Најаве, Новости

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о соларним ћелијама

10/17/2024

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 21. октобра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Ненад Вукмировић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Од атома кроз комплексност до бесплатне струје

САЖЕТАК:

Соларне ћелије су направе које омогућавају претварање Сунчеве светлости у електричну струју. Унутар њих се одигравају процеси апсорпције светлости и транспорта енергије и наелектрисања. У оквиру овог предавања видећемо како ти комплексни процеси настају услед интеракција између честица које чине материјале. Видећемо најпре како везе између атома утичу на својства електрона у материјалима. Описаћемо како та својства одређују електричне и оптичке карактеристике материјала, као и како осцилације атома у материјалу утичу на кретање електрона кроз материјал. Показаћемо на крају како сва та својства треба подешавати да се добију ефикасне соларне ћелије.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: проф. др Михаел Генш

10/17/2024

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у петак, 18. октобра 2024. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, проф. др Михаел Генш (Институт за оптику и атомску физику (IOAP), Технички унивезитет у Берлину и Немачки ваздухопловни центар (DLR), Институт за оптичке сензорне системе) одржаће предавање:

Femtosecond Time-Domain Detection: a new Avenue for compact sensors

Вести, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ: Физика црних рупа у Петници

10/11/2024

У Истраживачкој станици Петница током лета 2024. године одржано је неколико међународних школа посвећених фундаменталним темама из савремене науке.

Школа теорије високих енергија и Школа космологије се одвијају унутар Петничког летњег института и имају вишегодишњу традицију, а и ове године подржао их је Институт за физику у Београду.

У оквиру ових школа студенти из разних делова света дошли су у Истраживачку станицу Петница да сазнају информације које су на фронту савремене науке и да истовремено дискутују са менторима са водећих светских универзитета и повежу се са својим колегама.

—-

Аутори: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић, Јована Николић Живковић

Камера и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2024.

Најаве, Новости

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о динамици друштвених система

10/10/2024

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 14. октобра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Марија Митровић Данкулов (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота

САЖЕТАК:

Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота
Човек је комплексан систем. Његове ћелије, ткива и органи су комплексни системи. Друштво у коме живимо је комплексан систем. Физика комплексних система комбинује методе физике, вештачке интелигенције, биологије, социологије и осталих наука да разуме структуру и динамику ових система, као и везу између њих. Пружа нам одговоре на питања како долази до епидемија и како се шире информације. Откривана нам како и зашто једна емотивна порука може да изазове лавину емоција на друштвеним мрежама, као и зашто странцима на овим мрежама верујемо више него комшијама. Нобелова награда за физику за 2024. годину је додељена за допринос физике комплексности у разумевању како и под којим условима неурони у нашем мозгу и вештачке неуронске мреже могу да испоље колективне рачунске способности. У овом предавању ћемо представити најзначајније резулатате физике комплексности и демонстрирати њену способност да нам открије силе које руководе нашим друштвеним и технолошким животима.

Вести, Новости

ПРЕДАВАЊА: Узбудљива серија предавања о комплексним системима на Коларцу

10/09/2024

Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 14. октобра до 25. новембра 2024. године серију предавања о комплексним системима.

Из године у годину, из сезоне у сезону, сарадња две институције кроз нове циклусе предавања широј публици представља различите физичке науке, као и многе теме којима се савремени физичари баве.

Ове јесени, публика ће бити у прилици да упозна комплексност, што само по себи значи да ће се слушати предавања из различитих грана физике пошто се системи које одликује комплексност јављају у свим дисциплинама, од астрофизике и космологије, преко социјалне физике, до физике кондензованог стања.

Предавања ће понедељком од 18 часова у Малој сали Коларчеве задужбине држати истраживачи Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, што је посебан центар у Институту где физичари решавају читав спектар проблема коришћењем нумеричких симулација и уз помоћ напредне супер-компјутерске инфраструктуре.

Серијал у Коларцу почиње у понедељак, 14. октобра, предавањем др Марије Митровић Данкулов о физици комплексности која се крије иза живота на друштвеним мрежама. Недељу дана касније, 21. октобра, др Ненад Вукмировић говори како се од атома кроз комплексност може доћи до бесплатне струје. Предавање о комплексним удаљеним световима, планетама и астероидима око других звезда, држи 28. октобра др Марија Јанковић.

