СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља, у петак, 14. фебруара 2025. године у 11 часова, на Институту за физику, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

QFT on Fuzzy AdS Spaces: Classical Limit and Boundary Correlation Functions

САЖЕТАК:

AdS spacetime, a maximally symmetric solution of Einstein’s equations with a negative cosmological constant, has gained enormous interest because of its space-like boundary and relation with
holographic duality (AdS/CFT). In this talk, we will consider fuzzy AdS space in two and three dimensions and analyze the scalar field propagating on top of this quantum spacetime. We will introduce the
notion of semi-classical states, enabling us to discuss fuzzy generalizations of classical points and boundaries. Establishing the boundary behavior of the scalar field and the classical limit of fuzzy spacetime, we will proceed to analyze quantum fields, obtaining the expression for correlation functions of operators dual to this scalar field at the boundary.

* Душан Ђорђевић ће одржати и предавање „The role of torsion in holographic conductivity“ 19. фебруара 2025. године путем Zoom платформе

СЕМИНАР: Представљање ERA Chair пројекта

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у понедељак, 10. фебруара 2025. године у 12 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ истраживачи овог Центра представиће недавно прихваћен ERA Chair пројекат уз осврт на његове предности и потенцијални утицај на Институт за физику у целини.

ERA Chair пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“

САЖЕТАК:

Пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“ (HIP-2D-QM), који се спроводи на Институту за физику у Београду (ИПБ), успоставља нову јединицу за карактеризацију структуре и својстава материјала у оквиру Центра за физику чврстог стања и нове материјале. Ова јединица се синергистички и комплементарно повезује са постојећим јединицама за квантне материјале, наноструктуре, 2Д материјале и електронске материјале. Нови истраживачки правац додаје напредне Фуријеове методе засноване на тоталном расејању у постојећи скуп техника, који већ обухвата Раманову, инфрацрвену и Брилуенову спектроскопију, спектроскопску елипсометрију, AFM/STM и магнетотранспорт.

Пројекат поставља темеље за коришћење великих истраживачких инфраструктура у области материјала и успоставља јединствени центар за обуку на ИПБ-у, доступан истраживачима из Србије, Западног Балкана и Југоисточне Европе. Овим пројектом ИПБ се позиционира као центар изврсности и основа за сарадњу са индустријским партнерима у оквиру Европског истраживачког простора (ERA).

Пројекат подстиче умрежавање, размену знања и мобилност, чиме доприноси одрживом привлачењу талената и јачању истраживачко-иновационог екосистема у Србији. HIP-2D-QM нуди одржив пут ка јачању културе изврсности, побољшању перформанси и повећању видљивости ИПБ-а, убрзавајући његову интеграцију у ERA.

Кроз обимне програме обуке који обухватају истраживање, иновације и административну подршку, пројекат јача конкурентност и сарадњу, омогућавајући снажније повлачење истраживачких фондова. Под вођством ERA Chair-а, формира се стална истраживачка група светске класе која ће
увести ИПБ у област квантних материјала и подстаћи институционалне реформе усклађене са ERA приоритетима.

Карактеризација скривених фаза у каго́ме металима, материјалима од глобалног значаја, представља окосницу пројекта, омогућавајући јачу повезаност различитих центара ИПБ-а и унапређење сарадње међу актерима ERA у решавању кључних изазова науке о материјалима. Пројекат такође отвара могућности за развој ултрабрзих истраживања, која су од суштинског значаја за конкурентност ERA.

СЕМИНАР: др Игор Салом

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 07. фебруара 2025. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду у сали 661, др Игор Салом (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

The measurement problem in quantum mechanics and the ‘hard problem’ of consciousness

САЖЕТАК:

Тема предавања је разумевање квантне механике, односно сагледавање њеног најдубљег проблема – „проблема мерења“. Зарад тога, прво ћемо пажљиво сагледати тзв. „парадокс Вигнеровог пријатеља“ – мисаони експеримент који најдубље илуструје фамозни проблем мерења и уједно представља можда и једини (потенцијални) квантно-механички експеримент за који ни изблиза не постоји научни консенсуз око тога шта је очекивани исход.

