „Институт континуирано подржава ову награду зато што је задатак Института да не подржава краткорочне добити“, истакао је др Богојевић.

Присутне је на почетку скупа у име Српске акадамије наука и уметности поздравио академик Зоран В. Поповић, потпредсеник САНУ, који је изразио своје задовољство што је постало део традиције да се додела ове награде одржава у Свечаној сали САНУ. „Част нам је што смо овде имали прилику да чујемо предавања свих досадашњих лауреата“, рекао је академик Поповић и поделио са публиком своја лична сећања на Марка Јарића чија је предавања волео да слуша.

У име Фондације која од 1998. године додељује награду обратио се њен управитељ, проф. др Петар Аџић, редовни професор у пензији Физичког факултета Универзитета у Београду. Он је пре свега говорио о Марку Јарићу. „Био је генијални човек са изванредним научним резултатима, али и изузетна личност, другар и сарадник“, рекао је проф. др Аџић.

О раду Фондације и како се награда додељује говорио је председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић. „Ово је награда која се додељује за значајне искораке због којих су добитници препознати на светском нивоу по трагу који остављају у физици“, објаснио је др Белић.

Овогодишњи председник жирија, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, прочитао је одлуку жирија. „Рад др Дакића отвара потпуно нов приступ детекцији и мерењу не само квантних корелација, већ генерално самој томографији, доносећи потпуно нову методологију целој тематици“, наводи се, између осталог у саопштењу.

„Захваљујем се својим професорима и колегама, породици, жирију, Фондацији и Институту за физику“, рекао је након уручења награде лауреат др Дакић. Он је одржао популарно предавање под насловом „О квантној информатици, статистици и квантној томографији“ које је изазвало велику пажњу код бројне публике. Након ове беседе огранизован је и коктел за госте скупа.

Програм је модерирао Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду.

Фото: Бојан Џодан

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ доделила је престижну награду „Марко Јарић“ за 2024. годину др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији. Традиционална свечаност поводом проглашења добитника биће одржана у понедељак, 17. марта 2024. године, у 12 часова, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (Кнеза Михаила 35, Београд).

Награда „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику“, додељује се више од 25 година за изузетне резултате у физици. Награду финансијски подржава Институт за физику у Београду који организује ову свечаност. Ово признање су добили наши најугледнији истраживачи од којих су многи, баш као и Марко Јарић, пореклом из Србије, а раде на водећим светским универзитетима.

Ове године, како је наведено у одлуци жирија, награда је припала др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

Жири награде, који су чинили председник, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и чланови: др Горан Исић, научни саветник Института за физику у Београду, др Срђан Самуровић, научни саветник из Астрономске опсерваторије Београд, проф. др Игор Савић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и проф. др Маја Бурић, Физички факултет Универзитета у Београду, одлуку је донео једногласно.

Рођен у Шапцу 1980. године, где је завршио гимназију, Боривоје Дакић је основне студије завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао три године касније. Докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, под менторством Часлава Брукнера. Као истраживач је боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру, од недавно је предавач и на Универзитету у Гдањску и на Универзитету у Београду.  Од 2018. ради на Факултету за физику Универзитета у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне сплетености, мерењима и применом ове теорије, посебно у вишефотонским системима. Објавио је око 60 научних публикација, од којих је неколико у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters. Радови професора Дакића су цитирани око 3042 пута, са һ-индексом 18 на Scopus Preview, а према Google Scholar-y око 4490 пута са һ-индексом 22.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године, са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997), а њена најпознатија активност је истоимена награда, која се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

Током свечаности која се организује у понедељак, 17. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ, поводом доделе овог признања и обележавања рођендана Марка Јарића, публици и гостима ће се обратити председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић, управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић, затим директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Мирољуб Дугић, као и представник САНУ, после чега ће награда бити додељена. Након свечане доделе, по традицији, лауреат ће одржати популарно предавање и представити публици своја истраживања.

Упоредо са истраживањима и радом са студентима, као и програмима за средњошколце, повремено у госте Института за физику у Београду долазе и ученици основних школа. Тако је ученик осмог разреда Француске школе у Београду, Максим Смит, у фебруару 2025. године обавио једнонедељну праксу у Институту. Његови домаћини били су истраживачи Лабораторије за атомске сударне процесе, а Смит је током праксе имао прилику да обиђе и друге лабораторије Института и упозна се са разним истраживачким темама.

„Пракса ми је омогућила да први пут видим како физика функционише у професионалном свету“, каже Смит и објашњава да у француском систему школовања у средњој школи ученици бирају уже стручне предмете, а да ће његов избор бити математика, физика, хемија и инжењерство.

Према Смитовим речима, највећу пажњу му је током неколико дана боравка у Институту привукао Центар за фотонику, а посебно Лабораторија за биофизику. „Најинтересантније су ми примене физике и ласера у медицини“, објашњава Смит.

Др Јелена Маљковић из Лабораторије за атомске сударне процесе, која је ученика Максима Смита водила кроз ову праксу истиче колико је значајно стицати практична знања током школовања. „Свака пракса може бити непроцењиво искуство због ког ће неко желети да се бави одређеним послом. Пракса у Институту за физику омогућава и повезивање са научницима у области која ученика заинтересује и омогућава учење у сигурном окружењу“, каже др Маљковић.

Институт за физику у Београду, први институт од националног значаја за Републику Србију, посвећен је и образовању, поред науке и иновација, а посебну пажњу поклања новим образовним идејама. Уз посете и рад са студентима који ове године масовно учествују у студентским праксама, Институт је отворен и за рад са ученицима, како средњих, тако и основних школа, све у оквиру улоге коју имају институти од националног значаја.

„То ће свакако утицати на будуће планове“, каже Максим Смит истичући значај оваквих прилика да ученици упознају науку ван учионице пре него што изаберу своје будуће занимање. „Још увек не знам да ли је физика мој избор будућег занимања, али је свакако један од мојих омиљених предмета. Не знам да ли ћу се у будућности бавити истраживачким радом, али свакако то је једна од опција“, додајући да би свако „требало да види како то изгледа у стварности пре него што донесе одлуку“.