Истраживачи Института за физику у Београду у оквиру твининг пројекта BioQantSense сарађују са колегама из две еминентне европске истраживачке установе, Универзитета Фридрих Шилер у Јени и италијанског Националног истраживачког савета (ЦНР). Партнер на овом пројекту је и Биолошки факултет Универзитета у Београду. Кроз пројекат се развија једна нова мултидисциплинарна област, квантна биофотоника, а главни циљ је подизање научне изврсности Института за физику у Београду кроз развој најсавременијег центра за квантну биофотонику. Како се пројекат развија из угла италијанског Националног истраживачког савета разговарали смо са Ђулијом Адембри из Националног института за оптику при овом савету.

Која је улога Националног истраживачког савета у спровођењу пројекта BioQantSense?

ЂУЛИЈА АДЕМБРИ:

Национални истраживачки савет (CNR) је највећа државна истраживачка институција у Италији, једина у надлежности Министарства за истраживања која обавља мултидисциплинарне активности. CNR учествује у активностима пројекта BioQantSense преко Националног института за оптику у Фиренци (CNR-INO) са циљем да подржи Центар за фотонику Института за физику у Београду у процесу унапређења научне изврсности у биофотоници и побољшању капацитета за управљање пројектима.

Научна обука, односно пројектна сарадња, реализује се у лабораторијама CNR-INO које се налазе у Европској лабораторији за нелинеарну спектроскопију (LENS) у универзитетском кампусу у Сесто Фјорентину, док се обука из пројект менаџмента одвија у простoријама CNR-INO у Арчетрију.

Верујете ли да овакав пројекат може да трансформише и унапреди истраживачке капацитете Центра за фотонику Института за физику у Београду?

Мислим да овај пројекат представља одличну прилику да ваш Центар анализира своју позицију у европској научној панорами у области биофотонике и квантне биофотонике упоређујући се са два различита европска примера научне изврсности као што су CNR-INO и Универзитет Фридрих Шилер. Интензиван програм трансфера научних вештина омогућава нам да имплементирамо нове методологије које ће бити интегрисане у ваше већ постојеће поставке, али и да поставимо нову инфраструктуру за потпуно нове линије истраживања. Пројекат обухвата и јачање организационих аспеката Центра за фотонику ради повећавања капацитета за привлачење и управљање спољним изворима финансирања, а посебно европским. У тренинге су укључени истраживачи у разним стадијумима каријере, од истраживача сарадника до научних саветника, али и менаџмент и административно особље Института, што ће помоћи Центру да постигне трансформацију коју је сам себи задао, односно да прошири вештине и капацитете на научном и административном нивоу.

Како оцењујете напредак Центра и Института?

Институт за физику је добио важне структурне инвестиције које ће омогућити развој научне изврсности и капацитета за привлачење финансијских средстава. Организациона структура је ојачана како би се пружила боља подршка истраживачима у тражењу финансирања и колаборација са потенцијалним националним и међународним партнерима. Пројекат BioQantSense је дошао у право време за побољшање Центра за фотонику, што се уклапа у дугорочни план развоја Института.

Шта можете рећи о раду са колегама са Института? Шта мислите о овој сарадњи?

Приметила сам велику спремност за сарадњу на Институту, како међу истраживачима тако и међу административним особљем са којим комуницирам. Поред бројних онлајн састанака, лични контакт омогућен кроз пројектне посете је био фундаменталан.

Приликом моје посете Институту, наишла сам на лепу добродошлицу и велику спремност за сарадњу. Имала сам прилику да се директно упознам са руководством и администрацијом која учествује у реализацији међународних и домаћих пројеката на Институту за физику и да им презентујем CNR и CNR-INO методологију управљања комплетним пројектним циклусом. Верујем да је та размена пракси важна за оба института: презентовање људима ван матичне организације функционисање организационо-менаџерске структуре може помоћи идентификацији слабих тачких и унапређењу процеса рада.

