У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља, у петак, 14. фебруара 2025. године у 11 часова, на Институту за физику, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

QFT on Fuzzy AdS Spaces: Classical Limit and Boundary Correlation Functions

САЖЕТАК:

AdS spacetime, a maximally symmetric solution of Einstein’s equations with a negative cosmological constant, has gained enormous interest because of its space-like boundary and relation with
holographic duality (AdS/CFT). In this talk, we will consider fuzzy AdS space in two and three dimensions and analyze the scalar field propagating on top of this quantum spacetime. We will introduce the
notion of semi-classical states, enabling us to discuss fuzzy generalizations of classical points and boundaries. Establishing the boundary behavior of the scalar field and the classical limit of fuzzy spacetime, we will proceed to analyze quantum fields, obtaining the expression for correlation functions of operators dual to this scalar field at the boundary.

* Душан Ђорђевић ће одржати и предавање „The role of torsion in holographic conductivity“ 19. фебруара 2025. године путем Zoom платформе

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у понедељак, 10. фебруара 2025. године у 12 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ истраживачи овог Центра представиће недавно прихваћен ERA Chair пројекат уз осврт на његове предности и потенцијални утицај на Институт за физику у целини.

ERA Chair пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“

САЖЕТАК:

Пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“ (HIP-2D-QM), који се спроводи на Институту за физику у Београду (ИПБ), успоставља нову јединицу за карактеризацију структуре и својстава материјала у оквиру Центра за физику чврстог стања и нове материјале. Ова јединица се синергистички и комплементарно повезује са постојећим јединицама за квантне материјале, наноструктуре, 2Д материјале и електронске материјале. Нови истраживачки правац додаје напредне Фуријеове методе засноване на тоталном расејању у постојећи скуп техника, који већ обухвата Раманову, инфрацрвену и Брилуенову спектроскопију, спектроскопску елипсометрију, AFM/STM и магнетотранспорт.

Пројекат поставља темеље за коришћење великих истраживачких инфраструктура у области материјала и успоставља јединствени центар за обуку на ИПБ-у, доступан истраживачима из Србије, Западног Балкана и Југоисточне Европе. Овим пројектом ИПБ се позиционира као центар изврсности и основа за сарадњу са индустријским партнерима у оквиру Европског истраживачког простора (ERA).

Пројекат подстиче умрежавање, размену знања и мобилност, чиме доприноси одрживом привлачењу талената и јачању истраживачко-иновационог екосистема у Србији. HIP-2D-QM нуди одржив пут ка јачању културе изврсности, побољшању перформанси и повећању видљивости ИПБ-а, убрзавајући његову интеграцију у ERA.

Кроз обимне програме обуке који обухватају истраживање, иновације и административну подршку, пројекат јача конкурентност и сарадњу, омогућавајући снажније повлачење истраживачких фондова. Под вођством ERA Chair-а, формира се стална истраживачка група светске класе која ће
увести ИПБ у област квантних материјала и подстаћи институционалне реформе усклађене са ERA приоритетима.

Карактеризација скривених фаза у каго́ме металима, материјалима од глобалног значаја, представља окосницу пројекта, омогућавајући јачу повезаност различитих центара ИПБ-а и унапређење сарадње међу актерима ERA у решавању кључних изазова науке о материјалима. Пројекат такође отвара могућности за развој ултрабрзих истраживања, која су од суштинског значаја за конкурентност ERA.

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 07. фебруара 2025. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду у сали 661, др Игор Салом (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

The measurement problem in quantum mechanics and the ‘hard problem’ of consciousness

САЖЕТАК:

Тема предавања је разумевање квантне механике, односно сагледавање њеног најдубљег проблема – „проблема мерења“. Зарад тога, прво ћемо пажљиво сагледати тзв. „парадокс Вигнеровог пријатеља“ – мисаони експеримент који најдубље илуструје фамозни проблем мерења и уједно представља можда и једини (потенцијални) квантно-механички експеримент за који ни изблиза не постоји научни консенсуз око тога шта је очекивани исход.