У понедељак, 4. новембра, руководилац Центра и заменик директора Института, др Антун Балаж говори о комплексним пејзажима ултрахладних атома. Добитник ЕРЦ гранта, др Јакша Вучичевић 18. новембра држи предавање о комплексности у физици високотемпературних суперпроводника. Серијал се завршава 25. новембра предавањем директора Института, др Александра Богојевића о израњањима из комплексности.

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА

14. октобар – др Марија Митровић Данкулов „Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота“

21. октобар – др Ненад Вукмировић „Од атома кроз комплексност до бесплатне струје“

28. октобар – др Марија Јанковић „Комплексни удаљени светови: планете и астероиди око других звезда“

4. новембар – др Антун Балаж „Комплексни пејзажи ултрахладних атома“

18. новембар – др Јакша Вучичевић „Битка са комплексношћу у физици високотемпературних суперпроводника“

25. новембар – др Александар Богојевић „Израњања из комплексности: сарадња из сукоба“

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Банашри Баишја

10/07/2024

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 9. октобра 2024. године у 12 часова путем Zoom платформе, Банашри Баишја (Индијски институт за технологију Гувахати) одржаће предавање:

An equivalence of three butterflies in Lifshitz background

САЖЕТАК:

In this talk I will talk about two salient chaotic features, namely Lyapunov exponent and butterfly velocity, in the context of an asymptotically Lifshitz black hole background with an arbitrary critical exponent. These features are computed using three methods: entanglement wedge method, out-of-time-ordered correlator computation and pole-skipping. I will present a comparative study of the features mentioned above where all of these methods yield similar results for the butterfly velocity and the Lyapunov exponent. This establishes an equivalence between all three methods for probing chaos in the chosen gravity background. Furthermore, I will talk about chaos at the classical level by computing the eikonal phase and Lyapunov exponent from the bulk gravity. These quantities emerge as nontrivial functions of the anisotropy index.

Приступите предавању
Meeting ID: 928 5915 6063
Passcode: 387489

Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Белић у Дневнику РТС-а о ЦЕРН-у

10/01/2024

Поводом седамдесете годишњице оснивања Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), др Александар Белић из Института за физику у Београду гостовао је у Јутарњем дневнику РТС код Лазара Јановића.

„Далеке 1954. године Југославија је била једна од дванаест потписница оснивача ЦЕРН-а“, рекао је др Белић и подсетио да се Србија 2019. године вратила пуноправном чланству.

„ЦЕРН је велика инфраструктура коју користи више група научника из Србије, из Института за физику у Београду, Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу“, додао је др Белић.

Вести, Новости из ЦЕРН-а

ЈУБИЛЕЈ: Седам деценија ЦЕРН-а

10/01/2024

Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, обележава 70. годишњицу оснивања у оквиру које је 1. октобра организована посебна свечаност на високом нивоу којој присуствује 38 националних делегација. Међу гостима ЦЕРН-а је председник Републике Србије, као и шефови држава и влада из Италије, Словачке, Бугарске, Летоније и Швајцарске.

Прослави присуствује и председница Европске комисије, а ту су и многи научни, политички и економски лидери. Како је саопштено из ЦЕРН-а, присуство угледних гостију високог нивоа показује снажну подршку мисији и амбицијама ЦЕРН-а, водеће светске лабораторије за физику високих енергија. 

„Велика ми је част да на овај посебан дан пожелим добродошлицу представницима наших држава чланица и придружених чланица, нашим посматрачима и нашим партнерима из целог света“, рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а. „ЦЕРН је велики успех за Европу и њене глобалне партнере, а наши оснивачи би били веома поносни да виде шта је ЦЕРН постигао током седам деценија свог живота. Тежње и вредности које су мотивисале те осниваче и данас су чврсто усидрене у нашој организацији: жеља за научним сазнањима и технолошким развојем за добробит човечанства; обука и образовање; прекогранична сарадња, разноликост и инклузија; знање, технологија и образовање доступни друштву без икаквих трошкова; и велику дозу смелости и одлучности да се крене путевима који се граниче са немогућим.”