Затим ћемо указати на постојање мапирања између интерпретација квантне механике и погледа на проблем свести (и успоставити свејеврсни „речник“ између „hard problem“-а свести и „measurement problem“-а квантне механике). Онда ћемо размотрити које то могућности квантна механика пружа да се избегне „hard problem“ свести који је био тема претходног предавања, и аргументовати да ту уједно лежи и могуће разрешење парадокса Вигнеровог пријатеља. Као што ћемо видети, ова симултана разрешења оба велика проблема савремене науке („hard problem“-а и „measurement problem“-а) захтевају одустајање од, у широј научној јавности још увек преовађујуће, парадигме материјализма.

ГАЛЕРИЈА: Из живота физичара у Институту

Како изгледају истраживања у Институту за физику у Београду? Истраживачи се у 25 лабораторија Института баве различитим областима модерне физике – од испитивања нових материјала до алтернативних теорија гравитације, а лабораторије су опремљене конкурентном истраживачком инфраструктуром. Око 75 одсто истраживача организовано је у такозване Центре изврсности – то су веће истраживачке јединице којима припадају групе лабораторија и које представљају већину приоритетних области истраживања које се спроводе на Институту.

Као и свуда у физици, неке групе истраживача у Институту се баве само теоријском физиком – они развијају теоријске моделе, а све чешће за истраживања користе и симулације на суперачунарима, затим постоје групе које раде искључиво експерименте које користе расположиву опрему за нова мерења, али постоје и мешовите лабораторије где раде и теоретичари и експерименталци. Нека истраживања су мултидисциплинарна, настају на споју биологије и физике, али и других области, па тако Институт не запошљава искључиво физичаре него и научнике из других области.

Поред мерења и рачунања, живот Института чине семинари и конференције и континуирана сарадња са истраживачима широм света. Сам Институт има стратешко партнерство са неким од највећих светских лабораторија као што је ЦЕРН. Но, као институт од националног значаја за Републику Србију, Институт поред науке има још два основна стуба активности – образовање и иновације. Како би остварио ове задатке, уз лабораторије и центре изврсности Институт има свој Иновациони центар, али и Канцеларију за индустријску везу ЦЕРН-а у Србији (ИЛО), радионице, спин-оф компаније, као и Одељење за комуникације и друге службе института.

Горња фотографија приказује разговор два физичара, др Ненада Лазаревића који руководи Центром за физику чврстог стања и нове материјале и др Емила Божина, истраживача који се недавно вратио из Брукхејвен лабораторије у САД, испред опреме која је део експеримента са Раман спектроскопијом. Фотографије у галерији у наставку доносе мали део шарене истраживачке атмосфере Института за физику.

Фото: Бојан Џодан

ПРОЈЕКТИ: др Антонела Ферара и Стивен Тосејн о физици и стрипу

Европски пројекат ARTEMIS у коме учествују и истраживачи из Института за физику предвођени др Бранком Коларићем, а који је посвећен квантној механици, отворио је простор сарадње и са стрип-ауторима.

Тим поводом координаторка пројекта ARTEMIS, др Антонела Ферара из италијанског Националног истраживачког савета (CNR) говори о значају стрипа и графичке уметности за представљање феномена из области физике.

„Комбиновањем визуелних елемената и приповедања, лакше можемо објаснити сложене концепте на занимљив и разумљив начин. Стрипови су посебно ефикасни да дођемо до шире публике у којој има и оних који немају научно образовање. Стрипови поједностављују идеје истраживања и подстичу радозналост па их у ARTEMIS пројекту видимо као креативан начин повезивања истраживача и јавности. Наиме, сложене идеје претварају у приче које инспиришу и информишу.“

О стрипу као начину научне комуникације говори и Стивен Тосејн, графички уметник из Белгије, такође укључен у пројекат ARTEMIS.

„Када су се срели Алберт Ајнштајн и Чарли Чаплин 1931. године, Ајнштајн је рекао: Оно чему се највише дивим у Вашој уметности је универзалност. Не кажете ни реч а свет Вас разуме. Чаплин је одговорио: Тачно. Али, Ваша слава је још већа. Цео свет Вам се диви иако не разуме ни реч од онога што говорите.

Управо зато свакодневне уметничке форме, међу којима је и стрип, могу помоћи да разумемо неопипљиво. Они командују лако и разумљиво и већина нас разуме њихове конвенције. Знамо функцију говорног балона и можемо да препознамо да ли нацртани јунак говори, виче или сања.

Ту нема граница и баријера – оно што уметник стави на папир, нема потребе да се тестира и провери. Зато је Тинтин био на Месецу 1953. године, 16 година пре правог слетања човека на Месец. Дакле, нацртани лик помаже да концепт постане стварност на веома једноставан, узбудљив и духовит начин.

