У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у четвртак, 6. марта 2025. године у 13 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

The influence of surrounding media on nanoscale friction

одржаће проф. др Ронен Беркович (Департман за хемијско инжењерство, Бен Гурион универзитет, Израел).

САЖЕТАК:

Single molecules at the interface of sliding contacts significantly impact tribological interactions at the nanoscale. Understanding these nanoscale friction mechanisms is essential for developing advanced engineered friction systems and surface characterization methods, particularly when operating in ambient atmospheric conditions or liquid environments. The presence of individual molecules rather than continuous films at single-asperity contacts profoundly influences the dynamics of the observed friction behaviors. Some studies suggest that the direct contact in liquid surroundings is dry, as liquid molecules are expelled from it, and the contact behaves as being under ultrahigh vacuum conditions. In this talk we will discuss the possibility that the surrounding media plays a role on the damping and dissipation mechanisms at the contact during friction. With the use of numerical simulation based on the Prandtl-Tomlinson model and experimental observations, we will show that the media can also greatly affect the elastic interaction and the damping state of the system. Our results raise the possibility that friction is affected not only by the properties of the solid contacting surfaces, but to some extent by the liquid molecules that are trapped in the sliding contact („molecular lubrication” or “sub-boundary lubrication”). These findings have significant implications for understanding energy dissipation mechanisms at the nanoscale and may inform the design of nanoscale devices and lubricants.

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у среду, 26. фебруара 2025. године у 11 сати у сали „Звонко Марић“, др Ивна Карве Пилтавер (Факултет за физику и Центар за микро и нанонауке и технологије, Универзитет у Ријеци) одржаће предавање:

Депозиција атомских слојева полуводичких танких филмова за фотокаталитичку примјену

САЖЕТАК:

Загађење воде узроковано индустријским развојем и испуштањем органских загађивача представља значајан околишни изазов. Као резултат тога, рециклажа отпадних вода постала је глобални приоритет, који захтијева иновативна рјешења. Један од обећавајућих приступа за рјешавање овог проблема је фотокаталитичка разградња загађивача, која користи свјетлосну енергију и полуводичке материјале за разградњу органских загађивача у безопасне нуспродукте попут угљичног диоксида и воде. Недавна истраживања концентрирају се на развој учинковитих фотокатализатора који могу учинковито провести овај процес разградње. Тијеком семинара представити ће се инструменти присутни на Свеучилишту у Ријеци, Факултету за физику и Центру за микро- и нанознаности и технологије као и недавно објављени резултати истраживања гдје смо
проучавали фотокаталитичку активност цинк-оксидних (ZnO) танких филмова допираних бакром, синтетизираних методом депозиције атомских слојева. Анализе помоћу претражне електронске микроскопије и рендгенске дифракције откривају поликристалну структуру уз смањење кристалиничности како се концентрација Cu повећава. Рендгенска спектроскопија X-зракама потврђује присутност бакра у Cu + оксидацијском стању за узорке с удјелом Cu мањим од 1 at. %, што сугерира да бакров ион заузима супституцијска CuZn акцепторска мјеста у ZnO-у, што
резултира водљивошћу p-типа. Додатно, Cu-допирани ZnO филмови показују побољшану оптичку апсорпцију у видљивом дијелу спектра, како је приказано UV-Vis мјерењима. Смањена стопа рекомбинације електрон-шупљина, због значајно нижих интринзичних концентрација слободних носитеља набоја у допираним узорцима, у комбинацији с повећаном апсорпцијом свјетлости у видљивом дијелу спектра, доводи до значајног побољшања фотокаталитичке учинковитости под симулираним сунчевим зрачењем.

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. фебруара 2025. године у 11 часова у сали 360 Института за физику, др Тијана Раденковић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

The 3BF theory as a TQFT

САЖЕТАК:

We study the path integral quantization of the topological 3BF theory, whose gauge symmetry is described by a 3-group. This theory is relevant for the quantization of general relativity coupled to Standard Model of elementary particles. We explicitly construct a state sum corresponding to the discretized path integral of a 3BF action. Being a topological invariant of 4-dimensional manifolds with boundary, this state sum gives rise to a topological quantum field theory (TQFT), realized as a functor between the category of cobordisms and the category of Hilbert spaces. After an introduction to appropriate category theory concepts and the construction of the state sum, we provide an explicit proof that it satisfies all Atiyah’s axioms, and thus represents a genuine TQFT. The formulation of this TQFT represents a major step in the spinfoam quantization programme for a realistic theory of quantum gravity with matter.

У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 20. фебруара 2025. године у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Александар Матковић (Државни универзитет у Леобену, Аустрија) одржаће предавање:

Phyllosilicates as functional dielectrics in two dimensional materials-based electronics

САЖЕТАК:

Since the last decade, the number of isolated two-dimensional (2D) materials keeps growing exponentially, focusing on high-performance semiconducting and spontaneously polarized materials. However, the number of vdW insulators is extremely disproportional to both semiconductors and metals. Almost exclusively the entire field relies on hexagonal boron nitride. Surely, this cannot be the only technologically relevant system.

Inspired by naturally occurring van der Waals (vdW) crystals – 2D minerals – from the phyllosilicate family, our team works on establishing 2D phyllosilicates as a vdW dielectric platform. In this talk, we will focus first on the potential application of non magnetic phyllosilicates – hBN alternatives – in 2D materials-based transistors, and opportunities for this material class to be used as charge-trap layers for computing in memory applications. Afterwards, we will look into intrinsic magnetism in phyllosilicates, magnetic domains, their layered antiferromagnetic ordering, and ion implementation as a potential pathway to engineer magnetic impurities.

