ПРИЗНАЊА: Три истраживача Института изабрана у САНУ

На редовним изборима за нове чланове Српске академије наука и уметности (САНУ), три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.

Изборна скупштина САНУ одржана је у четвртак, 7. новембра, у Свечаној сали САНУ. Гласало се за укупно 55 кандидата који су претходно у кандидатури прешли дуг пут кроз комисије и одељења САНУ. На крају тог процеса, тајним гласањем присутних академика изабрано је 17 редовних чланова, 22 дописна члана и 5 иностраних. 

Током историје Института за физику значајан број наших истраживача стекао је угледно звање академика, а многи међу њима су оставили велики траг својим радом у САНУ и њеним телима. Сви овогодишњи кандидати из Института предложени су испред Одељења за математику, физику и геонауке САНУ.

Академик Бранислав Јеленковић; Фотографија: Бојан Џодан

Академик Бранислав Јеленковић који је изабран за редовног члана САНУ истакнути је истраживач у области квантне и нелинеарне оптике. У Институту за физику је радио од 1995. године, где је основао и годинама руководио Центром за фотонику.  Као пионир ове нове истраживачке области, која се бави светлошћу, окупио је генерације истраживача и покренуо низ експеримената, пројеката, конференција и других иницијатива. 

Образовање је започео на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне студије 1974. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету 1983. године. Академско усавршавање наставио је као постдокторанд у престижном JILA институту у Боулдеру, Колорадо, САД, у периоду од 1993. до 1995. Године. Током каријере објавио је велики број радова, а посебно је посвећен раду са младим истраживачима.

Дописни члан САНУ, Магдалена Ђорђевић; Фотографија: Милован Миленковић

Др Магдалена Ђорђевић која је изабрана ѕа дописног члана САНУ истражује у области физике високих енергија и теоријске нуклеарне физике. За проучавање кварк-глуонске плазме, која је испуњавала Универзум пре него што је настала материја коју познајемо, а која је у фокусу њеног истраживања освојила је 2016. године престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Др Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету Универзитета у Београду, да би студије наставила на Универзитету Колумбија у САД где је одбранила докторат, а последокторске студије на Одсеку за физику Државног универзитета Охаја. 

Дописни члан САНУ, Антун Балаж; Фотографија: Бојан Џодан

Др Антун Балаж који је изабран за дописног члана САНУ заменик је директора Институту за физику у Београду. Поред тога, у Институту руководи Центром за изучавање комплексних система чија је основна истраживачка инфраструктура суперкомпјутер Paradox. Бави се функционалним формализмом у квантној теорији и његовим применама за изучавање ултрахладних квантних гасова, укључујући и Бозе-Ајнштајнове кондензате. Др Балаж је стекао диплому основних, магистарских и докторских студија на Физичком факултету Универзитета у Београду. 

ДОГАЂАЈИ: Институт на сајму студентских пракси

На сајму студентских послова и пракси Job Fair који већ готово 20 година организују студенти техничких факултета, а који је ове године одржан 4. и 5. новембра, учествовао је Институт за физику у Београду.

Сајам је одржан у Згради техничких факултета и на Машинском факултету у Београду, а студенти су имали прилику да се боље упознају са доступним праксама и пословима. Институт за физику је на свом штанду представио Каталог студентских пракси.

Штанд су осим студената посетили и истраживачи приправници Института као и студент продекан Физичког факултета у Београду.

СЕМИНАР: Милена Симић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. новембра 2024. године у 14 часова, у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, Милена Симић (Макс Планк институт за физику комплексних система, Дрезден, Немачка) одржаће предавање:

Non-adiabatic couplings as a stabilization mechanism in long-range Rydberg molecules

САЖЕТАК:

Quantum reflection is a phenomenon where a quantum particle reflects off of a step-like potential remaining bound. This behavior is exhibited in ultralong-range Rydberg molecules, which abound with almost step-like drops at points where potential curves narrowly avoid each other. Despite such a potential landscape, there are numerous resonance states bound by quantum reflection, within Born-Oppenheimer approximation. However, when potential curves come close to each other, they become coupled, leading to significant non-adiabatic couplings. Their influence on molecular binding has been only recently studied in our work, and will be the main focus of this talk, which will start with a broad introduction to the Rydberg atoms and molecules.

СЕМИНАР: др Игор Прлина

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 08. новембра 2024. године у 11 часова, у сали 360 Института за физику у Београду, др Игор Прлина (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

If Mixed States Are Secretly Quickly Oscillating Pure States, Weak Measurements Can Detect It

САЖЕТАК:

The apparent nonunitary evolution in the black hole information paradox and recent work on describing wavefunction collapse via nonunitary nonlinear stochastic operators has motivated us to analyze whether mixed states can be distinguished from quickly oscillating pure states. We have demonstrated that the answer is no for all practical purposes if only strong nonpostselected measurements are performed. However, if weak measurements in postselected systems are used, mixed states and quickly oscillating states produce different results. An experimental procedure is proposed which could in principle determine the nature of mixed states stemming from blackbody radiation, decoherence, thermalization in solid state materials, Unruh radiation and Hawking radiation, among others. The analysis in this work applies to all fast oscillations, including those at Planck scale. As such, tabletop weak measurements can be used to probe (very specific) potential high energy behavior, where strong nonpostselected measurements cannot be applied. This work also demonstrates that weak measurements are not equivalent to a set of strong measurements without postselection since measurements which are impossible for all practical purposes need to be excluded.