Затим ћемо указати на постојање мапирања између интерпретација квантне механике и погледа на проблем свести (и успоставити свејеврсни „речник“ између „hard problem“-а свести и „measurement problem“-а квантне механике). Онда ћемо размотрити које то могућности квантна механика пружа да се избегне „hard problem“ свести који је био тема претходног предавања, и аргументовати да ту уједно лежи и могуће разрешење парадокса Вигнеровог пријатеља. Као што ћемо видети, ова симултана разрешења оба велика проблема савремене науке („hard problem“-а и „measurement problem“-а) захтевају одустајање од, у широј научној јавности још увек преовађујуће, парадигме материјализма.

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 5. фебруара 2025. године у 12 часова путем Zoom платформе, Василиј В. Пушкарев (Стеклов математички институт Руске академије наука) одржаће предавање:

Spectral form factors for curved spacetimes with horizon

САЖЕТАК:

In this talk, we present 2412.19672 “Spectral form factors for curved spacetimes with horizon”. In a recent series of papers (e.g. 2208.14744, 2301.11780 and 2312.14109), it was noted that the spectral form factor
defined for normal modes on the BTZ black hole background with a stretched horizon exhibits the dip ramp-plateau structure in the massless scalar case. Normal modes are understood as the scalar field modes on the curved background with a Dirichlet boundary condition imposed at the horizon instead of the usual infalling boundary condition for quasi-normal modes. In this paper, we have extended the analysis by considering massive scalar on the BTZ background, the de Sitter case as well as the generalized (complex-valued) two- and three-level form factor.

Приступите предавању
Meeting ID: 993 4012 6031
Passcode: 955555

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у среду, 29. јануара 2025. године у 13 часова на Физичком факултету у Београду у сали 665, Марија Дел Пилар Гарсија Дел Морал Забала (Факултет за науку и технологију, Универзитет у Риохи, Шпанија) одржаће предавање:

Higher form symmetries of the M2-brane

САЖЕТАК:

In this talk I will describe the existence of invertible Higher form symmetries on the M2-brane. I will explain the cancellation of the ‘t Hooft anomaly and how in the cases of compactified spaces this is related to the existence of a 1-Gerbe structure over the M2-brane that when projected on the spatial part of the worldvolume represents a flux condition. Interestingly, the major part of the sectors of the M2 brane that have  been found with good quantum properties are associated to the imposition of a worldvolume flux condition. I will also comment briefly on the extension of these symmetries to the non-invertible case.

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 27. децембра 2024. године у 16 часова на Физичком факултету у Београду у сали 651, др Игор Салом (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Why the „hard problem“ of consciousness has no solution in classical physics

САЖЕТАК:

Иако је „hard problem“ свести један од највећих нерешених проблема савремене науке (а вероватно и најтежи од отворених проблема), он је несразмерно слабо познат широј научној јавности. Покушаћемо да, у најкраћем, осветлимо шта је то „the hard problem“, осврнемо се на његову заправо дугу историју (додуше, под другим именима), илуструјемо главне његове аспекте кроз класичне „мисаоне проблеме“ из ове области и пробамо да разумемо његову тежину.

Затим, циљ ће нам бити да објаснимо зашто овај проблем не може имати решења у комбинацији материјалистичке онтологије и класичне физике (а готово извесно ни у материјализму уопште). Формулисаћемо, а затим и (квази-математички) доказати „no-go“ теорему, која установљава да мозак (као, хипотетички, чисто материјални орган подложан законима класичне физике) не може имати ишта већу моћ да произведе свест него што то има процес исписивања одређене секвенце цифара (и затим аргументовати да ово ефективно представља свођење на апсурд).

Разумевање овог ограничења класичне физике има неизбежне импликације на интерпретације квантне механике – јер сужава избор на оне које су компатибилне са емпиријском опсервацијом да свест ипак постоји.