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 19. фебруара 2025. године у 12 часова путем Zoom платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

The role of torsion in holographic conductivity

САЖЕТАК:

Generalizing the usual setup for holographic duality, where bulk spacetime is described by pseudo Riemannian geometry, we consider a Riemann-Cartan bulk with non-trivial torsion as a background for an
electromagnetic gauge field dual to U(1) boundary current. Working in the probe limit, we explore how the bulk torsion, which induces spin current at the boundary, affects the electric conductivity of the boundary theory. We consider standard types of non-minimal couplings between torsion and the electromagnetic field found in the literature, and the results indicate that these torsion couplings are more suitable candidates, compared to the common minimal coupling regime, for a holographic description of the existing experimental findings regarding conductivity.

Приступите предавању
Meeting ID: 925 7980 1538
Passcode: 570456

* Душан Ђорђевић ће одржати и предавање „QFT on Fuzzy AdS Spaces: Classical Limit and Boundary Correlation Functions“ 14. фебруара 2025. године у Институту за физику у Београду

У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља, у петак, 14. фебруара 2025. године у 11 часова, на Институту за физику, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

QFT on Fuzzy AdS Spaces: Classical Limit and Boundary Correlation Functions

САЖЕТАК:

AdS spacetime, a maximally symmetric solution of Einstein’s equations with a negative cosmological constant, has gained enormous interest because of its space-like boundary and relation with
holographic duality (AdS/CFT). In this talk, we will consider fuzzy AdS space in two and three dimensions and analyze the scalar field propagating on top of this quantum spacetime. We will introduce the
notion of semi-classical states, enabling us to discuss fuzzy generalizations of classical points and boundaries. Establishing the boundary behavior of the scalar field and the classical limit of fuzzy spacetime, we will proceed to analyze quantum fields, obtaining the expression for correlation functions of operators dual to this scalar field at the boundary.

* Душан Ђорђевић ће одржати и предавање „The role of torsion in holographic conductivity“ 19. фебруара 2025. године путем Zoom платформе

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у понедељак, 10. фебруара 2025. године у 12 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ истраживачи овог Центра представиће недавно прихваћен ERA Chair пројекат уз осврт на његове предности и потенцијални утицај на Институт за физику у целини.

ERA Chair пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“

САЖЕТАК:

Пројекат „Скривене фазе у 2Д квантним материјалима“ (HIP-2D-QM), који се спроводи на Институту за физику у Београду (ИПБ), успоставља нову јединицу за карактеризацију структуре и својстава материјала у оквиру Центра за физику чврстог стања и нове материјале. Ова јединица се синергистички и комплементарно повезује са постојећим јединицама за квантне материјале, наноструктуре, 2Д материјале и електронске материјале. Нови истраживачки правац додаје напредне Фуријеове методе засноване на тоталном расејању у постојећи скуп техника, који већ обухвата Раманову, инфрацрвену и Брилуенову спектроскопију, спектроскопску елипсометрију, AFM/STM и магнетотранспорт.

Пројекат поставља темеље за коришћење великих истраживачких инфраструктура у области материјала и успоставља јединствени центар за обуку на ИПБ-у, доступан истраживачима из Србије, Западног Балкана и Југоисточне Европе. Овим пројектом ИПБ се позиционира као центар изврсности и основа за сарадњу са индустријским партнерима у оквиру Европског истраживачког простора (ERA).

Пројекат подстиче умрежавање, размену знања и мобилност, чиме доприноси одрживом привлачењу талената и јачању истраживачко-иновационог екосистема у Србији. HIP-2D-QM нуди одржив пут ка јачању културе изврсности, побољшању перформанси и повећању видљивости ИПБ-а, убрзавајући његову интеграцију у ERA.

Кроз обимне програме обуке који обухватају истраживање, иновације и административну подршку, пројекат јача конкурентност и сарадњу, омогућавајући снажније повлачење истраживачких фондова. Под вођством ERA Chair-а, формира се стална истраживачка група светске класе која ће
увести ИПБ у област квантних материјала и подстаћи институционалне реформе усклађене са ERA приоритетима.

Карактеризација скривених фаза у каго́ме металима, материјалима од глобалног значаја, представља окосницу пројекта, омогућавајући јачу повезаност различитих центара ИПБ-а и унапређење сарадње међу актерима ERA у решавању кључних изазова науке о материјалима. Пројекат такође отвара могућности за развој ултрабрзих истраживања, која су од суштинског значаја за конкурентност ERA.

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 07. фебруара 2025. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду у сали 661, др Игор Салом (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

The measurement problem in quantum mechanics and the ‘hard problem’ of consciousness

САЖЕТАК:

Тема предавања је разумевање квантне механике, односно сагледавање њеног најдубљег проблема – „проблема мерења“. Зарад тога, прво ћемо пажљиво сагледати тзв. „парадокс Вигнеровог пријатеља“ – мисаони експеримент који најдубље илуструје фамозни проблем мерења и уједно представља можда и једини (потенцијални) квантно-механички експеримент за који ни изблиза не постоји научни консенсуз око тога шта је очекивани исход.

Затим ћемо указати на постојање мапирања између интерпретација квантне механике и погледа на проблем свести (и успоставити свејеврсни „речник“ између „hard problem“-а свести и „measurement problem“-а квантне механике). Онда ћемо размотрити које то могућности квантна механика пружа да се избегне „hard problem“ свести који је био тема претходног предавања, и аргументовати да ту уједно лежи и могуће разрешење парадокса Вигнеровог пријатеља. Као што ћемо видети, ова симултана разрешења оба велика проблема савремене науке („hard problem“-а и „measurement problem“-а) захтевају одустајање од, у широј научној јавности још увек преовађујуће, парадигме материјализма.