ЦЕРН је настао након Другог светског рата из визије неколицине угледних научника и политичких лидера са мисијом да врате изврсност у научним истраживањима у Европу и негују сарадњу међу земљама. Међу 12 држава-оснивача била је и ондашња Југославија. 

Како су се градили снажнији акцелератори и експерименти, дошло је до многих кључних научнихоткрића: између осталог, 1973. године  у ЦЕРН-у су откривене такозване неутралне струје, у пресудном експерименту 1983. детектовани су преносиоци слабе интеракције, W и Z бозони, а 1990-их извршена су изузетно прецизна мерења Z бозона и других параметара Стандардног модела.  

Највећи акцелератор данашњице, Велики сударач хадрона (LHC) покренут је 2009. и Хигсов бозон је тамо откривен 2012. године. ЦЕРН је такође генерисао иновације као што је пропорционална комора за детекцију честица која је изумљена 1968. године. Он је и место на ком се родио World Wide Web. Бројне технологије из ЦЕРН-а се данас користе у другим областима, укључујући медицинску дијагностику и терапију, ваздухопловство и многе друге. 

Данас ЦЕРН има 24 државе чланице, 10 придружених чланица, 4 посматрача, многе друге партнере из целог света и активну заједницу више од 17.000 људи, који представљају 110 националности.Република Србија се у ЦЕРН вратила 2012. године као придружена, а 2019. је постала пуноправна чланица. Наши истраживачи из бројних институција – као што су Институт за физику у Београду, Физички факултет Универзитета у Београду, Институт за нуклеарне науке ”Винча” и других – тесно сарађују са ЦЕРН-ом и доприносе новим сазнањима.

„ЦЕРН је живи доказ да људска генијалност не познаје границе када је постављена на заједнички циљ који превазилази границе“, рекао је Елизер Рабиновићи, председник Савета ЦЕРН-а. „Прослављајући 70 година ЦЕРН-а, славимо одважну визију оснивача. Одајемо признање за рад генерација особља ЦЕРН-а и њиховом значајном научном и технолошком доприносу који је довео до откривања тајни природе и довео Европу на прву линију људских подухвата.”

Како је поручено из ове организације, заједница ЦЕРН-а наставља неуморно да ради на откривању многих мистерија Универзума. Има још много тога да се научи о Хигсовом бозону, а остају многе друге загонетке о томе како и зашто је материја у Универзуму таква каква јесте. Чак 95 одсто Универзума је за нас мрачно, сачињено од облика енергије и материје које не можемо видети или разумети. Открића, запажања и мерења направљена у ЦЕРН-у током деценија, кључни су за разумевање света у коме живимо. 

Инжењери, физичари и техничари у ЦЕРН-у већ неколико година раде на унапређењу постојећег акцелератора који ће прерасти у Велики сударач хадрона високе луминозности (High-Luminosity LHC). Ова машина има за циљ да десетоструко повећа количину података прикупљених у експериментима и значајно унапреди шансу за нова открића у физици након 2030. године. Гледајући у још даљу будућност, ЦЕРН тренутно спроводи студије изводљивости за будуће постројење, нови кружни колајдер (Future Circular Collider).

Током јубиларне ЦЕРН-ове године, организовано је више од 100 догађаја у 63 града у 28 земаља и у ЦЕРН-у, који су окупили хиљаде људи. Уз прославу 70 година ЦЕРН-а, повод су и разговори о отвореним питањима у физици и будућности поља, о интеракцији између фундаменталних истраживања и најсавременијих технологија, о улози ЦЕРН-а као модела за међународну сарадњу, али и како обука, образовање и приступачност могу промовисати инклузивност у свету науке.

Вести, Новости

ИНТЕРВЈУ: др Кристијан Хелгерт

10/01/2024

У оквиру твининг пројекта BioQantSense истраживачи Института за физику у Београду развијају нову мултидисциплинарну област, квантну биофотонику. Пројекат се реализује у сарадњи са две водеће европске истраживачке установе, Универзитетом Фридрих Шилер у Јени и италијанским Националним истраживачким саветом. Партнер на пројекту је Биолошки факултет Универзитета у Београду. Развијајући научну изврсност, један од циљева пројекта је и оснивање савременог центра за квантну биофотонику у Институту за физику у Београду. О досадашњим резултатима, сарадњи и даљим плановима разговарали смо са др Кристијаном Хелгертом, директором и научним менаџером Abbe Центра за фотонику Фридрих Шилер универзитета у Јени.

