НАГРАДЕ: стипендија „За жене у науци“ др Тијани Милићевић

др Тијана Милићевић, научна сарадница у Институту за физику у Београду, једна је од три добитнице националне стипендије „За жене у науци“ за 2022. годину, саопштено је на свечаности у Влади Србије 28. децембра 2022. године.

др Тијана Милићевић награду је добила за свој рад у испитивању токсичних и канцерогених елемената и једињења у узорцима из животне средине и хране, са посебним фокусом на пољопривредне средине.

„За жене у науци“ је део међународне иницијативе коју су покренули компанија Loreal и УНЕСКО, а програм је у Србији покренут 2010. године. Стипендије су намењене научницама старости до 35 година које су уписале или завршиле докторске студије или постдокторске студије у области природних наука.

У оквиру програма „За жене у науци“ сваке године се додељују по три стипендије, а ове године поред др Тијане Милићевић, признање су добиле др Јована Деспотовић, научна сарадница у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, и др Алена Ступар, научна сарадница у Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду. Стипендије износе по 5.000 евра и биће уложене у научна истраживања.

АКТУЕЛНО: Позив младим талентованим истраживачима

Министарство науке, технолошког развоја и иновација објавило је шести позив младим талентованим истраживачима, докторандима, за укључивањ у научно-истраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоправе или Српска академија наука и уметности.

Рок за подношење пријаве је 17. јануар 2023. године, а како се на сајту Министарства наводи, на позив се могу пријавити истраживачи који су први пут уписали прву годину докторских академских студија у школској 2022/2023. години на акредитованој високошколској установи у Републици Србији.

Текст позива и образац пријаве

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 23. децембра 2022. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду у сали 665, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Introduction to category theory and n-groups (part 2)

САЖЕТАК:

This is the second of a sequence of lectures about higher category theory and n-groups. We will introduce the notions of a category, a group, and a functor, after which we shall give a couple of examples convenient for physics. If time permits, we will also introduce the notions of a strict and weak 2 category, a 2-group, and a crossed module, also with appropriate examples.

The lecture is based on material from papers arXiv:q-alg/9705009, arXiv:1003.4485.

АКТУЕЛНО: Споразум о сарадњи са Unior Components

Институт за физику у Београду и Unior Components из Крагујевца, закључили су споразум о сарадњи у четвртак, 15. децембра 2022. године. Циљ потписаног споразума је сарадња пре свега у области истраживања и развоја конкретних пројеката.

Unior Components је једна од запажених компанија у производњи провлакача и CNC обради заварених конструкција на европском, али и светском тржишту. Истовремено је и регионални лидер у услугама термичке обраде. Приватна словеначка компанија која је пре близу две деценије приватизовала фабрику „Застава алати“ интензивно сарађује са многим компанијама у ауто индустрији као што су BMW, Audi, Daimler, као и у авио и војној индустрији.

Посебно је занимљиво да Unior Components сарађује и са ЦЕРН-ом.

Поводом потписивања споразума о сарадњи Институт су посетили директор компаније Unior Components Љубинко Мијаиловић, директорка продаје Јасмина Којић, као и директор сектора развоја, конструкције и технологије Милан Марјановић. Том приликом они су обишли Институт за физику и упознали са радом две спин-оф компаније Института, Сензор-Инфиз која се бави применом оптичких сензора и ласерске технологије и МТТ-Инфиз у чијем су делокругу микроталасне технологије и радарски системи.

Истовремено, гости Института упознали су се и са инстраживањима која се спроводе у три центра изврсности – Центром за чврсто стање и нове материјале, Центром за изучавање комплексних система и Центром за неравнотежне процесе.

Како је током посете Институту навео директор Unior Components Љубинко Мијаиловић, између Института и компаније коју предводи постоји велики потенцијал за сарадњу, а Unior Components може бити подршка у развоју технологија Института.

СЕМИНАР: др Ив Каудано

У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у четвртак, 15. децембра 2022. године у 11 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Ив Каудано (професор квантне механике на Универзитету у Намуру, одржаће предавање:

Weak measurements, geometric phases, and quantum paradoxes: from quantum foundations to quantum optical experiments

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 16. децембра 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Introduction to category theory and n-groups

САЖЕТАК:

This is the first of a sequence of lectures about higher category theory and n-groups. We will discuss the motivation for introducing n-groups, and demonstrate some of their basic properties. After introducing the idea of higher groups and discussing why they should be relevant for physics, we will demonstrate the equivalence between a strict 2-group and a crossed module, which is a technically more convenient tool. We will also discuss everything on the example of the Poincaré 2-group, which should help us to build some intuition.

The lecture is motivated mainly by papers arXiv:q-alg/9705009, arXiv:1003.4485.

Приступите предавању

ИЗ МЕДИЈА: Истраживачи Института у Physics Today

„Сваког пролећа и јесени неколико пута годишње, у раним јутарњим сатима, црвена киша пада на Београд у Србији. Киша добија своју необичну боју од прашине која настаје хиљаду километара јужно у Сахари, где је стотине тона микрочестица аеросола периодично ношено преко афричких сушних подручја, најчешће током драматичних догађаја познатих као хабубс”, стоји у уводу чланка објављеном у Physics Today, најутицајнијем научнопопуларном магазину о физици у свету, основаном од стране Америчког друштва физичара.