Шта је највећа компаративна предност Института за физику у Београду?

Чињеница да је Институт за физику институт од националног значаја који је прималац великих инвестиција на националном нивоу и чији истраживачи уживају изузетан међународни углед, доприноси привлачењу све значајнијих средстава из европских фондова што представља снажну конкурентну предност института.

Како видите будућу сарадњу са Институтом у погледу управљања и администрације?

Верујем да су пројектне размене и посете поставиле основу за будућу сарадњу и изван овог пројекта. Желела бих да наставим сарадњу са Институтом и на другим пројектима, на пример онима коју су усмерени ка валоризацији резултата истраживања и трансферу иновација и технологија.

О великом успеху истраживача Института за физику у Београду који су освојили средства у оквиру европског ERA Chairs програма за истраживање 2D структура, извештава већина домаћих медија.

Радио-телевизија Србије наводи да је ово један од највећих појединачних пројеката који су стигли у Србију и да су истраживачи Института освојили средства у вредности од 2,5 милиона евра.

Сајт дневног листа Политика преноси да ће пројекат реализовати група истраживача Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду и да је пројектом предвиђен повратак из САД једног од водећих истраживача из ове области др Емила Божина.

О успеху истраживача тима који чине др Ненад Лазаревић, др Бојана Вишић, др Јелена Пешић и др Зорица Константиновић пише и Нова економија. „Институт за физику у Београду активно ради на повратку наших истраживача из иностранства“, наводи се на сајту овог магазина.

Радио-телевизија Војводине преноси да руководилац пројекта др Ненад Лазаревић оцењује да ће овим пројектом као и повратком др Божина бити успостављен „водећи регионални центар за експерименталну физику чврстог стања“.

Forbes преноси речи директора Института за физику у Београду, др Александра Богојевића који каже: „На Институту више од десет година знамо да наша будућност као квалитетне научне институције зависи од интензивног рада на повратку наших истраживача из дијаспоре“.

Euronews преноси да је у оквиру пројекта предвиђено да Институт у истраживању кондензованог стања материје и нових материјала користи мерења са великих постројења и да успостави центар за обуку у новим методама за истраживаче из Србије, региона Западног Балкана и Југоисточне Европе.

Новости подсећају да је Центар за физику чврстог стања и нове материјале пре 30 година основао и успешно њиме руководио академик Зоран Поповић, док сада Центром руководи др Ненад Лазаревић.

Танјуг преноси да је ERA Chairs инструмент у оквирном програму Horizon Europe намењен јачању истраживачких капацитета универзитета и института.

Курир напомиње да ће средства из овог пројекта омогућити да се успостави нова јединица која ће бити интегрисана у Центар за чврсто стање и нове материјале и повезана са постојећим лабораторијама у Центру – лабораторијама за чврсто стање, наноструктуре, 2Д и електронске материјале.

Како преноси сајт телевизије N1, пројекат је подстакнут проблемом карактеризације скривених фаза у кагоме кристалима, што су материјали који се тренутно налазе у глобалном фокусу.

Пројектни тим ће, како се наводи на сајту Недељника, покушати да одговори на ове изазове који су тренутно на фронту светских истраживања.

„Пројекат ће учврстити позицију Института као центра изврсности у Европском истраживачком простору и помоћи сарадњу са партнерима из привреде“, преноси сајт Biznis.rs.

Поводом овог пројекта у среду, 17. јула, министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић организовала је пријем за истраживаче о чему су такође известили медији.

Танјуг јавља да је ово први ERA Chairs пројекат у оквиру позива Европске комисије.

Уна преноси изјаву министарке др Беговић да је наука наш најбољи бренд и да су „ови људи њени најбољи амбасадори“.

Fonet напомиње да је министарка пројекат окарактерисала као велики успех нарочито због чињенице да ће због овог пројекта у Србију доћи светски стручњаци.

Видео снимак пријема истраживача код министарке пренела је КТВ Телевизија.