Ми илустратори годинама причамо о ванземаљском животу, чинимо неког невидљивим пуцкетањем прстима, користимо црне рупе и временске машине да путујемо кроз простор и време и телепортујемо се без икаквог напора у другу димензију. Чекамо само бриљантног научника да то реализује.

СЕМИНАР: Василиј В. Пушкарев

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 5. фебруара 2025. године у 12 часова путем Zoom платформе, Василиј В. Пушкарев (Стеклов математички институт Руске академије наука) одржаће предавање:

Spectral form factors for curved spacetimes with horizon

САЖЕТАК:

In this talk, we present 2412.19672 “Spectral form factors for curved spacetimes with horizon”. In a recent series of papers (e.g. 2208.14744, 2301.11780 and 2312.14109), it was noted that the spectral form factor
defined for normal modes on the BTZ black hole background with a stretched horizon exhibits the dip ramp-plateau structure in the massless scalar case. Normal modes are understood as the scalar field modes on the curved background with a Dirichlet boundary condition imposed at the horizon instead of the usual infalling boundary condition for quasi-normal modes. In this paper, we have extended the analysis by considering massive scalar on the BTZ background, the de Sitter case as well as the generalized (complex-valued) two- and three-level form factor.

Приступите предавању
Meeting ID: 993 4012 6031
Passcode: 955555

СЕМИНАР: Марија Дел Пилар Гарсија Дел Морал Забала

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у среду, 29. јануара 2025. године у 13 часова на Физичком факултету у Београду у сали 665, Марија Дел Пилар Гарсија Дел Морал Забала (Факултет за науку и технологију, Универзитет у Риохи, Шпанија) одржаће предавање:

Higher form symmetries of the M2-brane

САЖЕТАК:

In this talk I will describe the existence of invertible Higher form symmetries on the M2-brane. I will explain the cancellation of the ‘t Hooft anomaly and how in the cases of compactified spaces this is related to the existence of a 1-Gerbe structure over the M2-brane that when projected on the spatial part of the worldvolume represents a flux condition. Interestingly, the major part of the sectors of the M2 brane that have  been found with good quantum properties are associated to the imposition of a worldvolume flux condition. I will also comment briefly on the extension of these symmetries to the non-invertible case.

ДОКТОРАТИ: Евелин Бакош

Наша колегиница Евелин Бакош одбранила је у среду, 15. јануара 2025. године на Универзитету Радбауд у Најмехену своју докторску дисертацију под називом Radiative W boson decay studies and the upgrade of the ATLAS muon spectrometer readout system.

Докторска дисертација је урађена у оквиру споразума о заједничком менторству између Универзитета у Београду и Универзитета у Најмехену. Ментори су др Ненад Врањеш и проф. др Николо де Грут.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Маја Бурић, др Марија Врањеш Милосављевић, доц. др Душко Латас, проф. др W.J.P. Beenakke, проф. др G. Onderwater, проф. др A. Pellegrino и доц. др M. Wu. 

Честитамо!

ПРИЗНАЊА: Награда за истраживање квантних ожиљака

Др Ана Худомал; фотографија: L’Oreal За жене у науци

Једна од три овогодишње добитнице Националних признања у оквиру међународног програма L’Oréal-UNESCO “За жене у науци”, др Ана Худомал, истраживањима у физици квантних вишечестичних система бави се у Институту за физику у Београду, у Центру за изучавање комплексних система. Тема њених истраживања су – квантни ожиљци.

”Бавим се квантном физиком. Посебно ме занимају системи већег броја интерагујућих квантних честица. Ти системи су нам интересантни пошто могу да имају неке особине каквих нема у класичној физици”, објашњава др Худомал. 

Главна тема њеног истраживања је необичан феномен у области квантне физике – вишечестични квантни ожиљци. 

Др Ана Худомал; фотографија: L’Oreal За жене у науци

”То је потпуно нова област пошто је феномен први пут уочен 2017. године у експериментима на Харвард универзитету. У том експерименту занимљиво је што се већина почетних конфигурација брзо термализује, као што је и очекивано, али пронађене су и неке посебне почетне конфигурације које се нису понашале у складу са тим очекивањима. Уместо да се термализују, систем је наставио да се враћа у своје почетно стање, као да чува меморију о том почетном стању. То је било неочекивано”, објашњава др Худомал, поредећи овај необичан феномен са сладоледом који се отапа, а затим поново заледи и врати у почетни облик. 