Какви су ваши утисци и искуства у раду са Институтом за физику у Београду?

ДР КРИСТИЈАН ХЕЛГЕРТ: Моја веза са Институтом датира од 2008. године када сам био докторанд. Сарађивали смо у оквиру европског конзорцијума који је истраживао наноструктуриране оптичке површине са изванредним својствима које је омогућио графен. Тада је то била иновативна и веома релевантна тема. Имао сам привилегију да водим јенску страну конзорцијума. Од тада су многе истраживачке групе нашег Abbe Центра за фотонику биле укључене у заједничка истраживања и размене са Институтом за физику у Београду. Моје колеге и ја смо често посећивале овај институт, али смо били и домаћини вашим истраживачима. То је довело до заједничких публикација и пројеката. Наше партнерство је дакле дуготрајно и веома продуктивно. Најновија сарадња у оквиру BioQantSense пројекта представља узбудљиво ново поглавље у том нашем заједничком научном путовању.

Како видите улогу Фридрих Шилер универзитета и Abbe Центра за фотонику у спровођењу BioQantSense пројекта?

Кроз пројекат сам имао прилику да упознам много посвећених докторанада из Београда. Они су често покретачка снага истраживачких пројеката јер су дубоко укључени у практичан рад у лабораторији. Институт за физику са својим јаким основама и најсавременијом опремом, посебно у области нелинеарне оптике, сада прави кораке ка новој територији изграњом сопстевеног окружења за квантну микроскопију. Драго нам је што смо партнери у овом пројекту и што доприносимо својом стручношћу и увидима које смо стекли бавећи се истраживањима у овој области. Верујем да ћемо уз залагање Института и његових изванредних докторанда остварити циљеве и демонстрирати шта је квантна микроскопија биолошких узорака први пут у Србији.

Који ће по вашем мишљењу бити главни утицај пројеката на организациону структуру, управљачке и административне капацитете Института за физику?

С обзиром да сам посматрао многе научне институције широм Европе и шире, верујем да је проширење перспективе и отвореност за учење из других научних култура непроцењиво. То важи и за управљачке и организационе аспекте наших институција. Пројекат BioQantSense нуди одличну прилику за међусобно учење. Било би значајно да као исход пројекта Институт успостави и подржи нов Центар за квантну биофотонику у оквиру својих постојећих структура. То би позиционирало Институт као конкурентног играча у наредним европским позивима за напредна истраживања у области квантне фотонике и технологије.

Зашто је оснивање Центра за кватну биофотонику важно за конкурентност Института? Које могућности ће отворити?

Налазимо се усред друге квантне револуције, са новим применама које се брзо појављују, користећи квантне феномене као што су суперпозиција и преплитање. Квантни рачунари већ извршавају основне задатке, а економски потенцијал у овој области је огорман, што покреће глобалну конкуренцију међу технолошким платформама. Како би се одржао корак, постоји потреба за динамичним напретком не само у научним истраживањима већ и индустријским секторима. Кључно је да све заинтересоване стране препознају значај квантних технологија за њихову будућност. Оснивање Центра за квантну биофотонику омогућило би Институту да значајно допринесе овој области и на националном и на европском нивоу.

Шта мислите о сарадњи са пројектним тимом и колегама из Института?

Искрено уживам у нашој сарадњи. Посебно се надам да истраживачи који су на почетку каријере и учествују у овом пројекту као и докторанди могу да изграде трајне научне и личне везе које ће им користити током њихове каријере.

На основу Вашег искуства и сарадње са Институтом како замишљате будућу сарадњу у реализацији ЕУ пројеката?

У Abbe центру за фотонику у Јени посвећени смо унапређењу истраживања у области квантног снимања, квантне комуникације и квантног рачунарства. Такође развијамо нове истраживачке инфраструктуре и недавно смо покренули мастер програм за обуку следећих генерација истраживача у овим областима. Наша јака основа у биофотоници и њеној примени чини нас идеалним партнером. Уколико би у Београду био основан Центар за квантну биофотонику, то би било савршено за нашу будућу сарадњу.