Опширни чланак „Global observations and improved models track atmospheric dust”, који потписује научни новинар Слободан Бубњевић посвећен је истраживањима у физици песка. Истовремено, ово је и један од ретких научнопопуларних чланака у америчким медијима који потписује аутор из Србије.

Како се у чланку наводи, недавни пораст општег интересовања за песак, изван заједница физичара и климатских научника, подстакао је отварање нових истраживачких поља, као и већу институционалну подршку оваквим истраживањима.

Глобална мапа извора песка и пешчаних олуја (Извор: UNCCD)

Наиме, прашина путује од Сахаре преко Медитерана на великој надморској висини и пада и на многе градове јужне Европе, од Београда до Мадрида, па све до Амазоније. Док су у атмосфери, честице песка апсорбују и расипају сунчево зрачење, а око њих се могу формирати и језгра леда, што има велики утицај на настанак падавина. Када песак падне на поларне глечере, они потамне, упијају више сунчевог зрачења и брже се топе. Истовремено, звог других различитих карактеристика песка, он утиче и на здравље људи, ваздушни саобраћај, живот мора и бројне друге области и појаве.

Уз разговоре са неким од водећих светских физичара из ове области, међу којима су и Слободан Ничковић и Зоран Мијић са Института за физику у Београду, овај чланак даје историјски преглед истраживања песка, као и начине прикупљања и моделовање података о транспорту, посебно се осврћући на могућност предикције кретања песка.

СЕМИНАР: др Антон Градишек

У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 15. децембра 2022. године, у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Антон Градишек (Департман за физику чврстог стања, Институт „Јожеф Стефан“, Љубљана) одржаће предавање:

Studies of molecular dynamics in hydrogen storage materials and solid-state electrolytes by nuclear magnetic resonance

САЖЕТАК:

In view of global energy supply crisis and climate emergency, hydrogen is yet again becoming an attractive energy carrier. It can be produced using renewables and leaves only water when using it in a fuel cell. However, before a wider adoption of hydrogen technologies, there are still several technical challenges that need to be addressed. In the first part of the seminar, I will present an overview of some topics related to hydrogen economy. In the second part, I will focus on some of our studies of molecular dynamics by means of nuclear magnetic resonance (NMR). Initially, we started investigating metal hydrides as possible hydrogen storage materials. Our research then shifted to solid-state electrolytes that could be used in fuel cells. I will demonstrate how NMR can be used to study dynamic processes either on a long or on a short scale.

IN MEMORIAM: др Јагош Пурић (1942-2022)

Некадашњи ректор Београдског универзитета и редовни професор Физичког факултета, проф. др Јагош Пурић преминуо је у Београду 11. децембра 2022. године.

Проф. др Јагош Пурић у два мандата је био председник Управног одбора Института за физику.

Рођен је у селу Коврен у Црној Гори, а у Београду је на тадашњем Природно-математичком факултету завршио основне студије, магистрирао и докторирао.

Предавао је предмете Примењена спектроскопија и Физика атома, а написао је и неколико збирки задатака и уџбеника.

Од 1998. до 2000. године био је ректор Београдског универзитета.

СЕМИНАР: др Себастијан Фрише

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у четвртак, 8. децембра 2022. године, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Себастијан Фрише (Департман за биомедицину, Универзитет у Архусу, Данска) одржаће предавање:

ASP+ Shows Amplified Fluorescence by Binding to Albumin and Is Accumulated In Vivo

САЖЕТАК:

Organic cations (OC) is excreted by the kidney by transcellular transport in the proximal tubule. Since manu OC’s are classified as uremic toxins, which are difficult to remove by dialysis in kidney patients, clinical evaluation of proximal tubular secretion of organic cations is desired, but difficult.  The biomedical knowledge on OC secretion and cellular transport partly relies on studies using the fluorescent tracer
4-dimethylaminostyryl)-N-methylpyridinium (ASP+), which has been used in many studies of renal excretion mechanisms of organic ions and which could be a candidate as a PET tracer. This study is aimed at expanding the knowledge of the tracer characteristics of ASP+ by recording the distribution and intensity of ASP+ signals in vivo both by fluorescence and by positron emission tomography (PET) imaging and at investigating if the fluorescence signal of ASP+ is influenced by the presence of albumin. 
Two-photon in vivo microscopy of male Münich Wistar Frömter rats showed that a bolus injection of ASP+ conferred a fluorescence signal to the blood plasma lasting for about 30 minutes. In the renal proximal tubule, the bolus resulted in a complex pattern of fluorescence including a rapid and strong transient signal at the brush border, a very low signal in the luminal fluid, and a slow transient intracellular signal. PET imaging using 11C-labelled ASP+ showed accumulation in the liver, heart, and kidney. Fluorescence emission spectra recorded in vitro of ASP+ alone and in the presence of albumin using both 1-photon excitation and two-photon excitation showed that albumin strongly enhance the emission from ASP+ and induce a shift of the emission maximum from 600 to 570 nm.

Conclusion. The renal pattern of fluorescence observed from ASP+in vivo is likely affected by the local concentration of albumin, and quantification of ASP+ fluorescent signals in vivo cannot be directly translated to ASP+ concentrations.