Како објашњава др Худолам, квантни вишечестични ожиљци добили су необично име по аналогији са феноменом квантних ожиљака у једночестичним системима, који је откривен још осамдесетих година прошлог века. У једночестичном случају, одређене таласне функције имају повећану густину вероватноће у близини периодичних орбита у класичној верзији истог система, па се каже да класичне орбите остављају „ожиљке“ у квантном систему. ”Код вишечестичних ожиљака је ситуација нешто компликованија пошто квантне таласне функције имају повећану густину вероватноће у одређеним деловима простора стања уместо у реалном простору, а веза са периодичним орбитама је до сада показана само у неким посебним случајевима”, додаје она.

У испитивањима законитости које важе у различитим врстама комплексних система, др Худомал користи аналитичке методе и компјутерске симулације. Њен рад је такође повезан и са квантним рачунарима – у свом раду користи ресурсе квантног рачунара Aquila који ради на принципу Ридбергових атома, а развила га је компанија QuEra.

”Квантни компјутери би могли да направе револицију у науци”, каже она. ”За сада у теорији одлично раде, али у пракси има мноштво проблема па је потребно да се смање грешке и да се повећа број такозваних кубита, што је пандан битовима у класичном компјутеру. У овом случају кубити су нам управо ти Ридбергови атоми. Ако су у основном стању – то је нула, а ако су ексцитованом стању – то је јединица”. 

За разлику од класичних компјутера где постоје само позиције нула или један, код квантних компјутера могућа је било каква суперпозиција тих стања. ”То нам помаже у рачунању и решавању одређених проблема ”, додаје др Худомал.

”Квантни рачунари су нова технологија коју можемо да искористимо за испитивање квантних вишечестичних ожиљака. Постоји могућност и да ће даљи развој области квантних ожиљака можда моћи да допринесе развоју хардвера за квантне компјутере. Ако систем термализује, а ми то не желимо, ту можда може да дође до промена стања, до грешака у систему. Ако желимо то да контролишемо, на пример да спречимо термализацију уколико она није пожељна, у томе можда могу да помогну квантни ожиљци”, појашњава др Худомал.

Циљ глобалног програма „За жене у науци“ је да подржи изванредне жене истраживаче које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва. У Србији се у партнерству Комисије Републике Србије за сарадњу са UNESCO, Министарства науке, технолошког развоја и иновација и компаније L’Oreal, већ 14 година награђују најбоље младе научнице. Национална признања „За жене у науци“ су вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицај да наставе да се баве науком у Србији.

ДОБИТНИЦЕ ПРИЗНАЊА ИЗ ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ


Од 2011. године када је у Србији први пут додељена награда ”За жене у науци”, пет научница из Института за физику добило је ово значајно признање:
2024.
Ана Худомал
2022.
Тијана Милићевић
2020.
Даница Павловић 
2015.
Љубица Давидовић 
2012.
Магдалена Ђорђевић 

СЕМИНАР: др Игор Салом

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 27. децембра 2024. године у 16 часова на Физичком факултету у Београду у сали 651, др Игор Салом (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Why the „hard problem“ of consciousness has no solution in classical physics

САЖЕТАК:

Иако је „hard problem“ свести један од највећих нерешених проблема савремене науке (а вероватно и најтежи од отворених проблема), он је несразмерно слабо познат широј научној јавности. Покушаћемо да, у најкраћем, осветлимо шта је то „the hard problem“, осврнемо се на његову заправо дугу историју (додуше, под другим именима), илуструјемо главне његове аспекте кроз класичне „мисаоне проблеме“ из ове области и пробамо да разумемо његову тежину.

Затим, циљ ће нам бити да објаснимо зашто овај проблем не може имати решења у комбинацији материјалистичке онтологије и класичне физике (а готово извесно ни у материјализму уопште). Формулисаћемо, а затим и (квази-математички) доказати „no-go“ теорему, која установљава да мозак (као, хипотетички, чисто материјални орган подложан законима класичне физике) не може имати ишта већу моћ да произведе свест него што то има процес исписивања одређене секвенце цифара (и затим аргументовати да ово ефективно представља свођење на апсурд).

Разумевање овог ограничења класичне физике има неизбежне импликације на интерпретације квантне механике – јер сужава избор на оне које су компатибилне са емпиријском опсервацијом да свест ипак постоји.