КОНКУРСИ: Награда Задужбине Ђоке Влајковића

Задужбина Ђоке Влајковића расписала је конкурс за доделу 12 награда за најбоље научне радове младих научних радника Универзитета у Београду.

Конкурсом се додељују награде у износу од по 200.000 динара младим научницима из друштвено-хуманистичких, медицинских, природно-математичких и техничко-технолошких наука.

На конкурс се могу пријавити кандидати до 40 година, а рок за пријаву је 31. децембар 2024. године.

Текст Конкурса
Формулар за пријаву

ДОГАЂАЈИ: Институт на Омладинском форуму дијаспоре

У Истраживачкој станици Петница од 8. до 10. новембра 2024. године одржан је Омладински форум дијаспоре на ком је учествовало више од 60 младих људи из неколико европских земаља.

Форум је организовао кабинет министра задуженог за дијаспору, а одржани су бројни панели и радионице.

Са учесницима је на једном од панела разговарао др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, а разговор је водио Никола Божић. Тема овог панела била је академска и научна сарадња дијаспоре и матице. Др Богојевић је истакао да дијаспора игра значајну улогу у преношењу глобалних научних достигнућа у земљу.

Др Богојевић је говорио и могућностима развијања врхунске науке у Србији упркос бројним изазовима па је навео и примере успешних истраживачких пројеката.

ИЗ МЕДИЈА: Политика о новом Медиалаб програму

Дневни лист Политика је у недељу, 3. новембра 2024. године известио о новом програму „Медиалаб – Изазови научног новинарства“ који се организује у простору под називом Таван у Институту за физику у Београду.

„Ако некоме приликом упознавања кажете да сте по занимању спортски новинар, неће бити потпитања, евентуално – „кошарка или фудбал”. Али уколико кажете да сте научни новинар – осим потпитања и неверице, сигурно ће се разбуктати и расправа“, пише за Политику Сандра Гуцијан.

У тексту се наводе неки од изазова са којима се научни новинари суочавају и о којима је било речи на првом скупу у оквиру новог Медиалаб програма.

„У време ковида појачало се интересовање и грађана и медија, што је било добро, али је убрзо победу однела псеудонаука, јер се појавила огромна група људи који су радије веровали у теорије завере него у аргументе и доказе“, каже Слободан Бубњевић из Комуникација Института за физику у Београду говорећи о псеудонауци као о једном од изазова.

Фото: Бојан Џодан

ИЗ МЕДИЈА: Најава серије предавања о комплексности

На сајту недељника Време у недељу, 3. новембра 2024. године објављен је текст поводом серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца.

Предавања држе истраживачи Центра за изучавање комплексних система Института за физику понедељком од 18 часова у Малој сали Коларчеве задужбине.

„Комплексни системи се састоје од великог броја делова који међусобно интерагују на различите начине, што доводи до неочекиваног понашања и појаве нових особина оваквих система”, објашњава за Време др Антун Балаж, руководилац Центра за изучавање комплексних система и један о предавача.

Како се у тексту наводи, комплексних система има свуда око нас па је и спектар тема предавања на Коларцу широк. Међутим, постоје неке сличности како се истраживачи баве различитим комплексним системима. “Уместо компликованог понашања, из привидне компликованости израњају уређеност и нови физички закони. Код комплексних система целина је већа од збира својих делова. Другим речима, наука нам помаже не само да опишемо појединачно дрвеће, него да видимо и шуму“, каже др Балаж.

Фото: Бојан Џодан

ИНСТИТУТ: Саучешће породицама страдалих у Новом Саду

Институт за физику у Београду исказује дубоко жаљење због трагичне несреће на железничкој станици у Новом Саду у којој је страдало 14 особа.

Желимо да се оваква трагедија никада више не понови.

Упућујемо искрено саучешће породицама страдалих у Новом Саду.

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о ултрахладним атомима

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 4. новембра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Антун Балаж (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Комплексни пејзажи ултрахладних атома

САЖЕТАК:

Класична физика је блиска нашем свакодневном искуству, док у квантним системима важе нешто другачији закони за чије разумевање морамо да изградимо нову интуицију засновану на прилично апстрактном математичком опису природе. Атомски и молекулски системи на веома ниским температурама пружају идеалне експерименталне услове за проучавање колективних квантних феномена као што је Бозе-Ајнштајн кондензација, који немају аналогоне у класичном свету. Пејзажи ултрахладних атома су веома комплексни и састоје се од квантних гасова и вртлога, од квантних течности које могу да теку суперфлуидно, без трења, али и од квантних капљица које могу да формирају суперсолидне структуре. Поред математичког описа, за разумевање оваквих комплексних система кључне су симетрије, које представљају одраз лепоте у природи. У овом предавању ћемо се прошетати кроз квантне пејзаже ултрахладних атома и покушати да разумемо да ли ће лепота спасити свет око нас.